Претрага

Упит dcterms_subject_txt:лежиште бакра „Боров Дол“

293 items

  • Modeliranje uticaja buke postrojenja za pripremu mineralnih sirovina sa površinskog kopa Ljubija

    Boris Milićević (2023)
    U prirodi, svaki nepoželjan zvuk se može definisati kao buka, a ova pojava ima sveprisutan uticaj na ljude, često predstavljajući pretnju po njihovo zdravlje. Kako bi se razumela i adekvatno rešavala ova problematika, razvijene su mnoge metode za merenje, proračunavanje i smanjenje buke. ...
    zvuk, buka, modeliranje, površinski kop, ležište

  • Повећање степена искоришћења нафтног лежишта Р утискивањем угљен-диоксида

    Стефан Саљи (2023)
    Тематика овог рада везана је за пројекат утискивања угљен-диоксида у лежиште “Р” у циљу подржавања лежишног притиска, повећања мобилности нафте и повећања искоришћења овог лежишта. Пад лежишног притиска и смањења производње нафте у току експлоатације лежишта условило је потребу да се пројекат инјектирања угљен-диоксида покрене. Рад садржи опште информације о методу утискивања угљен-диоксида као методе повећања искоришћења нафтног лежишта. Представљени су и основни подаци о лежишту “Р”, систему и параметрима везаним за инјектирање угљен-диоксида у ово лежиште. Пројекат је ...
    лежиште, нафта, угљен-диоксид, бушотина, утискивање

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... dok u drugima i duži vremenski periodi neće dovesti do promene. Što se tiče dubine do koje mogu dopreti uticaji koji dovode do dezintegracije, u vlažnim i toplim uslovima ona može biti i nekoliko metara. Dok je u suvim oblastima dubina do koje deluju agensi znatno manja, često nekoliko decimetara ...
    ... broja pukotina, do alteracije zidova pukotina. Sa povećanjem broja pukotina i njihovim proširenjem dolazi do usitnjavanja odosno razdvajanja intaktnog uzorka. Pri tome dolazi i do alteracije zidova pukotina, a samim tim se smanjuje i njihov kvalitet. Međutim, alteracija ne dovodi do izmene intaktnih ...
    ... promena postoje dnevne ı godišnje promene temperature, pri čemu dolazi do različitih odnosa linearnog i zapreminskog širenja kod različitih minerala, a dnevna kolebanja temperature imaju uticaj do par desetina centimetara. Do kakvih efekata će doći zavisi od klime, nadmorske visine i pokrivenosti ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... 10. DO 13. MAJA 2024. GODINE .......aaananannana 16 5.1. Uzrok nastanka bura od 10. do 13. maja 2024. godine ......čaaaaaaaaanaaaaanaaannee 16 5.2. Karakteristike bura od 10. do 13. maja 2024. godine.......caaaaaanananaaaaaaaaaakee 18 5.3. Globalni uticaj i uticaj na Balkanu bura od 10. do 13. ...
    ... stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja. Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom ...
    ... interakciji plazme sunčevog vetra i magnetnog polja Zemlje dolazi do bitnih promena u strukturi i raspodeli magnetnog polja Zemlje. Dolazi do slaganja magnetnih polja Sunca i Zemlje, na taj način da se istorodni polariteti udružuju dovodeći do prenosa čestica i magnetne energije iz sunčevog vetra u m ...

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... mesto gde dolazi do emisije štetnih materija. Jasno jJe da gas koji nastaje iz bušotine nije istog kvaliteta (čistoće) kao gas koji koriste krajnji potrošači. U odnosu na tip ležišta iz kojeg se dobija gas razlikujemo prirodni gas iz gasnih, gasokondenzatnih i iz naftnih ležišta. Gas iz gasoko ...
    ... nafte i njen transport vrše se do utovarne stanice, kao i transport gasa do kompresorske stanice i ostalih potrošača. Bušotine spojene na jednu sabirnu stanicu iznose približno od 5-40“ Glavne karakteristike date sabirne stanice za naftu i gas su: • koderuptivnih ležišta koristi se slojna energija ...
    ... iz bušotine na način da se iz smeše izdvaja gasna i tečna faza. Separacija može započeti u samom ležištu, ako je pritisak u ležištu niži od pritiska zasićenja. Proticanjem kroz bušotinu dolazi do daljeg smanjenja pritiska i temperature pri čemu se Javlja dodatno izdvajanje gasa iz nafte, što ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... kavernama u terenu. Procesom karstifikacije je zahvaćena osnovna stijena. Dubina do koje je ovaj proces stigao nije precizno definisana. Može se pretpostaviti da je do dubine od oko 10 m ona intenzivna a da ide minimalno do 20 m. Pukotine, koje su primarno nastale usled tektonskih naprezanja i površinskog ...
    ... 30m. Nadmorska visina je praktično od nivoa mora do oko 50mnv u zoni vrha kosine. Područje istraživanja Je prikazano na grafičkim prilozima 1, 2 i 3. Strana 2 / 34 3. OSVRT NA RANIJA ISTRAŽIVANJA I KORIŠĆENE PODLOGE Područje istraživanja do sada je ispitivano sa aspekta više geoloških disciplina ...
    ... padina neposredno iznad mora u Bokokotorskom zalivu, na dionici od Lipaca do Ljute. Padine brda su velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... kavernama u terenu. Procesom karstifikacije je zahvaćena osnovna stijena. Dubina do koje je ovaj proces stigao nije precizno definisana. Može se pretpostaviti da je do dubine od oko 10 m ona intenzivna a da ide minimalno do 20 m. Pukotine, koje su primarno nastale usled tektonskih naprezanja i površinskog ...
    ... 30m. Nadmorska visina je praktično od nivoa mora do oko 50mnv u zoni vrha kosine. Područje istraživanja Je prikazano na grafičkim prilozima 1, 2 i 3. Strana 2 / 34 3. OSVRT NA RANIJA ISTRAŽIVANJA I KORIŠĆENE PODLOGE Područje istraživanja do sada je ispitivano sa aspekta više geoloških disciplina ...
    ... padina neposredno iznad mora u Bokokotorskom zalivu, na dionici od Lipaca do Ljute. Padine brda su velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu ...
    ... zbijena izdan formirana u šljunkovima i peskovima aluvijalnih sedimenata sadrži velike količine podzemnih voda. U okviru ležišta podzemnih voda u delu od Bagrdanske klisure do ušća Velike Morave u Dunav otvoreno je više eksploatacionih polja, usled čega na formiranje nivoa podzemnih voda je dominantan ...
    ... "Mašinac" 8,13E-04 Šalinac 8,22E-04 do 7,60E-03; A,S.A, EKO 7,10E-03 Radinac 5,5E-03 do 6,5E-03 DIS 2,47E-03 Trnovče-Miloševac 1,23E-03 do 8,99E-03} Morava-Brzan 1,50E-03 do 4,60E-03\ Livade .20E-04 do 3,91E-03, Milan Blagojevic 8.30E-06 do 1,00E-03 Cmana P.56E-03 do 8,76E-03\ Vocar 3,94E-04 "Au ...

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... otkopavanje velikih količina otkrivke koje ı do nekoliko puta premašuju količinu korisne mineralne sirovine. Zbog toga su troškovi najveći u početnoj fazi otvaranja ležišta sve dok se ne dođe do korisne mineralne sirovine. U zavisnosti od položaja i nagiba ležišta, formira se unutrašnje odnosne spoljašnje ...
    ... 1365 m do 1472, azimut 160, pad -6) Ime - Istocna struktura 7 stara jama }}} Zapadna struktura Slika 5.2 Geološki plan - podužni profil (od 1365m do 1472 m, azimut 160, pad -6, dužina 1000m) ležišta "Suplja Stijena" 49 Završni rad Siniša Bujišić R44/20 Distribucija metala u ležištu je genetski ...
    ... AAA 47 5.1.1. Opis ležišta a aa a aaaaaaaaaaaaaaeaeaaaaaaoaaaataotı 48 5.2. Izbor i tehnički opis utovarno-transportnog sistema..............a.aaaaaaaaa as 50 5.3. Verifikacija kapaciteta sistema bager-kamioni 5.4. Verifikacija kapaciteta sistema bager-kamion za period od 6 do 10 godine........ ...

  • Идејно решење заштите површинског копа Дрмно од подземних вода дренажним бунарима у периоду од 2030. године до краја експлоатације

    Урош Хорват (2023)
    Површински коп Дрмно је данас најозбиљнији снабдевач термоелектрана лигнитом у Србији. И поред великог прилива подземних вода, уз помоћ доброг система одводњавања омогућена је производња пројектоване количине лигнита. Како би до краја експлоатације било могуће откопавати пројектовани капацитет лигнита и откривке, потребно је обезбедити (пројектовати) квалитетну заштиту копа од вода, и то нарочито подземних вода. У овом завршном раду је је управо то и покушано, дато је идејно решење заштите површинског копа Дрмно од подземних вода дренажним бунарима у ...
    Површински коп, Дрмно, одводњавање, подземне воде, дренажни бунари

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... konstatovani su u intervalu od 51 m do 62 m i od 70 m do 79 m (bunar B-4), odnosno od 53 m do 57 m i od 67 m do 71 m (bunar B-5). Na lokaciji bunara J-3, u krugu "Tanjuga" u Batajnici peskoviti slojevi se nalaze u dva intervala, prvi od 65 m do 68 m ı drugi od 69 m do 74 m (Milojević ı dr., 1975). ...
    ... su u dubinskom intervalu od 38 m do 68.5 m, ispod lesnih i barsko-rečnih naslaga. 34 do 74 m (bunar B-8, mlekara "Zemun"). Na lokaciji bušotine B-1 "Europolis" u Zemunu konstatovana su dva vodonosna intervala, od 53 m do 64 m peskoviti slojevi i od 92 m do 103 m peskovito-šljunkoviti slojevi ...
    ... debljina kreće se od 15 m do 22 m. Podinu izdani čine pliocenske gline na dubini od oko 30 m. Njihova debljina nije tačno utvrđena, ali se pretpostavlja da dostiže 15 do oko 100 m. Povlata je predstavljena prašinastim i glinovitim peskovima, promenijive debljine od 3 m do 15 m. Na osnovu testa crpenja ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... čije dimezije iznose 0,5 x 0,5 x 0,5 metara. Nakon ugradnje pijezometra, pristupalo se njegovom ispiranju koje obično traje od 2 do 4 sata, odnosno do onog trenutka do koga voda postaje potpuno bistra. Prostorni položaj istražnih bušotina u koje su ugrađene pijezometarske konstrukcije Jje prikazan ...
    ... kvazihomogenu zonu laporovitih sedimenata. Lapor je prašinast do glinovit sa neujednačenim učešćem karbonatne komponente. Slojevite su teksture sa neujednačenom debljinom slojeva. Sive do sivo-mrke boje, kompaktan, tvrd, krt, polučvrste do čvrste konsistencije, školjkastog i hrapavog preloma, mestimično ...
    ... specifične geološke građe; S tim u vezi, primenljivo rešenje je gradnja metodom „cuf and cover“ ı to „odozgo prema dole“. Metoda izvođenja „odozgo na dole“ U pristupu odozgo prema dole, izgradnja počinje iskopavanjem velikog otvorenog rova u nivou tla. Kada se rov iskopa, gradi se armiranobetonska ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... Pliopleistocena se odlikuje smirenjem neotektonskih aktivnosti, što praktično znači da je teren do prosečne dubine 200 m – 400 m neporemećen ili izuzetno slabo poremećen. 2.3. HIDROGFOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEŽIŠTA Za potrebe vodosnabdevanja Požarevca 60-ih godina XX veka, sprovedena su obimna istraživanja ...
    ... vodosabirnika i pumpnih stanica. Osnovu čine baraže bunara koje su postavljene po konturama eksploatacionog polja. Na osnovu do sada poznatih hidrogeoloških uslova ležišta, imajući u vidu blizinu graničnih uslova: reka Velike Morave, Dunava, Dunavaca i Požarevačke grede, koncept se zasniva na: ...
    ... je jedinstveno ležište uglja koje je veštački podeljeno na više administrativnih ležišta u okviru basena. Lokacijski površinski kop Zapadni Kostolac nalazi se na prostoru ležišta gde se generalno rudarski uslovi mogu okarakterisati kao povoljni. Model eksploatacije uglja ležišta Zapadni Kostolac ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... varira od 2 do 4 km. Istočni dio ugljevičkog basena čini ležište uglja „Ugljevik — Istok“ , na kome se trenutno vrši eksploatacija uglja. Zapadni dio basena čini ležište „Bogutovo selo“, sa revirima Bogutovo selo — sjever, Bogutovo selo — jug i prostor Jablana. Glavni pristup ležištu „Bogutovo ...
    ... detačmentom. Rasjedi su generalno srednjeg do strmog pada. Kretanja po rasjednoj površi su od nekoliko dm do više desetina metara. Slika 19. Planarni gravitacioni rasjed. Slika 20. Listrični gravitacioni rasjed. Plan opserviranih rasjednih struktura ležišta „Ugljevik Istok“ (Prilog 1), prikazuje ...
    ... Rundić govori o badenskoj morskoj transgresiji, koju potvrđuju morske ostrakode. U periodu od 2006. do 2014. godine urađene su četiri faze detaljnih geoloških istraživanja uglja na prostoru ležišta „Ugljevik Istok“. Vršena su geomehanička, petrografska, paleontološka ispitivanja, kao i ispitivanje ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... Horgoš (bunar BB-11 u intervalu od 238 do 262 m) i Kanjiža (bunari BB-11 od 177 do 217 m; BB-12 od 208 do 218 m; BB-13 od 196 do 209 m; BB-14 od 188 do 211 m). Povlatu ovog hidrogeološkog kompleksa čine čiste gline sive boje, dok njegovu podinu čine čiste do peskovite gline. Debljina i hidrogeološki ...
    ... i presek terena 7-7' 2.1 Karta granica ležišta bilansnih rezervi podzemnih voda i zona sanitarne zaštite u naselju Kanjiža 2.2 Karta granica ležišta bilansnih rezervi podzemnih voda i zona sanitarne zaštite u naselju Horgoš 2.3 Karta granica ležišta bilansnih rezervi podzemnih voda i zona sanitarne ...
    ... naselju Martonoš 2.4 Karta granica ležišta bilansnih rezervi podzemnih voda i zona sanitarne zaštite u naselju Adorjan 2.5 Karta granica ležišta bilansnih rezervi podzemnih voda i zona sanitarne zaštite u naselju Trešnjevac 2.6 Karta granica ležišta bilansnih rezervi podzemnih voda i zona ...

  • Идејно решење заштите површинског копа Дрмно од вода у периоду од 2025. до 2030. године.

    Дејан Стевановић (2023)
    Производња на површинском копу Дрмно треба да обезбеди потребне количине угља за остварење електро-енергетског биланса Републике Србије. Како би се то остварило, потребно је квалитетно заштити површински коп од прилива површинских и подземних вода. Предмет овог завршног рада је идејно решење заштите површинског копа Дрмно од подземних и површинских вода у периоду од 2025. до 2030. године.
    Површински коп, Дрмно, угаљ, одводњавање

  • Opremanje bušotine X zavojnom pumpom

    Milan Filipović (2024)
    Ovaj rad se bavi osnovnim pojmovima i karakteristikama zavojnih pumpi.Prikazan je sklop zavojnih pumpi i njena prateća oprema. Objašnjen je princip rada zavojnih pumpi kao i uloga svakog mašinskog elementa koji se nalazi u pumpi. Razmotrene su prednosti i nedostaci primene ovih primarnih mehaničkih metoda eksploatacije ugljovodonika. Dat je uvid u inovativna rešenja problematike primene zavojnih pumpi. Na konkretnom primeru bušotine X su prikazani problemi kao i rešenja primene ovih primarnih mehaničkih metoda u praksi. Napravljena je detaljna analiza ...
    zavojne pumpe, oprema, primarne mehaničke metode, ugljovodonici, analiza rada
    ... dubini u intervalu od 807 do 810 metara. Opšti podaci o bušotini su dati u tabeli 1. Tabela 1 Opšti podaci Opšti podaci Dinamički nivo (m) 541 Fritisak na kezingu (bar) 9 Fritisak na tubingu (bar) 10,2 WWater cut (%) 80 Temperatura ležišta {'C) 08 Fritisak ležišta (bar) 61,5 Fritisak zasićenja ...
    ... u slučaju simulacije bušotine X, trajektoriju od ležišta do bušotinske glave. Nodalna tačka je proizvoljno mesto između ove dve tačke, u konkretnom slučaju to su usta bušotine. Unošenjem adekvatnih parametara izmerenih na bušotini, dolazi se do generisanja IPR ı VLP eng. Vertical Lift Performance ...
    ... težina vodenog stuba veća od energije ležišta, te nije moguće da ležište podigne fluid na površinu. 4 UPOTREBA ZAVOJNE PUMPE U BUŠOTINI X Manipulacijom ležišnih parametara koje omogućava pipesim, moguće je predvideti radne uslove usled kojih će doći do prestanka eruptivnog rada bušotine i ...

  • Zaštita površinskog kopa dacita Ćeramide u periodu od 2021 do 2025 godine

    Miloš Gligorijević (2022)
    Površinski kop dacita Ćeramide sa svojom godišnjom proizvodnjom od 448.000 t godišnje, jedan je od ozbiljnijih snabdevača dacita u Republici Srbiji. Kako bi ostvario projektovanu godišnju proizvodnju, potrebno je da svi procesi površinske eksploatacije funkcionišu u najboljem redu. To podrazumeva i dobro funkcionisanje sistema za zaštitu površinskog kopa od površinskih voda. U ovom završnom radu dato je rešenje zaštite površinskog kopa dacita Ćeramide u periodu od 2021. do 2025. godine, koje bi trebalo da pomogne u sigurnoj proizvodnji planiranog kapaciteta dacita.
    Površinski kop Ćeramide, dacit, odvodnjavanje, površinke vode

  • Izrada digitalnog orto-foto snimka na kamenolomu Мanastirište kod Аranđelovca

    Vladimir Gavrilović (2023)
    Razvojem tehnologije, kao i IT industrije rudarstvo je kao i sve druge privredne grane pretrpelo savremene promene, došlo je do automatizacije, ubrzavanja pojedinih procesa. Početkom 21. Veka došlo je do masovnijeg korišćenja naprednih tehnologija(bespilotnih letećih platformi, termalnih kamera, kao i senzora za razna merenja). Uvođenjem ovih noviteta, u geodeziji dolazi do pojednostavljanja i optimizacije procesa. Danas uz savremenu geodetsku opremu i softvere danas možemo vrlo lako doći do veoma značajnih podataka, koji mogu pozitivno uticati na bezbednost rudarskih radova, ...
    geodezija, tehnologija, razvoj, optimizacija