Претрага

Упит dcterms_subject_txt:odnos voda-stena

248 items

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Korelacija jednoaksijalne čvrstoće na pritisak i odskok Šmitovog čekića

    Milica Despotović (2022)
    Čvrstoća stene na pritisak predstavlja stanje napona u trenutku loma. Najčešće se izražava kao jednoaksijalna čvrstoća na pritisak (UCS) i jedan je od najčešće korišćenih parametara u geomehanici. Uzimajući u obzir poteškoće i ograničenja u vezi sa pripremanjem uzoraka stene, razvijene su posredne metoda na osnovu korelacije čvrstoće i drugih svojstava stene. U radu su prikazani rezultati izvođenja ispitivanja za određivanje čvrstoće stena na pritisak i to: pomoću Šmitovog čekića, postupkom opterećenja u tački (PLT) i opit jednoaksijalne čvrstoće ...
    čvrstoća stena, jednoaksijalna čvrstoća na pritisak, odskok Šmitovog čekića, opit tačkastog opterećenja u tački

  • Корелација базичних стена планине Јелице кредне и јурске старости

    Радивојевић Ана (2022)
    На локалитету планине Јелице пронађене су базичне стене, које су уз помоћ одређених критеријума, распоређене у две групе: кредне и јурске. Применом XRF методе добили су се подаци о геохемији главних елемената и елемената у траговима, на основу чега су утврђене разлике између кредних и јурских стена и створена је слика о њиховом геотектонском пореклу.
    планина Јелица, базалти, габро, геохемијске анализе

  • Отварање и припрема лежишта за експлоатацију методом подетажног зарушавања руде и пратећих стена

    Иван Вукашиновић (2023)
    Тема овог завршног рада је избор технологије откопавања, односно приказ методе подетажног зарушавања што обухвата отварање лежишта и припрему лежишта за откопавање. У првом делу рада дати су основни појмови у рударству, односно говори се о лежиштима минералних сировина, рудним телима, начину отварања лежишта. У другом делу рада дата је подела метода откопавања као и теоријски приказ методе подетажног зарушавања. У трећем делу је приказана метода подетажног зарушавања на примеру лежишта бакра.
    метода подетажног зарушавања руде и пратећих стена, рударство, припрема, отварање, откопавање, разрада лежишта

  • Петролошке карактеристике кречњака Суве планине (пећина Печ)

    Игор Радојевић (2022)
    Подручје Суве планине која се налази у југоисточној Србији има развијене карстне одлике. У таквом крашком терену код пећине Печ у атару села Бежиште извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе и калциметрије. Приликом детерминације стена коришћене су Данхамова и Фолкова класификација, које се базирају на саставу и структурним карактеристикама. Макроскопским испитивањима дефинисана је ...
    Сува планина, карбонатне стене, петролошке карактеристике, класификације кречњака

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... koji dominira u ovim stenama, kao ı aktinolita koji se mestimično pojavljuje, ovo je razumljivo i očekivano kao i u skladu sa ranijim istraživanjima srpskih ultrakalijskih stena (Prelević i dr., 2005). Gotovo svi mikroelementi pokazuju povišene koncentracije u odnosu na primitivni omotač. Naročito ...
    ... nisu obuhvatile ICP-MS i izotopske odnose, drugi istraživači istakli su mogućnost da je subdukcija krajem mezozoika obogatila izvor srpskih lamrpofirskih stena (Prelević i dr., 2005) u omotaču, što ovome ide u prilog. Krucijalno je da se plasiranje stena Velikog Majdana desilo oko 30 Ma nakon ...
    ... magmatske, tako i sedimentne stene, a među prvom grupom granodioriti, sveži do promenjeni daciti i andeziti, bazalti ı mineta. Tokom kenozoika u SI delu lista imamo dominaciju magmatskih stena — granodiorita, i podređeno dacita i lamprofira. Najveći deo ovih stena nastao je naravno tokom Alpske ...

  • Албитски трахити Брестовачке бање

    Поњевић Радован (2023)
    Проучавање албитских трахита Брестовачке бање представља испитивање магматских стена на подручју источне Србије на локалитету града Бора. Само испитивање магматских стена се састоји од испитивања минерала који се налазе у тим стенама и хемијских анализа које означавају старост, односно период геолошке историје у коме су те стене настале и на који начин. Методе које су коришћене у испитивању су оптичка микроскопија и скенирајућа електронска микроскопија са енергетско-дисперзивним спектрометром (SEM-EDS).
    Брестовачка бања, трахити, оптичке методе SEM-EDS метода

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... značajne akumulacije podzemnih voda. Kod sedimenata neogena prihranjivanje vodom vrši se iz zaleđa ı infiltraciom sa površine terena, dok se prihranjivanje aluviona vrši od padavina, dotokom iz viših dijelova terena, kao i bočnim prihranjivanjem od stalnih i povremenih voda difuzno sa dolinskih strana ...
    ... površinskim dijelovima terena. Na dijelovima gdje je visok nivo podzemnih voda javljaju se manja zabarenja. 5.3.5. Savremeni geodinamički procesi Intenzivna temperaturna kolebanja, velika hidroskopnost i razgradivost u dodiru sa vodom i pod uticajem biopokrivača uslovila je formiranje degradiranih zona ...
    ... i modifikovanja složenih modela. Upotpunjen je analizom konačnih elemenata podzemne drenaže ı brzog povlačenja podzemne vode. Protoci, pritisci i nagibi podzemnih voda se izračunavaju na osnovu definisanja hidrauličkih graničnih uslova. Filtraciona analiza je u potpunosti povezana sa analizom ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... povratnu vodu sa jalovišta nalazi se u neposrednoj blizini flotacije na Zlokućanskom potoku. Voda iz Jame dovodi se gravitacijski. Sve ove vode dovode se u jedan bazen zapremine 580 m?, koji se nalazi iznad pogona flotacije odakle voda ide u proces slobodnim padom. Potrošnja industrijske vode je 4 ...
    ... mlevenja; – kontrolu odnosa č:t u pulpi po fazama procesa; – kontrolu pH po fazama procesa. – kontrola potrošnje flotacijskih reagenasa na mestima dodavanja Snabdevanje industrijskom vodom Flotacijsko postrojenje snabdeva se industrijskom vodom iz Jame i povratnom vodom sa Jalovišta. Pumpna ...
    ... formira od peska hidrociklona, a muljevita frakcija odvodi se u taložno jezero koje Je od krune brane udaljeno 200—300 m. Voda iz jezera koristi se kao povratna voda a višak vode odlazi preko kolektora u Rudnički potok. Vreme zadržavanja muljevite frakcije u taložnom jezeru je veoma dugo, tako ...

  • Neki petrogenetski aspekti porekla i evolucije granitoida Gornjana (istočna Srbija)

    Đorđev Dejan (2022)
    Pluton Gornjana pripada variscijskom magmatskom pojasu Karpato-Balkanida istočne Srbije. Petrološka i geohemijska ispitivanja prikazana u ovoj studiji su pokazala da je pluton izgrađen od: kvarcdiorita i kvarcmonconita koji se uglavnom pojavljuju kao anklave (grupa 1) i granodiorita i sijenogranita koji se sreću kao nepravilna magmatska tela (grupa 2), uz lamprofire koji su alterisani (zbog čega su korišćeni literaturni podaci o svežijim lamprofirima). Stene grupa 1 i 2 pokazuju hipidiomorfno-zrnastu strukturu i masivnu ili kumulatnu teksturu. Pored varijabilne količine kvarca, ...
    granitoid, kvarcdiorit, lamprofir, mešanje magmi, variscijski magmatizam

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... koje Je deformaciona faza ı izdvojena. Starost raseda je određena na osnovu superpozicionih odnosa, pre svega sa mlađim rasednim strukturama koje ih presecaju. Rasedi su najbrojniji u ladinskim stenama Drinsko-ivanjičke blizu tektonskog kontakta (Prilog 1). Tabela 6.1 — Rezultati kinematske analize ...
    ... , utvrđena je na osnovu odnosa nabora ı ostalih struktura i na osnovu položaja krila nabora, na osnovu kog je utvrđen potencijalni pravac kompresije. Domeni ovog područja nisu u značajnoj meri ubrani, iako je slojevitost prisutna u generalno svim sedimentnim stenama istraživanog područja. Tamo ...
    ... Najstarije stene istraživanog područja predstavljaju metamorfite do semimetamorfite, facije zelenih škriljaca, Istočnobosansko-durmitorske jedinice. Nešto su mlađe mezozojske stene koje grade u najvećoj meri izgrađuju bjelasičku tektonsku klipu Drinsko-ivanjičke jedinice, i to su stene trijaske ...

  • Geološka građa okoline Beograda

    Gordana Soro (2022)
    U ovom diplomskom radu je prikazana geološka građa šire okoline Beograda. Analizirane su litostratigrafske osobine i tektonska građa kartiranih jedinica okoline južno od Beograda. Istraživanjem navedenih prostora, dobijeni su rezultati koji su omogućili interpretaciju litostratigrafskih i tektonskih odnosa, formiranih od kraja jure pa do recentnog vremena. U tektonskom pogledu, sve tvorevine između Avale i Kosmaja su deo Vardarske zone. Istočni deo terena pripada Centralnoj Vardarskoj subzoni, a zapadni deo istraživanog područja pripada Eksternoj Vardarskoj subzoni. Najstarije stene predstavljaju serpentinisani ...
    Vardarska zona, ofioliti, ofiolitski melanž, parafliš, fliš, tektonska građa.

  • Bazalti Pesače

    Anđela Jovanović (2023)
    Ispitivani bazalti geografski pripadaju Donjem Milanovcu, tačnije nalaze se na ušću reke Pesače u Dunav. Geološka građa obuhvata paleozojske tvorevine, među kojima su najbrojnije sedimentne stene, ali su prisutne i magmatske i metamorfne. Bazalti se javljaju u vidu manjih masiva. Ispitivani su primenom SEM metode, i metodom polarizacionog mikroskopa. Pored petrološkog ispitivanja, veći fokus dat je mandolama koje su njihova glavna teksturna karakteristika. Petrološkim i hemijskim ispitivanjima utvrđeno je da je stena bazalt, iako se često u literaturi pominje ...
    bazalti, mandole, SEM-EDS metoda, polarizacioni mikroskop.

  • Geološke karakteristike šireg područja Arilja

    Nikola Otašević (2022)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Arilja. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimetamorfisanim stenama. Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljene produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. U ...
    Arilje, Drina-Ivanjica, Grivska formacija, tektonska evolucija.

  • Геолошке карактеристике подручја Сјенице

    Вук Радевић (2022)
    Користећи се подацима прикупљеним током теренског рада и литературним подацима описане су геолошке карактеристике подручја Сјенице. Дат је опис формација мезозојске старости. Приказане су особине кварцних пешчара, доломитичних кречњака, масивних кречњака тријаса. Дати су прикази седиментних стена које изграђују офиолитски меланж (дијабаз-рожњачку формацију) као и ултрамафитских стена масива Озрен. Такође, описани су и седименти неогене старости стварани у језерском басену. У овим седиментима се налазе и продуктивни делови са угљем. Описане су тектонске јединице околине Сјенице. Издвојене су Дрина-Ивањица тектонска јединица ...
    Tријаски седименти, офиолитски меланж, офиолити, југозападна Србија, геолошка еволуција, тектонски покрети

  • Procena zapreminskog učešća šejla na osnovu rezultata merenja prirodne radioaktivnosti u bušotini

    Nikola Radanović (2022)
    U ovom radu opisani su i objašnjeni postupci karotaža prirodne radioaktivnosti koji se koriste za procenu zapreminskog učešća šejla (gline) u formacijama koje bušotina preseca. Postupci su zasnovani na prirodnoj radioaktivnosti koja nastaje prisustvom radioaktivnih nizova torijuma (Th232), urana (U238) i radioaktivnog izotopa kalijuma (K40) zastupljenih u Zemljinoj kori. Detaljno su objašnjeni detektori radioaktivnosti koji se ugrađuju u geofizičke karotažne sonde, koje se spuštaju u istražne bušotine sa ciljem registrovanja ukupnog gama zračenja i spektra gama zračenja u okolini bušotine. ...
    adioaktivnost, šejl, sedimentne stene, detektori radiaoktivnosti, karotaž prirodne radioaktivnosti

  • Određivanje bilansa i radijusa uticaja izvorišta podzemnih voda fabrike „A & P” (Dobanovci)

    Dimitrije Zbiljić (2022)
    Istraživanja koja su sprovedena na izvorištu kompanije “A&P” d.o.o. u Dobanovcima imaju za cilj utvrđivanje bilansa i radijusa uticaja bunara izvorišta.Izvorište se nalazi u Dobanovcima i sastoji se od 2 eksploataciona bunara (B-1 i B-2/15) koji kaptiraju izdan do 50 m dubine.U cilju sprovođenja simulacije režima eksploatacije podzemnih voda, na izvorištu je izrađen, hidrodinamički model režima podzemnih voda. Izrada modela urađena je metodom konačnih razlika i sastoji se iz nekoliko faza.. Izraženi model zasniva se na simulaciji trodimenzionalnog strujanja ...
    metoda konačnih razlika, hidrodinamički model, režim podzemnih voda, izvorište podzemnih voda

  • Услови заштите подземних вода на територији Ковина

    Ђорђе Фићи (2023)
    Рањивост подземних вода, када је у питању загађивања, представља један од најбитнијих фактора који се испитује приликом планирања, отварања и одржавања изворишта за водоснабдевање са аспекта његове заштите. Извориште подземних вода ЈКП „Ковин“ формирано је у оквиру песковито-шљунковитих седимената квартарне старости. С обзиром на дате конкретне геолошке, хидрогеолошке и хидродинамичке карактеристике терена, односно степен истражености истих, за одређивање рањивости подземних вода овог подручја изабрана је GOD метода. Као параметарска, односно индексна метода, укључује познавање само три фактора: хидродинамичке карактеристике издани, ...
    Извориште подземних вода Ковин, рањивост подземних вода, карте рањивости, зоне санитарне заштите

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на изворишту "Маринада" за потребе флаширања (планина Голија)

    Марија Парежанин (2022)
    На подручју планине Голија, 20 km сјевероисточно од Новог Пазара налази се извориште „Маринада” на изворишном дијелу Мочарског потока. Поменуто извориште карактерише бунар Б-1, дубине 61,1 m који је урађен 2004. године. На основу ширег сагледавања истражног подручја, утврђене су хидрогеолошке карактеристике подземних вода, у складу са претходним истраживањима, као и на основу нових прикупљених података, који су резултирали новим сазнањима,а и чине подлогу за даља истраживања. Циљ истраживања је утврђивање услова и могућности експлоатације подземних вода из бунара ...
    извориште „Маринада“, истраживања, бунар, подземне воде

  • Пречишћавање отпадних вода у РБ ,,Колубара – Прерадaˮ

    Бојана Токалић (2022)
    У технолошким процесима припреме и оплемењивања колубарског лигнита настају отпадне воде из погона Мокре сепарације, Сушаре, Топлане и санитарне воде, које се третирају у постројењу за пречишћавање отпадних вода. У раду су приказани основни подаци о предузећу, технолошки процеси у Мокрој Сепарацији и Сушари, као и опис тренутног технолошког процеса пречишћавања отпадних вода у РБ ,,Колубара Прерадаˮ. Такође је приказано и ново идејно решење за процес пречишћавања отпадних вода, као и његове предности у односу на тренутни поступак пречишћавања ...
    лигнит, мокра сепарација, сушара, прецишћавање отпадних вода