Претрага

Упит dcterms_subject_txt:развој рударских радова

608 items

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica

  • Design and drilling of wells in formations with high pressure

    Vojin Solomun (2024)
    Objectives of this Thesis are to: - Develop an awareness of the challenges presented from elevated temperatures and pressures in well construction. - Learn the key differences between ―normal‖ condition wells and HPHT wells. - Understand some of the indicators of thermal- and pressure-related problems. - Understand the responses which may be made to mitigate high pressure and high temperature ,,HPHT‘‘ challenges while drilling wells. HPHT wells are an unavoidable consequence of the ever expanding search for oil and gas resources around the world. As wells are ...
    HPHT, well, challenges, design, oil and gas

  • Zastupljenost amonijum jona u podzemnim vodama Srbije i metode njegovog uklanjanja

    Ljubo Popović (2022)
    Amonijum jon predstavlja hemijsko jedinjenje azota formule NH4+, koje se javlja kao čest zagađivač podzemnih voda usled antropogene aktivnosti i učestvuje u mnogim biogeohemijskim procesima kruženja azota u prirodi. Procesi koji definišu njegove uslove migracije i sposobnost atenuacije su biološka degradacija i sorpcija. Rasprostanjenost amonijum jona u izdanima na teritoriji Republike Srbije je značajno, amonijum jon se odlikuje dinamičnim oscilacijama koncentracije po prostoru i vremenu i najčešće je prisutan u izdanima intergranularne poroznosti u oblasti Panonskog basena, gde se ...
    azot, amonijum jon, podzemne vode, jonska izmena, biofiltracija

  • Геолошке карактеристике подручја Зворника (источна Босна)

    Анастасиа Нинић (2022)
    Подручје шире околине Зворника, у источној Босни и Херцеговини, дуже време није било предмет новијих истраживања, која би била заснована на класичним регионално – геолошким методама. Из потребе за бољим разумевањем односа јединица и њихових особина, одабране су методе геолошког картирања, са акцентом на структурно – тектонска истраживања, затим методе неотектонске анализе (квантитативне и квалитативне геоморфолошке методе) и корелације на основу седиментолошких карактеристика Тузланског басена. Будући да је од интереса било што боље разумевање еволуције терена са тектонског аспекта, подручје ...
    Динариди, Зворнички шав, структурно – тектонска анализа, неотектонска активност

  • Analiza stabilnosti završnih kosinana površinskom kopu Ćeramide

    Aleksandar Đurović (2022)
    Površinski kop Ćeramide se nalazi na planini Rudnik. Na površinskom kopu se eksploatiše eruptivni kamen dacit koji je prvenstveno namenjen za izgradnju nosećih slojeva železničkih pruga, puteva i auto-puteva, kao i za zidanje u niskogradnji i visokogradnji. Površinski kop je otvoren 2007. godine i na njemu je instalirano kombinovano drobilično postrojenje renomiranih svetskih poznatih proizvođača Krupp i Metso Minerals, kapaciteta od preko 300 t/h. Analiza stabilnosti kosina površinskog kopa "Ćeramide" je izvršena na karakterističnim profilima koji su označeni sa P1, ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, Bishop, dacit

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на изворишту "Маринада" за потребе флаширања (планина Голија)

    Марија Парежанин (2022)
    На подручју планине Голија, 20 km сјевероисточно од Новог Пазара налази се извориште „Маринада” на изворишном дијелу Мочарског потока. Поменуто извориште карактерише бунар Б-1, дубине 61,1 m који је урађен 2004. године. На основу ширег сагледавања истражног подручја, утврђене су хидрогеолошке карактеристике подземних вода, у складу са претходним истраживањима, као и на основу нових прикупљених података, који су резултирали новим сазнањима,а и чине подлогу за даља истраживања. Циљ истраживања је утврђивање услова и могућности експлоатације подземних вода из бунара ...
    извориште „Маринада“, истраживања, бунар, подземне воде

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Могућност примене минерала из пегматита Казанђола као јувелирског камена

    Филип Стојановић (2023)
    У доњем комплексу Српско-македонске масе и бујановачком гранитоиду пермске старости (253 ± 13 мил. год.; Антић и др., 2015) пегматити су расејани као жице и сочива променљивих дебљина, дужине често и до 100 метара. Удружени су са гранитским телима и аплитским жицама и са њима везани поступним прелазима. Пегматити Казанђола (североисточни део Врањске котлине) посебно су интересантни због појаве кристала турмалина, понекад центиметарско дециметарских димензија, и правилних кристала граната. Кристали берила, су запажени, али су веома ретки и малих ...
    Врањска котлина, турмалин, гранат, пегматит, јувелирска обрада

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta

  • Stepen zrelosti uglja ležišta Avramica (basen Vrška Čuka)

    Branka Đurić (2022)
    Ugljonosni basen Vrška Čuka predstavlja najseverniji deo Stare planine, neposredno uz Srpsko-Bugarsku granicu, na oko 10km od opštine Zaječar.Otkopavanje uglja u basenu Vrške Čuke otpočelo je 1884. godine, a otkopavanje uglja iz ležišta Mala Čuka (Avramica) kreće 1959. godine i to je jedino ležište koje je ostalo u eksploataciji u okviru ovog basena. Ležište je otvoreno potkopom Avramica i zahvata površinu od 3,2 km2. U okviru produktivne lijaske ugljonosne serije izdvojena su tri ugljena sloja.Prvi ugljeni sloj je genetski najstariji ...
    petrografski sastav, antracit, basen Vrška Čuka

  • Modeliranje buke u urbanoj sredini na primeru OŠ Dragiša Mišović u Čačku

    Anđela Filipović (2023)
    Izveštaji pokazuju da buka životne sredine, a posebno buka drumskog saobraćaja, ostaje glavni ekološki problem koji utiče na zdravlje i dobrobit miliona ljudi u Evropi. Dvadeset posto evropske populacije je izloženo dugotrajnim nivoima buke koji su štetni po njihovo zdravlje. To odgovara više od 100 miliona ljudi u Evropi. Podaci takođe sugerišu da ciljevi politike o buci u životnoj sredini nisu postignuti. Na osnovu projekcija, malo je verovatno da će se broj ljudi izloženih buci značajno smanjiti u budućnosti ...
    Buka, modeliranje, merenje, metoda model

  • Tektonsko-depoziciona dinamika kredno-paleogenog foreland basena u Istočnoj Hercegovini

    Marija Bjeloglić (2023)
    U radu su prikazane tektonske i depozicione osobine kredno-paleogenog foreland basena na području Gacka (istočna Hercegovina). Posebno su pažljivo analizirani flišni sedimenti otkriveni duž profila na putu Gacko – Tjentište koji su podijeljeni na pet superpozicionih paketa. U sedimentima prvog i drugog superpozicionog paketa pronađeni su rjeđi ostaci planktonskih mikrofosila i sitan, neodredljivi fosilni detritus različitih gornjokrednih stratigrafskih nivoa: Globotruncanita stuartiformis (Dalbiez), Radotruncana cf. subspinosa (Pessagno), Marginotruncana sp., grupa "Hedbergella Ticinella", Heterohelicidae, Calcisphaerulidae iz srednjeg kampana i pitonele i globotrunkanide. ...
    Gacko-Tjentište, durmitorski fliš, paleocen, paleonaponsko polje

  • Хидродинамичке карактеристике изворишта маломинерализованих вода на територији општине Кикинда

    Љиљана Лале (2022)
    Основни циљ изведених хидрогеолошких истраживања био је да се одреде хидродинамчке карактеристике изворишта маломинерализованих водна на територији општине Кикинда. На основу података који су прикупљених геолошким и хидрогеолошким истраживањима, на подручју северног Баната, на истражном простору који у целости припада хидрогеолошком комплексу, у оквиру збијеног типа издани мање издашности формиран је први водоносни хоризонт који је најмањи и по продуктивности и распрострањењу, док су у збијеном типу издани веће издашности формиран други и трећи водоносни хоризонт, који је велике ...
    подземне воде, хидродинамичке карактеристике, Кикинда, водоносни хоризонти

  • Избор и прорачун погона окрета самоходног транспортера „BRs 2400“ на ПК „Дрмно“

    Марко Рудовић (2022)
    Погон окрета самоходног транспортера представља сложен проблем, коме је потребно систематично прићи и сагледати све узроке настанка проблема, као и аспекте дугогодишњег неадекватног одржавања. На основу тога и решење није лако и једноставно, већ захтева одговоран приступ проблему. Главни проблем погонских група базира се на великим ударима приликом покретања, што условљава појаву ломова зубаца зупчаника, због поремећених оса улежиштења самих зупчаника. Поред тога, долази до честе замене лежајева услед различитих преоптерећења, као и отказа (ломова) завртањске везе међуредуктора са ...
    рударство, самоходни транспортер, погон окрета, редуктор, одржавање

  • Услови формирања геотермалних ресурса на подручју Вишеградске Бање

    Урош Јурошевић (2023)
    Подручје источне Републике Српске карактерише велико богатство различитим минералним ресурсима. Поред металичних минералних сировина, које су у највећем дијелу добро истражене и експлоатисане током времена, резерве термалних вода представљају потенцијално веома значајне ресурсе. Простирање ових ресурса на које указује велики број појава, услови формирања, везе између различитих појава су нека од питања која досадашњим истраживањима нису у довољној мјери разјашњена. На самом подручју Вишеградске Бање регистрована је 31 појава термалних вода које се налазе са лијеве стране потока Бања. Извори хладних ...
    геотермална енергија, Вишеград, обновљиви ресурси

  • Квалитет ваздуха и утицај на здравље становништва у граду Крагујевцу

    Никола Петровић (2022)
    У оквиру обрађене теме у овом раду приказани су приоритетни аспекти заштите квалитета ваздуха у граду Крагујевцу. Како је захтевани квалитет ваздуха прописан законом, у уводном поглављу дате су смернице из закона који уређује начин прикупљања, обраде, чувања и извештавања јавности о добијеним подацима у поступку анализе квалитета ваздуха. Као основ за детаљну анализу квалитета ваздуха, кроз поглавља ''Ваздух'' и ''Извори и загађујуће супстанце у ваздуху'' дефинисане су опште карактеристике овог медијума и карактер извора загађења, као и типови ...
    Квалитет ваздуха у Крагујевцу, Емисија загађивача у Крагујевцу, Суспендоване честице PM10 , Мере заштите

  • Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)

    Mališić Anđela (2022)
    Ležište uglja Glisnica, pripada Pljevaljskom ugljonosnom basenu (Crna Gora) i nalazi se 180 km sjevero-istočno od Podgorice. Površina Pljevaljske kotline pod jezerskim neogenim sedimentima iznosi 18 km2. U okviru jezerskih sedimenata koji leže transgresivno preko tvorevina različite starosti izdvajaju se: podinske gline (1M2), ugljeni sloj (2M2) i povlatni laporci (3M2). Ugalj ležišta Glisnica po kvalitetu svrstava se u lignite sa relativno visokim sadžajem vlage, povišenim sadržajem pepela i ukupnog sumpora i donjom toplotom sagorjevanja prosječno 10.989 kJ/kg, što odgovara ...
    lignit, maceral, refleksija huminita, ježišta Glisnica

  • Cement Slurries for Drilling Fluid Loss Control

    Miljan Stojiljković (2022)
    In the oil industry cements are clasiffied according to API standard. API cements are made for oil drill wells and are made the same way as the Portland cement is made, from the same compounds, but in different relations. These cements are projected to fulfill different conditions in oil drill wells. Different additives are added to change certain cement properties. Additives used in oil industry affect hardening time, cement density and viscosity change. Cement represents basic tool for closing ...
    drilling fluid, cement, cement slurries, cement cleaver, cementation

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Analysis Of the Process Of Carbon Capture Utilization And Storage In Underground Reservoirs

    John Nyame (2024)
    The importance of mitigating the effects of global climate change has necessitated an in-depth exploration of innovative strategies to reduce carbon dioxide (CO2) emissions. Among these strategies, Carbon Capture, Utilization, and Storage (CCUS) has emerged as a promising and transformative solution. This master thesis delves into the diverse realm of CCUS processes, aiming to unravel the positives challenges, and opportunities within this dynamic field. The analysis begins with a systematic examination of carbon capture technologies, encompassing post-combustion, pre-combustion, and oxy-fuel combustion ...
    Carbon Capture, Utilization and Storage