Претрага

Упит dcterms_subject_txt:број честица

61 items

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... procenjenim nivoima buke jeste izrada strateških karata, uključujući prekoračenja graničnih vrednosti, broja domaćinstava izloženih određenim vrednostima indikatora buke na određenom području ili broja ljudi izloženih buci [2]. Aglomeracije su delovi teritorije sa preko 100.000 stanovnika i sa gustinom ...
    ... prostiranja kroz elastičnu sredinu, odnosno brzinu kojom se izazvani poremećaj — zvučni talas prenosi od izvora zvuka kroz sredinu, sa Jedne na drugu česticu [3]. Brzina zvuka se definiše kao rastojanje koje poremećaj - zvučni talas pređe u jedinici vremena [3]: Brzina zvuka zavisi od sledećih kar ...
    ... zapremini PiŽDa OG C tečnostŽ> C gas 5 Jača elastična veza između čestica čvrstih tela utiče da brzina zvuka kroz čvrsta tela bude najveća. • Temperature sredine Kod idealnih gasova, kao što je vazduh, pri adijabatskim ...

  • Димензионисање система завојних пумпи

    Марија Дивац (2024)
    Овај завршни рад се бави димензионисањем система завојних пумпи (Progressive Cavity Pumps - PCP) које се широко користе у нафтној и гасној индустрији, нарочито за подизање тешких и вискозних флуида. Завојне пумпе су се показале као ефикасно решење у бушотинама са сложеним условима,захваљујући својој способности да транспортују флуиде са високим садржајем чврстих честица и гаса.Рад обухвата анализу кључних параметара као што су вискозност, густина, дубина бушотине и притисак, који су пресудни за избор одговарајуће пумпе.Применом софтверског алата извршена је ...
    завојне пумпе, димензионисање, експлоатација нафте, вискозни флуиди, софтверска симулација, PCP пумпе

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... 12) je konusnog oblika i štiti eksploziv pre detonacije. Po detonaciji, metalni uložak se raspada i pretvara u metalni mlaz sačinjen od finih čestica metala koji se kreće brzinom od oko 10000 m/s ka eksploatacionoj koloni. (Soleša M. , 1996) 15 kućište eksplozivnog punjenja kućište d ...
    ... Konvencionalni način može da bude: overbalanced i underbalanced. Overbalanced podrazumeva veći pritisak u bušotini od pritiska formacije pri čemu veći broj otvora ostaje začepljen i dolazi do zagađenja pribušotinske zone, a kod underbalanced je niži pritisak u bušotini od pritiska formacije, puška se ...
    ... (Soleša M. , 1996) Drugo pitanje treba rešiti sistematskom analizom korišćenjem određenih dijagnostičkih procedura uz istovremenu upotrebu velikog broja neophodnih informacija. Za definisanje uzroka smanjene produktivnosti ili prestanka proizvodnje bušotina, potrebno je prepoznati tipove problema ...

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori
    ... troškova za električni kabl ı nemogućnosti snabdevanja dovoljnim količinama energije na dubini ugradnje pumpe. Prisustvo gasa ( >5 %) i čvrstih čestica dovodi do problema u radu (energetska neefikasnost, mehanička oštećenja). Analiza rada električnih centifugalnih pumpi Dobru i kvalitetnu analizu ...
    ... ili displejom (SLB, "Pressure Sender," n.d). Sistem za praćenje pritiska obezbeđuje daljinsko upravljanje u realnom vremenu značajno smanjujući broj odlazaka na lokaciju bušotine (SLB, "PTMS Data Sheet," n.d) 26 Analiza rada električnih centifugalnih pumpi Neprekidni podaci koje obezbeđuje ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... = nb/Qn, kom/t nb — broj bušotina (10 kom) Potrošnja elekto-detonatora se uvećava zbog toga što se broj bustera dupliraju za bušotine koje su duže od 10 m. Tako da, kako se vidi sa priloga broj XX-X, gde je grafički određen raspored elektro-detonatora odnosno bustera, broj istih u jednoj lepezi ...
    ... UTImes X nmes, t/god Times – broj meseci (12) UTIxoa = 63.953,43 x 12 = 767.441,11 t/god UTI,oa = 767.441 t/god Broj utovarača za godišnju proizvodnju: Qgod o Nyur; = — ,utovarivača UTIgod 2.000.000 - UTI = ———= 2,6 utovarivača 767.441 Usvaja se broj potrebnih utovarača: Nuri = 3 ...
    ... L ; E i+—xt„ + x2Xt,+t, +t.,min nxvxI n |j j gde Je: L» - dužina svih bušotina (109 m) v - brzina bušenja (0,5 m/min) n - broj bušaćih čekića (1) N - broj bušotina 10 tpb – vreme promene bušotine (5 min) tn – vreme stavljanja i skidanja bušaćih šipki (0,5 min) L - dužina bušaće šipke ...

  • Analiza softvera za projektovanje ESP sistema

    Aleksandar Sredojević (2024)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća i bušotina prestaje sa eruptivnim radom. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju fluida iz bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda eksploatacije. Najprimenljivije mehaničke metode eksploatacije su: gas lift (GL), dubinske pumpe sa klipnim šipkama (SRP), električne uronjene centrifugalne pumpe (ESP), zavojne pumpe (PCP) i hidraulične pumpe (HP). Jadna od tih metoda koja ...
    električna centrifugalna pumpa (ESP), proizvodnja fluida, mehaničke metode eksploatacije, Prosper, Pipesim
    ... Artificial Lift Research and Development Counci! (ALRDC), prikazuju procene broja različitih metoda proizvodnje i njihov udeo u ukupnoj svetskoj proizvodnji nafte. Kao što se može videti, ne postoji korelacija između broja metoda po bušotini i proizvedenih količina nafte za većinu mehaničkih metoda ...
    ... uzastopne lopatice, uz pretpostavku beskonačnog broja lopatica. Rezultat ovog izvođenja Je poznata Ojlerova Jednačina, prikazana u funkciji brzine fluida preko pumpe kao prava linija prikazana na slici 4-17. Međutim, u pravim centrifugalnim pumpama broj lopatica je ograničen i tako se modifikuje ...
    ... efikasnost ne menjaju sa gustinom fluida, ali pogonska snaga se menja. Mada testovi se mogu izvoditi na bilo koji broj faza, krive performansi moraju predstavljati rad jednog ili određenog broja stepena pumpe (American Petroleum Institute, 1997). 38 Zakoni afiniteta Većina centrifugalnih pumpi ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... odlaže se u prostor za ovaj proizvod. Filtrat se spaja sa prelivom zgušnjivača cinka i odvodi u posebne bazene taložnike, gde se talože najsitnije čestice ovog koncentrata. Zgusnuta pulpa se povremeno vraća u zgušnjivač. Potrebnu količinu vakuuma, za rad u odeljenju filtriranja K/Pb ı K/Zn, obezbeđuje ...
    ... Nakon smanjivanja krupnoće uzorka mlevenjem uzorka rude mase 1 kg do različite finoće 50, 60 i 70% -0.074 mm dalje je sledio proces flotiranja. Ukupan broj opita flotiranja je 3. Reagensni režim kao ı kompletan opit flotiranja je prilagođen uslovima i opremi flotacije Rudnika „Grot”. U tabeli 4 data ...
    ... smo pokušali korekcijom finoće mlevenja, što je i tema ovog završnog rada, da utvrdimo kako finoća mlevenja utiče na tehnološke rezultate. U opitu broj 2 finoća mlevenja bila je 50% klase -0,074 mm a potrebno vreme mlevenja za ovu finoću u laboratorijskom mlinu bilo je 6 min. Opit 2 - Finoća mlevenja ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... potreban broj Jama za sadnice, kao i broj potrebnih sadnica koji je dat u tabeli 2.36. U datoj tabeli prikazan Je potreban broj sadnica za sadnju uvećan za 10% , jer postoji mogućnost da se usled transporta pojedine sadnice oštete. Tabela 3.12 - Potreban broj jama i sadnica Potreban broj Potreban ...
    ... poseduje cementaciona svojstva i u kontaktu sa vodom gradi kompaktan materijal odreŽene mehaničke čvrstoće. Na taj način sprečena je emisija finih čestica pepela u vazduh. Dosadašnja praktična iskustva sa deponije pepela i šljake iz TE Gacko (kasete br 1 i 2) pokazuju da hidraulički deponovani pepeo ...
    ... ..........a a anataaaaakani 6 2.2. _ Lokacija kasete II a aananaaaanati 8 2.3. _ Tehnologija pripreme, transporta i deponovanja pepela u kaseti broj IGG ,AG O O . .. AARRRAAA 9 2.4. _ Ukupne degradirane površine za rekultivaciju ......daaaan..... 10 3. _ SPECIJALNI DEO.........aa a aaaaaaaaaakaot ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... sesija sušenja; u suprotnom, potrebno jJe ponoviti proces barem Jednom ili više puta. Slika 16 - Sušenje materijala Sediment koji sadrži organske čestice poput komada uglja i sitnih korenčića biljaka. Kada se u vodu dodaju mala količina koncentrisane sirćetne kiseline i 30% 26 vodonik-peroksida ...
    ... 4.GFOLOŠKA GRAĐA U granicama lista Šabac, oko 80% terena pokriva kvartarni sloj, što otežava geološka istraživanja koja se oslanjaju na manji broj otkrivenih izdanaka i podatke dobijene bušenjem (Filipović i dr. 1967). Geološka struktura uključuje neogene sedimente, silifikovane i dolomitične ...
    ... urušene pećine (fotografija: Marković i Milivojević, (2010)) Već pri prvim uzorkovanjima sedimenta bilo je očigledno da nalazište sadrži veliki broj fosilnih ostataka kičmenjaka. Fragmenti kostiju krupnih sisara odmah su bili uočljivi. Nakon prosejavanja sedimenta iz veoma male količine, od oko ...

  • Sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja

    Anđela Jovanović (2024)
    Predmet i cilj pisanja ovog rada su sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja. Prilikom ovih istraživanja, ispitivan je sistem REE2O3–V2O5–KF, gde REE predstavlja trovalentni katjon izabranih elemenata retkih zemalja (Y, Sm, Eu, Gd, Er, Yb). Ovo istraživanje bazirano je na sintezi kristala, nakon čega su dobijeni kristali posmatrani pod binokularnom lupom, analizirani metodom rendgenske difrakcije na polikristalnom materijalu (XRPD) i metodom skenirajuće elektronske mikroskopije sa energetsko-disperzivnom spektroskopijom (SEM-EDS), kako bi se utvrdile karakteristike dobijenih kristala. ...
    elementi retkih zemalja, sinteza kristala metodom fluksa, vanadati alkalnih metala, rendgenska difrakcija, SEM-EDS metoda

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... šema izdvajanja CO» pomoću kalcijuma Vazduh 20 Kao tehnologija ciklusa kalcijuma, tehnologija dva reaktora. U prvom reaktoru, fine metalne čestice (kao što su gvožđe ili mangan) se koriste za vezivanje kiseonika u vazduhu da bi se formirao metalni oksid, koji se zatim transportuje u drugi ...
    ... vezi sa emisijom ugljen-dioksida (CO»), glavnog antropogenog gasa staklene baste. P Suočen sa posledicama klimatskih promena, intenzivnim porastom broja stanovnika, neracionalnom upotrebom prirodnih resursa, zagađenom Žživotnom sredinom i nedostatkom ekološke svesti, svet se danas nalazi na prekretnici ...
    ... zavisi od cene ugljenika, smanjenje emisije postiže se postepenim povećanjem poreza Kvote - Regulator postavlja fiksno ograničenje za emisiju CO» i broj emisijskih dozvola (sertifikata), kompanije kupuju kvote direktnom prodajom ili putem aukcija, formiranje cena je rezultat trgovanja kvotama između ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... su to: zaglinjeni pjeskoviti šljunak, pijesak, sugline s gvožđevitim i manganskim primjesama. Deluvijalni sedimenti (d) su uglavnom alevritske čestice, koje su se u koritu pomiješale sa aluvijalnim nanosima i tako formirale ovaj tip sedimenata, a pronalaze se i sitnozrni šljunkovi sa pijeskom ...
    ... upotrebu se i koristi jedini aktivni objekat S-1 u sklopu banje „Dvorovi“, koji se još koristi i u balneološke svrhe. U upotrebi postoji ı manji broj plitkih bunara koji eksploatišu subhidrogeotermalni resurs (B-1, B-2 i B-3). Uticaj efekta „toplotnog ostrva“ na podzemne vode istražnog područja ...
    ... ) što grad Bijeljinu čini drugim najvećim gradom u Republici Srpskoj, odmah iza glavnog grada entiteta Banja Luke. Semberiju je naselio i jedan broj izbjeglih sa prostora bivše Jugoslavije, odnosno Hercegovine, Banije, Like, Korduna, Slavonije, Ozrena i drugih oblasti, gdje i danas predstavlja ...

  • Стање квалитета амбијенталног ваздуха на подручју града Панчева

    Александар Маринковић (2024)
    Квалитет ваздуха је кључни фактор за здравље људи и очување животне средине. У овом завршном раду анализирано је стање амбијенталног ваздуха на територији града Панчева како би се сагледали извори загађења, ПЛН мониторинга и изазови у погледу квалитета ваздуха са којима се суочавају сви становници. Кроз примену савремених метода праћења, идентификовани су главни извори загађења и анализирана је дистрибуција загађујућих материја у урбаном окружењу.Праћењем концентрације загађивача као што су честице PM10, PM2.5, сумпор-диоксид (SO2), азот-диоксид (NO2) и други, ...
    мониторинг, загађивачи, здравље, Панчево, квалитет ваздуха

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... staklasti, prozirni ı sive boje. Pored kvarca, u velikom broju je prisutan i ortoklas crvene boje koji ukazuje na prisustvo fino dispergovanih čestica hematita. U manjoj količini su prisutni minerali plagioklasa, makroskopski bele boje, i minerali biotita crne boje. Stena je krupnozrne strukture ...
    ... Zimbabwe, Nero Zimbabwe, Noir Zimbabwe, Zimbabwe, Zimbabwe Black, Zimbabwe-Black. Proizvodi se u Zimbabveu, u južnoj Africi, od 1972. godine, a najveći broj aktivnih kamenoloma (oko 75 % od ukupne proizvodnje) se nalaze severno od grada Mutokoa, u Mashonaland istočnoj provinciji Zimbabvea oko 100 km ...
    ... osobinu krečnjaka. Kapilarno upijanje se analiziralo na poliranim i rezanim površinama ovog kamena, a njihove krive su prikazane grafički na dijagramu broj 3.4. Izmerene vrednosti specifične mase za šest uzoraka krečnjaka „Skržut” nalaze se u tabeli 3.22. Srednja vrednost specifične mase je 2.70 g/cm ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... kopa, kosine etaža i broja etaža u kosini površinskog kopa i proračunava se prema formuli: H · (ctgy — ctga) = ——ocz . —— (m) n-1 BZ gde je: H – Visina završne kosine kopa, (130 m ) y – ugao završne kosine kopa (50%) a — ugao završne kosine etaže (70%) n — broj etažnih nivoa (11) B ...
    ... bušenja: Qex mesbuš = Qexdanbuš ' Nra = 277 · 22 (m!/mes) Qexmesbus = 6 094 m!/mes gde Je: Nra — broj radnih dana mesečno (22 dana) Eksploatacioni godišnji kapacitet bušenja: Planirani broj radnih dana na godišnjem nivou iznosi Nyoa an = 260 dan Qex god buš = Qex dnbuš' Ngoaan = 277 · 260 ...
    ... bušenja: Qex mes buš — Qexdnbuš ' Nra = 247 · 22 (m'/mes) Qexmesbuš = 5 435 m'/mes gde je: Nra — broj radnih dana mesečno (22 dana) Eksploatacioni godišnji kapacitet bušenja: Planirani broj radnih dana na godišnjem nivou iznosi Nyoa an = 260 dan Qex god buš — Qex dnbuš ' Ngod an = 247 · 260 ...

  • Моделирање дисперзије прашине у фази одлагања флотацијске јаловине у руднику “Шупља стијена”

    Вања Живановић (2024)
    Рударство, као једна од кључних индустрија у многим земљама света игра важну улогу у стварању економске вредности али истовремено и велики притисак на животну средину. Процеси експлоатације и обраде руде често укључују употребу разних хемикалија, што може изазвати загађење земљишта, воде и ваздуха. Очување животне средине постаје све важније питање у свету у којем се суочавамо са изазовима као што су климатске промене, деградација земљишта, губитак биодиверзитета. Моделирање дисперзије загађења животне средине представља процес у ком се коришћењем математичких модела ...
    Моделирање дисперзије загађења животне средине, дисперзија прашине, АЕРМОД, флотацијско јаловиште
    ... 5.3.- IIpaka3 pe3yanrara ocHoBHHBXx sarabyJyhax Marepuja Srednje dnevne vrednosti Datum Sumpor Azot Azot PMwu Benzen dioksid monoksid dioksid čestice ug/m* 8-9.07 6.61 0.14 6.31 54.70 13-14.07 6.65 0.22 6.83 59.74 17-18.07 8.98 0.40 4.15 15.72 Granična dnevna sr. 110 50 vrednost Granica ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... istražnom području iznosi 827,7 1/s. U tabeli 5 je prikazan broj aktivnih bunara koji zahvataju podzemne vode iz aluvijona Velike Morave i njihov eksploatacioni kapacitet. Tabela 5. Prikaz eksploatacionih kapaciteta izvorišta. Naziv Izvorišta Broj bunara Eksploatacioni kapacitet Q (1/s) Jasik "Sto ...
    ... sedimenti predstavljeni alevritima sa većim sadržajem prašinaste komponente (5-70%) i 12 promenijivim količinama glinovitih (2-16%) i peskovitih čestica (do 40%), sa sadržajem kalcijum-karbonata i do 18%. Debljina lesa je različita i kreće se od 4 do 10 m. ČETVRTA TERASA (ta) Predstavlja ostatke ...
    ... kao i eksploatacioni kapaciteti bunara. Tabela 8. Prikaz podataka o bunarima na području istraživanja. Redni Interval od Interval do Modelski sloj broj Naziv Izvorišta Oznaka bušotine ugradnje filtera ugradnje filtera | kome je ugrađen Q60/s) (mnm (mnm) filter B-1 B 3,3 2,9 0.47 19,18 ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... višim delovima terena, gde se mogu uočiti karakteristični oblici peskovitih dina. Ovi peskoviti tereni potiču iz perioda kada su se taložili fini čestici usled jakih vetrova, posebno u sušnim sezonama. Eolske naslage, poznate 11 Rudarsko-geološki fakultet, Beograde 2024. Završni rad: Hidrogeološke ...
    ... anje Kanjiže 4.3. Ocena stepena istraženosti istražnog prostora Na teritoriji opštine Kanjiža, unutar istražnog prostora, sproveden je značajan broj istražnih bušenja s ciljem obezbeđivanja vodosnabdevanja za stanovništvo i privredu. Dosadašnja istraživanja na obližnjim lokacijama pokazala su ...
    ... formirano je sedamdesetih godina XX veka. Izvorište se nalazi na jugoistočnom delu naselja. Na izvorištu je do danas izvedena izrada 14 bunara, od tog broja se 8 bunara nalazi u eksploataciji, 3 bunara i jedan pijezometar se koristi za praćenje NPV, dok su ostali objekti likvidirani (Plirog 2.1). Na ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... nivoa podzemne vode i ako Je broj udaraca malja N >15, broj udaraca se redukuje na broj udaraca N prema obrascu (Terzaghi i Peck, 1948): N = 15+0,5x(N'-15) (3.2) Korigovan broj udaraca. N se potom redukuje na 60% energetske vrednosti (N«6o0). Neo predstavlja broj udaraca N koji bi se dobio kada ...
    ... Saobraćajni institut CIP, d.o.o. OZNAKA BUŠOTINE _ DUBINA BUŠOTINE - žaini insti _ REDNI BROJ 2 koordinata Y _ REDNI BROJ 2 koordinata Y| 7451417.46 70.70 REDNI BROJ 2 koordinata Y| 7451417.46 | ZS-4 70.70 REDNI BROJ 2 koordinoto Y| 7451417.46 | BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o. OZNAKA BUŠOTINE 2S-4 ...
    ... O. i – aobraćajni institu .O.O. - ; Saobraćajni institut CIP, d.o.o. – . REDNI BROJ 4 koordinata Y| 7451558.83 |BUŠIO ) | OZNAKA BUŠOTINE ZS-6 DUBINA BUŠOTINE 47.00 REDNI BROJ 4 koordinata Y| 7451558.83 | 47.00 REDNI BROJ 4 koordinoto Y| 7451558.83 | BUŠIO | , DUBINA (m) 47.00 ZAPOČETO 04.05.2010 |KARTIRAO ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... nivoa podzemne vode i ako Je broj udaraca malja N >15, broj udaraca se redukuje na broj udaraca N prema obrascu (Terzaghi i Peck, 1948): N = 15+0,5x(N'-15) (3.2) Korigovan broj udaraca. N se potom redukuje na 60% energetske vrednosti (N«6o0). Neo predstavlja broj udaraca N koji bi se dobio kada ...
    ... Saobraćajni institut CIP, d.o.o. OZNAKA BUŠOTINE _ DUBINA BUŠOTINE - žaini insti _ REDNI BROJ 2 koordinata Y _ REDNI BROJ 2 koordinata Y| 7451417.46 70.70 REDNI BROJ 2 koordinata Y| 7451417.46 | ZS-4 70.70 REDNI BROJ 2 koordinoto Y| 7451417.46 | BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o. OZNAKA BUŠOTINE 2S-4 ...
    ... O. i – aobraćajni institu .O.O. - ; Saobraćajni institut CIP, d.o.o. – . REDNI BROJ 4 koordinata Y| 7451558.83 |BUŠIO ) | OZNAKA BUŠOTINE ZS-6 DUBINA BUŠOTINE 47.00 REDNI BROJ 4 koordinata Y| 7451558.83 | 47.00 REDNI BROJ 4 koordinoto Y| 7451558.83 | BUŠIO | , DUBINA (m) 47.00 ZAPOČETO 04.05.2010 |KARTIRAO ...