Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Tanja Krstić

10 items

  • Uticaj kvaliteta uglja na rad sajzera u postrojenju za drobljenje uglja Tamnava

    Tanja Krstić (2023)
    U ovom završnom radu cilj je bio ispitati uticaj kvaliteta uglja na rad sajzera u postrojenju za drobljenje uglja i na osnovu dobijenih podataka utvrditi da li kvalitet uglja odgovara radu sajera. Za potrebe ispitivanja uticaj kvaliteta uglja na rad sajzera u postrojenju za drobljenje uglja iz ležišta “Tamnava”, bilo je potrebno izvršiti uzorkovanje i obradu uzorka, drobljenje uzoraka, granulometrijski sastav uzorka pre drobljenja i granulometrijski sastav polaznog uzorka posle drobljenja, pri čemu su bila korišćena sita sa otvorom ...
    sajzer, klasa krupnoće, granulometrijski sastav, drobljenje, kvalitet uglja, ugalj, PT analiza

  • Петрографски састав угља лежишта Тамнава западно поље (Колубарски басен)

    Владимир Крстић (2022)
    Лежиште угља ,,Тамнава''-Западно поље, припада Колубарском угљоносном басену који захвата површину од око 600 km2.Налази се на око 50 km југозападно од Београда и простире се у средњем и доњем току реке Колубаре и њених притока Тамнаве и Пештана. У северном делу угаљ је био близу површине терена, а идући ка југу простире се на већим дубинама. Угљоносна серија је изграђена од миоценских седимената понтског ката, портаферског подката – 2М23 који су развијени у плитководној фацији. Подину образују пескови ...
    лигнит, мацерал, рефлексија, Тамнава западно поље

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... -5362(00)00076-2 4nđelković J., Krstić B., Bogdanović P., Jadranin D., Milenković P., Milošaković R., Fotić P., i Jovanović LJ., 1969: Osnovna geološka karta SFRJ – Pirot 1:100 000. Beograd: Zavod za geološke i geofizička istraživanja. 4Anđelković J., Krstić B., Bogdanović P., Jadranin D., Milenković ...
    ... (Ercegovac, 1980). Endegzina je unutrašnji sloj izgrađen od celuloze i retko se sačuva u fosilnom stanju. Egzina (srednji sloj) Je sačinjena od tankih lamela, a često se na njemu javlja ornamentacija u vidu skuptura i struktura. Skupturne elemente možemo podeliti na levigatne (bez skulpture), ...
    ... materija sa metil alkoholom nanosi na donje staklo. Usled visoke temperature metil alkohol isparava, dok organska materija ostaje na koju se nanosi tanki sloj kanada balsama. Na kraju se postavlja i fiksira pokrovno staklo preko izdvojenog materijala (Ercegovac, 1980). 11 4.2. Karakteristike p ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... Podatke o neogenim tvorevinama nalazimo i u radovima Čičulića (1954), Pantića (1956, 1957, 1962), Spajić (1962), Dolića (1957, 1966, 1975/76), Krstić (1963) i Gagić (1972) ı uglavnom podrazumevaju biostratigrafiju. U okviru tektonske rejonizacije teritorije Srbije na istraživanom području ...
    ... VARDARSKE ZONE. Referati VI Savetovanja geologa SFRJ, Ohrid. Komatina M., (1976): HIDROGEOLOGIJA ŠUMADIJE. Rasprave Geozavoda Vol. XVII, Beograd. Krstić S., 1963): PRILOG POZNAVANJA SARMATA ŠIRE OKOLINE LAPOVA I RAČE KRAGUJEVAČKE. Vesnik Zavoda za geol. i geof. istraz. knj. XXI, serija A, Beograd. ...

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... Epporie. CHMI03HJyM H3 perHoHajnHc reojmoruHje H najtecoHTonorHje, Beorpaji, pp. 347-356 – Veselinović M., Antonijević I, Milošaković R., Mičić L, Krstić B., Čičulić M., Divljan M., Maslarević Lj. (1970): Osnovna geološka karta 1:100 000, Tumač za list Boljevac K 34-8, Fond Saveznog geološkog zavoda ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... kvalitetnih podataka za uspešno dobijanje pomenute Jednačine. 64 10. LITERATURA 1. Antonijević I., Veselinović M., Đorđević M., Kalenić M., Krstić B. i Žagubica L 34-140, Savezni geološki zavod, Beograd. 2. Dolić D., Kalenić M., Marković B., Dimitrijević- M., Radoičić R. i Lončarević Č. ...
    ... Doktorska disertacija, Departman za hidrogeologiju, Rudarskogeološki fakultet, Beograd. 19. Veselinović M., Antonljević 1., Milošaković R., Mičić 1., Krstić B., Čičulić M., Divljan M. i Maslarević LJ. (1970). Osnovna geološka karta 1:100 000, Tumač za list Boljevac K 34-8, Savezni geološki zavod, Beograd ...
    ... tektonskom odnosu sa srednje miocenskim naslagama, njegovi sedimenti predstavljeni su 29 peskovima, mestimično sa slojevima peščara ili šljunka i tankim slojevima žutih i zelenih glina. KVARTAR Jezerski sediment (J) imaju znatno rasporostranjenje na miocenskoj podlozi istočno od Velike Morave ...

  • Хидротермалне промене у издвојеним стратиграфским јединицама у бушотини јужно од Бора

    Павле Јовичић (2024)
    Анализом уступљених узорака из истражне бушотине јужно од Бора, од стране компаније Serbia Zijin Mining, утврђене су хидротермалне промене (алтерације) које прате стратиграфске чланове набушене самом бушотином. Установљене алтерације директно осликавају класично развиће порфирског Cu система, при чему је указано на њихову повезаност са минерализацијом, као и на потенцијалност самог истражног простора којем изабрана бушотина припада.
    Бор, хидротермалне промене, порфир

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... nose naziv „flišni”, ali da bi to po njemu bio specifičan dubokovodni „amonitski fliš”. Devonske tvorevine su obrađivali M. D. Dimitrijević, B. Krstić, M. N. Dimitrijević i B. Radošević (1965), utvrdivši da one predstavljaju tipičan fliš. U toku istraživanja mineralnih sirovina i mogućnosti njihove ...
    ... Interpretation of dissolved atmospheric noble gases in natural waters, Water resources research, Vol. 35, No. 9, pp 2779—2792 . Anđelković, J., Krstić, B., Ćirić, A., Martinović, D., Bogdanović, P. 1977: Tumač za listove Pirot i Breznik, Beograd, Savezni geološki zavod VarsA4nyi I., Palcsu L. ...
    ... Povlatu fosilonosnih dolomitičnih krečnjaka čini „,crvena serija” reto-lijaske starosti, predstavljena alevrolitsko-glinovitim sedimentima sa tankim proslojcima laporaca, laporovitih krečnjaka ı glinaca u donjem delu ıi krupnozrnim kvarcnim peščarima u gornjem delu. Mestimično se u „crvenoj ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija