Претрага

Упит dcterms_subject_txt:magnetno mirni dani

417 items

  • Минералошко-петролошке карактеристике алувијалних кластита реке Пек (Волујски Кључ)

    Вељко Дикић (2023)
    У овом раду је извршена детаљна одредба састава кластита који воде порекло са широког алувиона реке Пек, у околини локалитета Волуја. Анализом морфологије речног тока, као и ерозионих и акумулационих облика, утврђено је да предметни кластити воде порекло из алувијалног подсистема меандрирајућих река. Коришћене су лабораторијске (просејавање, сепарација тешким течностима и издвајање ручним и електромагнетом) као и оптичке методе како би се утврдиле главне карактеристике кластита: минерални састав, димензије зрна, облик зрна, процентуални садржај тешке и лаке фракције минерала, ...
    кластити, алувион, река Пек, депозициони систем, минерални састав

  • Одређивање оптималне производње дубинске пумпе на клипним шипкама

    Лука Перишић (2023)
    У условима смањене цене нафте, ради одржавања конкурентности на тржишту, нафтне компаније су приморане да проналазе све више начина оптимизације производне опреме. Нешто што би у време економског раста и „цветања“ нафтне индустрије био прихватив губитак, сад је прилика за уштеду и стварања предности над конкуренцијом. Инжењери производње су у оваквим околностима приморани да користе новије методе анализа и тражења бушотина кандидата за оптимизацију. Применом итеративних метода мењања параметара рада дубинских пумпи који су већ у производњи може се постићи ...
    дубинска пумпа, клипне шипке, оптимизација, прорачун опреме

  • Analiza stabilnosti kosine u čvrstoj stenskoj masi na lokalitetu brane Svračkovo

    Vojislav Đorđević (2022)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom van. prof. dr Miloša Marjanovića, definisana je tema „Analiza stabilnosti kosine u čvrstoj stenskoj masi na lokalitetu brane Svračkovo“. Geološko – geotehnička istraživanja za potrebe osiguranja stabilnosti kosine je izveo beogradski „Energoprojekt-Hidroinženjering a.d.“ Kolega Nemanja Babović, dipl. inž. geol, mi je dostavio neophodne podatke za izradu rada, na čemu mu se zahvaljujem. Osnovni cilj pisanja rada je analiza stabilnosti kosine u izvedenom stanju, utvrđivanje ...
    stenska masa, kinematska analiza, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti

  • Моделирање дисперзије прашине при експлотацији кречњака на површинском копу Заграђе

    Јелена Остојић (2022)
    Данашња популација суочава се са низом проблема који прате сам развој човечанства, као што су велике потребе за ресурсима из којих произилази и веће загађење животне средине. Један од проблема јесте загађеност ваздуха, који не само да утиче на загађење средине, већ и озбиљан утицај има на здравље популације.Моделирање нам помаже у предвиђању будућих загађења и кретања загађених маса ваздуха. Модели и ако не могу у потпуности приказати реални еколошки систем, играју битну улогу када је у питању заштита ...
    загађење ваздуха, моделирање дисперзије прашине, АЕRМОD, површински коп Заграђе

  • Primena metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže kod eksploatacije rude bakra

    Nenad Tomić (2023)
    Prirodni resursi su opšte dobro i zajedničko bogatstvo. Njihovo korišćenje, privredna primena i ekonomsko vrednovanje treba da budu planski usmereni i namenski kontrolisani. Eksploataciju ležišta mineralnih sirovina prati niz negativnih pojava koje dovode do procesa degradacije životne sredine i to u vidu iscrpljivanja resursa, razaranja geološke sredine, zagađivanja podzemnih i površinskih voda i dr. Način otvaranja i otkopavanja ležišta zavisi od oblika ležišta, njegove veličine, uslova zaleganja, fizičko-mehaničkih svojstava rude i pratećih stena, hidroloških prilika, osetljivosti površine na rudarske radove, ...
    bakar, metoda otkopavanja odozgo naniže, rudnik, eksploatacija

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave

    Marina Mitrašinović (2023)
    Sliv reke Resave nalazi se u severnom delu istočne Srbije, između obronaka Kučajsko-beljaničkih planina i reke Velike Morave. Reka Resava nastaje od Zlotske reke i Karapandžinog potoka u erozionom proširenju Resava, da bi svoj tok završila kod Svilajnca kao najveća, desna pritoka Velike Morave.U cilju analize uslova formiranja oticaja reke Resave bilo je potrebno analizirati klimatske,hidrološke, geološke i hidrogeološke karakteristike istražnog područja. Proticaj reke Resave se osmatra u profilima Manastir Manasija koji kontoliše gornji deo sliva (358km2) i Svilajnac ...
    režim, karst, autokorelacija, kros-korelacija, reka Resava

  • Cementacija bušotine – problem gubitka cementne kaše na naftnom polju XY

    Nemanja Bobić (2023)
    Prilikom izrade novih bušotina na naftnom polju XY javio se problem tokom cementacije eksploatacione kolone zaštitnih cevi jer je uočeno da dolazi do gubitka cementne kaše. Usled gubitka, cementacija nije mogla biti urađena po planu, već su vršene remontne cementacije, čime se povećava vreme potrebno za izradu bušotine kao i njeni troškovi. Pre izrade novih bušotina rađen je projekat kako bi se prevazišao ovaj problem. Zamisao je bila primeniti olakšanu cementnu kašu i time sprečiti da hidrostatički stub cementa ...
    cementacija, cementna kaša, eksploataciona kolona, bušotina, gustina, troškovi

  • Organski Rankinov ciklus

    Nina Otašević (2022)
    Problem emisije ugljen-dioksida kao i rast cene energenata dovodi do sve veće potražnje ka čistijim izvorima energije. Organski Rankinov ciklus, kao posebna vrsta Rankinovog ciklusa koji umesto vode kao radni fluid koristi organske tečnosti, predstavlja jednu od alternativa za dobijanje čiste energije. Zadovoljavanje energetskih potreba pomoću sistema baziranih na Organskom Rankinovom ciklusu postiže se iz niskotemperaturnih ili srednjetemperaturnih izvora otpadne toplote. Zbog tog svojstva može se koristiti za dobijanje električne energije iz obnovljivih izvora kao što su solarna energija, ...
    Organski Rankinov ciklus, proizvodnja električne energije, energetska efikasnost, otapadna toplota

  • Definisanje specifičnih uslova isticanja na karstnim vrelima Belosavac i Belosavac 2

    Nevena Kulić (2022)
    Složeni karstni sistem pod nazivom Mlava–Belosavac–Belosavac 2 jedan je od pet sistema, izolovanih prema detaljnom istraživanja sprovedena u okviru Beljaničkog karstnog masiva koji pripada Karpato-Balkanidima. Da bi se definisala geneza podzemnih voda sa ova tri izvora, produbljivanje glavnog karstnog kanala, kao i njihovo podzemno povezivanje, primenjen je višeparametarski pristup koji se sastoji ne samo od hidroloških, hidrohemijskih i detaljnih izotopa metode istraživanja (stabilni izotopi 18O, 2H i 13C, kao i radioaktivni izotopi 3H i 3H + 3He), ali i ...
    Karstni sistem Mlava-Belosavac-Belosavac 2, geneza, sifonalna cirkulacija, izotopi, hidrohemija

  • Prerada mešavine rovnih peskova KLPč017 i KLPč026 u cilju dobijanja gotovog proizvoda KLPč027 i pratećih proizvoda

    Đorđe Gentić (2023)
    U radu je dat prikaz separacije kvarcnog peska Jugo – Kaolin, ogranak″Kopovi Ub״.Prikazana je lokacija postrojenja, faze izgradnje, kapacitet postrojenja,kao i sirovinska baza. Takođe su prikazani i opisi tehnoloških procesa sa šemama.U opštem delu su prikazana opšta svojstva kvarcnog peska, koja se odnose na osnovne karakteristike kvarcnog peska, primenu u različitim industrijskim granama, podelu kvarcnog peska prema krupnoći, obliku zrna, načinu transportovanja i mestu deponovanja, načinu stvaranja itd.U okviru master rada izvršene su izmene u tehnološkom procesu i tokom ...
    kvarcni pesak, granulometrijski sastav, srednja veličina zrna, hidrosajzer

  • Ispitivanje opravdanosti domeljavanja KK/Pb iz flotacije Lece

    Zorana Vićentijević (2022)
    U ovom master radu cilj ispitivanja je bio da se utvrdi opravdanost domeljavanja kontrolnog koncentrata olova u cilju povećanja iskorišćenja metala pre svega zlata iz rude „Lece“. Naime, poznato je da se u kontrolnom koncentratu "koncentrišu" srasla zrna određenog minerala i u tzv. zatvorenom ciklusu flotiranja ovi sraslaci negativno utiču na kvalitet koncentrata i iskorišćenje metala. Poželjno je izvršiti domeljavanje ovog proizvoda pre ponovnog vraćanja u ciklus flotiranja. Za potrebe izrade ovog master rada i provere prethodne pretpostavke, uzet je ...
    polimetalična ruda, proces domeljavanja, kvalitet koncentrata, iskorišćenje, flotacija „Lece“

  • Пројектовање завршне контуре површинског копа "Шупља стијена"

    Раде Ђурђевић (2022)
    Пројектовање површинских копова представља потпуно дефинисање геометрије рударских објеката и осталих елемената производње у јединствену, оптималну и изводљиву цјелину. Развој пројектовања површинских копова систематски је пратио развојне потребе површинске експлоатације у цјелини. Такав развој је допринио да се површинским коповима економски рентабилно експлоатишу и лежишта са веома сложеним геолошким и природним условима. Напредовање информатичке технологије довело је до појаве различитих програмских пакета који су способни да у комплексном систему и широком скупу рјешења генеришу оптимално за задати скуп улазних параметара. Такође ...
    Пројектовање, површински коп, завршна контура, Whittle, Surpac, геолошки модел, развој рударских радова

  • Monitoring zivotne sredine u okolini odlagalista raskrivke ,,Saraka"

    Vukovič Jelisaveta (2022)
    Površinski kop ,,Veliki Krivelj“ i odlagalište jalovine ,,Saraka“ nalaze se severozapadno od grada Bora i čine jedan on nekoliko rudarskih postrojenja na ovoj opštini. Samo odlagalište rude na životnu sredinu u ovoj okolini ima dosta negativan uticaj i jako je važno pronaći izvore emitovanog zagađenja i načine da se oni umanje ili uklone ako je to moguće, posebno jer je u pitanju odlagalište rudnog otpada.Otpad nastao na povšinskom kopu, od momenta iskopavanja, preko transporta, pa sve do njegovog deponovanja, ...
    odlagalište, ruda, monitoring, životna sredina

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... zakon kome se približavaju drugi zakoni raspodele. Kao klasičan primer normalne raspodele može da posluži raspodela rezultata ponovljenih merenja proizvoljnih veličina (dužina, mase i dr.). poznato Je da, pri ponavljanju merenja Jednog istog svojstva istim aparatpom merenja i istom preciznošću, nikada ...
    ... zvonast oblik tj. u okolini maksimalne tačke su konveksne, da bi od izvesne udaljenosti od te tačke levo ı desno postale konkavne. J(x) 0' x-a X X Slika 1. Dijagram normalne raspodele (Milošević,B., 2021.) Za parametar x možemo reći da karakteriše položaj centra rasturanja. Parametar o karakteriše ...
    ... U opštem slučaju prethodno je potrebno ustanoviti da li dati niz rezultata eksperimentalnog određivanja prati normalni zakon raspodele ili ne. U većini slučajeva normalnost raspodele je ispunjena sa dovoljnom tačnošću. Treba napomenuti da se određivanje bilo koje mehaničke karakteristike na ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... = 118,43 x 6 = 710,59 t/sm UTI.m = 710 t/sm Na dan: UTIqn = UTIEm X nsm, t/dn Bsm – broj smena u jednom danu (3) UTIan = 710,59 x 3 = 2.131,78 t/dan UTIun = 2.132 t/dan Mesečno: UTImes = UTIan x na, t/mes na - efektivna radna dana u jednom mesecu (30) UTIme = 2.131,78 x 30 = 63.953 ...
    ... sugeriše minimalan rizik od zagađenja životne sredine tokom eksploatacije bakra. Da bi se tačno odredilo učešće sulfidnog i sulfatnog: sumpora, uzorci iz bušotina B-20 i B-28 su dodatno analizirani. Utvrđeno Je da je sulfidni sumpor prisutan sa 58% u bušotini B-20, odnosno 56% u bušotini B-28, ...
    ... x 1,14 x 1,15 x 1 x 0,95 x 0,95 = 0,79 kg/m3 q= 0,79 kg/m? Obzirom da je srednja vrednost zapreminske mase rude oko 2,7 t/m? normativ specifične potrošnje eksploziva po toni Je: 4.3.2.Količina eksploziva - Ako usvojimo da Je linija najmanjeg otpora W = 2 m, količina eksploziva po lepezi za ...

  • Kvalitet životne sredine sa stanovišta buke u Zrenjaninu

    Marija Stanarević (2022)
    Zvuk je deo naše svakodnevice. Buka u životnoj sredini predstavlja jedan od vodećih problema današnjice. Svaki neženjeni zvuk koji je emitovan iz izvora koji nas okružuju može se smatrati bukom. Izvori koji emituju buku mogu biti različiti, u te izvore spadaju saobraćaj, industrija, sportski događaji, koncerti. Svi ovi izvori čine komunalnu buku.Komunalna buka utiče na kvalitet života, remeteći prirodni ritam rada i odmora.Veliki broj stanovništva, pre svega u razvijenim i urbanizovanim sredinama,je konstantno izložena visokom nivou buke. Buka ima ...
    buka u životnoj sredini, komunalna buka, merenja buka,indikatori buke

  • Ksenoliti i anklave u dacitima Slavkovice i moncogranitima Kosmaja

    Bojana Nikolić (2022)
    Ispitivanje anklava i ksenolita je izvršeno na uzorcima koji su uzeti iz okoline sela Slavkovice i planine Kosmaj. Geografski posmatrano daciti Slavkovice i moncograniti Kosmaja se nalaze u centralnom delu Srbije. Geološka građa šireg područja Slavkovice je izgrađena uglavnom od sedimentnih tvorevina karbonske, permske, trijaske, kredne i miocenske starosti, ali su zastupljeni i stenski masivi koji pripadaju ofiolitskom melanţu jurske starosti izgrađenom od serpentinita, dijabaza i harcburgita. Pored navedene litologije, za ovo područje je karakteristično prisustvo produkata Rudničko-ljiškog vulkanizma: ...
    anklave, ksenoliti, daciti, moncograniti, Slavkovica, Kosmaj

  • Procena uticaja na životnu sredinu PK krečnjaka Dobrilovići

    Irena Bogner (2022)
    U składu sa zakonskom regulativom u Republici Srbiji, u ovom radu predstavljena je procena uticaja na životnu sredinu projekta eksploatacije litotamnijskog krečnjaka novootvorenog ležišta površinskog kopa „Dobrilovići“. Prema Rudarskom projektu eksploatacije krečnjaka iz ležišta “Dobrilovići“ kod Loznice, završnom konturom kopa biće zahvaćen samo mali deo geološki određenih granica ležišta. Do kraja eksploatacionog ciklusa, po projektu je to prvih 20 godina, rudarski radovi će napredovati nekoliko stotina metara u dužinu, ali i par desetina metara u dubinu. Kod izgradnje površinskog ...
    Površinski kop „Dobrilovići”, Procena uticaja na životnu sredinu, Zaštita životne sredine, Litotamnijski krečnjak, Analiza uticaja na životnu sredinu

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti