Претрага

Упит dcterms_subject_txt:redovne dnevne varijacije

68 items

  • Apsolutna merenja i registracija varijacija Zemljinog magnetnog polja na geomagnetnim opservatorijama

    Uroš Jerković (2023)
    Kontinuirana akvizicija podataka na geomagnetnim opservatorijama sastoji se od apsolutnih merenja komponenata geomagnetnog polja i registrovanja varijacija komponenata geomagnetnog polja. U ovom radu su obraĎene, prikazane i analizirane X, Y, Z i F komponenate geomagnetnog polja. Na osnovu rezultata apsolutnih merenja izračunate su bazne vrednosti komponenata geomagnetnog polja (X, Y, Z, F, H, D i I). Izraženi su dijagrami baznih vrednosti i srednje mesečna vrednost X, Y i Z komponenti. Bazne vrednosti su potom sabrane sa minutnim vrednostima varijacija ...
    komponente Zemljinog magnetnog polja, bazne vrednosti, magnetno mirni dani, magnetno poremećeni dani, redovne dnevne varijacije

  • Геомагнетни премер на секуларној станици KELE-1001 (Келебија) у мају 2018. године

    Панта Андрејић (2024)
    У овом раду је приказана методологија геомагнетног премера на секуларној станици Келебија. Мерења су изведена у периоду од 08. до 12. маја 2018. године и састојала су се од регистрације дневних варијација, мерења апсолутних вредности угловних елемената и компонената вектора геомагнетог поља и одређивања астрономског севера. Овај вид мерења се често назива магнето-варијациона мерења и саставни су део државног геомагнетог премера за праћење и проучавање геомагнетног поља у систему простор-време.У оквиру обраде података израчунате су апсолутне и базне вредности ...
    секуларна станица, регистрација варијација, апсолутна и базна мерења
    ... Observatory Practice; IAGA Publications;: pp.1- 286.; Warszaw; Mihajlović S., Djordjević A., Obradović M.:"Trodimenzionalno predstavljanje dnevnih varijacija geomagnetskog polja - Evropske opservatorije"; Naučni skup - Savremeni trendovi razvoja geofizike - Zbornik radova; p.p.211-217; 1996. M ...
    ... CTAHHITA: KEJIEBMJA- 1001 JlATYyYM: 09.05.2018. SEKULARNA STANICA: KELEBIJA - 1001 GEOMAGNETSKA OPSERVATORIJA GROCKA (GCK) APSOLUTNE SREDNJE DNEVNE VREDNOSTI KOMPONENTA G.M.P. 09/05/2018 dXkel (nT) dXgck(nT) | dXraz(nT) 09/05/2018 dYkel (nT) dYgck(nT) | dYraz(nT) Number 1440 1440 1440 Number ...
    ... Mean 42655.9 42204.5 451.4 Mean 48394.4 47954.8 439.6 SEKULARNA STANICA: KELEBIJA - 1001 GEOMAGNETSKA OPSERVATORIJA GROCKA (GCK) APSOLUTNE SREDNJE DNEVNE VREDNOSTI KOMPONENTA G.M.P. 09/05/2018 dXkel (nT) dXgck(nT) | dXraz(nT) 09/05/2018 dYkel (nT) dYgck(nT) | dYraz(nT) Number 1440 1440 1440 Number ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... i konstrukcijom krive proticaja, korišćenjem vodomerne letve i povremenim hidrometrijskim merenjima. U cilju analize dnevnih proticaja reke Crnice, korišćeni su podaci o dnevnim proticajima Republičkog hidrometeoroliškog zavoda za hidrološku stanicu Paraćin, za osmatrački period 1991-2022. Odabrana ...
    ... uticaja padavina na formiranje hidrograma proticaja reke Crnice preuzeti su podaci o dnevnim sumama padavina sa met. stanice Cuprija. Na slikama 7.11-7.15. dati su hidrogrami sa histogramima padavina zabeleženim na dnevnom nivou na osnovu kojih zaključujemo: padavine koje su zabeležene tokom prolećnih ...
    ... prof. Beograd, septembar, 2024. Komisija: Dr Vesna Ristić Vakanjac, redovni profesor, mentor Rudarsko-geološki fakultet Dr Saša Milanović, vanredni profesor, član Rudarsko-geološki fakultet Dr Dušan Polomčić, redovni profesor, član Rudarsko-geološki fakultet Datum odbrane: Rezime rada: ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... dugogodišnjih rezervi na režim isticanja podzemnih voda. Analiza vremenskih serija, usled nedostatka podataka, urađena Je na osnovu dnevnih vrednosti isticanja vrela i dnevnih vrednosti padavina sa MS „Ćuprija“ u periodu januar — decembar 1980. godine. Neophodno je imati u vidu da se osmatrački period ...
    ... direktni uticaj padavina na sliv. Analiza vremenskih serija za vrelo “Sveta Petka”, usled nedostatka podataka, urađena Je na osnovu dnevnih vrednosti isticanja vrela i dnevnih vrednosti padavina sa MS “Ćuprija” u periodu januar — decembar 1981. godine. Neophodno je imati u vidu da se osmatrački period ...
    ... 49 Slika 6.1.-1. Uporedni dijagram proticaja vrela “Nemanja I” ı dnevnih padavina za period 1980-1981. godine......aaaaaaa a aanaaaaaeaaaaaaaaaaaaaatataeı 51 Slika 6.1.-2. Uporedni dijagram proticaja vrela “Nemanja II” i dnevnih padavina za period 1980-1981. godine......aaaaaaa a aanaaaaaeaaa ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... solarne aktivnosti. Ovo se nazivaju periodične varijacije jer se periodično ponavljaju u vremenu. Pored periodičnih varijacija postoje i neperiodične varijacije u koje spadaju varijacije usled magnetnih bura, SFC (Sunčeve hronosferske erupcije) varijacije i pulzacije (traju od 0,2 - 600 s). Geomagnetna ...
    ... Cvetkov, redovni profesor G11/20 Beograd, septembar, 2024. Mentor: dr Vesna Cvetkov, redovni profesor Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet Članovi komisije: dr Vesna Cvetkov, redovni profesor, mentor Rudarsko-geološki fakultet, Beograd dr Vesna Damnjanović, redovni profesor ...
    ... (sažimanja polja), što dovodi do povećanja intenziteta horizontalne komponente geomagnetnog polja. Ako su varijacije gegomagnetnog. polja u glavnoj fazi složene morfologije (velike amlitude varijacija, sa intervalima u kojima se povećava i smanjuje intenzitet polja), znači da je formiranje kružne struje ...

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... kvalitet životne sredine, u tabeli 7 prikazani su nivoi buke kod navedenih receptora za dnevni period (slika 22.), kao i za noćni period (slika 23). Tabela 7. Nivoi buke na receptorima za klasu stabilnosti D, za dnevni i noćni period Koordinate receptora OOp X(m) Y(m) LA(Ža(:)B ) LA(er:šg)B | R1 ...
    ... od spoljašnjih izvora u prostorijama prema nameni (Tabela 1 Zakona). U skladu sa Zakonom, u stambenim objektima, u spavaćim sobama i sobama za dnevni boravak, dopušteni nivoi su: • Odizvora buke u zgradi i stacionarnih izvora: Leq,Dan = 40 dB(A), L.a.Noe = 30 dB(A) i Li =45 dB(A), • Od nest ...
    ... odlaganju jalovine se odvijaju u sve tri smene, sa efektivnim trajanjem smene od 6 sati. Radovi na otkopavanju rude se obavljaju u jednoj smeni (dnevnoj), efektivnog trajanja 10 sati. Otkopana ruda će se dalje prerađivati u postrojenju za suvu preradu rude, u cilju dobijanja finalnog proizvoda ...

  • Praćenje koncentracija čestica PM2.5 i PM10 u Beogradu-Sezonske varijacije, izvori zagađenja i implikacije po zdravlje

    Petar Medić (2023)
    Ovaj master rad istražuje koncentraciju čestica PM2.5 (čestica sa prečnikom manjim od 2,5 mikrometra) i PM10 (čestica sa prečnikom manjim od 10 mikrometara) u Beogradu, analizira sezonske varijacije ovih čestica, identifikuje glavne izvore zagađenja vazduha u gradu i procenjuje implikacije po zdravlje stanovništva. Korišćeni su podaci o koncentraciji PM2.5 i PM10 čestica prikupljeni tokom višegodišnjeg istraživanja vazdušnog kvaliteta u Beogradu. Analiza sezonskih varijacija otkriva značajne fluktuacije u koncentraciji čestica tokom različitih godišnjih doba, sa posebnim naglaskom na zimski period kada ...
    Vazduh, Čestice, PM2.5 , PM10, Izvori, Zdravlje

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... koeficijent varijacije i kada je nepoznat koeficijent varijacije. U slučaju kada je koeficijent varijacije poznat dobijaju se vrednosti X.ow = 3,16 k—l\;i ŽXoemean = 21,88 k—AZ] m' m' Dobijeni rezultati karakteristične vrednosti X-cmean i ŽX-cuow kada je poznata vrednost koeficijenta varijacije predstavljeni ...
    ... koeficijent varijacije i kada je nepoznat koeficijent varijacije. U slučaju kada je koeficijent varijacije nepoznat dobijaju se vrednosti X.,ow = -2,74 k—l\zli Žemean = 12,49 k—l\zl m m' Dobijeni rezultati karakteristične vrednosti Xc,mean i X-cow kada je nepoznata vrednost koeficijenta varijacije predstavljen ...
    ... pokazalo je da rezultati sa niskim koeficijentom varijacije daju znatno konzervativnije rezultate, nego kada Je visok koeficijent varijacije. korišćenja različitih raspodela verovatnoće postaje značajan tek za visoke vrednosti koeficijenta varijacije (Samy,2003). 2.3 Karakteristične vrednosti ge ...

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... DATUM —— DNEVNA PROIZVODNJA NAFTE —— DNEVNA PROIZVODNJA VODE —— KUM. PROIZVODNJA NAFTE KUM. PROIZVODNJA NAFTE (H) ······ DNEVNA PROIZVODNJA VODE (H) •••••• DNEVNA PROIZVODNJA NAFTE (H)}) —— KUM. PROIZVODNJA VODE KUM. PROIZVODNJA VODE (H) ——= DNEVNA PROIZVODNJA T.FLUIDA +..+.. | DNEVNA PROIZVODNJA ...
    ... DATUM DATUM ——— DNEVNA PROIZVODNJA NAFTE DNEVNA PROIZVODNJA NAFTE (H) ——— KUM. PROIZVODNJA NAFTE KUM. PROIZVODNJA NAFTE (H) ——— DNEVNA PROIZVODNJA VODE •• DNEVNA PROIZVODNJA VODE (H) ——— kUM. PROIZVODNJA VODE seee* KUM. PROIZVODNJA VODE (H) ——— DNEVNA PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA DNEVNA PROIZVODNJA TEČ FLUIDA ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... ata korelacije u funkciji vremenskog pomaka dobijamo autokorelogram. U konkretnom slučaju, razmatrane su vremenske serije dnevnih vrednosti isticanja vrela kao i dnevne vrednosti padavina sa kišomerne stanice Dimitrovgrad u periodu mart 2021. – mart 2022. godine. Stohastička analiza urađena je ...
    ... koe fic ije nt aut oko rel aci je r vremenski pomak (dan) vremenski pomak (dan) Slika 9.6. Autokorelogram dnevnih vrednosti isticanja vrela Krupac (levo); Autokorelogram dnevnih vrednosti padavina sa ks Dimitrovgrad (desno)(preuzeto od Milanović& Petrović, 2022) Osim autokorelacije, stohastička ...
    ... promenijiva (dnevne sume padavina zabeležene na kišomernoj stanici Dimitrovgrad). Kroskorelaciona analiza daje bolji uvid u funkcionisanje karstnog hidrogeološkog sistema, tj. daje informacije o karakteru isticanja i uticaju padavina na sistem.Na slici 9.7. prikazan je kroskorelogram dnevnih vrednosti ...

  • Анализа примене хемијских метода за повећање степена искоришћења лежишта „Х“

    Иван Мердовић (2022)
    Лежиште „Х“ је у производњи већ око 50 година, односно налази се у последњој производној фази.Тренутно се на лежишту раде разне ремонтне операције како би се снизио удео воде у укупно произведеном флуиду. Циљ овог рада јесте да се анализира могућност примене хемијских метода за повећање степена искоришћења лежишта и изведе симулациона студија на једном од сектора овог лежишта. Након геолошког и техничког скрининга, одабран је најпогоднији део лежишта за инјектирање, односно за симулациону студију. Симулирани су различити сценарији ...
    повећање искоришћења, ЕОР, хемијске методе

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на изворишту "Маринада" за потребе флаширања (планина Голија)

    Марија Парежанин (2022)
    На подручју планине Голија, 20 km сјевероисточно од Новог Пазара налази се извориште „Маринада” на изворишном дијелу Мочарског потока. Поменуто извориште карактерише бунар Б-1, дубине 61,1 m који је урађен 2004. године. На основу ширег сагледавања истражног подручја, утврђене су хидрогеолошке карактеристике подземних вода, у складу са претходним истраживањима, као и на основу нових прикупљених података, који су резултирали новим сазнањима,а и чине подлогу за даља истраживања. Циљ истраживања је утврђивање услова и могућности експлоатације подземних вода из бунара ...
    извориште „Маринада“, истраживања, бунар, подземне воде

  • Анализа режима истицања вода карстног врела Млаве

    Ивана Левајић (2023)
    На контакту ургонских кречњака и седимената терцијарне старости, у оквиру Кучајско-бељаничког масива,јавља се врелоМлаве. Карстна врела су кључни елемент у хидролошком циклусу карста, а Млава се издваја од других карстних врела Србијепо најдужем мониторингуводостајаи протицаја. За анализу режимаистицања вода врела Млаве, било је неопходно анализиратиклиматске, хидролошке, геолошке и хидрогеолошке карактеристике терена. Ови подаци су анализирани како би се разумео њихов утицај на режим истицања. На основу средње годишњих сума падавина, изабране су две карактеристичне године,1990. година (сушна година) и 2014. ...
    врело Млаве, карст, падавине, протицај, режим

  • Moncograniti potoka Radovac (Kosmaj)

    Maletić Milica (2023)
    Usled gravitacione nestabilnosti Dinaridskog orogena smeštanje Kosmajskog granitoida završeno je tokom paleogena i ranog neogena. Stene nastale u ovom periodu pripadaju šumadijskoj metalogenetskoj zoni, a petrografski su svrstane u tercijarne kalijske magmatske stene koje vode poreklo iz kontinentalne kore. Makroskopskom i mikroskopskom analizom je utvrđeno da se radi o moncogranitu zrnaste do porfiroidne strukture izgrađenom od ortoklasa, plagioklasa, kvarca, biotita i amfibola. Pojava sericita, epidota i hlorita ukazuje na izvestan stepen sekundarnih alteracija kojima je moncogranit podlegao u uslovima ...
    Kosmaj, moncogranit, geotermobarometrija

  • Kvalitet životne sredine sa stanovišta buke u Zrenjaninu

    Marija Stanarević (2022)
    Zvuk je deo naše svakodnevice. Buka u životnoj sredini predstavlja jedan od vodećih problema današnjice. Svaki neženjeni zvuk koji je emitovan iz izvora koji nas okružuju može se smatrati bukom. Izvori koji emituju buku mogu biti različiti, u te izvore spadaju saobraćaj, industrija, sportski događaji, koncerti. Svi ovi izvori čine komunalnu buku.Komunalna buka utiče na kvalitet života, remeteći prirodni ritam rada i odmora.Veliki broj stanovništva, pre svega u razvijenim i urbanizovanim sredinama,je konstantno izložena visokom nivou buke. Buka ima ...
    buka u životnoj sredini, komunalna buka, merenja buka,indikatori buke

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... međutim zastoji su neminovni. Samim tim dolazi do varijacija u trajanju ciklusa pa se uskladenost pogoršava. Varijacije vremena trajanja transportnih ciklusa odražavaju se na efektivnost sistema i one su proporcionalne koeficijentu varijacije transportnog ciklusa, koji predstavlja količnik standardne ...
    ... intervale. 15 Završni rad Siniša Bujišić R44/20 Časovni: Q, = Qxu · k, = Qu · 0.8 ,(čm?/satu); Smenski: Qsm = Qxu, · ky · Tsm, (čm*/smeni); Dnevni: Qd = Qth ·kv ·Tq , (čm*/danu); Godišnji: Qgod =Qth · kv ·7, ,(čm*/godini). 2.1.2. Hidraulični bageri kašikari Hidraulični bageri kašikari su ...
    ... intervale od Jednog časa do godine. 31 Završni rad Siniša Bujišić R44/20 Q. = · k,, (Uh) T, Smenski: Qsm = QH · h, * Ts. (čm"/smeni); Dnevni: Qq = Qsm ' sm, (Udanu); Godišnji: Qgoa = Qa · na,(t/godini) kv- koeficijent vremenskog iskorišćenja, vrednosti od 0,65 nsm- broj smena po danu; ...

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Resave

    Marina Mitrašinović (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između rijeke Velike Morave i obronaka Kučajsko beljaničkih planina. Obuhvata teritorije opštine Despotovac i opštine Svilajnac. Hidrološka analiza obuhvata višegodišnji perod osmatranja (1982-2020), sa posebnim osvrtom na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog prostora, a koje su od značaja zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke. Rađen je bilans voda sliva Resave za ukupnu površinu sliva koju kontroliše vodomjerni profil Svilajnac, kao i za površinu sliva koju kontroliše vodomjerni profil Manastir Manasija. Analizom režima padavina pomoću ...
    rijeka Resava, hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, bilans voda, režim voda

  • Neki petrogenetski aspekti porekla i evolucije granitoida Gornjana (istočna Srbija)

    Đorđev Dejan (2022)
    Pluton Gornjana pripada variscijskom magmatskom pojasu Karpato-Balkanida istočne Srbije. Petrološka i geohemijska ispitivanja prikazana u ovoj studiji su pokazala da je pluton izgrađen od: kvarcdiorita i kvarcmonconita koji se uglavnom pojavljuju kao anklave (grupa 1) i granodiorita i sijenogranita koji se sreću kao nepravilna magmatska tela (grupa 2), uz lamprofire koji su alterisani (zbog čega su korišćeni literaturni podaci o svežijim lamprofirima). Stene grupa 1 i 2 pokazuju hipidiomorfno-zrnastu strukturu i masivnu ili kumulatnu teksturu. Pored varijabilne količine kvarca, ...
    granitoid, kvarcdiorit, lamprofir, mešanje magmi, variscijski magmatizam

  • Modelovanje distribucije bakra i zlata u tehnogenom ležištu Staro flotacijsko jalovište – Bor

    Stefan Trujić (2022)
    Tehnogeno ležište bakra i zlata Staro flotacijsko jalovište – Bor je nastalo odlaganjem flotacijske jalovine koja je nastala preradom rude iz više rudnih tela Borskog ležišta bakra i zlata, različitih teksturno-strukturnih karakteristika, mineralnog sastava i sadržaja bakra i zlata. Manji deo flotacijske jalovine je nastao kao rezultat prerade rude bakra i zlata iz ležišta Lipa.Flotacijsko jalovište je formirano u razdoblju od 1929. do 1992.godine, pri čemu su u različitim periodima njegovog formiranja prerađivane rude sa različitim sadržajima bakra i ...
    staro flotacijsko jalovište, Bor, bakar, zlato, istraživanje modelovanje, blok model

  • Analiza toplotne moći i Vobeovog indeksa prirodnog gasa različitog porekla

    Lana Mitrović (2024)
    U radu su prikazane najznačajnije osobine prirodnog gasa, uključujući hemijski sastav, jednačine sagorevanja i termodinamičke karakteristike koje predstavljaju osnovu za dalje razumevanje rada. Prikazane su količine prirodnog gasa na evropskom trţištu prema zemlji porekla, kao i njihove zasebne hemijske i termodinamičke karakteristike.Kvalitet prirodnog gasa u Republici Srbiji je posebno poglavlje u radu u okviru kog je detaljnjije opisano snabdevanje Republike Srbije prirodnom gasom, kao i zahtevani kvalitet.Na kraju, obuhvatajući sve prethodno navedeno, prikazan je postupak rešavanja Studije slučaja koja ...
    prirodni gas, toplotna moć, Vobeov broj, zahtevani kvalitet prirodnog gasa, namešavanje