Претрага

Упит dcterms_subject_txt:gornji sliv reke Kolubare

108 items

  • Tehno-ekonomska ocena podzemnog otkopavanja sulfidnog ležišta bakra

    Nataša Raič (2022)
    Nakon mnogih geoloških istraživanja i eksploatacije Jame – Bor, pristupiće se otkopavanju sulfidnog ležišta bakra „Borska reka“ iznad XIX horizonta. Da bi se postigli najbolji rezultati prilikom eksploatacije ležišta, primenjena je komorno-stubna metoda sa blokovskim otkopavanjem i zasipavanjem otkopa pastom. Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ležišta „Borska reka“ sa očuvanjem površine terena, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Analiziran je i ocenjen vek projekta – prvih 10 godina od 25 godina, koje predstavljaju ukupni vek ...
    tehno-ekonomska ocena, investicioni projekat, sulfidno ležište bakra, „Borska reka“, podzemna eksploatacija, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... Beograda preko savskog i dunavskog slivnog područja pripada crnomorskom slivu. Širina glavnih drenova ovog područja tj. Dunava i Save varira od nekoliko stotina metara do širine od preko jednog kilometra. Dubina ovih reka u glavnom toku kreće se u dijapazonu od 15 do 20 m (Marković i dr., 1985) ...
    ... maksimalni vodostaj iznosi 738 cm, odnosno minimalni -61 cm, mereno na stanici Beograd za period 1972-2022 godina. Režim reke Save pripada fluvio-nivalnom tipu režima. Legenda reka 7” manjivodotoci i kanali D administrativna granica opštine _Dudovski kanal Slika 4. Hidrografska karta teritorije ...
    ... oblika čiji se pravci uglavnom poklapaju sa pravcem tokova 14 pomenutih reka. To su stari meandri nekadašnjih vodotokova Dunava i Save sa barskom vegetacijom i barskom vodom. Nivo vode uvek je u zavisnoti od nivoa tekućih reka. U njima se formiraju uglavnom peskoviti alevriti. Deluvijum (d) D ...

  • Рањивост подземних вода карстног изворишта "Кривељска бањица"

    Стефан Ивановић (2023)
    У данашње време заштити природних ресурса се поклања велика пажња, па тако и подземним водама. Као главни показатељ колико су подземне воде подложне загађењу користе се карте рањивости. Како би се добила што боља слика о условима рањивости подземних вода слива изворишта Кривељска Бањица у овом раду су коришћене 4 различите методе за оцену рањивости: DRASTIC, EPIK, COP и PI. Након детаљне анализе свих фактора и креирања крајњих карата рањивости применом различитих метода, COP метода се показала као најрелевантнија за ...
    рањивост, Кривељ, DRASTIC, EPIK, PI, COP

  • Хидрогеолошке карактеристике Кључке ријeке (Источна Херцеговина)

    Петар Војновић (2020)
    Подручје истраживања налази се у југоисточном дијелу Републике Српске и припада сливу ријеке Требишњице. Кључка ријека тече Церничким пољем дужином од 300 m. Подручје истраживаног простора представља специфичан карстни терен. Циљ истраживања, изведених у јулу 2018. године, представља дефинисање услова храњења и дренирања издани, режима издани, квалитета вода те правца и брзине кретања подземних вода. Током истраживања коришћене су следеће методе: реконосцирање терена, опит обиљежавња, мониторинг и видеоендоскопско снимање бушотина. Режим издани се оцјењује као неравномјеран и у највећој ...
    Кључка ријека, Церничко поље, подземне воде, карст, опит обиљежавања

  • Анализа хидрогеолошких карактеристика зоне Церничког поља у периоду великих и малих вода

    Петар Војновић (2021)
    Подручје истраживања налази се у југоисточном дијелу Републике Српске и припада сливу ријеке Требишњице. Подручје истраживаног простора представља специфичан карстни терен. Циљ истраживања, изведених средином прошлога вијека, те у јулу 2018. године, био је дефинисање услова храњења и дренирања издани, режима издани, квалитета вода те правца и брзине кретања подземних вода. Током истраживања коришћене су следеће методе: реконосцирање терена, опит обиљежавња, видеоендоскопско снимање бушотина, изотопске анализе, а примјењивани су и алати из оквира програмског пакета ArcGIS-a. Режим издани оцјењен ...
    Церничко поље, подземне воде, карст, опит обиљежавања

  • Анализа режима истицања вода карстног врела Млаве

    Ивана Левајић (2023)
    На контакту ургонских кречњака и седимената терцијарне старости, у оквиру Кучајско-бељаничког масива,јавља се врелоМлаве. Карстна врела су кључни елемент у хидролошком циклусу карста, а Млава се издваја од других карстних врела Србијепо најдужем мониторингуводостајаи протицаја. За анализу режимаистицања вода врела Млаве, било је неопходно анализиратиклиматске, хидролошке, геолошке и хидрогеолошке карактеристике терена. Ови подаци су анализирани како би се разумео њихов утицај на режим истицања. На основу средње годишњих сума падавина, изабране су две карактеристичне године,1990. година (сушна година) и 2014. ...
    врело Млаве, карст, падавине, протицај, режим

  • Техничко решење заштите од површинских и подземних вода на површинском копу ,,Поље Г" за 2021. годину

    Душан Богићевић (2023)
    Површински коп лигнита Поље Г се налази у рударском басену Колубара, а откопани лигнит служи као енергент за термоелектране у Електропривреди Србије. Зато је веома битно да се експлоатација откривке и лигнита одвија у одводњеним условима.Овим мастер радом је покушано да се да квалитетно решење заштите површинског копа Поље Г, од вода у току 2021. године. Са датим решењем ће се експлоатација откривке и лигнита обављати у сувој, или што је могуће сувљој радној средини.
    површински коп, Поље Г, одводњавање, објекти одводњавања

  • Техничко решење заштите од површинских и подземних вода на површинском копу ,,Поље Г'' за 2022. годину

    Милош Ђоковић (2022)
    Површински коп лигнита ,,Поље Г,, се налази у рударском басену Колубара, а откопани лигнит служи као енергент за термоелектране у Електропривреди Србије. Зато је веома битно да се експлоатација откривке и лигнита одвија у одводњеним условима.Циљ израде овог мастер рада јесте израда техничког решења заштите површинског копа ,,Поље Г'' од површинских и подземних вода у 2022. години. Овим мастер радом извршена је анализа природних и рударско технолошких параметара, на основу којих је и израђено техничко решење одводњавања, које ће ...
    површински коп, Поље Г, одводњавање, објекти одводњавања

  • Упоредно мерење вибрација погонских система на станицама трачних транспортера

    Александар Ковачевић (2023)
    У овом раду је дат приказ мерења вибрација погона на станицама трачних транспортера, кроз примере Onlline система за праћења вибрација и Offline мерења. Само мерење је вршено на терену уз помоћ запослених у лабораторији Колубаре Метал, на погонској станици B-1600 у два наврата, као и поступак поређења добијених резултата. У оквиру рада дата је и конструктивна изведба погонске станице трачног транспортера и приказ уређаја за мерење вибрације. Детаљно је изложена структура и шема пројектовања и уградње система за праћење ...
    мерење вибрација, погонска станица, трачни тренспортер, Onlline систем мерења, Offline мерење

  • Организација монтаже одлагача PVA 200-2400-2200 на Површинском копу Тамнава Западно поље

    Алекса Шутић (2022)
    За сваку компоненту основне механизације на великим површинским коповима као што је и површински коп лигнита Тамнава Западно поље, важно је да се пусти у рад по предвиђеном плану,како не би долазило до кашњења, а самим тим и до финансијских губитака. Како не би дошло до кашњења са пуштањем у рад механизације, потребно је да се она монтира у предвиђеном временском периоду, односно по предвиђеном плану. Зато је потребно предвидети сваки детаљ монтаже механизације и све то организовати. Сам ...
    површински коп, Тамнава ,,Западно поље'', организација, монтажа

  • Биланс и резерве подземних вода шире околине рудног лежишта " Боров Дол " (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2023)
    У овом раду је дат детаљан приказ хидрогеолошких и хидрохемијских карактеристика литолошких средина које су присутне у широј области лежишта Боров Дол. Фирма рудника Бучим, која дели истог власника са рудником Боров Дол, у фази детаљних геолошких и хидрогеолошких истраживања неопходних за отварање новог рудника, је вршила вишегодишње мерења падавина на истражном простору, где су на надморској висини од 650 m срачуната средње вишегодишња вредност у износу од 590 mm. Ова вредност је касније узета као меродавна код одређивања ...
    подземне воде, тест црпења, статичке резерве, екплоатационе резерве, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија

  • Техничко решење заштите од површинских и подземних вода на површинском копу Поље Г за 2023. годину

    Милош Трајковић (2022)
    Површински коп лигнита Поље Г има значајну улогу у произвидњи угља у рударском басену Колубара,не само због производње од око 4 милиона тона угља на годишњем нивоу бећ и из разлога што ископан угаљ на овом површинском копу има изузетно висок квалитет. Угаљ са површинског копа Поље Г се преко трачних транспортера допрема до Дробилане и користи за поправљање квалитета угља са површинског копа Тамнава Западно поље. Зато је веома битно да се експлоатацијаоткривке и угља одвија у одводњеним ...
    површински коп, Поље Г, одводњавање, објекти одводњавања

  • Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника

    Наталија Радосављевић (2022)
    Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, ...
    геотермална енергија, потенцијал, термоминералне воде, Копаоник

  • Analiza stabinosti završnih kosina površinskog kopa „Zapadni Kostolac“

    Kosan Ivković (2022)
    U ovom završnom radu će se analizirati stabilnost završnih kosina površinskog kopa „Zapadni Kostolac''. Naime, to je površinski kop uglja, koji tek treba da počne sa radovima na otkrivanju i esploataciji korisne mineralne sirovine (uglja). Ležište ima generalno pločast oblik, koji zauzima površinu od 55.3 km2(od čega I ugljeni sloj zauzima površinu od 34.18 km2,a drugi 53.21 km2). Prostire se između reke Velike Morave i Požarevačke grede. Granice mu čine: reka Dunav na severu i veštačka granica,na zapadu, jugu ...
    površinski kop „Zapadni Kostolac“, ugalj, metoda A. W. Bishop-a, programski paket „Slide 2018“, karakteristični profili P1, P2 i P3

  • Geodetski radovi na lokaciji strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta STP 01b - „Dunavski lesni odsek – bara Petrinci“

    Jovan Obradović (2023)
    Za potrebe izrade Projekta rekultivacije i sanacije prostora na lokaciji strogo zaštićenih vrsta STP01b Dunavski lesni odsek – bara Petrinci, koji je u prethodnom periodu korišćen za deponovanje, sanaciju i prodaju građevinskih agregata kao i devastiranog dela ekološki značajnog područja ekološke mreže Republike Srbije, na delovima k.p. broj 3957 i 3958 KO Belegiš i k.p. 1966 KO Stari Banovci, bilo je neophodno izvršiti geodetsko snimanje predmetne lokacije. U završnom radu prikazano je detaljno snimanje predmetne lokacije primenom satelitske geodezije (GPS ...
    detaljno snimanje terena, GPS, topografski plan

  • Proračun osnovnih mehanizamai analiza tehničkih i tehnoloških mogućnosti bagera SRs 2000 na PK Tamnava - Zapadno polje

    Stevan Živković (2022)
    Rudarstvo je jedna od najstarijih grana industrije koja se bavi eksploatacijom različitih vrsta mineralnih sirovina. Površinska eksploatacija korišćena je odavnina, ali šira upotreba počinje u XX veku najviše zahvaljujuići motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a najveću primenu dobija usavršavanjem rotornih bagera. Masovna proizvodnja rotornih bagera počinje tridesetih godina prošlog veka. Zahvaljujući visokom kapacitetu i stepenu korisnog dejstva koji se postiže, rotorni bageri koriste se u najvećim rudarskim basenima širom sveta.Na površinskim kopovima u Srbiji, primenjuje se kontinualna mehanizacija kada to ...
    površinski kop, rotorni bager

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... eksploataciji, niti o pijezometarskim nivoima. Dakle, prema raspoloživim podacima istraživanja, do dubine oko 150 m u okviru gornjeg ponta, na području desne obale reke Velike Morave do Požarevačke grede - tzv. zapadni deo KUB, mopgu se izdvojiti dve izdani: – Jedna u peskovitim (dominantno alevriti ...
    ... može konstatovati da je nivo vode reke Dunav relativno stabilan sa prosečnim godišnjim nivoima uglavnom u intervalu kota 70,0-70,5 mnm. U odnosu na reku Veliku Moravu karakterišu ga značajno manje oscilacije nivoa. Danas vrednost prosečnog godišnjeg nivoa vode u reci na profilu h.s. Ljubičevski most ...
    ... površine 55.3 km? (od čega 1 ugljeni sloj pokriva površinu od 34,18 km?, a II ugljeni sloj 53,21 km?). Prostire se između reke Velike Morave i Požarevačke grede. Granicu mu čine: reka Dunav na severu i veštačka granica, na zapadu, jugu i istoku, prema ležištu Ćirikovac i Klenovnik, definisana istražnom ...

  • Geotermalne karakteristike teritorije opštine Gornji Milanovac

    Matija Ognjanović (2023)
    Svrha ovog rada predstavlja geotermalnu karakterizaciju teritorije opštine Gornji Milanovac. Karakterizacijom se stiče jasan uvid u poznavanje geotermalnih karakteristika na istražnom području, što predstavlja osnovu za dalja detaljna istraživanja i eventualnu eksploataciju geotermalnog resursa. Poznavanjem opštih, geoloških, tektonskih, hidrogeoloških i osnovnih geotermalnih odlika, uz primenu geotermalnih metoda istraživanja dolazi se do izdvajanja nekoliko potencijalnih područja za dalja istraživanja. Merenjem temperature na hidrogeološkim pojavama, koje predstavljaju savremene geotermalne indikatore, izdvaja se pet lokacija sa povišenom temperaturom podzemnih voda na mestima ...
    geotermalna energija, hidrogeologija, hidrogeotermalna energija, geotermalna potencijalnost, Gornji Milanovac

  • Bazalti Pesače

    Anđela Jovanović (2023)
    Ispitivani bazalti geografski pripadaju Donjem Milanovcu, tačnije nalaze se na ušću reke Pesače u Dunav. Geološka građa obuhvata paleozojske tvorevine, među kojima su najbrojnije sedimentne stene, ali su prisutne i magmatske i metamorfne. Bazalti se javljaju u vidu manjih masiva. Ispitivani su primenom SEM metode, i metodom polarizacionog mikroskopa. Pored petrološkog ispitivanja, veći fokus dat je mandolama koje su njihova glavna teksturna karakteristika. Petrološkim i hemijskim ispitivanjima utvrđeno je da je stena bazalt, iako se često u literaturi pominje ...
    bazalti, mandole, SEM-EDS metoda, polarizacioni mikroskop.