Претрага

Упит dcterms_subject_txt:карстне изданске воде

219 items

  • Analiza pojave mutnoće na karstnom vrelu Krupac (Pirot) u zavisnosti od padavina i izdašnosti

    Maša Vulović (2023)
    Cilj rada je bio da se definiše korelacija, izmedju tri glavna parametra, a to su- količina padavina, mutnoća i izdašnost. Podaci koji su analizirani u završnom radu su dobijeni sa vrela Krupac I, period koji obuhvata analiziranje je 01.01.2021- 31.12.2022. Na osnovu dobijenih rezultata, glavni uticaj na mutnoću i izdašnost imaju atmosferske padavine sa k.s. Dimitrovgrad, koje dospevaju u podzemlje infiltracijom. Naime, kada se padavine infiltriraju, količina vode koja se infiltrira kroz zemljište sa sobom povlači i sitne čestice koje ...
    Vrelo Krupac, mutnoća, izdašnost, količina padavina, filtracija, odnos voda-stena, suspendovane čestice, hidrulička veza, turbulentno kretanje

  • Хидрохемија подземних вода лежишта бакла и злата "Чукару Пеки" код Бора

    Снежана Кретић (2022)
    Лежиште бакра и злата “Чукару Пеки” налази се у источној Србији на око 6 km удаљености од града Борa. Подручје истраживања карактеришу сложени геолошко-хидрогеолошки услови који директно утичу на формирање хемијског састава подземних вода. У овом раду проучаване су компоненте основног физичко-хемијског састава, као и присуство микрокомпоненти. Овакав приступ предметној проблематици спроведен је са циљем издвајања могућих хидрогеохемијских процеса који утичу на формирање различитих хемијских састава подземних вода у оквиру издвојених хидрогеолошких јединица. У циљу решавања постављеног проблема обрађени су ...
    физичко-хемијски састав, микрокомпоненте, јонски односи, хидрогеохемијски процеси, порекло подземних вода

  • Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника

    Наталија Радосављевић (2022)
    Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, ...
    геотермална енергија, потенцијал, термоминералне воде, Копаоник

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Управљање извориштима (Бјеличковица, Челице и Радоињско језеро) за водоснабдијевање Прибоја

    Соња Јанковић (2023)
    Управљање водним ресурсима представља веома сложен и тежак задатак, који обухвата скуп мера и активности усмерених на одржавање и унапређење водног режима у циљу обезбеђивања потребне количине воде високог квалитета, заштите воде од загађивања и од њеног штетног дејства. Водоснабдевање градског подручја општине Прибој одвија се преко три карстна врела: врела Челице (45 l/s), Бјеличковица (25 l/s) и Сарачевина (15 l/s). Додатне количине пијаће воде обезбеђују се и преко цевовода из акумулације Радоињског језера. У овом раду биће приказане ...
    Управљање водним ресурсима, врело Челице, врело Бјеличковица, Радоињско језеро, мониторинг

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на изворишту „Atlantic Štark“ у Београду

    Ненад Тубић (2023)
    Истражно-експлоатациони бунар Км-1 налази се у кругу предузећа „Atlantic Štark“ у Београду. Бунар је урађен 1970. године и укључен је усистем за хлађење машина и уређаја за потребе овог предузећа. Истраживања (август 2019. год. - август 2020. год.) спроведена су .у циљу прибављања потребних података за утврђивање и разврставање резерви подземних вода, а што представља један од услова у поступку добијања водне дозволе. Истраживања су се састојала у праћењу издашности на самоизливу као и узорковању воде и изради физичко-хемијских, микробиолошких ...
    хидрогеолошке карактеристике, самоизив, издашност, физичко-хемијске карактеристике подземних вода

  • Uslovi zaštite podzemnih voda izvorišta Migros u Slavkovici kod Ljiga

    David Novković (2023)
    Cilj izrade ovog rada je utvrđivanje ranjivosti podzemnih voda izvorišta “Migros” u Slavkovici kod Ljiga sa ciljem određivanja rasprostranjenosti zona sanitarne zaštite. Najpre su prikupljeni opšti podaci o području istraživanja, a nakon toga i geološki i hidrogeološki podaci. Nakon toga sledi analiza samog izvorišta sa tekstualnim i grafičkim opisom istražno-eksploatacionih bunara IEB-1 i IEB-2. Sledeće poglavlje opisuje ranjivost podzemnih voda u opštem smislu, da bi nakon toga usledio opis DISCO metode za ocenu ranjivosti. Nakon opisa same metode, ...
    zaštita podzemnih voda, zone sanitarne zaštite, ranjivost podzemnih voda, izvorište “Migros”

  • Процена рањивости подземних вода применом „GLA“ методе: случај изворишта „Кавак“ за водоснабдевање Пирота

    Марко Богдановић (2023)
    Овај мастер рад истражује начине за боље разумевање и заштиту подземних вода,а нарочито изворишта "Кавак" као кључног извора водоснабдевања за град Пирот. Примена "GLA" методе и „GIS“ технологије омогућава научно образложену процену рањивости и правилно усмеравање мера за одрживо коришћење и заштиту овог важног водног ресурса.
    Процена рањивости подземних вода, „GLA“ метода, хидрогеолошка истраживања, загађење подземних вода

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... (Prstojević, Cevovodni transport nafte i gasa, 2012) 6.5. Transport parafinske nafte kao smeše sa vodom Transport parafinske nafte sa vodom se zasniva na tome da se u protoku postignu takvi uslovi da voda ostvari veći kontakt sa zidovima cevi nego nafta, samim tim onda nafta ostaje obložena nekom ...
    ... voska. Neke od uobičajenih metoda koje se koriste uključuju topljenje voska vrućim uljem ili vrućom vodom, protok hladnog fluida i premazivanje površine. Korišćenjem vrućeg ulja ili vruće vode (temperatura u rasponu od 65—105"C) koje se pumpa kroz transportnu liniju, taloženi vosak se topi. (Alnaimat ...
    ... cevovodnog transporta sirove nafte, 2020) Svako naftno polje sadrži vodu u količini ı do 30%. Priprema nafte za transport počinje na naftnim poljima — na sabirnim sistemima. Priprema se sastoji u odvajanju rastvorenih gasova, slane vode i mehaničkih nečistoća, koji su redovni pratioci nafte iz ležišta ...

  • Оцена степена контаминације геолошке средине и подземних вода нафтним угљоводоницима на подручју Ковиља

    Дејана Шумарац (2023)
    Приликом изливања нафте из нафтовода на подручју насеља Ковиљ, дошло је до контаминације геолошке средине. У циљу истраживања степена контаминације геолошке средине и потенцијалне контаминације подземних вода нафтним угљоводоницима, израђене су истражне бушотине и извршено је узорковање набушеног језгра. Резултати хемијских анализа земљишта и подземних вода представљени су, у виду табела, 2D и 3D модела, након чега је извршена оцена степена контаминације геолошке средине и подземних вода.
    контаминација подземних вода, ТРН у геолошкој средини, процена степена контаминације, LNAPL

  • Рањивост подземних вода карстног изворишта "Кривељска бањица"

    Стефан Ивановић (2023)
    У данашње време заштити природних ресурса се поклања велика пажња, па тако и подземним водама. Као главни показатељ колико су подземне воде подложне загађењу користе се карте рањивости. Како би се добила што боља слика о условима рањивости подземних вода слива изворишта Кривељска Бањица у овом раду су коришћене 4 различите методе за оцену рањивости: DRASTIC, EPIK, COP и PI. Након детаљне анализе свих фактора и креирања крајњих карата рањивости применом различитих метода, COP метода се показала као најрелевантнија за ...
    рањивост, Кривељ, DRASTIC, EPIK, PI, COP

  • Услови формирања геотермалних ресурса на подручју Вишеградске Бање

    Урош Јурошевић (2023)
    Подручје источне Републике Српске карактерише велико богатство различитим минералним ресурсима. Поред металичних минералних сировина, које су у највећем дијелу добро истражене и експлоатисане током времена, резерве термалних вода представљају потенцијално веома значајне ресурсе. Простирање ових ресурса на које указује велики број појава, услови формирања, везе између различитих појава су нека од питања која досадашњим истраживањима нису у довољној мјери разјашњена. На самом подручју Вишеградске Бање регистрована је 31 појава термалних вода које се налазе са лијеве стране потока Бања. Извори хладних ...
    геотермална енергија, Вишеград, обновљиви ресурси

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на примеру изворишта за водоснабдевање насеља Велики Поповац (Петровац на Млави)

    Наталија Гавриловић (2022)
    Извориште подземних вода МЗ Велики Поповац чини један експлоатациони бунар дубине 184 m. Хидрогеолошки параметри водоносне средине одређени су тестовима црпења. (једним тестом у пролећном периоду и једним тестом у летњем периоду), док су квалитативне карактеристике подземних вода одређене хидрохемијским методама. Главни циљ ових истраживања је дефинисање резерви подземних вода на предметном изворишту, а све у вези са чињеницом да корисник изворишта подземних вода, има обавезу да, према законској одредби, овери билансне резерве подземних вода у складу са важећим ...
    експлоатациони бунар, физичко-хемијске карактеристике, тест црпења, параметри водоносне средине

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... sistem ("open loop") jeste sistem koji se sastoji od izvora energije (toplotna pumpa voda- voda) i upojnog bunara. Otvoreni sistemi koriste podzemne vode kao izvor energije, ali se mogu koristiti i površinske vode. Dalji prikaz objekata biće urađen na dva načina: posebno će biti prikazani ist ...
    ... jeste 5260 m?/s (Marković i dr., 1985). Između površinskih ı podzemnih voda formiranih u okviru aluvijalnih sedimenata postoji direktna hidraulička veza, gde nivoi podzemnih voda u aluvionu direktno zavise od nivoa vode u reci. 2.4 Geomorfološke karakteristike teritorije opštine Zemun Skoro ...
    ... Rudarsko-geološki fakultet, Beograd REZIME Grad Beograd se nalazi na području koje Je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata ı krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. ...

  • Режим квантитативних и квалитативних параметара изворишта "Кључ"

    Нина Милојевић (2022)
    Проблематика алувијалних издани најчешће се односи на релативно брзо старење експлоатационих бунара, али и на квалитет подземних вода. Наиме, подземне воде оваквих издани најчешће прате повишене концентрације гвожђа и мангана, а на изворишту ,,Кључ“ већ годинама се бележе и повишене концентрације нитрата, највероватније услед коришћења различитих хемијских средстава у пољопривреди, па је самим тим због угрожености нитратима из система водоснабдевања 2001. год, искључено извориште. Мере вештачког прихрањивања издани које се примењују имају двојаку функцију: да повећају количину вода које ...
    водоснабдевање, хидрогеолошка својства стене, извориште Кључ, нелегална и неконтролисана експлоатација шљунка и песка, хидродинамичке карактеристике

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... S„— zasićenje vodom, a So — zasićenje naftom. Poroznost ovakve formacije se procenjuje na osnovu izraza: đ = Pm-_D . 4 Pm-(SwPw+Sopo) ( ) SREDNJA VREDNOST GUSTINE g/cm? 20 22 24 26 28 L h d š F-} 5 O __POROZNOST JEZGRA % Pma= 2.68 g/em'(kvarc) pn= 1.1 g/cm\slana voda) KAROTAŽGUSTINE ...
    ... šejJlovitim peščarima su pokazala da indeks vodonika za vlažne gline i indeks vodonika za slojnu vodu mopgu da imaju slične vrednosti, odnosno da primenom ncutronskog. karotaža vlažne gline i slojna voda ne mogu pouzdano da se razdvoje (Rider, 2002). Poroznost peščara 30% 20 10 Zona « z ...
    ... || || || || |} || | |} || | || | |} ı L *. 20% vođde ) i Y Peščarsa Promena “ć 20%vode >Iilulogijc @ Krečnjak sa 20 % vode Krečnjak sa. 10 % vode 6) 0) Slika 6. Primer tipičnih odziva sondi neutronskog karotaža i karotaža gustine u različitim tipovima formacija ...

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... zaštita objekata od podzemne vode: pravovremena i kvalitetna prognoza hidrogeoloških uslova Je potrebna za ispravna tehnička rješenja pri gradnji u uslovima u kojima uticaj podzemnih voda bitno utiče na objekat; – zaštita podzemne vode od uticaja objekata: podzemna voda je bitna komponenta životne ...
    ... smjer kretanja podzemnih voda prema ovoj rijeci. Prihranjivanje izdani se vrši infiltracijom padavina i slivanjem površinskih voda sa padina ı podzemnim dotokom iz neogenih naslaga. U periodu izvođenja geotehničkih istraživanja terena (oktobar 2007.) nivo podzemne vode registrovan je u svim bušotinama ...
    ... regulator poniranja vode ka podlozi. Od poroznosti i gustine ovih sedimenata zavisi ı njihova zasićenost ı vodopropustljivost, to bitno opredjeljuje hidrogeološke odlike terena. U sklopu prirodne konstrukcije terena oni čine hidrogeološki kolektor sprovodnik. Kroz 16 njih se voda infiltrira i brzo ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... sistemima, snabdevajući čistom vodom stambene, komercijalne i industrijske oblasti. One pomažu u održavanju pritiska u sistemima za distribuciju vode. 2. Upravljanje otpadnim vodama: U postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, pumpe se koriste za prenos otpadnih voda iz stambenih i industrijskih ...
    ... (hidro mešavina pepela i šljake u odnosu 1:1) kako bi se izbeglo ispuštanje otpadnih voda u površinske tokove i smanjio negativan uticaj deponije na podzemne vode i okolno zemljište. Elektrana koristi vodu iz reke Save za rashladni sistem, s potrošnjom od oko 1,2 milijarde kubnih metara godišnje ...
    ... prečišćeni dimni gas prolazi kroz eliminator kapi kako bi se uklonile kapljice vode pre nego što uđu u dimnjak. Kada dimni gas ulazi u absorber, naglo se hladi u kontaktu sa vodom, što rezultira isparavanjem određene količine vode i zasićenjem dimnog gasa vlagom na izlazu iz absorbera. Temperatura dimnog ...

  • Zaštita površinskog kopa dacita Ćeramide u periodu od 2021 do 2025 godine

    Miloš Gligorijević (2022)
    Površinski kop dacita Ćeramide sa svojom godišnjom proizvodnjom od 448.000 t godišnje, jedan je od ozbiljnijih snabdevača dacita u Republici Srbiji. Kako bi ostvario projektovanu godišnju proizvodnju, potrebno je da svi procesi površinske eksploatacije funkcionišu u najboljem redu. To podrazumeva i dobro funkcionisanje sistema za zaštitu površinskog kopa od površinskih voda. U ovom završnom radu dato je rešenje zaštite površinskog kopa dacita Ćeramide u periodu od 2021. do 2025. godine, koje bi trebalo da pomogne u sigurnoj proizvodnji planiranog kapaciteta dacita.
    Površinski kop Ćeramide, dacit, odvodnjavanje, površinke vode

  • Могућност коришћења енергије напуштених нафтних и гасних бушотина за производњу електричне енергије

    Јован Томић (2022)
    Како се у свету, јавља потреба за додатном количином енергије, тако се све више трага за новим идејама којима би се омогућила производња нових количина енергије из алтернативних извора. У том размишљању дошло се на једну необичну, али посве веома интересантну идеју о конверзији напуштених нафтних и гасних бушотина у геотермалне бушотине, при чему би се потом произведени геотермални флуид користио за призводњу електричне и/или топлотне енергије.У раду су дискутовани различити концепти постројења у којима се може производити ...
    електрична енергија, напуштене нафтне и гасне бушотине, ORC