Претрага

Упит dcterms_subject_txt:reka Crnica

15 items

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Crnice

    Anđelija Glogovac (2023)
    Područje istraživanja obuhvata sliv reke Crnice zauzima područje centralnog delaSrbije.Nalazi se između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku,sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Analizirane su hidrogeološke i hidrološke karakteristike za višegodišnji osmatran period (1961-2021), uz osvrt na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog područja, koje predstavljaju bitan faktor zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke.Analizom režima padavina pomoću podataka sa kišomerne stanice Ćuprija,metodom aritmetičke sredine, došlo se do vrednosti prosečne višegodišnje sume padavina od 668 ...
    režim reke, bilans voda, reka Crnica

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... sagledavanja hidrogeoloških i hidroloških karakteristika reke Crnice. Istraživanja su obuhvatila analizu čitavog toka reke Crnice, od mesta nastanka u Sisevcu do njenog ušća u Veliku Moravu. Hidrogeološka analiza sliva reke Crnice obuhvata karakterizaciju terena koja predstavlja pridruživanje tipova ...
    ... proticaja reke Crnice za 1994. Slika 7.4. Hidrogram proticaja reke Crnice za 2011. godinu godinu 44 80 180 70 160 60 < 140 = % IO 2 50 i -i G 100 OI Š m Š 30 | ž Š 60 20 40 10 20 0 0 LA OA OA OA O Ž O O „O O _OM BB 8 9 ONR JE O IE O Slika 7.5. Hidrogram proticaja reke Crnice za 2010 ...
    ... KLIMATSKIH PROMENA NA REŽIM REKE CRNICE U cilju analize razmatrani su podaci o srednje dnevnim proticajima reke Crnice koji su osmotreni u profilu v.s. Paraćin u periodu od 1926. do 2022. godine Na slici 8.1 dat Je dijagram sračunatih srednje godišnih proticaja reke Crnice, v.s. Paraćin, dok su ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; Paraćin — reka Crnica; Izvori — Nemanja I ı II, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Beograd, 1982. Grupa autora, Rezultati hidroloških osmatranja ı merenja u 1983. godini na sledećim vodotocima: Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; ...
    ... Ivankovačku reku, nakon čega se uliva u Ravanicu (Jemcov, 2000; Republički hidrometeorološki zavod, 1980; Vujasinović, 1975). 12 1.3.2. Hidrološke karakteristike Režim Crnice Hidrološka osmatranja reke Crnice vrše se na profilu “Paraćin” (Tabela 1.3.-1.). Srednji višegodišnji protok Crnice iznosi ...
    ... autora, Hidrogeološka studija reke Mirosave, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Beograd, 1980. Grupa autora, Rezultati hidroloških osmatranja ı merenja u 1980. godini na sledećim vodotocima: Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; Paraćin — reka Crnica; Izvori — Nemanja I ı II ...

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave

    Marina Mitrašinović (2023)
    Sliv reke Resave nalazi se u severnom delu istočne Srbije, između obronaka Kučajsko-beljaničkih planina i reke Velike Morave. Reka Resava nastaje od Zlotske reke i Karapandžinog potoka u erozionom proširenju Resava, da bi svoj tok završila kod Svilajnca kao najveća, desna pritoka Velike Morave.U cilju analize uslova formiranja oticaja reke Resave bilo je potrebno analizirati klimatske,hidrološke, geološke i hidrogeološke karakteristike istražnog područja. Proticaj reke Resave se osmatra u profilima Manastir Manasija koji kontoliše gornji deo sliva (358km2) i Svilajnac ...
    režim, karst, autokorelacija, kros-korelacija, reka Resava

  • Минералошко-петролошке карактеристике алувијалних кластита реке Пек (Волујски Кључ)

    Вељко Дикић (2023)
    У овом раду је извршена детаљна одредба састава кластита који воде порекло са широког алувиона реке Пек, у околини локалитета Волуја. Анализом морфологије речног тока, као и ерозионих и акумулационих облика, утврђено је да предметни кластити воде порекло из алувијалног подсистема меандрирајућих река. Коришћене су лабораторијске (просејавање, сепарација тешким течностима и издвајање ручним и електромагнетом) као и оптичке методе како би се утврдиле главне карактеристике кластита: минерални састав, димензије зрна, облик зрна, процентуални садржај тешке и лаке фракције минерала, ...
    кластити, алувион, река Пек, депозициони систем, минерални састав

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Измењено: 2024-10-03 07:34:59 Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) Ivan Rutović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) | Ivan Rutović | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs ...
    ... stvaranja sedimenata vladala aridna klima sa elementima vlažnije klime. Gostuška reka Hygrofiti Kserofiti SI. 7- Procentualna zastupljenost kserofitnih i higrofilnih palinomorfa na lokalitetu Gostuška reka. 18 5. Prikaz paleontološkog materijala Rod Endosporites Wilson & Coe, 1940 ...
    ... sakusa 15 um. Stratigrafsko rasprostranjenje: Perm. Nalazište: Gostuška reka (G - 4/76). Botanička pripadnost: Gymnospermophyta. 32 7. Zaključak Istraživanje permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka obuhvatilo je detaljnu analizu palinološkog kompleksa iz stenskih uzoraka ...

  • Геолошке и хидрогеолошке подлоге у изради студије процене утицаја на животну средину, на примеру постројења за третман отпадних водау Лозници

    Ирена Круљ (2022)
    Изградња постројења за третман отпадних вода планирана је у општини Лозница, на обали реке Дрине. Обзиром да се комуналне воде, заједно са водама из индустрије испуштају директно у реку, њен квалитет је знатно погоршан, што има велики утицај и на подземне воде. Основни циљеви истраживања јесу упознавање са геолошким и хидрогеолошким условима и подлогама за изградњу постројења за третман отпадних вода, као и упознавање са потенцијалним и постојећим загађивачима. Анализирани су и оцењени квалитети свих чинилаца животне средине који ...
    река Дрина, квалитет вода, загађивач, подземне воде, отпадне воде

  • Uslovi formiranja oticaja gornjeg dela sliva reke Kolubare

    Slađana Simić (2023)
    U okviru završnog rada master akademskih studija sa temom "Uslovi formiranja oticaja gornjeg dela sliva reke Kolubare", proučavaju se ključni aspekti vodnih resursa u gornjem delu sliva Kolubare, obuhvatajući i njene sastavnice: Jablanicu, Obnicu, kao i prvu ujedno i najznačajniju desnu pritoku, reku Gradac.Cilj ovog istraživanja je analiza postojećih veza između hidrometeoroloških faktora i drugih prirodnih parametara kao što su fizičko-geografske karakteristike, geomorfološki aspekti, geološki faktori i hidrogeološki uslovi koji preovladavaju na istraživanom terenu i njihov uticaj na formiranje ...
    podzemne vode, površinske vode, formiranje oticaja, režim voda, bilans voda, gornji sliv reke Kolubare

  • Израда вентилациониог окна НВО-1 за потребе одрживог начина eксплоатације лежишта ,, Борска река “

    Александар Милијановић (2023)
    Основни циљ савременог рударства у Републици Србији је одрживо коришћење минералних богастава то јест одрживо рударство. Основ за одрживо рударство је строго поштовање Закона о рударству и геолошким истраживањима, Закона о заштити животне средине, пројектне документације и највиших савремених техничких стандарда када су геолошка истраживања, експлоатација, припрема и прерада минералних сировина у питању. Одржив начин експлоатације подразумева спровођење свих рударских активности у складу са најстрожим еколошким стандардима, а све у циљу очувања водних ресурса, ваздуха и земљишта за наредне ...
    израда вентилационог окна, лежиште „Борска река“, бушење и минирање, подграђивање, провера стабилности вентилационог окна

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... 41-45. – JoBaHonuHh, P. (1951): IIpazstor crpararpa(buju Mcroune Cpouje. I eonomiku BecHuk, 9, pp. 111-125. - Marković J. (1954): Reljef sliva Crnice ı Grze. Zbornik radova Geografskog instituta SAN, knj. 7, Beograd. - Maslarević LJ. Sedimentology of permian red sandstones in the inner belt of ...
    ... fijazaradoznale.wordpress.com/wp- content/uploads/201 5/09/koridor-10a-gif.jpg) ca reprropHjoM peke 1 pse koji Ilapahana (https://www.musicar.rs/reka-grza/mapa-grza/) 1.2. IIiperaten panujax uacrpaxxuBamba TepHropuHja Toka peKe ITpae M ommruaHe Ilapahan je mpe cBera JeTaJbHO TEOJIOHIIIKH NpoyuaBaHa ...
    ... azesrbija.rs/izletiste-grza/ https://geografijazaradoznale.wordpress.com/wp-content/uploads/2015/09/koridor-10a-gif.jpg) https://www.musicar.rs/reka-grza/mapa-grza/ - AHTroHoBHh, A. (1980): OĐopwanuje "npBeHMx HepMcKHX memapa" y JyrocmaBHjH H JIpyrHM 3eMJbaMa Epporie. CHMI03HJyM H3 perHoHajnHc ...

  • Tehno-ekonomska ocena podzemnog otkopavanja sulfidnog ležišta bakra

    Nataša Raič (2022)
    Nakon mnogih geoloških istraživanja i eksploatacije Jame – Bor, pristupiće se otkopavanju sulfidnog ležišta bakra „Borska reka“ iznad XIX horizonta. Da bi se postigli najbolji rezultati prilikom eksploatacije ležišta, primenjena je komorno-stubna metoda sa blokovskim otkopavanjem i zasipavanjem otkopa pastom. Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ležišta „Borska reka“ sa očuvanjem površine terena, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Analiziran je i ocenjen vek projekta – prvih 10 godina od 25 godina, koje predstavljaju ukupni vek ...
    tehno-ekonomska ocena, investicioni projekat, sulfidno ležište bakra, „Borska reka“, podzemna eksploatacija, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... klasifikacijom |A Q 5 e > Nasip aniropogenog porekia, Nasiao je mašanjem pska sa građavinskim ulom Debljna nasipa vanraikrećo se od 0.8m do 2-2m” Crnica (černozem) je zonalni tip zemljišta kojije razvijen na lesnoj podlozi. Spada u plodna tla. Les (prvi horizont) I 5m 13 Pogrebena zemlja(prvi ...
    ... Pesak 20 29 293 30 i i Razmera _Broj INŽENJERSKOGEOLOŠKI priloga PROFIL ISTRAŽNIH BUŠOTINA 1:200 3.4 GEOTENIČKI MODEL TERENA Nasip (n) Crnica (c) Z1= 0.0m Z22=1.6m • Les | horizont (I 1) y/=17 kN/mš cj=17 kN/mš Q0 Mv=4500 kN/mš Z3 = 3.95m • h4=1 .5bm 24=7.5m • hs=5.6m Pogrebena ...
    ... koje Je najveće u zoni granice istražnog prostora sa Zadužbinskom ulicom. Na slikama 7 i 8 prikazan je lokalitet dela Zemunskog lesnog platoa, sa rekom Dunav, položaj objekta u predmetnom lokalitetu, a sve u kontekstu prikaza morfologije terena. Slika 7. Izvor: https://earth.google.com/web/ ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... na koti +210 m. Južno od površinskog kopa Čokoće, postoji kraško vrelo „Toplik“ koje je na nadmorskoj visini od +198 m i hrani levu pritoku reke Crnice. Pražnjenje ovog vrela vrši se duž raseda, odnosno duž rasednih zona. Sve količine atmosferskih padavina na površinskom kopu gravitaciono se ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... facije korita mestimično i do 10m debljine. Po dolinama manjih rečnih tokova - Belice, Dulenske, Županjevačke, Kalenićke i Jovanovaćke reke, zatim Ravanice, Crnice i drugih, kao aluvijum je označen mešoviti genetski tip, koji obuhvata sedimente korita i plavina, bujične konuse i druge. Predmetna ...
    ... prostora Na teritoriji opštine Jagodina najveći vodotoci su reke Velika Morava, Belica i Lugomir. Ostali vodotoci sa ovog područja su manjeg obima, ali mogu predstavljati opasnost za pojavu poplava: reka Osaonica, Štipljanska reka, Jošanička reka, kao i veći bujični potoci: Vranovački, Račnički, Kovanlučki ...
    ... imaju vode Bukovičke česme, u Bukovču, na 4km severno od grada i neiskorišceni izdani oko izvorišta i gornjeg toka Jašanicke reke, koji - sa pošumljenom dolinom ove reke - predstavljaju najznačajniji ekološki zbeg Jagodine pred industrijskim zagađenjima. Tokom iskopa istražnih jama, pojava ili ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... Južne Morave, a 35 m”/s se uliva neposredno u Veliku Moravu. Od pritoka Velike Morave, veće količine donose njene desne pritoke Jovanička reka (oko 5 m”/s), Crnica (oko 2,5 m“/s) i Resava (4,49 m /s) koje dreniraju Beljanicu i Kučaj, dok su leve prltoke koje dreniraju 1st300ne delove Šumadije manje ...
    ... Ova facija nastaje krivudanjem reke, pri čemu reka preseca svoje meandre i u napuštenim koritima nastaju mrtvaje, gde se deponuju barski sedimenti: peskovi i alevritske gline. Ovaj proces je jJako karakterističan za Veliku Moravu i ukazuje na to da Jje ova reka ušla u najvišu fazu svog razvića-fazu ...
    ... Njihov uticaj na modelu je simuliran graničnim uslovom reka (eng. „river“). Smer kretanja vode između reke i izdani zavisi od hipsometrijskog odnosa nivoa podzemnih voda u modelskoj ćelji, koja je rezultat proračuna, i zadatog nivoa vode u reci. Za vrednost nivoa površinskih voda je uzeto merenje ...