Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

Објеката

Тип

Рад у зборнику

Верзија рада

објављена

Језик

српски

Креатор

Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković

Извор

Zbornik sažetaka III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem. Neum, 21.-23. septembar/rujan 2023

Издавач

Ilidža : Udruženje geologa Bosne i Hercegovine

Датум издавања

2023

Сажетак

Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se uključuju podaci o sastavu herpetofauna (vodozemci i gmizavci) koji na indirektan način ukazuju na tipove staništa, prisustvo vodenih tokova i sl. U pećinskim hepeto-asocijacijama najređi su nalazi repatih vodozemaca (Urodela) i u ovom radu prikazujemo zaključke na koje nas navode jedina tri pleistocenska nalaza ostataka Salamandrida u Srbiji.
U tri pećine u Srbiji pronađeni su fosilizovani pršljenovi repatih vodozemaca (Urodela). Smolućka pećina nalazi se na jugozapadu Srbije, oko 15km severoistočno od Tutina u kanjonu Smolućke reke U njoj je pronađeno 18 pršljenova koji su identifikovani kao Salamandra salamandra. Nažalost ovi podaci su nam dostupni samo iz literature. U istraživanjima Arheološkog instituta u pećinama Mala Balanica i Mirosava pronađen je samo po jedan pršljen salamandrida. Mala Balanica nalazi se u blizini sela Sićevo u Sićevačkoj klisuri (jugoistočna Srbija), dok se pećina Mirosava nalazi u centralnoj Srbiji istočnood Ćuprije. U Maloj Balanici pronađeni pršljen pripada vrsti Salamandra salamandra dok je u pećini Mirosava fosilni pršljen identifikovan kao Triturus cf. karelinii. Identifikacija fosilnih pršljenova iz Male Balanice i Mirosave urđena je na osnovu poređenja sa komparativnim osteološkim materijalom i pomoću podataka iz literature. Pršljen iz Male Balanice ima tipične karakteristike vrste Salamandra salamandra.
Dužina mu je približno 5mm; opistocelan je; izdužen; neuralni luci su dorzoventralno spljošteni, sa duboko konkavnom prednjom ivicom i medijalnim zarezom na zadnjoj ivici; neuralni grebeben nizak i jasno razvijen samo u srednjem delu neuralnih lukova.
Pršljen iz Mirosave je manjih dimenzija, dužina centruma ne prelazi 2mm i blago je zakrivljen sa trbušne strane. Neuralni luci su dorzo-ventralno spljošteni i blago se uzdižu ka zadnjem kraju pršljena. Prednja ivica neuralnih lukova je ravna dok na zadnjoj postoji široki zarez. Neuralni greben je oštećen i čini se da se pojavljuje u nivou zadnje ivice prezigapofiza i da nije visok.
Ventralna strana pršljena i delimično bočne su prilično erodovane te je ovaj pršljen identifikovan kao Triturus cf. karelinii.
Današnji predstavnici familije Salamandridae imaju široke ali disjunktne arele svoga rasprostranjenja na severnoj hemisferi. Međutim antropogene promene staništa sve više utiču na smanjenje njihove brojnosti. Kao i drugi vodozemci, izuzetno su vezani za vodena staništa i staništa sa povećanom vlažnošću. Vrsta Salamandra salamandra je česta u brdsko-planinskim vlažnim šumama veće nadmorske visine ali ne preko 1000m. U ravničarskim predelima je izuzetno retka. Hibernacija se obično odvija u grupama u šumskoj stelji, šupljim deblima ili ispod stena. Dugonogi mrmoljak, Triturus karelinii je danas prepoznat kao grupa koja objedinjuje više geografski koherentnih klada rasprostranjenih od jugoistočnog Balkana do Kaspijskog mora. Nastanjuje mešovite šume kao i šumske kserofite proplanke i livade. Sreće se u blizini dubljih jezera i stalnih bara i u odnosu na ostale tritone nastanjuje suvlja staništa.
Šareni daždevnjak (S. salamandra)svojim jarko žutim mrljama na crnoj pozadini upozorava predatore da je otrovan. Pojava ostataka salamandera ukazuje da je pećina najverovatnije bila okružena gustom šumom. Blizina reke čiji je nivo najverovatnije bio znatno viši nego danas obezbeđivala je sigurnu sredinu za razvoj larvi. Zbog svoje otrovnosti najveća je verovatnoća da ostaci salamandre u pećinu nisu dospeli kao plen nekog predatora. Obzirom da je u Smolućkoj pećini nađen veći broj pršljenova kao i da se pominje veća količuna falangi neidentifikovanog repatog vodozemca, postoji mogućnost da je pećina u nekom momentu poslužila kao mesto hibernacije manje grupe ovih vodozemaca. Druga mogućnost je da su u pećinu uneti blizinom vodenog toka. Nažalost ovo se ne može proveriti na originalnom materijalu. Pećina Mala Balanica nalazi se u Sićevačkoj klisuri okružena listopadnom šumom.
Salamandre nisu uobičajeni stanovnici pećina a i nemaju predatora koji bi njihove ostatke mogao da unese u pećinu. Pršljen pronađen u njenim sedimentima verovatno je unet spiranjem iz okoline. Kao tipični stanovnici šumskih staništa salamandre ukazuju da je neposredna okolina ove pećine kao i Smolućke bila pokrivena šumom. Mrmoljak Triturus karelinii, za razliku od daždevnjaka podnosi znatno suvlje uslove sredine. Kao i u Maloj Balanici samo jedan pršljen pronađen u Mirosavi verovatno je unet spiranjem iz okoline. Međutim, ovaj mrmoljak ovog puta ukazuje da je okolina pećine bila kserofitnija, verovatno prekrivena suvljim travnatim proplancima i retkom šumom. Osim toga ova vrsta ukazuje i da je u okolini pećine postojala i neka stalna bara ili jezero.
Nalaz ovih retkih vodozemaca u fosilnim asocijacijama pleistocenskih pećina Srbije dodaje još jednu kockicu u slagalici našeg tumačenja paleosredina.

почетак странице

42

крај странице

47

Шира категорија рада

М30

Ужа категорија рада

М33

Права

Отворени приступ

Лиценца

All rights reserved

Формат

.pdf

Скупови објеката

Драженко Ненадић

Катарина Богићевић

Radovi istraživača

Медија

ZBORNIK SAŽETAKA III KONGRESA GEOLOGA BIH DDjuric.pdf

Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković. "Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici" in Zbornik sažetaka III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem. Neum, 21.-23. septembar/rujan 2023, Ilidža : Udruženje geologa Bosne i Hercegovine (2023)

This item was submitted on 1. новембар 2023. by [anonymous user] using the form “Рад у зборнику радова” on the site “Радови”: http://drug.rgf.bg.ac.rs/s/repo