Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Peri - Panonski basen

77 items

  • Техничко решење заштите од површинских и подземних вода на површинском копу ,,Поље Г" за 2021. годину

    Душан Богићевић (2023)
    Површински коп лигнита Поље Г се налази у рударском басену Колубара, а откопани лигнит служи као енергент за термоелектране у Електропривреди Србије. Зато је веома битно да се експлоатација откривке и лигнита одвија у одводњеним условима.Овим мастер радом је покушано да се да квалитетно решење заштите површинског копа Поље Г, од вода у току 2021. године. Са датим решењем ће се експлоатација откривке и лигнита обављати у сувој, или што је могуће сувљој радној средини.
    површински коп, Поље Г, одводњавање, објекти одводњавања

  • Техничко решење заштите од површинских и подземних вода на површинском копу ,,Поље Г'' за 2022. годину

    Милош Ђоковић (2022)
    Површински коп лигнита ,,Поље Г,, се налази у рударском басену Колубара, а откопани лигнит служи као енергент за термоелектране у Електропривреди Србије. Зато је веома битно да се експлоатација откривке и лигнита одвија у одводњеним условима.Циљ израде овог мастер рада јесте израда техничког решења заштите површинског копа ,,Поље Г'' од површинских и подземних вода у 2022. години. Овим мастер радом извршена је анализа природних и рударско технолошких параметара, на основу којих је и израђено техничко решење одводњавања, које ће ...
    површински коп, Поље Г, одводњавање, објекти одводњавања

  • Техничке карактеристике континуалне опреме и методологија технологије рада багера са више радних елемената на површинским коповима лежишта минералних сировина

    Јована Пауновић (2022)
    У овом завршном раду дат је општи теоријски приказ свих техничко технолошких и радних параметара континуалне механизације, односно технологија рада багера са више радних елемената на површинским коповима лежишта минералних сировина. Карактеристике ове механизације,представљене су основним деловима, типовима и моделима, као и технологијом рада и капацитетима предметне опреме. У специјалом делу рада, поред геолошког описа лежишта,приказана и је примена ове опреме на примеру површинског копа „Дрмно“ костолачког угљеног басена, са издвојеним примерима једног БТО и једног БТД система, где ...
    роторни багер, багер ведричар, континуална механизација, површинска експлоатација, пoвршински коп „Дрмно''

  • Техничко решење заштите од површинских и подземних вода на површинском копу Поље Г за 2023. годину

    Милош Трајковић (2022)
    Површински коп лигнита Поље Г има значајну улогу у произвидњи угља у рударском басену Колубара,не само због производње од око 4 милиона тона угља на годишњем нивоу бећ и из разлога што ископан угаљ на овом површинском копу има изузетно висок квалитет. Угаљ са површинског копа Поље Г се преко трачних транспортера допрема до Дробилане и користи за поправљање квалитета угља са површинског копа Тамнава Западно поље. Зато је веома битно да се експлоатацијаоткривке и угља одвија у одводњеним ...
    површински коп, Поље Г, одводњавање, објекти одводњавања

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Crnice

    Anđelija Glogovac (2023)
    Područje istraživanja obuhvata sliv reke Crnice zauzima područje centralnog delaSrbije.Nalazi se između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku,sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Analizirane su hidrogeološke i hidrološke karakteristike za višegodišnji osmatran period (1961-2021), uz osvrt na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog područja, koje predstavljaju bitan faktor zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke.Analizom režima padavina pomoću podataka sa kišomerne stanice Ćuprija,metodom aritmetičke sredine, došlo se do vrednosti prosečne višegodišnje sume padavina od 668 ...
    režim reke, bilans voda, reka Crnica

  • Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру ПК "Радљево" РБ Колубара

    Никола Вукелић (2023)
    Дипломски рад се састоји из основног дела у ком су изложени главни подаци о Рударском басену Колубара као што су географки положај и описана завршена техничка и биолошка рекултивација на површинским коповима РБ Колубаре. У специјалном делу Завршног рада техничко-технолошким поступцима се презентује начин експлоатације угља на површинском копу „Радљео Север“ и пратеће откопавање откривке и међуслојне јаловине. Детаљно је изведена сва сложеност инжењерских и других мултидисциплинарних поступака, предмер и предрачун трошковa свих радова, као и примењене методе у поступку ...
    Коп Радљево, техничка рекултивација, биолошка рекултивација, заштита животне средине

  • Пројектно решење технологије откопавања и одлагања откривке на примеру површинског копа ,,Дрмно” у период од 2021. до 2025. године

    Александар Милојковић (2022)
    У овом Завршном раду приказани су општи и основни геолошки подаци о лежишту површинског копа ,,Дрмно’’ Костолачког угљеног басена и техничко-технолошке карактеристике континуалне механизације и примењене опреме распоређене у шест БТО система. Као специјалистички део овог Завршног рада приказано је пројектно решење откопавања и одлагања откривке за период од 2021. до 2025. године. Овим решењем су поред техничких карактеристика рада откопно-утоварне и одлажуће опреме, дати и одговарајући капацитети и приказан систем рада роторних багера и одлагача у оквиру постојећих ...
    Површински коп ,,Дрмно’’, технолошки процес откопавања, откривка, технолошки процес одлагања, одлагалишта, БТО системи

  • Izbor bubnjeva i valjaka za transportere B 2000 za VI BTO sistem na PK Drmno

    Aleksandar Paunović (2022)
    Ugalj koji se eksploatiše na površinskom kopu “Drmno” ima značajnu ulogu postizanju energetske sigurnosti snabdevanja Republike Srbije. Nakon eksploatacije, ugalj se doprema i sagoreva u termoelektranama „Kostolac A i B “. Za nesmetan rad termoelektrana, neophono je kontinualno snabdevanje sirovama. Trenutno je u Kostolačkom ugljenom basenu aktivna eksploatacija samo na površinskom kopu Drmno. Eksploatacija jalovine i uglja na površinskom kopu “Drmno” obavlja se korišćenjem mehanizacije sa kontinualnim (neprekidnim) radom u okviru tkz. BTO ili BTD sistema. Takve sisteme čine rotorni bager ...
    površinski kop, transporter sa gumenom trakom, bubnjevi, valjci

  • Razvoj strateškog plana korišćenja sekundarnih mineralnih sirovina sa aspekta primene „RoadMap“ metodologije

    Elvedina Halković (2022)
    Metali odloženi kao rudarski otpad na jalovištima tokom višedecenijske eksploatacije, imaju veliki potencijal kao sekundarne mineralne sirovine sa aspekta cirkularne ekonomije i koncepta održivog razvoja. Ponovnom preradom ove korisne komponente smanjila bi se eksploatacija primarnih mineralnih sirovina kao jednog od ciljeva Green Deal-a (Evropskog zelenog dogovora) potpisanog od strane članica Evropske Unije 2019. godine kao i problem zagađivanja životne sredine.Postojeća zakonska regulativa Republike Srbije ovu mineralnu komponentu ne smatra energetskim potencijalom već isključivo kao rudarski otpad. U radu su ...
    razvoj strateškog planiranja, RoadMap metodologija, cirkularna ekonomija, sekundarne mineralne sirovine

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... POVRŠINSKOM KOPU DRMNO 2.1. Kostolački ugljeni basen Kostolački ugljeni basen, u najširem smislu, zahvata područje između reke Morave na zapadu, golubačkih planina na istoku, reke Dunav na severu ı reke Resave i grada Svilajnca na jugu. Ovaj basen se prostire na površini od oko 400 km?. Na tom ...
    ... rezerve lignita, mrkog i kamenog uglja. Kostolački ugljeni basen, u užem smislu, obuhvata područje opštine Požarevac. Ruda uglja je istražena i dokazana na područjima Kostolca, sela Drmna, Klenovnika, Ćirikovca i Poljane. Ovaj basen prostire se na površini od 100 km?. Neke osnovne karakteristike ...
    ... među najplodnija u Srbiji. Kostolački rudarsko-energetski basen, sa aktuelnim ležištem i rudnikom uglja “Drmno” i termoelektranama A i B (u Kostolcu i Drmnu) nalazi se severno od Požarevca (Slika 1). Slika 1. — Kostolački ugljeni basen 2.2. Ležište uglja 'Drmno" Istražni prostor ležište uglja ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... sedimenti (p) su nastali u mlađem pleistocenu, u vreme postupnog povlačenja vodenih basena. Sedimenti ove facije nastali su od prvih materijala lesnog porekla, transportovanih vetrom i taloženih u vodenim basenima, i njihovim priobaljima. Predstavljeni su prašinastim peskovima, peskovima i prašinastim ...
    ... com/web/ 5.2. Geološka građa terena Lokacija objekta se nalazi na platou istočnog pojasa Sremske lesne zaravni, Jjužnog obodnog pojasa velike Panonske nizije, koji Je dolinama reka Save ı Dunava odvojen od pobrđa Balkanskog poluostrva. Za Zemunski lesni plato, prirodni završni deo sremske ravnice ...
    ... genetskim procesima. Na osnovu rizosolenija, osrednje sortiranosti i oolita gvožđa, zaključeno Je da su ovi sedimenti stvarani u plitkovodnom basenu. Podinu kvartarnih naslaga čine neogeni sedimenti. U litogenetskom smislu, na predmetnoj lokaciji za izgradnju objekta Poreske uprave, mopgu se ...

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... biti prikazan u ovom delu rada, deo je geofizičkih istraživanja u Krišna-Godavari basenu u Indiji, (Singha ı Chatterjee, 2017). Petrofizičko modelovanje peščarskih rezervoara sa gasnih polja Krišna-Godavari basena urađeno Je u cilju karakterizacije peska u kojem se rezervoari nalaze ı to na osnovu ...
    ... osnovu podataka geofizičkih karotažnih merenja u dve bušotine locirane u ovom basenu. Podaci iz bušotina su analizirani u cilju definisanja tipa fluida u formacijama i litologije. Odziv geofizičkih karotažnih merenja u bušotini KE, prikazan na slici 8, sugeriše prisustvo rezervoara sačinjenog od ...
    ... zapreminskog učešća glina (Vsh) i zasićenja vodom (Sw) u različitim delovima bušotine. Slika 8. Krive geofizičkih karotažnih merenja u Krišna-Godavari basenu (Singha i Chatterjee, 2017) Krosplot dijagram srednja gustina — neutronska poroznost izrađen je za interval dubine od 1932 mdo 1984m u bušotini ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... povezan na distributivnu mrežu REK Bitola i predstavlja pozitivan primer saradnje privatnog ı državnog sektora. GEOLOŠKE KARAKTERISTIKE BASENA SUVODOL Basen ležišta uglja REK Bitola karakterišu rudnici „Suvodol“, i „Brod-Gneotino“ koji su trenutno u eksploataciji, dok je ležište uglja budućeg ...
    ... » do Q 26 3 “~ 6 126 05 » Geh D 5do 0 0 20 5do 00 90 20 d .0 L 12 do ! Š ı o 530%% o do 00 o 000 2 – – Gar r o L 30 3 -w 3do 00 10 do 20 – – Prah G o 3 o 36 5 d 56 0 o s 15 Dozvoljena odstupanja od sortimana Kada se ugovara sortiman krajnjem kupcu ne sme da bude isporučeno nižeg zrna ...
    ... 40-65 80-120 Orah 15-20 30 15-20 30-40 20-35 40-65 Grah 5-10 10-20 5-10 15-20 10-20 20-35 Sitan 0 5-10 0 5-10 0 10-20 Griz 0 5 3-5 10 5-10 10-20 Prah 0 3 0 3-5 0 5-10 Minimalnu količinu srednjeg reprezentativnog uzorka dobijamo tako što je određujemo prečnikom najkrupnijih komada u svakoj posmatranoj ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... sivi masivni lapori sa predstavnicima rodova Limnocardium, Orygoceras, Congeria, Mictomelania ı dr. U bušotini Bt-56 kod Ekonomskog fakulteta panonski lapori su nataloženi diskordantno preko badenskih krečnjaka, a bez prisustva sarmatskih slojeva. Kvartar: među kvartarnim sedimentima mogu se ...
    ... prslinsko-pukotinske poroznosti, ujednačene-homogene, dobro zbijene. Ova sredina predstavlja produkt raspadanja (kora raspadanja) laporovitih panonskih sedimenata. 10.1-19.7m - Glina laporovita (LG), sa primesama karbonatnih konkrecija i hidroksida gvožđa i mangana do 15.4m. Dublje ujednačen ...
    ... prslinsko-pukotinske poroznosti, ujednačene-homogene, dobro zbijene. 39|— Ova sredina predstavlja produkt raspadanja (kora raspadanja) laporovitih panonskih sedimenata. 16 13.4-18.05 m - Glina laporovita (LG), sa primesama karbonatnih konkrecija i 40|— 41.0 hidroksidima gvožđa i mangana, ujednačena-homogena ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... 50 cm. Cveta u maju. Beli mirišljavi cvetovi rastu u grozdovima (slika 2.23) i izlučuju puno nektara. Pčele posećuju cvetove ı sakupljaju cvetni prah (polen) i spravljaju med. Pored meda dobija se matični mleč, propolis i pčelinji vosak. Slika 3.16 - Cvet bagrema Slika 3.17 - Mahuna bagrema ...
    ... sređine, pepeo, šljaka. SADRŽAJ l. UVOD..... a aaaaaaeeaaaaaoaaaaataaataot 5 PAJLOJ:Say 6) 0 AAAAAA RRRAAAAAA AAARAAA 6 2.l1. _ Gatačkiugljeni basen.............a a anataaaaakani 6 2.2. _ Lokacija kasete II a aananaaaanati 8 2.3. _ Tehnologija pripreme, transporta i deponovanja pepela u kaseti ...
    ... čime se trajno eliminiše bilo kakav negativni uticaj pepela iz deponije na okolni životni prostor ı vazduh. 2. OPŠTI DEO 2.1. Gatački ugljeni basen Gacko, kao opštinska teritorijalna jedinica Republike Srpske ı Bosne i Hercegovine, nalazi se na Jugoistočnom delu zajedno sa opštinama: Nevesinje ...

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... ShRs 1300 na PK Polje E” sadrži opšti i specijalni deo. U opštem delu su prikazni osnovni polazni podaci koje čine geografski položaj PK rudarskog basena Kolubara, istorijski razvoj rudnika, ruda koja se Javlja u ležištu rudnika “Kolubara” i eksploatacija i transport iste. Kroz specijalni (analitički) ...
    ... obzirom na to da je neophodno otkriti dovoljne količine uglja i blagovremeno ih pripremiti za eksploataciju. U istočnom delu kolubarskog ugljenog basena trenutno je aktivan kop Polje E, s obzirom da je na nekadašnjim kopovima Polje D i Polje B završena planirana eksploatacija, dok se kop Polje C ...
    ... termoelektrana. Deo uglja ostaje za objekat Toplane i deo za široku potrošnju. Projekat površinskog kopa Polje E koji je planiran u istočnom delu basena Kolubare završen je pre gotovo 5 godina, a u njemu su obrađena tehnička rešenja eksploatacije otkrivke i uglja za ceo vek rada ovog kopa, odnosno ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... kotlinsku stranu, ulaze u prostrani Davidovački basen. Ovaj basen predstavlja posebnu morfološku celinu i unutar njega izdvajaju se dva manja rečna proširenja: Zabreško proširenje Crnice i Donjemutničko proširenje Grze. U severnom delu sliva leži basen Sisevca, koji se prema zapadu nastavlja na širu ...
    ... fakultet Datum odbrane: Rezime rada: Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu ı Jovaničke reke na jugu. Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km? kontrolišu se na hidrološkoj stanici ...
    ... ISTRAŽNOG PODRUČJA 2.1 Geografski položaj područja Sliv Crnice leži u centralnom delu Srbije ı to između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena, Kučaja ı Samanjica na istoku, ı slivova Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu (slika 1.1.). Na istočnoj strani, u Kučaju, sliv se završava ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina