Претрага

Упит dcterms_subject_txt:истражне подземне просторије

184 items

  • Идејно решење заштите површинског копа Дрмно од подземних вода дренажним бунарима у периоду од 2030. године до краја експлоатације

    Урош Хорват (2023)
    Површински коп Дрмно је данас најозбиљнији снабдевач термоелектрана лигнитом у Србији. И поред великог прилива подземних вода, уз помоћ доброг система одводњавања омогућена је производња пројектоване количине лигнита. Како би до краја експлоатације било могуће откопавати пројектовани капацитет лигнита и откривке, потребно је обезбедити (пројектовати) квалитетну заштиту копа од вода, и то нарочито подземних вода. У овом завршном раду је је управо то и покушано, дато је идејно решење заштите површинског копа Дрмно од подземних вода дренажним бунарима у ...
    Површински коп, Дрмно, одводњавање, подземне воде, дренажни бунари

  • Хидродинамичка анализа утицаја антропогених фактора на услове рада београдског изворишта подземних вода

    Александар Бижић (2023)
    Утицај експлоатације песка је несумњиво значајан аспекат када се говори о очувању квалитета подземних вода као и очувању њених квантитативних карактеристика. Овај рад приказује управо могуће негативне антропогене утицаје на подземне воде проузроковане експлоатацијом песка. Највећа опасност по квалитет подземних вода би било изливање горива(пре свега дизел горива), у подземне воде београдског изворишта. Дакле највећу реалну опасност по квалитет представљају нафта и нафтни деривати. Такође у раду су на систематски и синтетизован начин анализирани и приказани хидродинамички прорачуни који ...
    хидрогеологија, моделирање, хидродинамика, идеална честица

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... priloga: Geološka karta istražnog područja, 1:250.000; Hidrogeološka karta istražnog područja, 1:250.000; Mreža diskretizacije istražnog područja, 1:250:000; Karta hidroizohipsi na istražnom području, 1:250.000; Hidrogeološka karta istražnog područja sa nivoima podzemnih voda, 1:250.000; Karta ...
    ... softverskom paketu MODFLOW, izvršena je ocena režima ı bilansa podzemnih voda, kao i određivanje uticaja izvorišta koja kaptiraju aluvijalne šljunkove i peskove na istražnom području. KLJUČNE REČI: režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model. Sadržaj ...
    ... reke Velike Morave i podzemnih voda aluvijona osmotrenih u brojnim pijezometrima osrednjenih na dnevnom nivou, kao i savetima i sugestijama koje su pomogle pri izradi ovog rada. 2. OPŠTE KARAKTERISTIKE ISTRAŽNOG PODRUČJA 2.1. Geografski položaj istražnog područja Istražno područje zauzima prostor ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... izvan granica istražnog prostora. Dreniranje izdani na širem istraženom prostoru odvija se uglavnom veštačkim putem—eksploatacijom podzemne vode preko bušenih bunara koji kaptiraju ovu izdan, kao i samoizlivom na bunarima kada nisu trenutno u eksploataciji. Deo vode odlazi i podzemnim oticanjem van ...
    ... rasprostranjenje i debljinu. Granice ležišta podzemnih voda nalaze se van granica istražnog područja. Na osnovu geoloških I hidrogeoloških karakteristika terena, položaja bunara na izvoištu I geometrije izdani po dubini granice ležišta bilansnih rezervi podzemnih voda na izvorištima za vodosnabdevanje ...
    ... granicama “odobrenog istražnog područja”, tj. unutar 11 kvadrata Kojima su definisana istražna polja. 43 Rudarsko-geološki fakultet, Beograde 2024. Završni rad: Hidrogeološke karakteristike izvorišta za vodosnabdevanje Kanjiže Granice ležišta bilansnih rezervi podzemnih voda na izvorištima za ...

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Компаративна анализа примењених метода рањивости подземних вода на примеру карстног изворишта ,,Сурдуп“ (Источна Србија)

    Јелена Панић (2023)
    Проблеми заштите подземних вода од загађивања се данас јављају као саставни део проблематике заштите и очувања животне средине. Применом метода рањивости, можемо одредити како и колико лако загађујућа супстанца може доћи до изворишта и загадити подземну воду као и објекте којима се изданске воде каптирају.У раду су приказани поступци примене ЕPIK, PI, COP и DRASTIC метода за оцену рањивости подземних вода врела Сурдуп. Применом поменутих метода, добијене су карте рањивости подземних вода, на којој су јасно издвојене зоне са ...
    Сурдуп, рањивост, EPIK, PI, COP, DRASTIC

  • Zastupljenost amonijum jona u podzemnim vodama Srbije i metode njegovog uklanjanja

    Ljubo Popović (2022)
    Amonijum jon predstavlja hemijsko jedinjenje azota formule NH4+, koje se javlja kao čest zagađivač podzemnih voda usled antropogene aktivnosti i učestvuje u mnogim biogeohemijskim procesima kruženja azota u prirodi. Procesi koji definišu njegove uslove migracije i sposobnost atenuacije su biološka degradacija i sorpcija. Rasprostanjenost amonijum jona u izdanima na teritoriji Republike Srbije je značajno, amonijum jon se odlikuje dinamičnim oscilacijama koncentracije po prostoru i vremenu i najčešće je prisutan u izdanima intergranularne poroznosti u oblasti Panonskog basena, gde se ...
    azot, amonijum jon, podzemne vode, jonska izmena, biofiltracija

  • Proces proizvodnje gasa na Podzemnom skladištu gasa Banatski Dvor

    Aleksandra Bogdanović (2022)
    Ovaj rad proizvod je višemesečnog istraživanja i proučavanja literature i projekata kompanije Podzemno skladište gasa Banatski Dvor, kao i praćenja situacija i procesa koji se na kompleksu svakodnevno odvijaju. Ovim radom detaljno su prikazani tehnički procesi koji se odvijaju na skladištu, kao i objekti i oprema koji se na njemu nalaze, a sa posebnim osvrtom na proces proizvodnje gasa i sve pojedinosti direktno vezane za isti.
    Prirodni gas, podzemno skladište, utiskivanje gasa, proizvodnja gasa

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... šireg istražnog područja 1:25 000 Prilog 2: Geološka karta šireg istražnog područja 1:100 000 Prilog 3: Geološki profil 1:100 000 Prilog 4: Hidrogeološka karta šireg istražnog područja 1:100 000 Prilog 5: Hidrogeološki profil 1:100 000 1. Uvod Govoreći o raspoloživim resursima podzemnih voda ...
    ... karbonatnih stena. Generalni pravac cirkulacije podzemnih voda u slivu vrela Krupac, uslovljen je strukturnim i hidrogeološkim karakteristikama istražnog terena. Generalni smer kretanja podzemnih voda je severoistok- jugozapad, tj. u pravcu dreniranja podzemnih voda na vrelima Pirotske kotline. Prema ...
    ... radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, takođe utvrđen je i temperaturni režim koji je vladao na terenu u trenutku poniranja vode u podzemlje. Takođe, utvrđeno Je i postojanje dve zone karstnih kanala na istražnom području. Ključne reči: izvorište “Krupac”, specifični ...

  • Рањивост подземних вода карстног изворишта "Кривељска бањица"

    Стефан Ивановић (2023)
    У данашње време заштити природних ресурса се поклања велика пажња, па тако и подземним водама. Као главни показатељ колико су подземне воде подложне загађењу користе се карте рањивости. Како би се добила што боља слика о условима рањивости подземних вода слива изворишта Кривељска Бањица у овом раду су коришћене 4 различите методе за оцену рањивости: DRASTIC, EPIK, COP и PI. Након детаљне анализе свих фактора и креирања крајњих карата рањивости применом различитих метода, COP метода се показала као најрелевантнија за ...
    рањивост, Кривељ, DRASTIC, EPIK, PI, COP

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на изворишту „Atlantic Štark“ у Београду

    Ненад Тубић (2023)
    Истражно-експлоатациони бунар Км-1 налази се у кругу предузећа „Atlantic Štark“ у Београду. Бунар је урађен 1970. године и укључен је усистем за хлађење машина и уређаја за потребе овог предузећа. Истраживања (август 2019. год. - август 2020. год.) спроведена су .у циљу прибављања потребних података за утврђивање и разврставање резерви подземних вода, а што представља један од услова у поступку добијања водне дозволе. Истраживања су се састојала у праћењу издашности на самоизливу као и узорковању воде и изради физичко-хемијских, микробиолошких ...
    хидрогеолошке карактеристике, самоизив, издашност, физичко-хемијске карактеристике подземних вода

  • Definisanje zona sanitarne zaštite izvorišta"Prijevor-Parmenac" za vodosnabdevanje grada Čačka

    Kristina Gavrilović (2022)
    Rad prikazuje koncept i metodologiju istraživanja u cilju definisanja zonasanitarnezaštite za izvorište “Prijevor-Parmenac” u Čačku.Dat je prikaz fizičkih i hemijskih karakteristika vode, kao i mikrobiološkog i radiološkog sastava, na osnovu kojih postoji uvid u kvalitet podzemne vodeizvorišta.Takođe, dat je prikaz potencijalnih zagađivača podzemne vode izvorišta, koji mogu narušitikvalitet vode.Obrađenje i termin ranjivosti kao i ocena ranjivosti izdani, koja je izvršena hidrodinamičkim modeliranjem i primenom karata ranjivosti. KorišćenemetodesuDRASTIC i GLA. Dato je i tehničko rešenje zona sanitarne zaštite, kao i ...
    potencijalni zagađivači, ocena ranjivosti podzemnih voda, zaštita podzemnih voda, izvorište “Prijevor-Parmenac”, Čačak

  • Процена прихрањивања карстног масива таре применом GROWA методе

    Јована Рађеновић (2022)
    Све интензивније климатске промене доводе до промена у процесу кружења воде у природи, узрокујући мање количине падавина. Са друге стране пораст броја становника подразумева потребу за црпљењем све веће количине подземних вода. Раст броја становника, као и развој пољопривреде и индустрије повећава могућност да се у процесима инфилтрације атмосферских вода, изданске воде загаде. Познавање вредности прихрањивања подземних вода, као и других параметара водног биланса од великог је значаја за адекватно управљање подземним водама, као и за њихову заштиту. Циљ овог ...
    прихрањивање подземних вода, GROWA модел, карстне издани, врело Перућац, карстни масив Тара, укупни отицај, директни отицај, стварна евапотранспирација

  • Биланс и резерве подземних вода шире околине рудног лежишта " Боров Дол " (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2023)
    У овом раду је дат детаљан приказ хидрогеолошких и хидрохемијских карактеристика литолошких средина које су присутне у широј области лежишта Боров Дол. Фирма рудника Бучим, која дели истог власника са рудником Боров Дол, у фази детаљних геолошких и хидрогеолошких истраживања неопходних за отварање новог рудника, је вршила вишегодишње мерења падавина на истражном простору, где су на надморској висини од 650 m срачуната средње вишегодишња вредност у износу од 590 mm. Ова вредност је касније узета као меродавна код одређивања ...
    подземне воде, тест црпења, статичке резерве, екплоатационе резерве, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија

  • Могућност примене водонепропусног екрана на површинског копу Дрмно у циљу заштите од подземних вода

    Наталија Павловић (2023)
    Одводњавање површинских копова у циљу заштите контуре копа од подземних вода представља кључан аспект рударских радова, чији је циљ одржавање безбедних и продуктивних услова рада. Овај мастер рад приказује испитивање вишеструких изазова код одводњавања површинског копа Дрмно, имајући у виду близину копа реци Дунав. С обзиром на огромне количине подземних вода у зони површинског копа, разматра се могућност израде различитих варијанти екрана као испомоћ линијама бунара у одводњавању. Водонепропусни екран испред фронта радова на површинском копу Дрмно је структура ...
    површински коп, одводњавање, водонепропусни екран, Дрмно

  • Анализа квантитативног и квалитативног режима подземних вода: случај изворишта „Паланачки кисељак“

    Младен Филиповић (2023)
    Основи циљ истраживања у оквиру изворишта „Водице“ (део изворишта Паланачки Кисељак) спроведених у периоду од 2016. до 2017 године био је дефинисање режима подземних вода, као и категоризација минералних вода тј. одређивање њихових резерви. У вези са тим израђена је и бушотина ПКВ-1 са дубином 90 метара у оквиру које су вршена режимска осматрањима издашности (самоизлива), температуре и квалитета воде. Издашност, једна од главних компоненти режима, износила је у просеку 42 l/s, док је температура воде била константно око ...
    Паланачки кисељак, извориште „Водице“, режим подземних вода, минералне воде

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Режим, резерве и услови заштите извора Студена

    Андријана Дрчелић (2022)
    Водоснабдевање града Ниша и околних насеља врши се кроз водоводни систем (НИВОС) sсачињен од 4 велика територијално одвојена система водоснабдевања, али функционално веома зависна. Један од њих је крашко природно извориште „Студена“, капацитета 220 – 340 l/s. Извориште Студена се налази југоисточно од Ниша, на северозападним падинама Суве Планине. Чине га три одвојена каптажна објекта „Каптажа 1“ , „Каптажа 2“ и „Каптажа 3“. Извориште је 1961. године укључено у НИВОС. Резултати приказани у завршном мастер раду под темом „Режим, резерве ...
    карстна издан, рецесиона анализа, биланс подземних вода, рањивост подземних вода, зоне санитарне заштите

  • Заштита површинског копа Поље Ц од површинских и подземних вода за 2022. годину

    Јелена Јелић (2022)
    У овом завршном раду приказани су природни и техничко-технолошки фактори за површински коп Поље Ц. Такође, дато је и концепцијско решење са описом и техничким условима извођења пројектованих радова. Техничко решење одводњавања дато у овом завршном раду, требало би да обезбеди сигурну заштиту површинског коа Поље Ц од вода и сигурнији рад на експлоатацији откривке и лигнита у 2022. години.
    поље Ц, површинске, подземне воде, одводњавање

  • Izbor metode podzemnog otkopavanja iznad XIX horizonta u masivnom ležištu bakra

    Sanja Aleksić (2022)
    Nakon mnogih geoloških istraživanja i eksploatacije, pristupiće se otkopavanju rudnog ležišta iznad XIX horizonta, sa ciljem dobijanja rude bakra. To će se vršiti u odnosu na već postojeći jamski sistem. Da bi se postigli najbolji rezultati prilikom eksploatacije ležišta, primenjena je komorno stubna metoda sa blokovskim otkopavanjem i zasipavanjem otkopa pastom. Metoda je uticala i na odabir primenjene mehanizacije, koja je u ovom slučaju većinom dizel. Usklađivanjem radnih operacija tehnologije otkopavanja, postižaće se veliki kapacitet dobijanja rude.
    Bakar, podzemna eksploatacija, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja