Претрага
11 items
-
Procena uticaja na životnu sredinu proširenja odlagališta otkrivke „Saraka“ površinskog kopa Veliki Krivelj
Petar Medić (2022)Budući da kompanija planira da u narednom periodu poveća kapacitet na eksploataciji rude na površinskom kopu Veliki Krivelj, značajno će povećavati i kapacitet na otkopavanju raskrivke. S obzirom da su postojeća aktivna odlagališta Todorov potok i Istočno odlagalište u završnoj fazi eksploatacije, javlja se problem obezbeđenja potrebnog prostora za smeštaj raskrivke u narednom periodu. Navedena situacija je uticala da Investitor razmotri i donese odluku da se prostor uz postojeće odlagalište Saraka iskoristi za odlaganje raskrivke u narednom petogodišnjem periodu, ...Petar Medić. Procena uticaja na životnu sredinu proširenja odlagališta otkrivke „Saraka“ površinskog kopa Veliki Krivelj, 2022
-
Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“
Mihajlo Topalović (2023)Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...Mihajlo Topalović. Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“, 2023
-
Основне академске студије Анализа стабилности завршних косина површинског копа „Велики Кривељ“
Милош Савић (2022)У завршном раду приказане су основне чињенице о површинском копу „Велики Кривељ“, локалитету, техничко–технолошким карактеристикама, основним геометријским елементима површинског копа, као и најважније од свега опис прорачуна за анализу стабилности завршних косина површинског копа „Велики Кривељ“. Приликом ископа у стенској маси долази до промене напонског стања, односно до концентрације напона око контуре ископа. Извршено је приказивање поступка којим се анализирају физичко-механичке особине стенског материјала у непосредној околини подручја рада. Анализа је спроведена на бази 6 (шест) различитих профила (P-1, ...Површински коп „Велики Кривељ“, стенска маса, метода „Bishop-a“, анализа стабилности косина, профилиМилош Савић. Основне академске студије Анализа стабилности завршних косина површинског копа „Велики Кривељ“, 2022
-
Моделирање дисперзије прашине при извођењу радова на проширењу одлагалишта рудничке јаловине „Сарака”
Бојана Лукић (2023)Деградација животне средине је део наше свакодневице. Активностима везаним за индустријска постројења и саобраћај, стварају се загађујуће материје у урбаној средини. Загађујуће материје у наше окружење доспевају и притом изазивају загађење ваздуха, воде и земљишта. Негативно делују на здравље људи и животиња као и на екосистем у целини. Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. Сталним избацивањем у атмосферу огромних количина загађујућих материја човек је већ у ...загађење ваздуха, моделирање, перјаница, дисперзија полутаната, рудник бакра Велики Кривељ, одлагалиште јаловине СаракБојана Лукић. Моделирање дисперзије прашине при извођењу радова на проширењу одлагалишта рудничке јаловине „Сарака”, 2023
-
Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj
Magdalena Milanović (2024)Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine... receptora. [5] 38 8. OPŠTE O RUDNIKU VELIKI KRIVELJ Otkopavanje rude bakra u ležištu Veliki Krivelj odvija se prema Glavnom rudarskom projektu otkopavanja (iz 1978.god.) i Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja i prerade rude bakra u ležištu “Veliki Krivelj” za kapacitet 10,6 x 10* t rude godišnje ...
... pogon flotacije posluju kao rudnik Veliki Krivelj u okviru Serbia Zijin Copper DOO Bor. [12] 39 Slika 8.1. Završna kontura površinskog kopa Peliki Krivelj sa granicom eksploatacionog polja [12] 8.1. Fizičke karakteristike Ležište bakra „Veliki Krivelj” nalazi se, vazdušnom linijom, na oko ...
... oko 3 km severoistočno od grada Bora, i na 0,5 km severoistočno od najbližeg sela Krivelj, u slivu Kriveljske reke. U okviru ležišta bakra „Veliki Krivelj”, nalazi se površinski kop „Veliki Krivelj”, u kome je raskrivanje ležišta počelo 1979. godine, a eksploatacija rude počela 1982. godine. [12] ...Magdalena Milanović. Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj, 2024
-
Рањивост подземних вода карстног изворишта "Кривељска бањица"
Стефан Ивановић (2023)У данашње време заштити природних ресурса се поклања велика пажња, па тако и подземним водама. Као главни показатељ колико су подземне воде подложне загађењу користе се карте рањивости. Како би се добила што боља слика о условима рањивости подземних вода слива изворишта Кривељска Бањица у овом раду су коришћене 4 различите методе за оцену рањивости: DRASTIC, EPIK, COP и PI. Након детаљне анализе свих фактора и креирања крајњих карата рањивости применом различитих метода, COP метода се показала као најрелевантнија за ...Стефан Ивановић. Рањивост подземних вода карстног изворишта "Кривељска бањица", 2023
-
Industrijska praksa pripreme rude bakra u Borskom okrugu
Milica Đurić (2023)Na teritoriji Republike Srbije nalazi se veliki broj industrijski razvijenih opština i gradova. Kroz istoriju, gradovi su se razvijali na različite načine, kao trgovački i saobraćajni ili kao rudarski i industrijski centri, u zavisnosti od geografskog položaja, prirodnih resursa, itd. Borski okrug je tipičan primer razvoja zahvaljujući bogatim prirodnim resursima. Ležišta bakra u Borskom okrugu su jedna od najvećih, kako balkanskih, tako i evropskih ležišta bakra. Industrijska praksa pripreme rude bakra u Borskom okrugu izvodi se na više rudarskih područja, gde ...Milica Đurić. Industrijska praksa pripreme rude bakra u Borskom okrugu, 2023
-
Monitoring zivotne sredine u okolini odlagalista raskrivke ,,Saraka"
Vukovič Jelisaveta (2022)Površinski kop ,,Veliki Krivelj“ i odlagalište jalovine ,,Saraka“ nalaze se severozapadno od grada Bora i čine jedan on nekoliko rudarskih postrojenja na ovoj opštini. Samo odlagalište rude na životnu sredinu u ovoj okolini ima dosta negativan uticaj i jako je važno pronaći izvore emitovanog zagađenja i načine da se oni umanje ili uklone ako je to moguće, posebno jer je u pitanju odlagalište rudnog otpada.Otpad nastao na povšinskom kopu, od momenta iskopavanja, preko transporta, pa sve do njegovog deponovanja, ...Vukovič Jelisaveta. Monitoring zivotne sredine u okolini odlagalista raskrivke ,,Saraka", 2022
-
Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka
Jovana Mirčeta (2024)Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...... kompleksima. Najveće ležište bakra u ovom rudnom polju je Borska reka. U široj okolini rudnog polja, u domenu rudnog polja Veliki Krivelj, nalazi se istoimeno porfirsko ležište bakra Veliki Krivelj. Borska hidrotermalno izmenjena zona se nalazi u povlati serije konglomerata i peščara velike moćnosti ...
... II Rudni rejon Bor li-1 Cerovo • Mali Krivelj rudro polje 30. Cerovo ležište (Cerovo-Primarno i Cerovc-Drenovo} 31. Kraku Bugaresku-Cementacija ležište (C1, C2. C3i C4) 33. Mali Krivelj ležište j890- lI-2 Veliki th/el] rudno polje |g8 37. Veliki Krivelj ležište li-3 Bor rudno polje 38. Bor ...
... Timočkog magmatskog kompleksa (u daljem tekstu: TMK), odnosno Borske metalogenetske zone sa ekonomski značajnim rudnim ležištima: Bor, Majdanpek, V. Krivelj, Cerovo i dr. Na istočnom obodu TMK nalazi se ı više ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina: ležište krečnjaka Zagrađe, kvarcnih peščara Deo ...Jovana Mirčeta. Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka, 2024
-
Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће
Јована Младеновић (2022)Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...Јована Младеновић. Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће, 2022
-
Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)
Јована Младеновић (2023)Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...Јована Младеновић. Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће), 2023