Претрага

Упит dcterms_subject_txt:бушачко-минерски радови

596 items

  • Хидрогеолошке карактеристике Кључке ријeке (Источна Херцеговина)

    Петар Војновић (2020)
    Подручје истраживања налази се у југоисточном дијелу Републике Српске и припада сливу ријеке Требишњице. Кључка ријека тече Церничким пољем дужином од 300 m. Подручје истраживаног простора представља специфичан карстни терен. Циљ истраживања, изведених у јулу 2018. године, представља дефинисање услова храњења и дренирања издани, режима издани, квалитета вода те правца и брзине кретања подземних вода. Током истраживања коришћене су следеће методе: реконосцирање терена, опит обиљежавња, мониторинг и видеоендоскопско снимање бушотина. Режим издани се оцјењује као неравномјеран и у највећој ...
    Кључка ријека, Церничко поље, подземне воде, карст, опит обиљежавања

  • Uticaj odstupanja od nominalnog vremena usporenja sredstava za iniciranje na intenzitet potresa od miniranja

    Srećko Opančina (2023)
    Na vrednost maksimalne količine eksploziva po intervalu usporenja u velikoj meri utiče pravilan izbor vremena usporenja u minskoj seriji, kao i šema iniciranja. Kod projektovanja šeme iniciranja rukovodioci miniranja obično uzimaju u obzir nominalna vremena usporenja pojedinih sredstava za usporenje (električnih, neelektričnih detonatora, usporivača i dr.) i pretpostavljaju da će svaka bušotina biti inicirana prema tim nominalnim vremenima usporenja. Međutim, sredstva za iniciranje imaju određeno odstupanje od nominalnog (deklarisanog) vremena usporenja, koje je različito od proizvođača do proizvođača. Odstupanje ...
    odstupanje, nominalno usporenje, miniranje, sredstva za iniciranje, tačnost vremena usporenja, ispitivanje

  • Primena bespilotnih letelica u cilju procene granulometrijskog sastava odminiranog materijala

    Miloš Mićić (2023)
    Sa napretkom različitih tehnologija tokom poslednje dve decenije, procesorska snaga računara i razvoj softvera, preciznost u sistemu geografskog pozicioniranja (GPS),fotogrametrija digitalnom kamerom visoke rezolucije,računarstvo u oblaku, primena bespilotne letelice (UAV) u rudarskim aplikacijama je sve veća.Miniranje je jedna od kritičnih operacija u bilo kom sistemu iskopavanja u rudarstvu, zavisilo je od konvencionalnih metoda analize sve do novih tehnologija koje su uvedene u poslednjih nekoliko decenija. Digitalizovani modeli terena (DTM) su razvijeni na osnovu slika minskog terena i lica mina ...
    bespilotna letelica, granulometrijski sastav, miniranje, fragmetiranje

  • Анализа квантитативног и квалитативног режима подземних вода: случај изворишта „Паланачки кисељак“

    Младен Филиповић (2023)
    Основи циљ истраживања у оквиру изворишта „Водице“ (део изворишта Паланачки Кисељак) спроведених у периоду од 2016. до 2017 године био је дефинисање режима подземних вода, као и категоризација минералних вода тј. одређивање њихових резерви. У вези са тим израђена је и бушотина ПКВ-1 са дубином 90 метара у оквиру које су вршена режимска осматрањима издашности (самоизлива), температуре и квалитета воде. Издашност, једна од главних компоненти режима, износила је у просеку 42 l/s, док је температура воде била константно око ...
    Паланачки кисељак, извориште „Водице“, режим подземних вода, минералне воде

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Crnice

    Anđelija Glogovac (2023)
    Područje istraživanja obuhvata sliv reke Crnice zauzima područje centralnog delaSrbije.Nalazi se između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku,sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Analizirane su hidrogeološke i hidrološke karakteristike za višegodišnji osmatran period (1961-2021), uz osvrt na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog područja, koje predstavljaju bitan faktor zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke.Analizom režima padavina pomoću podataka sa kišomerne stanice Ćuprija,metodom aritmetičke sredine, došlo se do vrednosti prosečne višegodišnje sume padavina od 668 ...
    režim reke, bilans voda, reka Crnica

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Tretman otpadne isplake pri bušenju na moru

    Selena Mirković (2023)
    Postoje različite vrste isplake ,može se napraviti podela na: isplake na bazi vode (slatke i slane), isplake na bazi ulja i specijalne fluide . Nastanak otpada za vreme bušenja bi trebalo što je više moguće sprečiti i smanjiti. Otpad koji nastaje pri bušenju, ukoliko je moguće, treba reciklirati i ponovno upotrebiti, kako bi se što manja količina otpada trajno zbrinula odlaganjem. Pri bušenju na moru postoje tri glavne mogućnosti zbrinjavanja otpada: ispuštanje u more/ocean, utiskivanje u podzemlje i zbrinjavanje na ...
    splaka, bušenje na moru, postupanje sa otpadom, utiskivanje u podzemlje, obrada i odlaganje na kopnu

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave

    Marina Mitrašinović (2023)
    Sliv reke Resave nalazi se u severnom delu istočne Srbije, između obronaka Kučajsko-beljaničkih planina i reke Velike Morave. Reka Resava nastaje od Zlotske reke i Karapandžinog potoka u erozionom proširenju Resava, da bi svoj tok završila kod Svilajnca kao najveća, desna pritoka Velike Morave.U cilju analize uslova formiranja oticaja reke Resave bilo je potrebno analizirati klimatske,hidrološke, geološke i hidrogeološke karakteristike istražnog područja. Proticaj reke Resave se osmatra u profilima Manastir Manasija koji kontoliše gornji deo sliva (358km2) i Svilajnac ...
    režim, karst, autokorelacija, kros-korelacija, reka Resava

  • Обезбеђивање неометаног протокола флуида контролом корозије и таложења неорганских соли на утисном систему нафтног поља ,, Х ”

    Јакшић Борис (2023)
    Због превелике количине произведене воде, на готово сваком нафтном пољу у Србији су инсталирани утисни системи. Ови системи омогућавају правилно и контролисано утискивање воде назад у слој. Вода из слоја није чиста и као таква крије многе опасности по утисни систем у виду корозије и таложења каменца. Корозија представља хемијски процес где уз помоћ корозивне средине или другог корозивног медијума долази до разградње метала. Таложење каменца представља физичко-хемијски процес где долази до реакције међу једињењима у води а затим долази ...
    нафтно поље, слојна вода, утисни систем, корозија, каменац, проток, притисак, анализа

  • Примена облака тачака у анализи стабилности неподграђеног тунела

    Miljana Milković (2022)
    Тунели су подземне конструкције, које имају знатно већу дужину у односу на ширину попречног пресека. Изградња тунела може да се постигне на више начина, бушењем, копањем, минирањем и неким од нових савремених метода. У Oвчарско –кабларској клисури налазе се више тунела, који су распоређени уз леву обалу Западне Моравe. Тунели су на овим просторима настали поступком минирања, што сведоче и многи трагови у стени. Овај део терена изграђују тријаски кречњаци и они дуги низ година стоје без пограде. Након ...
    тунел, тријаски кречњаци, кинематска анализа, параметри чврстоће на смицање , нестабилни блокови

  • Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника

    Наталија Радосављевић (2022)
    Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, ...
    геотермална енергија, потенцијал, термоминералне воде, Копаоник

  • Анализа хидрогеолошких карактеристика зоне Церничког поља у периоду великих и малих вода

    Петар Војновић (2021)
    Подручје истраживања налази се у југоисточном дијелу Републике Српске и припада сливу ријеке Требишњице. Подручје истраживаног простора представља специфичан карстни терен. Циљ истраживања, изведених средином прошлога вијека, те у јулу 2018. године, био је дефинисање услова храњења и дренирања издани, режима издани, квалитета вода те правца и брзине кретања подземних вода. Током истраживања коришћене су следеће методе: реконосцирање терена, опит обиљежавња, видеоендоскопско снимање бушотина, изотопске анализе, а примјењивани су и алати из оквира програмског пакета ArcGIS-a. Режим издани оцјењен ...
    Церничко поље, подземне воде, карст, опит обиљежавања

  • Vazdušni udari koji nastaju pri miniranju

    Lazar Radovanović (2023)
    Ukupna energija koja se oslobodi pri eksploziji određene količine eksploziva predaje se okolnoj sredini i manifestuje se kroz različite efekte. U produktivne efekte miniranja ubrajamo: drobljenje stenske mase do željene granulacije i premeštanje izdrobljene mase i njeno slaganje sa približno željenim oblikom gomile na željenom mestu. U neželjene i štetne efekte miniranja mogu se ubrojati: prekomerno drobljenje stenske mase u neposrednoj okolini bušotine, drobljenje stenske mase iza i sa strane minskog polja, odbacivanje pojedinih komada na velika rastojanja, seizmički ...
    vazdušni udari, nadpitisak, miniranje, sredstva za iniciranje, seizmograf, detonirajući štapin, Nonel sistem

  • Геолошке и хидрогеолошке подлоге у изради студије процене утицаја на животну средину, на примеру постројења за третман отпадних водау Лозници

    Ирена Круљ (2022)
    Изградња постројења за третман отпадних вода планирана је у општини Лозница, на обали реке Дрине. Обзиром да се комуналне воде, заједно са водама из индустрије испуштају директно у реку, њен квалитет је знатно погоршан, што има велики утицај и на подземне воде. Основни циљеви истраживања јесу упознавање са геолошким и хидрогеолошким условима и подлогама за изградњу постројења за третман отпадних вода, као и упознавање са потенцијалним и постојећим загађивачима. Анализирани су и оцењени квалитети свих чинилаца животне средине који ...
    река Дрина, квалитет вода, загађивач, подземне воде, отпадне воде

  • Definisanje specifičnih uslova isticanja na karstnim vrelima Belosavac i Belosavac 2

    Nevena Kulić (2022)
    Složeni karstni sistem pod nazivom Mlava–Belosavac–Belosavac 2 jedan je od pet sistema, izolovanih prema detaljnom istraživanja sprovedena u okviru Beljaničkog karstnog masiva koji pripada Karpato-Balkanidima. Da bi se definisala geneza podzemnih voda sa ova tri izvora, produbljivanje glavnog karstnog kanala, kao i njihovo podzemno povezivanje, primenjen je višeparametarski pristup koji se sastoji ne samo od hidroloških, hidrohemijskih i detaljnih izotopa metode istraživanja (stabilni izotopi 18O, 2H i 13C, kao i radioaktivni izotopi 3H i 3H + 3He), ali i ...
    Karstni sistem Mlava-Belosavac-Belosavac 2, geneza, sifonalna cirkulacija, izotopi, hidrohemija

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... Sistem ima automatsku kontrolu rada u zadatom temperaturnom opsegu. Posebnu pogodnost predstavlja mogućnost rada sistema sa 1/3 snage. Nakon podizanja zadate radne temperature umesto da se sistem isključuje on prelazi u radni režim sa 1/3 snage. Na ovaj način sistem radi optimalno jer se ne isključuje ...
    ... kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane mase nafte, i problema sa radom pumpe, pogotovo u zimskom periodu. Iz tih razloga potrebno je projektovati takve uslove rada naftovoda, da je temperatura nafte iznad temperature stinjavanja. Postoji više tehničkih rešenja za ...
    ... dogrevanja nafte. Kada se temperatura smanji ispod zadate vrednosti, sistem se ponovo vraća na režim rada sa punom snagom dok se ne postigne zadata temperatura, da bi se potom ponovo vratio u režim rada sa 1/3 snage. (Danilović & sar., 2012) Naftovodi za transport zagrejane nafte, pri čemu se održava ...

  • Геолошке карактеристике подручја Зворника (источна Босна)

    Анастасиа Нинић (2022)
    Подручје шире околине Зворника, у источној Босни и Херцеговини, дуже време није било предмет новијих истраживања, која би била заснована на класичним регионално – геолошким методама. Из потребе за бољим разумевањем односа јединица и њихових особина, одабране су методе геолошког картирања, са акцентом на структурно – тектонска истраживања, затим методе неотектонске анализе (квантитативне и квалитативне геоморфолошке методе) и корелације на основу седиментолошких карактеристика Тузланског басена. Будући да је од интереса било што боље разумевање еволуције терена са тектонског аспекта, подручје ...
    Динариди, Зворнички шав, структурно – тектонска анализа, неотектонска активност

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Zastupljenost amonijum jona u podzemnim vodama Srbije i metode njegovog uklanjanja

    Ljubo Popović (2022)
    Amonijum jon predstavlja hemijsko jedinjenje azota formule NH4+, koje se javlja kao čest zagađivač podzemnih voda usled antropogene aktivnosti i učestvuje u mnogim biogeohemijskim procesima kruženja azota u prirodi. Procesi koji definišu njegove uslove migracije i sposobnost atenuacije su biološka degradacija i sorpcija. Rasprostanjenost amonijum jona u izdanima na teritoriji Republike Srbije je značajno, amonijum jon se odlikuje dinamičnim oscilacijama koncentracije po prostoru i vremenu i najčešće je prisutan u izdanima intergranularne poroznosti u oblasti Panonskog basena, gde se ...
    azot, amonijum jon, podzemne vode, jonska izmena, biofiltracija

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на изворишту "Маринада" за потребе флаширања (планина Голија)

    Марија Парежанин (2022)
    На подручју планине Голија, 20 km сјевероисточно од Новог Пазара налази се извориште „Маринада” на изворишном дијелу Мочарског потока. Поменуто извориште карактерише бунар Б-1, дубине 61,1 m који је урађен 2004. године. На основу ширег сагледавања истражног подручја, утврђене су хидрогеолошке карактеристике подземних вода, у складу са претходним истраживањима, као и на основу нових прикупљених података, који су резултирали новим сазнањима,а и чине подлогу за даља истраживања. Циљ истраживања је утврђивање услова и могућности експлоатације подземних вода из бунара ...
    извориште „Маринада“, истраживања, бунар, подземне воде