Претрага

Упит dcterms_subject_txt:нафта и гас

595 items

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... geološke karte i satelitskog snimka izdvajaju se usaglašeni povlašćeni pravci pružanja raseda SZ — JI, što se može videti i na slici 9. Sve regionalne rupture imaju ovakav trend, a u prilog tome idu i izdvojeni rasedi na karti I trenda energije reljefa i karti energije reljefa (slike & i 9) Na ovoj ...
    ... krečnjaci sa rožnacima i laporcima, a u ostalim delovim amonitski krečnjaci. Jurska perioda je zastupljena krečnjacima i stenama ofiolita i ofiolitskog melanža (dijabaz-rožnačka formacija-DRF - ranije ) i ujuri su zastupljena sva tri odeljka. Donja jura Je malo zastupljena u istočnom i Jugoistočnom delu ...
    ... padine i/ili klastično-karbonatne donjokredne sekvence. Sa druge strane povlatu OWVZ čine alb- cenomanski i cenoman-turonski deponati. Alb-cenomanski i cenoman-turonski plitkovodni krečnjaci pokazuju postupan prelaz i vertikalno ı horizontalno ka santon- kampanskim dubokovodnim laporcima i krečnjacima ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... deponati vezani za reke Taru i Lim, zatim glacijalni, jezerski i deluvijalni sedimenti (Živaljević et al., 1982). Aluvijalni nanos ima najveće rasprostranjenje na karti i vezan jJe za rečna korita Tare i Lima, predstavljen je šljunkom, peskom, muljem i peskovitim glinama i debljine je do 10 m (Živaljević ...
    ... obuhvata konturni i tačkasti dijagram kliznih i tenzionih pukotina i rozete pružanja pukotina i raseda. Dijagrami su urađeni za pukotine i rasede celog područja. Konturni dijagram kliznih pukotina DaSpk (Slika 6.3 a) je 1S sinoptički parcijalni sa primetnim velikim rasipanjem i haotičnim rasporedom ...
    ... Dinarida i prostire u centralnom delu severne regije Crne Gore (Slika 2.1). Pruža se pravcem severozapad-jugoistok i obuhvata područje od oko 30 km, dok njena površina iznosi oko 630 km?. Na istoku graniči sa rekom Lim, na zapadu sa Tarom, na severu sa Lepešnicom i Ljuboviđom i Gradišnicom i Opasnicom ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... CaCOx i dobro sortiran materijal. Predstavljeni su žutim i sivim peskovima, alevritskim peskovima, alevritskim glinovitim peskovima i manje tanjim slojevima i proslojcima glinovitih alevrolita i krupnozrnih kvarcnih peskova i peskovitih laporaca. U završnim delovima serije nalaze se i tanji slojevi ...
    ... iskustvu i znanju. Takođe se zahvaljujem i članovima komisije profesorki Vesni Ristić Vakanjac i profesoru Dragoljubu Bajiću na ustupljenim podacima o kotama nivoa reke Velike Morave i podzemnih voda aluvijona osmotrenih u brojnim pijezometrima osrednjenih na dnevnom nivou, kao i savetima i sugestijama ...
    ... Jednog modela. Od kvaliteta i pouzdanosti ulazinih podataka, reprezentativnosti zadatih parametara, znanja i iskustva autora modela, kao i njegovog ispravnog shvatanja prirodnih uslova i procesa strujanja podzemnih voda, kao i karaktera postavljenog zadatka, zavisi i krajnji rezultat: hidrodinamički ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... FORMACIJA" OFIOLITSKOG POJASA I VARDARSKE ZONE: 'GBNETSKO UPOREDENJE. Acta Geologica VIII, Zagreb. Dimitrijević M. D., Dimitrijević M. N., (1975b): OFIOLITSKI MELAN2? DINARIDA I VARDARSKE. ZONE: GENEZA I GEOTEKTONSKO ZNACENJE. Radovi Znanstvenog savjJeta za naftu Serija A, knj. 5, Zagreb. . D ...
    ... Dimitrijević M. D., Dimitrijević M. N., (1978): OLISTOSTROMSKI POLIFAZNI I RECIKLIRANI OFIO LITSKI MELAN2. Ref. na IV Znanstvenom skupu Savjeta za naftu JAZU StrubiCke Toplice.- Dolić D., (1957): ISTRAŽIVANJE UGLJA U ARANĐELOVAČKOM UGLJENOM BASENU. Fond dokumenata Geozavoda, Beograd . Dolić D., ...
    ... bujičnih tokova, i u velikoj meri otežavaju opservaciju i interpretaciju starijih formacija. Izgrađeni su od peskova, alevrita i glina koji su dobro zaobljeni i slabo sortirani. Aluvijum se nalazi u neposrednoj blizini rečnog korita reke Kubršnice i predstavljen Je heterogenim šljunkovima i peskovima ...

  • Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali

    Jovan Obradović (2024)
    Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...
    Rudarska merenja, povezivanje, plan jame, poprečni profil
    ... podgrade i svetla površina poprečnog profila. U tom cilju, mere se ukupna visina prostorije između krovine i podine, kao i visina između slemenjače i gornje ivice šina; ukupna širina A i svetla širina, a slemenjače; ukupna širina C i svetla širina c na visini vagoneta; ukupna širina B i svetla širina ...
    ... u cilju izrade plana jame i poprečnih profila koji nam daju prikaz izgleda rudnika. Za snimanje su korišćena dva instrumenta, totalna stanica „Topcon GTS-226“ za merenja horizontalnih uglova i dužina, kao i za snimanje svih tačaka u rudniku i ispred ulaza u rudnik i digitalni nivelir „Leica Sprinter ...
    ... vlakovi manjeg obima i manjih dužina dok se ne postigne dovoljna gustina tačaka. U naseljenim mestima i gradovima glavni poligonski vlakovi postavljaju se duž ulica, glavnih puteva, železničkih pruga i drugih komunikacija. Radi izbegavanja dugih i paralelnih vlakova, a i radi pravilnije raspodele ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... Tivatsk|i LEGENDA: Masivni krečnjaci sa koralima i kK elipsaktinijama Krečnjaci i proslojci dolomita sa klipeinama (povlata boksita) Jedri i oolitični krečnjaci (podina boksita); Fluvioglacijalni sedimenti {doger, valend i otriv) Morenski materijal Slojeviti i bankoviti, jedri i oolitični ...
    ... kaprinidima i rudistima rožnaci, breče i dolomiti Bankoviti i slojeviti krečnjaci sa Slojeviti krečnjaci i dolomita sa rekvienijama megalodorima Bankovitii slojeviti jedri i detritični krečnjaci Dolomiti, dolomitični krečnjaci i krečnjaci Geološke granice; utvrđene, pretpostavljene i djskordaniia ...
    ... a zatim izračunat GSI indeks. Dobijene i usvojene vrijednosti parametara pukotina i fizičko-mehaničkih parametara ove sredine koje se odnose na površinsku, ispucalu i degradiranu zonu, nalaze se u tabelama br.2 i 3, i one iznose: Tabela broj 2: usvojeni i dobijeni parametri pukotina za degradirane ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... Tivatsk|i LEGENDA: Masivni krečnjaci sa koralima i kK elipsaktinijama Krečnjaci i proslojci dolomita sa klipeinama (povlata boksita) Jedri i oolitični krečnjaci (podina boksita); Fluvioglacijalni sedimenti {doger, valend i otriv) Morenski materijal Slojeviti i bankoviti, jedri i oolitični ...
    ... kaprinidima i rudistima rožnaci, breče i dolomiti Bankoviti i slojeviti krečnjaci sa Slojeviti krečnjaci i dolomita sa rekvienijama megalodorima Bankovitii slojeviti jedri i detritični krečnjaci Dolomiti, dolomitični krečnjaci i krečnjaci Geološke granice; utvrđene, pretpostavljene i djskordaniia ...
    ... a zatim izračunat GSI indeks. Dobijene i usvojene vrijednosti parametara pukotina i fizičko-mehaničkih parametara ove sredine koje se odnose na površinsku, ispucalu i degradiranu zonu, nalaze se u tabelama br.2 i 3, i one iznose: Tabela broj 2: usvojeni i dobijeni parametri pukotina za degradirane ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Modelovanje distribucije bakra i zlata u tehnogenom ležištu Staro flotacijsko jalovište – Bor

    Stefan Trujić (2022)
    Tehnogeno ležište bakra i zlata Staro flotacijsko jalovište – Bor je nastalo odlaganjem flotacijske jalovine koja je nastala preradom rude iz više rudnih tela Borskog ležišta bakra i zlata, različitih teksturno-strukturnih karakteristika, mineralnog sastava i sadržaja bakra i zlata. Manji deo flotacijske jalovine je nastao kao rezultat prerade rude bakra i zlata iz ležišta Lipa.Flotacijsko jalovište je formirano u razdoblju od 1929. do 1992.godine, pri čemu su u različitim periodima njegovog formiranja prerađivane rude sa različitim sadržajima bakra i ...
    staro flotacijsko jalovište, Bor, bakar, zlato, istraživanje modelovanje, blok model

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način fransporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ...
    ... kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se realizuju primenom definisanih bioloških, agrotehničkih i meliorativnih mera u oplemenjivanju i obnovi ...
    ... deponije pepela i unutrašnjeg odlagališta krila „A“ između profila PP7 i PP10. Navedene lokacije se naslanjaju na kasete Ii I i podkasetu II/1, a sa njima će predstavljati jednu celinu. Faza 1 kasete II obuhvata prostor između poprečnih profila PP9 ı PP17 u nastavku kasete II i podkasete II/1 ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... sericita, hlorita i kvarca, a sporedni sastojci su albit, turmalin i rudni minerali, ponekad je prisutna i znatna količina karbonificirane biljne materije. Pored filita, u okviru ove Jedinice prisutni su metamorfisani peliti i psamiti u vidu sericitskih i hlorit-sericitskih škriljaca i sericitskih kvarcita ...
    ... sprovedena su 1989. godine i obuhvatala su sva potrebna ispitivanja za utvrđivanje vrste i stepena oštećenja, kao i predlog mera sanacije kamenog postamenta. Tada su konstatovana značajna oštećenja kamena na severozapadnoj strani koja je ujedno i najviše izložena udarima vetra i kiše. Na kamenim blokovima ...
    ... tankouslojenim liskunovitim peščarima i laporovitim peščarima, masivnim i bankovitim krečnjacima, kao i pločastim krečnjacima sa rožnačkim kvrgama (Čičulić-Trifunović & Rakić, 1977). Srednji trijas (T>) je predstavljen masivnim i bankovitim krečnjacima, zatim dolomitima i bituminoznim krečnjacima koji ...

  • Геологија и методе истраживања лежишта бакра Ваља Стрж

    Татјана Милисављевић (2022)
    У мастер раду Геологија и методе истраживања лежишта бакра Ваља Стрж су описане основне карактеристике геолошке грађе порфирског лежишта бакра Ваља Стрж и методе примењених геолошких, геохемијских и геофизичких истраживања. У завршном делу рада је спроведена критичка анализа остварених резултата са предлогом даљих активности на прорачуну и оцени рудних резерви. Изложени подаци потичу из Фонда стручне документације компаније ДПМ Авала: годишњих елабората о резултатима геолошких истраживања бакра, злата и пратећих метала у рудном пољу Црни Врх на подручју Чока ...
    Ваља Стрж, лежиште, бакар, злато, методе истраживања, геолошко- економска оцена

  • Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру површинског копа "Поље Е" рударског басена Колубара

    Милош Глигоријевић (2023)
    Рударство као привредна грана, мора да се прилагођава новим стандардима и регулативама у оквиру одговорног и одрживог развоја минерално сировинског комплекса и заштите животне средине и експлоатације лежишта минералних сировина. Оно укључује интегрисано планирање и испитивање геолошких ресурса и резерви корисних минералних сировина и управљање техничко-технолошким процесима откопавања и припреми у функцији интердисциплинарних аспеката екологије, организације и економике. Рекултивација површинских копова и одлагалишта је саставни део укупних процеса и периода у експлоатацији минералних сировина.Рекултивацију чине техничка и биолошка рекултивација ...
    површински коп, одлагалиште, експлоатација, техничка рекултивација, биолошка рекултивација

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... dj= - ha+h +ha+h,+2D=65-5+1+4.5+11+2D=18+2D = 18 + Š 20.0512 = 18 + 13.37= 31.37m 72 Ž Mu=0 Eal i dal + Eaz i daz + Ea3 i da3 + Ea4 i da4 + EaS i daS + Ea6 i dać + Ea7 i da7 + Ea8 i dag + Eao · dao + Eaio ' daio — Ep * dpa – Epa *d,a = 0 52.78 · 0.75 + 171.53 · 1 + 50 · 2 + 5.15 · 2.17 ...
    ... 4 P 4 P HH WEKIM Nc=10 O – I ı — - – — – – K — —— | | ij I%J 54 =—_—_ 7_ _N POP N OJ A BN ILA 200 NII ,2 N p KO IN T INK T P P II y a ——= — I y . __Z P — |ŠO I pj [+ [> ____ | I> || | || ii __C [> |[ | ALOA —— —— ALOA —— —— —— —— —a —r— —Zr— — —— —— | - i f — — @p@[ i — — | — — A 02 —a —~ —~ —a ...
    ... - — C=177 —~ _ I' _ ~ — _ _ _— __ _ _ _ __|w/7—— _ _ _ — _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ — _ _ _ _ _ ,I |_ || Ne=50 - — ——— I || \\V\'–\\'\« — _— — — _— _— _— — — _— _— — le'– | pl — _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ il | — — _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ |- M — : : - - : - — I |3 i _— Nc=2i ___ I |___ || || | — _— ...

  • Убрзано померање Земљиних магнетних полова: узроци и последице

    Марко Млађеновић (2023)
    Положаји Земљиних магнетних полова континуирано се прате више од једног века. За северни и јужни магнетни пол Земље је карактеристично не само да нису насупрот један другом, него да се сваки креће различитом брзином која се мењала током времена. Последњих деценија брзина њиховог кретања се знатно повећала. Северни магнетни пол се креће брзином од око 55 km годишње, што је три пута брже него што се кретао до средине 1990. године, док је кретање јужног геомагнетног пола спорије и ...
    Земљино магнетно пољe, спољашње језгро, тектоника плоча, навигациони системи, електромагнетно зрачење

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... cMehee 6oj F 4 I ~ ~ ~ || [-] MyrbeBMT, Ca OCTaL\MMa LIIKOrbkKM M KOHpeiMja. W ~. — ii » cMelje Goje, ca x\npokCM/OM Fe M K ~ ~ y al . ~ · —~ || Mn, reuiko rbeu\viBor crabba KOHCMCTeHuUMje, cna6o BononporycHa. ~ TK_ K ~ ~= K ~ ~ |e] i u I ~ ~ —~ < | ~ ~ ~ ~ ~ ' = — :: O i i . i i n -I - III | ...
    ... neuluapa I BenuMuMHe 2-3 uM, cMBO MacnuMHacTe 6oje. I 53.571 . | I I .U. I i|| - lnw 53 1140 1„·' 54 I | M 4 Tlecak - cBo cMefje 6oje, cMTHO3pH nO CpenHbe3pH, MecTMMWMuHO npauiMHacTO| — % o 4/ rnvHoBwMT, paBHoMepHor rpaHynoMerTpvujckor cacTaBa, ca neTHaMa neuiuapa, | I d| Trlecak ...
    ... . KoHnoweparT- 37.00-37.80 o I Tleuuap- 11.40-11.55; 14.35; 15.10-15.20; 15.50; 16.60-16.70 O –\QI || I I HI • K o L:I 44.57 155 bj Siljak ~ ~ i I |O VJe| I ~ ~| || ~ . +~ .· 4—= . ~ ~ | [nvwHa- npauiHacro neckoBMTa, cMefje 6oje, ca xA/npOKCMnOM Fe M I |— Mn, Teuiko rhbbeuWiBOr cCTakoa ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... cMehee 6oj F 4 I ~ ~ ~ || [-] MyrbeBMT, Ca OCTaL\MMa LIIKOrbkKM M KOHpeiMja. W ~. — ii » cMelje Goje, ca x\npokCM/OM Fe M K ~ ~ y al . ~ · —~ || Mn, reuiko rbeu\viBor crabba KOHCMCTeHuUMje, cna6o BononporycHa. ~ TK_ K ~ ~= K ~ ~ |e] i u I ~ ~ —~ < | ~ ~ ~ ~ ~ ' = — :: O i i . i i n -I - III | ...
    ... neuluapa I BenuMuMHe 2-3 uM, cMBO MacnuMHacTe 6oje. I 53.571 . | I I .U. I i|| - lnw 53 1140 1„·' 54 I | M 4 Tlecak - cBo cMefje 6oje, cMTHO3pH nO CpenHbe3pH, MecTMMWMuHO npauiMHacTO| — % o 4/ rnvHoBwMT, paBHoMepHor rpaHynoMerTpvujckor cacTaBa, ca neTHaMa neuiuapa, | I d| Trlecak ...
    ... . KoHnoweparT- 37.00-37.80 o I Tleuuap- 11.40-11.55; 14.35; 15.10-15.20; 15.50; 16.60-16.70 O –\QI || I I HI • K o L:I 44.57 155 bj Siljak ~ ~ i I |O VJe| I ~ ~| || ~ . +~ .· 4—= . ~ ~ | [nvwHa- npauiHacro neckoBMTa, cMefje 6oje, ca xA/npOKCMnOM Fe M I |— Mn, Teuiko rhbbeuWiBOr cCTakoa ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Могућност коришћења енергије напуштених нафтних и гасних бушотина за производњу електричне енергије

    Јован Томић (2022)
    Како се у свету, јавља потреба за додатном количином енергије, тако се све више трага за новим идејама којима би се омогућила производња нових количина енергије из алтернативних извора. У том размишљању дошло се на једну необичну, али посве веома интересантну идеју о конверзији напуштених нафтних и гасних бушотина у геотермалне бушотине, при чему би се потом произведени геотермални флуид користио за призводњу електричне и/или топлотне енергије.У раду су дискутовани различити концепти постројења у којима се може производити ...
    електрична енергија, напуштене нафтне и гасне бушотине, ORC