Претрага

Упит dcterms_subject_txt:magnetno mirni dani

417 items

  • Техно-економска оцена лежишта олова и цинка на примеру рудника “Грот”

    Данило Сушић (2023)
    Овај рад пружа детаљну техно-економску оцјену рудника Грот и то лежишта Баре-Ђавоља Воденица, Језериште и Вучково. Рудник и рудно тијело Благодат смјештени су на територији града Врања, у мјесту Крива Феја. У раду је извршена техно-економска оцјена експлоатације олова и цинка. Проучени су показатељи техно-економске оцјене, укључујућу статичке и динамичке методе. Такође је приказана техно-економска оцјена на темељу проведених истражних и експлоатационих радова, извршен је обрачун вриједности лежишта и јединице експлоатационих резерви. На темељу показатеља техно-економске оцјене израчунати су ...
    техно-економска оцјена, рудно тијело Благодат, рудник Грот, лежиште олова и цинка, рентабилност

  • Ispitivanje istražnih bušotina za naftu i gas – principi i oprema

    Danilo Tomović (2023)
    Ispitivanje istražnih i razradnih bušotina za naftu i gas predstavlja kompleksan proces koji obuhvata niz tehnoloških i operativnih postupaka koji se izvode u cilju dobijanja pouzdanih parametara za karakterizaciju ležišta nafte i gasa. Ispitivanje bušotina može se vršiti kod istražnih i razradnih bušotina. Kod istražnih bušotina se vrši u cilju definisanja ležišta nafte i gasa, dok kod razradnih bušotina ono se izvodi u cilju definisanja proizvodnih parametara. Proces ispitivanja bušotine se vrši tokom i nakon bušenja. Postupci koji se ...
    ispitivanje istražnih bušotina, testiranje, osvajanje, hidrodinamička merenja

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... kao izvor da bi se obezbedila odgovarajuća količina energije. Atom potom apsorbuje deo ili celokupnu energiju, elektron prelazi u više energetsko stanje i tako nastaje ekscitovan elektron. Elektron takođe može da napusti atom i tada se dobija jonizovani atom (pozitivan Jon) budući da je u tom ...
    ... ukazati na umereno sporiji transport magme. Za nijedan uzorak se ne može reći da je značajno alterisan. Mora se istaći da su sva tri uzorka lamprofira bitno izgrađena od feromagnezijskih liskuna — flogopita i biotita — kao i da oni količinski daleko nadmašuju ostale sastojke. Drugi primarni sastojak ...
    ... 1991) predlaže da u orogenima gde postoji aktivni granitni plutonizam, ultrakalijski rastopi iz omotača se teško kreću pri čemu dolazi do asimilacije tvorevina i komponenti kontinentalne kore. Poznato je da je Boranja jedan takav masiv, poznat po granodioritskom plutonizmu, a da su lamprofiri ne ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... na to da su nastali u istoj deformacionoj fazi. Njihovi odnosi sa rasedima kredno-paleocenske kompresije, pravcem severoistok-jugozapad, ukazuju na to da su mlađi od njih. Sa druge strane, na osnovu toga što ih rasedi plio- kvartarne kompresije pravcem sever-Jug presecaju, utvrđeno je da su rasedi ...
    ... terenskim putem, a u radu nisu dokumentovani fotografijom, zaključeno je da su rasedi mlađi od krede-paleocena, a stariji od plio-kvartara. Ono što je još dominantno je da obe vrste raseda imaju naglašenu desnu komponentnu smicanja i da su Jako strmih padova. Na osnovu primera sa tačaka T12 ı T18 (Slika ...
    ... Odes 1 _ ||PBTaxes N SubsetManager |s [ivyass [085 [351 [ e567 ı1551 |} Tetal Data [14714} |s [0%3. [087 [ 353 | 67 31553 [Z |s [03%87 [6s [225 | 6497 4225 |[s a___I Ć | s= [i0 [55 |Aodaudev - [35 al ide w=x| 552 | Data seperaton& PBT processina | Teeshokiiorrecirgdsa ___T lbyl | MemDev+ —{05 ...

  • Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini doma zdravlja „Dr Đorđe Kovačević“ u Lazarevcu

    Ljubinka Pantelić (2023)
    Buka je, je prema najčešće korišćenoj definiciji, svaki neželjeni zvuk. Buka u životnoj sredini može predstavljati veliki problem, jer može nepovoljno uticati na zdravlje ljudi i drugih živih bića. Model predstavlja pojednostavljivanje stvarnosti koje je izvršeno tako da se stekne uvid u izabrane atribute određenog fizičkog, biološkog, ekonomskog ili društvenog sistema. Modeli se koriste za rešavanje realnih ili uočenih problema u životnoj sredini. Proces modeliranja se pokreće nakon što određeni subjekat (ministarstvo, agencija, kompanija ili neko drugi) identifikuje ekološki problem ...
    buka, model, modeliranje, merenje

  • Систем анализа рада бушотине X

    Анастасија Мирјанић (2023)
    Нодална анализа је систематски приступ побољшању производног система нафте и гаса, користи се за детаљну процену целокупног производног система. Свака компонента у производној бушотини или све бушотине у производном систему могу се оптимизовати да би се постигао најекономичнији жељени проток. Развој гасног или нафтног поља, односно израда бушотина је са економског аспекта јако скуп процес и посао и управо због тога је неопходно обезбедити да свака компонента у систему, од лежишта до краја односно до сепаратора, функционише што боље. ...
    нодална анализа, оптимизација, производни систем, производња, гасна бушотина

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... – Rudarsko-geološki fakultet Godišnje održavanje (investiciona popravka — LO.) traje oko mesec dana, međutim vreme trajanja remonta Je smanjeno, tako da neki remonti mogu trajati 7 dana, 10-15 dana ili više. Ovo održavanje obuhvata pored radova koji su predviđeni servisom i sve radove, koji su ...
    ... relativno velikih nagiba pruža mogućnost da kompaktni bager, spregnut sa samohodnim transporterom (bandwagon-om), može da radi u više podetaža (sa obe strane etažnog transportera) i sa utovarom na jedan transportni horizont. Ovde posebno treba istaći činjenicu da povećanje dužine strele, a s njom u ...
    ... 3000 tona. Da bi se došlo do ugljenih slojeva, neophodno je najpre otkopati otkrivku, koja se otkopava i odlaže BTO (bager-traka-odlagač) sistemima. Stabilna i kontinuirana proizvodnja otkrivke je osnovni preduslov ostvarenju dobrih rezultata u proizvodnji uglja, s obzirom na to da je neophodno ...

  • Одређивање оптималних параметара рада бушотина у повременом гаслифту

    Радослава Јованчевић (2024)
    Гаслифт представља механичку методу производње при коме се производна бушотина снабдева гасом под високим притиском, а његова притисна енергија се користи како би се подржао еруптивни рад бушотине или након еруптивног рада, у циљу истискивања заосталог флуида. Два основна типа гаслифта су повремени и континуални гаслифт. У овом раду је детаљније описана метода повременог гаслифт система. Одређивање оптималне количине гаса који се утискује и расподела ограничене количине гаса на групу бушотина представља битан део пројектовања сваког гаслифт система. Главни ...
    гаслифт, повремени гаслифт, пројектовање, производња, оптимизација
    ... 6yuiomuHe u kyMy/1amus6Ha kpu6a Ha OcHOBy KyMyJIaTHBHC KpHBe je ypabeHa pacmojema orpaHHucHec KOJIHUHHC raca ojx 3600 m*/dan Ha rTpa Gymoruane: 1040 m*/dan, 1200 m?/dan a 1360 m3/dan. 30 4.5 OnpebuBame onruMajHHx napaMeTapa 4..1 Ojpebuname onrrauMajnHux napaMerTapa pajta ripBe OynroTHHe 3a ripny ...
    ... yTHCHyTor raca: 3 Qginji = 159,75 /dan 3a cBe ocraje rpeceuHe Tauke ce OuHTaBa KOJIHUHHAa IIpOH3BeJleHor (byryHla H Ha HCTH HauHH ce pauyHa KoJmuHHa yTHcHyTor raca y TOJ TaukuH. PeaynraTu cy HmpHKa3aHuH y TaOGemu 4.4: GOR (m*/m*) Q-i (m*/dan) Qninj (m*/dan) 71 17,75 159,75 107 22,58 1016 ...
    ... OHTHMaJIHa KOJIHUHHa raca Koja ce yrucKyje y cBe OymrorHHe. OnTMMajHa KoauuMHa raca Koja je JIOJeJbeHa CBaKOJ Oymorumnu je 1040 m*/dan, 1200 m*/dan a 1360 mž/dan. 47 6 JIHTEPATYPA 1. Clegg, J. D., n.d. Petroleum Engineering Handbook Vol. 4 2. Danilović D., Ilić M., Crnogorac M., Tomić L ...

  • Промена механичке методе експлоатације са ЕСП на дубинску пумпу на клипним шипкама

    Драган Шево (2023)
    Експлоатација нафте механичким методама се примењује, када слојна енергија нафтног лежишта толико ослаби да није у могућности да нафту подигне до уста бушотине и даље је потисне до сабирне станице. Механичке методе експлоатације у овом случају имају задатак да, обављајући одређени рад, надокнаде потребну енергију за подизање нафте до површине земље и омогуће даљу експлоатацију нафтног лежишта. Одговарајући одабир сваког појединачног елемента система омогућава оптимизацију што представља повећање ефикасности и смањење трошкова. У овом раду је приказана оптимизација трошкова, односно ...
    дубинска пумпа, ЕСП, прорачун опреме, инвестиција, оптимизација

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... Ova potreba je prvo proizašla iz želje da se kamenu poboljšaju vizuelne, estetske karakteristike. Međutim, pokazalo se da procesima površinske obrade, možemo istaći njegove estetske karakteristike, učiniti da kamen postane otporniji, ali takođe i da se mogu narušiti njegova primarna fizička ...
    ... su na histogramu 4.1. Sa histograma se vidi da najveću specifičnu i zapreminsku masu ima gabro Nero Assoluto (GNA). Budući da specifična masa zavisi od mineralnog sastava, a poznato je da su femski minerali teži od salskih, potpuno je logično da gabro pokazuje veće vrednosti u poređenju sa ostalim ...
    ... A., et al. 2007). Na primer, pokazano je da liskuni u granitu postaju reljefno istaknutiji, dok kod krečnjaka ista metoda dovodi do pucanja kristala kalcita (Gracia-del-Cura, M. A., et al. 2007). To Je samo Jedan od dokaza da ista završna obrada može da ima različit uticaj na različite vrste stena ...

  • Modeliranje rasprostiranja buke u urbanoj sredini u okolini OŠ “Vuk Karadžić” u Beogradu

    Aleksandar Lekić (2023)
    Model može da se definiše kao pojednostavljivanje stvarnosti koje je izvršeno na način da se stekne uvid u izabrane atribute određenog fizičkog, biološkog, društvenog ili ekonomskog sistema. Modeliranje u životnoj sredini koristi se za rešavanje realnih ili uočenih problema. Proces modeliranja započinje kada određeni subjekat identifikuje ekološki problem i utvrdi da bi rezultati modela dali korisne inpute za donošenje odluka. Završni rad pod nazivom “Modeliranje rasprostiranja buke u urbanoj sredini u okolini OŠ Vuk Karadžić u Beogradu” obuhvata sedam poglavlja, ...
    Buka, model, modeliranje, metoda, merenje

  • Procena uticaja na životnu sredinu projekta podvodnog kopa uglja “Kovin”

    Sandra Đakonović (2023)
    Svrha ovog rada predstavlja kako eksploatacija uglja na podvodnom kopu ,,Kovin“ utiče na životnu sredinu na samom mestu eksploatacije i u široj okolini. Uzimajući u obzir osnove procene uticaja na životnu sredinu, postojeću zakonsku regulativu i metode koje se koriste za procenu uticaja na životnu sredinu, može se doći do saznanja da li i kako određene aktivnosti utiču na neposrednu okolinu. Poznavanjem opštih karakteristika istražnog područja koje podrazumevaju geografski položaj, karakteristike zemljišta, geološke, hidrološke i klimatske karakteristike daje se ...
    Procena uticaja, podvodni kop ,,Kovin“, zagađenje, zaštita životne sredine

  • Преглед методологија екстракције корисних елемената из рударског отпада од прераде руде бакра

    Елведина Халковић (2023)
    Прерада минералних сировина је само једна у низу рударских операција, које имају значајан утицај на животну средину. Осим коначног производа, овим поступком настаје велика количина отпада који може да има негативне последице по околно земљиште, воду и ваздух, односно да угрози основне компоненте здравог живота, уколико се са њим правилно не управља. Рударски отпад из постројења за прераду минералних сировина, иако је након првог циклуса производње окарактерисан као отпад, садржи одређену количину корисних елемената. Тежња света ка циркуларној економији ...
    Техногени отпад, циркуларна економија, прерада минералних сировина, руда бакра, стратегије поновне употребе, методологије екстракције корисних елемената

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... UTI.m = 710 t/sm • Nadan: UTIa = UTLEm x Bsm, t/dn Bsm – broj smena u jednom danu (3) UTIan = 710,59 x 3= 2.131,78 t/dan UTIqn = 2.132 t/dan • Mesečno: UTImes = UTIan x na, t/mes na - efektivna radna dana u jednom mesecu (30) UTImes = 2.131,78 x 30 = 63.953,43 t/mes 43 UTIme = 63 ...
    ... \?\1 Nakep avl MD 1V bereat Š Cdpizaea TV YY harge \'Š\\ : M kash VE Xs Oka# (Kadap f testiocotr, Mvps rv ptaki Ž eishssa vi da |3 6} ak a wadxeee, O Mp la da MRi Š |r e | y} OOOAAA yj CNRJAVUEE '; eAs 6 Mbeniiekukbadi es \Ć uđa la Bar:ka rata a lesten k; m·m·u zipv Slika 1: Situacioni ...
    ... 0,95 = 0,79 kg/m3 32 q= 0,79 kg/mš Obzirom da je srednja vrednost zapreminske mase rude oko 2,7 t/m? normativ specifične potrošnje eksploziva po toni je: d, _I1_ 0,79 =0,29 kg/ y} 27 t 4.3.2 Potrebna količina eksploziva Ako usvojimo da je linija najmanjeg otpora W = 2 m, količina eksploziva ...

  • Modeliranje buke na području površinskog kopa Vučjak

    Andreja Marković (2022)
    Poslednjih decenija, buka je jedan od osnovnih uzroka kompleksnog oštećenja zdravlja, naročito u velikim i gusto naseljenim gradovima. Kao oblik zagađivanja sredine, odnosno ugrožavanja i degradacije kvaliteta života, postaje u novije vreme sve veći problem. U odnosu na druge oblike zagađivanja životne sredine, buka je po svom uticaju na kvalitet života vrlo specifična.Buka je po svom dejstvu trenutna, deluje samo dok traje emisija i ne uzrokuje zakasnele efekte na celokupnu sredinu, poput zagađivanja vazduha, vode ili zemljišta, mada ostavlja ...
    Buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop, modeliranje

  • Утискивање отпадног материјала у бушотине

    Наташа Исламовић (2022)
    У оквиру обрађене теме у овом дипломском раду дефинисани су поступци у процесу истраживања, експлоатације и припреме нафте и гаса у којима се генеришу одређене количине отпадног материјала. Приказани су механизми који се користе за управљање отпадом са акцентом на утискивање отпадног материјала у инјекционе бушотине. Описане су врсте бушотина које се користе у нафтној индустрији, као и технике којима се врши инјектирање отпада. У уводу су описани аспекти заштите животне средине и основне карактеристике нафтног рударства, након чега ...
    Утискивање отпадног материјала, тубинг метода, ануларно утискивање, врсте отпада из нафтног рударства, одабир утисне формације

  • Strukturno–tektonska evolucija Beranskog basena

    Katarina Stefanović (2023)
    Beranski basen predstavlja miocenski unutarplaninski basen Dinarida, pružanja severoistok-jugozapad, koji leži na preneotektonskoj osnovi Drina-Ivanjice, Istočnobosansko-durmitorske jedinice i Zapadne Vardarske zone. Na širem području okoline basena nalazi se i kontakt sa Prekarst i Bosna flišom. Obzirom da područje na kom se basen nalazi, kao i on sam, nisu u velikoj meri izučeni, ovim radom su date nove informacije o regionalnoj evoluciji Internih Dinarida u ovom području, granične zone Dinaridskog i Helenidskog uticaja i uvid u geološku evoluciju i formiranje ...
    Unutarplaninski basen, bimodalna esktenzija, egejski kolaps, rased Skadar-Peć, transtenzija

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... prostora. Princip primene metode je u tome da se naizmenično vrši otkopavanje dela ležišta (otkopnih pojasa), a da se potom vrši zapunjavanje prethodno otkopanog prostora. Zapunjavanje pri tome, ima zadatak da ispuni prazan prostor nastao otkopavanjem te da obezbedi uslove za otkopavanje narednog ...
    ... Potreban NNN NEN presek učinak na jednog ciklusina | ncpredviđenc broi dana izbijanja izbijanja prostorije | izbijanju miniranja dan okolnosti ) prostorija | prostorija F U, lb n& K ni Li ni m? m/mes m br.cikl. dana m dana 23,71 227,55 2,97 3,32 1,3 11.257,35 | 85.386,14 | 11.257,35 Vrednosti ...
    ... napredovanje Jednog miniranja, m nr— efektivni broj ciklusa na dan, K – koeficijent za nepredvidive okolnosti (1,3). Za ukupnu dužinu otkopnog hodnika (OH) koji se ne podgrađuje od Li (m'), potreban broj radnih dana je: niı = U_l 30, dana 1 Za ukupnu dužinu otkopnog hodnika (OH) koji se ne podgrađuje ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... početku rekogonosciranja utvrđeno je da se radi o slojevitim krečnjacima kredne starosti sa više familija pukotina i slojeva sa relativno istim ili sličnim modelom ispadanja blokova. Izvedena su terenska mjerenja, njihova kabinetska obrada, koji ukazuju da je predmet istraživanja nepovoljne stabilnosti ...
    ... karstifikacije je zahvaćena osnovna stijena. Dubina do koje je ovaj proces stigao nije precizno definisana. Može se pretpostaviti da je do dubine od oko 10 m ona intenzivna a da ide minimalno do 20 m. Pukotine, koje su primarno nastale usled tektonskih naprezanja i površinskog raspadanja su karstifikacijom ...
    ... Envres) Intersection Mode | 6 Data Planes. lntersections Count | 6 Memiphere | Lower Projecbon | Equai Ange W Padni ugao 80 65 Slika 19 (Kinematska analiza stabilnosti u Dipsu na ispadanje klina za treću familiju pukotina ) Strana 28 / 34 Ustanovljeno je da kod pukotina sa orjentacijom ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... početku rekogonosciranja utvrđeno je da se radi o slojevitim krečnjacima kredne starosti sa više familija pukotina i slojeva sa relativno istim ili sličnim modelom ispadanja blokova. Izvedena su terenska mjerenja, njihova kabinetska obrada, koji ukazuju da je predmet istraživanja nepovoljne stabilnosti ...
    ... karstifikacije je zahvaćena osnovna stijena. Dubina do koje je ovaj proces stigao nije precizno definisana. Može se pretpostaviti da je do dubine od oko 10 m ona intenzivna a da ide minimalno do 20 m. Pukotine, koje su primarno nastale usled tektonskih naprezanja i površinskog raspadanja su karstifikacijom ...
    ... Envres) Intersection Mode | 6 Data Planes. lntersections Count | 6 Memiphere | Lower Projecbon | Equai Ange W Padni ugao 80 65 Slika 19 (Kinematska analiza stabilnosti u Dipsu na ispadanje klina za treću familiju pukotina ) Strana 28 / 34 Ustanovljeno je da kod pukotina sa orjentacijom ...