Претрага

Упит dcterms_subject_txt: класификације кречњака

87 items

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... brečoidnih krečnjaka je silicijsko-gvožđeviti kontaktnog tipa. Pukotine su generalno sličnih karakteristika kao pukotine krečnjaka kampilskog podkata mada mogu biti i hrapave usled nepravilnog loma breče. Klasti su jednorodnog litološkog sastava što ukazuje da brečoidni krečnjak može činiti postupan ...
    ... građa koja se sastoji od slojevitih do bankovitih krečnjaka donjeg trijasa (T;? - kampilski podkat) i krečnjačkih brečoidnih tvorevina rumenkasto-crvene boje koje mogu pripadati kvarcnim klastitima (T,! - sajski podkat, S/ika 3). Bankoviti krečnjaci (T,?) su u celini veoma prekristalisali, sive boje ...
    ... razmeri 12 Slika 4: Izgled krečnjaka T? u bušotini B2 Desna obalna strana reke Đetine karakteriše se padinom blažeg nagiba koja je prekrivena deluvijalno-eluvijalnim prekrivačem debljine nekoliko metara. Osnovna stenska masa u ovoj zoni je predstavljena krečnjacima kampilskog podkata (T,?) do ...

  • Problematika tokom izrade bušotine na polju „X“ – gubitak isplake u formaciji

    Mina Đorđević (2023)
    Gubici isplake u procesu izrade bušotine predstavljaju jedan od najčešćih i najvećih tehnoloških i ekonomskih problema koji se javljaju u naftnoj industriji. Svake godine, u naftnoj industriji, pored nezaobilaznog utroška vremena na rešavanju ove problematike, troše se i ogromne svote novca kako bi se uticaj gubitaka minimalizovao i problemi koji su povezani sa istim kao što su prekidi radova, dotok fluida, zaglave alata, erupcije, a u najgorem slučaju i likvidacija bušotine smanjili. Potpuna prevencija gubitaka isplake u toku bušenja nije moguća, ...
    Isplaka, gubici isplake, klasifikacija gubitaka, saniranje gubitaka

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... konglomerati, dijabazi BB jurski serpentiniti |E trijaski uslojeni sivi krečnjaci | trijaski amnosivi laporoviti krečnjaci BB trijaski kvarcni peščari, konglomerati i breče | trijaski bankoviti i masivni krečnjaci B trijaski dijabazi Slika 3 – Maršruta do mesta uzorkovanja; detalj iz lista ...
    ... muskovita, biotita i odlomaka raznih stena.Tamnosivi krečnjaci javljaju se sporadično u manjim sočivima (5-30 cm). Argilošisti se pojavljuju samo u najvišim delovima jedinice. Starost je određena na osnovu konodonata u tamnosivim krečnjacima (diognathodus). Debljina srednjeg karbona Je oko 700 ...
    ... crnih bituminoznih krečnjaka koji se nalaze konkordantno preko peščara i škriljaca srednjeg perma, a kojih nema oko južne margine Boranje i Velikog Majdana. Najbolje su otkriveni istočno od Boranje na Sokolskim planinama. Veoma malo su zastupljeni slojeviti dolomitični krečnjaci i to samo u najvišim ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... anizika su predstavljene krečnjacima, dolomitima i dolomitičnim 14 krečnjacima (Živaljević et al., 1982; Stefanović & Krstekanić, 2024). Krečnjaci su jJedri, slojeviti, sivobeličaste boje, a dolomiti beličastorumeni i svetlosivi i najčešće se nalaze u kombinaciji sa krečnjacima (Živaljević et al. ...
    ... glinci, peši i krečnjačke breče Krečnjaci sa rožnacima Peščarko-lapovita serija i vulkanoklastiti AS 'kyarcnih konglomera i alevrolita Dolomiti, dolomitični ici, krečnjaci, |> vulkanoklas _ raspt" zi |} Š ii | | “ S R E D N I I TI Sočiva krečnjaka, škriljaca, alevrolita, peščara ...
    ... Stefanović & Krstekanić, 2024). Ostala sočiva su generalno karbonatnog tipa i predstavljena su dolomitičnim krečnjacima i dolomitima i tamnim prekristalisalim krečnjacima, pri čemu su krečnjaci slojeviti i masivni sa proslojcima uglja (Živaljević et al., 1982; Stefanović & Krstekanić, 2024). Debljina ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... bušenjem (Filipović i dr. 1967). Geološka struktura uključuje neogene sedimente, silifikovane i dolomitične krečnjake iz donjeg i srednjeg trijasa, ultrabazite iz Jure, kao i krečnjake i peščare iz krede. Istražna bušenja su otkrila različite stene na dubinama od 120 do 2.037 m, uključujući dijabaze ...
    ... sivi masivni do debelo slojeviti rekristalisali mikritski krečnjaci koji sadrže vidljive ostatke algi i bivalvija (Slika 2) (Stejić, 2009). U ataru sela Riđake, u starim kamenolomima otkriveni su rekristalisani biospariti. Ovi krečnjaci sadrže izmenjene bioklastite, ređe peloide i mikritske i ...
    ... zaobljen, što sugeriše dug transport (Rajčević, 1978). 8. PLIOCEN Kaspibrakični gornji panon leži transgresivno preko dolomitičnih krečnjaka i krečnjaka donjeg i srednjeg trijasa. Ovi mezohalinski sedimenti, koji se sastoje od sivozelenkastih laporovitih i alevritskih peskova, alevritskih ...

  • Управљање грађевинским отпадом у Републици Србији

    Katarina Vuletić (2022)
    Овај завршни рад бави се грађевинским отпадом и његовим управљањем у Републици Србији, са освртом на законску регулативу других земаљау циљу поређења са законском регулативом у Србији. У данашње време јавља се све већа потреба за управљањем, односно збрињавањем грађевинског отпада на најбољи могући начин по животну средину и здравље људи. Грађевински отпад је један од приоритетних отпада, што значи да му је потребно посветити посебну пажњу.Уводни део рада односи се на грађевински отпад уопштено и његову поделу према ...
    грађевински отпад, управљање отпадом, законска регулатива, класификација отпадa

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izvođenja hidrotehničkog tunela na lokalitetu brane Svračkovo

    Jovan Ristanović (2022)
    U aprilu 2022. godine, na sednici Katedre za geotehniku odobrena mi je tema završnog rada pod nazivom „Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izvođenja hidrotehničkog tunela na lokalitetu brane Svračkovo“ koju smo definisali u saradnji sa firmom „Energoprojekt - hidroinženjering a.d.“ i kolegom Nemanjom Babovićem, dipl. inž. koji mi je dostavio neophodne podatke za izradu rada i kome se ovom prilikom zahvaljujem na prijatnoj i zanimljivoj saradnji. Određena je komisija koju čine prof. dr. Biljana Abolmasov, dr. doc. Zoran Berisavljević i ...
    stenska masa, RMR klasifikacija, hidrotehnički tuneli, inženjerskogeološka istraživanja

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... dolomita i dolomitičnih krečnjaka (Anđelković, 1978). Sedimenti srednjeg trijasa su potpuno razvijeni na prostoru Stare planine predstavljeni karbonatnim razvićem. U okviru srednjeg trijasa izdvojeni su anizijski i ladinski kat. Anizijski kat izgrađen je od krečnjaka sa bogatom asocijacijom faune ...
    ... slojevitim dolomitičnim krečnjacima sa proslojcima glinaca i alevrolita. U sklopu sedimenata Javlja se bogata asocijacija mikrofaune od koji se ističu školjke: Enanfiostreaon decemcostata, E. complicatium, Lima lineata ı mnoge druge. Pelson je sačinjen od dolomitičnih krečnjaka sa modrozelenim algama ...
    ... krečnjačkih dolomita sa ostacima krinoida i dolomitičnim krečnjacima sa algama: Diplopora kexaster, D. annulatissima. Preko sedimenta anizijskog kata konkordatno leže sediment ladinskog kata sačinjeni od dolomita, dolomitičnih krečnjaka sa ostacima gastropoda: Omphalopthicha, Undularia (Anđelković ...

  • Upoređivanje čvrstoće na pritisak i zatezanje dobijene različitim postupcima

    Nino Salčin (2023)
    Određivanje črstoćena pritisak i zatezanjestijenskih masapredstavlja težak inženjerski zadatak iz razloga štonisu dovoljno istražene, a problem se dodatno komplikuje ako se radi o materijalima koji se posvojim mehaničkim karakteristima nalaze na granici između stijene i tla. Tema ovog završnog master radajeste određivanje čvrstoće na pritisak i zatezanjekao njihovo poređenje. Na uzorcima gline, laporaca, krečnjaka iandezita,u zavisnosti od njihovih mehaničkih karakteristika, rađeni su opiti iglastim penetrometrom, džepnim penetrometrom, opit tačkaste čvrstoće, opit Šmitovim čekićem, opit pritisne čvrstoće i Brazilijanski opit. Rezultati ispitivanja ...
    čvrstoća na pritisak, čvrstoća na zatezanje, opit, zavisnost

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... Plažni neregenerativni postupak na bazi krečnjaka-gipsa. Sistem za vlažni neregenerativni postupak na bazi krečnjaka-gipsa našao Je primenu u termoelektranama na kameni i mrki ugalj. Proces odsumporivanja po ovoj tehnologiji zasniva se na reakciji između krečnjaka, kalcijum-karbonata i sumpor-dioksida ...
    ... nego što se izbacuje u atmosferu. U vlažnom postupku, krečnjak u brašnastom stanju ispod 0,044 mm se koristi kao osnovna sirovina. Krečnjak se unosi pneumatski pomoću vazdušnih pumpi. Za proces odsumporavanja potrebna je potrošnja krečnjaka od 5,2 t/h i sirove vode od 53 m3/h po bloku. Izgradnja ...
    ... postupkom na bazi krečnjaka-gipsa. 4.2.1. Suvi neregenerativni postupak za odsumporavanje Suvi aditivni postupak koristi se za smanjenje SO» unutar ložišta termoelektrane, posebno kod lignita sa niskim sadržajem kalcijuma u mineralnom sastavu. Kalcijum se 26 dodaje u obliku krečnjaka i hidratizovanog ...

  • Geotehničke karakteristike molasa okoline Nevesinja sa akcentom na geotehničke klasifikacije

    Dragan Marjanović (2022)
    Na sednici Departmana za geotehniku na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu odobrena mi je tema master rada pod naslovom ”Geotehničke karakteristike molasa okoline Nevesinja sa akcentom na geotehničke klasifikacije”. Rad sadrži 51 strane teksta, 7 tabela i 28 slika. Ovaj rad se bavi geotehničkim klasifikacijama primenljivim na slabe, kompleksne i specifične stenske mase. Tokom vremena su se razvili mnogobrojni klasifikacioni sistemi u domenu geotehnike koji se više ili manje uspešno koriste za karakterizaciju stenske mase pritom se bazirajući na njene ...
    geotehničke klasifikacije, GSI klasifikacioni sistem, stenska masa, molasni sedimenti

  • Sistematizacija podataka otvorenih i zatvorenih termotehničko-geotermalnih sistema na užoj teritoriji Beograda

    Matija Zorić (2023)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Hidrogeotermalni potencijal jednako je razvijen na celom području istražnog terena. Upotrebom toplotnih pumpi, hidrogeotermalni potencijal ima višenamenske mogućnosti korišćenja, kao što su potrebe grejanja i hlađenja objekata. Objekti koriste ovaj potencijal preko termotehničko-geotermalnih sistema. Završni rad je fokusiran na sistematizaciji dva tipa termotehničko-geotermalnih sistema koji su u upotrebi na ...
    geotermalna energija, termotehničko-geotermalni sistemi, bunarski sistemi, sistemi sondi, uža teritorija grada Beograda

  • Анализа режима истицања вода карстног врела Млаве

    Ивана Левајић (2023)
    На контакту ургонских кречњака и седимената терцијарне старости, у оквиру Кучајско-бељаничког масива,јавља се врелоМлаве. Карстна врела су кључни елемент у хидролошком циклусу карста, а Млава се издваја од других карстних врела Србијепо најдужем мониторингуводостајаи протицаја. За анализу режимаистицања вода врела Млаве, било је неопходно анализиратиклиматске, хидролошке, геолошке и хидрогеолошке карактеристике терена. Ови подаци су анализирани како би се разумео њихов утицај на режим истицања. На основу средње годишњих сума падавина, изабране су две карактеристичне године,1990. година (сушна година) и 2014. ...
    врело Млаве, карст, падавине, протицај, режим

  • Tektonske i litostratigrafske karaktertsike stenskih formacija na području centralne Šumadije

    Nikolina Ćirić (2023)
    Cilj ovog master rada je da kroz izdvajanje stenskih formacija Istočne Vardarske zone i njihovih tektonskih i litostratigrafskih karaktertsika na području centralne Šumadije proširi znanje o preobdukcionom i postobdukcionom režimu na ovom području, odnosno pruži bolje poznavanje geodinamičkih relacija između jedinica na kontaktu Evrope i Adrije, u širem obuhvatu Vardarske zone. Metodologija istraživanja obuhvatala je geološko kartiranje na unapred odabranim lokalitetima u širem području centralne Srbije. Tokom istraživanja, proučavane su četiri geološke jedinice u tom regionu, uključujući metamorfne tvorevine ...
    Pre-obdukcioni basen, Karbonatni pokrov, Istočna Vardarska zona, Centralna Srbija

  • Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)

    Mališić Anđela (2022)
    Ležište uglja Glisnica, pripada Pljevaljskom ugljonosnom basenu (Crna Gora) i nalazi se 180 km sjevero-istočno od Podgorice. Površina Pljevaljske kotline pod jezerskim neogenim sedimentima iznosi 18 km2. U okviru jezerskih sedimenata koji leže transgresivno preko tvorevina različite starosti izdvajaju se: podinske gline (1M2), ugljeni sloj (2M2) i povlatni laporci (3M2). Ugalj ležišta Glisnica po kvalitetu svrstava se u lignite sa relativno visokim sadžajem vlage, povišenim sadržajem pepela i ukupnog sumpora i donjom toplotom sagorjevanja prosječno 10.989 kJ/kg, što odgovara ...
    lignit, maceral, refleksija huminita, ježišta Glisnica

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... Prilikom definisanja ispitivanih stena za potrebe ovog master rada primenjena je klasifikacija prema Shepard-u (Shepard, 1954; Slika 4). muljeviti . peskoviti pesak mulj pesak Slika 4. Dijagrami klasifikacije stena prema veličini zrna (iz Matović i dr., 2019). 2.4.2. Određivanje sadržaja ...
    ... procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati ı debljina im Je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) ı miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično- karbonatnih stena. Ispitivani ...
    ... starosti pripadaju gornjoj kredi (turon-senon) i predstavljaju deo Jarmenovačkog razvića. Ove stene su predstavljene alevrolitima i laporovitim krečnjacima. Otkriveni su u obodnim delovima Bukulje i Venčaca i njihov odnos prema starijim metamorfitima Je tektonski kontrolisan. U središnjem delu karte ...

  • Uporedna analiza Q i GSI klasifikacije za definisanje parametara smičuće čvrstoće stenske mase

    Vojislav Đorđević (2023)
    Problem odabira parametara čvrstoće na smicanje intenzivno ispucale, izotropne stenske mase, koja se može smatrati kontinuumom, predstavlja jedan od najvažnijih i najizazovnijih koraka pri analizama stabilnosti kosina, tunela, temelja i drugih objekata koji se izvode u stenskoj masi. Stoga, za potrebe izrade završnog rada master akademskih studija studijskog programa Geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je uporedna analiza dva klasifikaciona sistema koji nude mogućnost određivanja parametara smičuće čvrstoće stenske mase. Osnovni cilj pisanja ovog rada je detaljna analiza dva klasifikaciona ...
    stenska masa, parametri smičuće čvrstoće, klasifikacije stenske mase, MC kriterijum loma, analiza stabilnosti

  • Класификација радне средине са становишта подграђивања

    Светлана Малетић (2023)
    Имајући у виду да је стенски масив веома сложен и да након било каквих радова долази до нарушавања примарног напонског стања, тешко је дефинисати универзалне законе којима би се прецизирало његово понашање. Како би олакшали радове на изради подземних просторија, многи научници су се бавили проблематиком класификације стенске масе. Они су своје класификације базирали на искуству у градњи подземних објеката. Поједини су од нуле кренули са испитивањем материјала, док су други модификовали и надовезивали се на већ постојеће податке. Главни ...
    стенски масив, класификација, израда подземне просторије, примарни напони, секундарни напони, подграђивање, тунел, НАТМ

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... ispucali i karstifikovani trijaski krečnjaci, čija je debljina iznad istočnog dela rudne strukture oko 90 m, a 50 m u delu iznad zapadnog dela revira. Krovinski krečnjaci zaležu prema SZ pod uglom manjim od 10. Eroziono – diskordantni kontakt andezita i krečnjaka otkriven je u kopu revira Istočna ...
    ... Moćnost tektonizirane zone Je od 0,2 do 1,0 m. U okviru krečnjaka, na kopu revira Istočna struktura, uočeni su rasedi u krečnjacima. Duž utvrđene granice nisu konstatovana blokovska tektonska pomeranja, tako da je granica kontakta krečnjaka i andezita ostala tektonski nedeformisana. Navedeni podatak ...
    ... podatak ukazuje da značajnih tektonskih deformacija kontakta krečnjaka i andezita, u revirima Stara jama i Zapadna struktura, ne postoji. Istraženo rudno telo “Istočna struktura” je definisana kao žiličasto-impregnaciona u dužini od 250 m ı otvoreno je ka dubini, izgrađeno je od nekad subekonomskih ...