Претрага

Упит dcterms_subject_txt:uža teritorija grada Beograda

131 items

  • Хидродинамичке карактеристике изворишта маломинерализованих вода на територији општине Кикинда

    Љиљана Лале (2022)
    Основни циљ изведених хидрогеолошких истраживања био је да се одреде хидродинамчке карактеристике изворишта маломинерализованих водна на територији општине Кикинда. На основу података који су прикупљених геолошким и хидрогеолошким истраживањима, на подручју северног Баната, на истражном простору који у целости припада хидрогеолошком комплексу, у оквиру збијеног типа издани мање издашности формиран је први водоносни хоризонт који је најмањи и по продуктивности и распрострањењу, док су у збијеном типу издани веће издашности формиран други и трећи водоносни хоризонт, који је велике ...
    подземне воде, хидродинамичке карактеристике, Кикинда, водоносни хоризонти

  • Услови заштите подземних вода на територији Ковина

    Ђорђе Фићи (2023)
    Рањивост подземних вода, када је у питању загађивања, представља један од најбитнијих фактора који се испитује приликом планирања, отварања и одржавања изворишта за водоснабдевање са аспекта његове заштите. Извориште подземних вода ЈКП „Ковин“ формирано је у оквиру песковито-шљунковитих седимената квартарне старости. С обзиром на дате конкретне геолошке, хидрогеолошке и хидродинамичке карактеристике терена, односно степен истражености истих, за одређивање рањивости подземних вода овог подручја изабрана је GOD метода. Као параметарска, односно индексна метода, укључује познавање само три фактора: хидродинамичке карактеристике издани, ...
    Извориште подземних вода Ковин, рањивост подземних вода, карте рањивости, зоне санитарне заштите

  • Хидрогеолошки услови и могућности отварања нових бањских центара на подручју АП Војводине

    Јована Миленић (2023)
    Рад се састоји из три целине. У првој целини су обрађени општи, геолошки и хидрогеолошки појмови значајни за овај рад. Друга целина посвећена је природном лековитом фактору на територији АП Војводине – врста, његовом значају, могућностима коришћења и тренутном стању искоришћености, док је трећа целина писана са циљем да послужи као идејна за нека будућа истраживања. За овај рад коришћени су подаци са више локација на територији АП Војводине. Подаци су довођени у међусобну кроскорелацију на основу чега су издвајани закључци.
    балнеологија, природни лековити фактор, бањски центри, АП Војводина, хидрогеолошки услови

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... sastav aranđelovačke opštine. Mezozojske stene se nalaze u zapadnom, južnom ı jugoistočnom delu teritorije Aranđelovca. Kenozojske stene su znatno više prisutne, obuhvataju 2/3 područja aranđelovačke teritorije i predstavljene su tercijarnim tvorevinama i kvartarnim naslagama. U daljem tekstu sledi kratak ...
    ... (1962), Dolića (1957, 1966, 1975/76), Krstić (1963) i Gagić (1972) ı uglavnom podrazumevaju biostratigrafiju. U okviru tektonske rejonizacije teritorije Srbije na istraživanom području Andelković (1960, 1966, 1976) je izdvojio Šumadide kao posebnu geotektonsku jedinicu. Ovu problematiku su tretirali ...
    ... Kragujevcem (oko 50 km južno). Aranđelovac je okružen brdovitim ı planinskim terenima. Bukulja je dominantna planina koja se uzdiže zapadno od grada ı dostiže visinu od 696 metara nadmorske visine. Sa njenog vrha pruža se predivan panoramski pogled na okolinu, što čini ovu planinu važnim turističkim ...

  • Razvoj strateškog plana korišćenja sekundarnih mineralnih sirovina sa aspekta primene „RoadMap“ metodologije

    Elvedina Halković (2022)
    Metali odloženi kao rudarski otpad na jalovištima tokom višedecenijske eksploatacije, imaju veliki potencijal kao sekundarne mineralne sirovine sa aspekta cirkularne ekonomije i koncepta održivog razvoja. Ponovnom preradom ove korisne komponente smanjila bi se eksploatacija primarnih mineralnih sirovina kao jednog od ciljeva Green Deal-a (Evropskog zelenog dogovora) potpisanog od strane članica Evropske Unije 2019. godine kao i problem zagađivanja životne sredine.Postojeća zakonska regulativa Republike Srbije ovu mineralnu komponentu ne smatra energetskim potencijalom već isključivo kao rudarski otpad. U radu su ...
    razvoj strateškog planiranja, RoadMap metodologija, cirkularna ekonomija, sekundarne mineralne sirovine

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... FIZIČKO-GEOGRAFSKA SVOJSTVA ISTRAŽIVANOG PODRUČJA Porfirsko ležište bakra i zlata Borska reka se nalazi na teritoriji Opštine Bor. Od istoimenog grada udaljeno Je oko 6 km. Na teritoriji Opštine Bor se odvijaju različite privredne aktivnosti vezane za eksploataciju ležišta bakra i zlata (slika ...
    ... severnom delu Borsko- srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije (slika 2.17). Na teritoriji Srbije ova jedinica, poznata i pod nazivom Borska zona senmso stricfo (u užem smislu), je deo rudnog rejona Bor. U istom rudnom rejonu se nalazi i područje sa grupom pojava bakra Metovnica ...
    ... i zlata, odnosno da se ispita da li mogu, na ovom primeru ležišta, da se hidrotermalne alteracije koriste kao kontrolni faktor. Područje rada i uža oblast istraživanja određeni su na osnovu pregleda ranijih istraživanja, nakon čega se pristupilo analizi bušotine ZKBR7, koja preseca ležište Borska ...

  • Анализа одрживости енергетске политике у граду Смедереву

    Филип Благојевић (2022)
    Спровођење квалитетних и одрживих енергетских политика има несумњиво огроман утицај како на целокупне сфере друштва тако и на његово окружење у целини. Како су локалне самоуправе главни носиоци енергетских транзиција ка ефикаснијем коришћењу енергије, употреби обновљивих извора енергије као и транзицији ка одрживом развоју уопште с тога ће се у оквиру овог рада анализирати одрживост енергетске политике у граду Смедереву, као студији случаја. Посредством ове анализе одредиће се Енергетски биланс града, у оквиру кога ће се одредити потрошња финалне ...
    Енергетске политике, одрживи развој, локалне самоуправе, енергетски биланс, енергија, енергенти, енергетика, емисије гасова са ефектом стаклене баште, ГХГ, енергетски менаџмент, програми енергетских политика, индикатори одрживог развоја, енергетско сиромаштво, мере енергетске ефикасности

  • Neoalpska tektonika severne Šumadije

    Dušan Novaković (2023)
    Obrada teme „Neoalpska tektonika severne Šumadije“ima za cilj proučavanje neotektonskog razvoja Šumadije, sa posebnim naglaskom na okolinu Beograda. Glavna metoda analize korišćena u ovom radu je metoda analize energije reljefa kao pokazatelja novije tektonske evolucije. Dopunske informacije dobijene su analizom morfoznakova neotektonske aktivnosti na fotogrametrijskim topografskim kartama. Regionalne rasedne strukture analizirane su na satelitskom snimku Šumadije i južne periferije Panonskog basena. Dobijeni podaci su statistički obrađeni i tumačeni u kontekstu neotektonske aktivnosti. Utvrđeni glavni rasedni sistemi pružanja SZ – JI i ...
    Neotektonika, geomorfološka analiza, Šumadija, Panonski basen, neotektonski aktivni rased

  • Amoniti u Srbiji

    Ljubica Ilić (2022)
    U ovom radu predstavljeni su amoniti, odnosno amonitske vrste na teritoriji cele Srbije, od trenutka pojavljivanja, pa sve do njihovog izumiranja. Vrste su izdvajane po oblastima koje su najčešće podeljene na: istočnu, zapadnu i centralnu Srbiju, dok je njhova dalja podela prema lokalitetima gde su pronađeni amoniti. U daljem tekstu će biti reči i o litologiji, stenama u kojima su pronađeni ovi fosili.
    Fosil, amoniti, istočna Srbija, zapadna Srbija, centralna Srbija

  • Квалитет ваздуха и утицај на здравље становништва у граду Крагујевцу

    Никола Петровић (2022)
    У оквиру обрађене теме у овом раду приказани су приоритетни аспекти заштите квалитета ваздуха у граду Крагујевцу. Како је захтевани квалитет ваздуха прописан законом, у уводном поглављу дате су смернице из закона који уређује начин прикупљања, обраде, чувања и извештавања јавности о добијеним подацима у поступку анализе квалитета ваздуха. Као основ за детаљну анализу квалитета ваздуха, кроз поглавља ''Ваздух'' и ''Извори и загађујуће супстанце у ваздуху'' дефинисане су опште карактеристике овог медијума и карактер извора загађења, као и типови ...
    Квалитет ваздуха у Крагујевцу, Емисија загађивача у Крагујевцу, Суспендоване честице PM10 , Мере заштите

  • Петрографски састав угља лежишта Тамнава западно поље (Колубарски басен)

    Владимир Крстић (2022)
    Лежиште угља ,,Тамнава''-Западно поље, припада Колубарском угљоносном басену који захвата површину од око 600 km2.Налази се на око 50 km југозападно од Београда и простире се у средњем и доњем току реке Колубаре и њених притока Тамнаве и Пештана. У северном делу угаљ је био близу површине терена, а идући ка југу простире се на већим дубинама. Угљоносна серија је изграђена од миоценских седимената понтског ката, портаферског подката – 2М23 који су развијени у плитководној фацији. Подину образују пескови ...
    лигнит, мацерал, рефлексија, Тамнава западно поље

  • Загађење ваздуха бензеном у граду Панчеву

    Кристина Радоичић (2023)
    Деградација животне средине је део наше свакодневице. Активностима везаним за индустријска постројења и саобраћај, продукују се загађујуће материје у урбаној средини. Загађујуће материје у наше окружење доспевају и притом изазивају загађење ваздуха, воде и земљишта. Негативно делују на здравље људи и животиња и деградирају екосистеме. Непрекидним избацивањем у атмосферу огромних количина загађујућих материја човек је већ у знатној мери променио састав атмосфере изнад густо насељених индустријских области. Присуство загађујућих материја у ваздуху има низ директних и индиректних утицаја на здравље ...
    загађење ваздуха, бензен, утицај на здравље људи

  • Утицај загађења ваздуха на здравље људи и мере за превенцију у граду Панчеву

    Kaтарина Вулетић (2023)
    Овај завршни рад бави се загађењем ваздуха у граду Панчеву, утицајем к има на здравље људи и мерама превенције које се примењују. У данашње време јавља се све већа потреба за управљањем, односно смањењем концентрација загађујућих материја у ваздуху у циљу заштите животне средине и здравља људи. Загађен ваздух је један од приоритетних проблема града Панчева, што значи да му је потребно посветити изузетну пажњу. Уводни део рада односи се на атмосферу, њен састав, структуру и загађење ваздуха уопштено. ...
    атмосфера, аерозагађење, законска регулатива, критеријумски загађивачи, квалитет ваздуха, загађујуће материје

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... (Singha i Chatterjee, 2017) 3. GEOGRAFSKI POLOŽAJ ISTRAŽNOG PODRUČJA Istražno područje se nalazi na teritoriji države Rumunije, tačnije ono obuhvata njen krajnji severoistočni deo. Neki od većih gradova koji se nalaze na istražnom području su Sučava, Jaši, Vasluj, Bakau i Darabani. Istražno područje ...
    ... Istraživanja su vršena za potrebe boljeg razumevanja geoloških i petrofizičkih karakteristika rezervoara gasa u okviru Moldavske platforme na teritoriji Rumunije. Ključne reči: karofaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram SADRŽAJ: 2. PROCENA POROZNOSTI ...
    ... Moldavskoj platformi, koja predstavlja zapadnu marginu istočnoevropske platforme. Moldavska platforma je najstarija platformska jedinica na rumunskoj teritoriji, a deo platforme u Rumuniji Je na severu i istoku formalno ograničena državnom granicom sa Ukrajinom i Moldavijom. Južni deo Moldavske visoravni ...

  • Хидрогеолоешки услови повећања капацитета изворишта ,,Пријевор-Парменац“ за водоснабдевање града Чачка израдом нових бунара

    Јована Јанковић (2022)
    У раду су приказани хидрогеолошки услови повећања капацитета изворишта „Пријевор-Парменац“ за водоснабдевање града Чачка израдом нових бунара. Приказане су геолошке и хидрогеолошке карактеристике ужег истражног подручја, као и прежим, резерве и физичко-хемијске карактеристике изворишта „Пријевор-Парменац“. Описани су поступци ревитализације и опремања бунара Б-3 и Б-9, као и примарни циљ овог поступка.
    извориште „Пријевор-Парменац“, Чачак, водоснабдевање, ревитализација, опремање, повећање капацитета

  • Анализа и пројекција развоја примарне гасне дистрибутивне мреже у урбаној средини – Студија случаја Варварин

    Ивана Луковић (2022)
    Енергетика јесте носилац друштвено-економског развоја данашњице. Водећу улогу у правилном управљању њеним развојем имају фосилна горива. Природни гас јесте једино фосилно гориво за које се очекује раст учешћа у енергетском миксу примарне енергије. Циљ овог рада јесте конципирање примарне дистрибутивне мреже гасовода на примеру Варварин вароши. На основу података који су добијени анкетирањем потрошача и надлежних институција општине Варварин, идентификовани су сви потрошачи и прорачунате су њихове потребе за гасом. Међутим, због разноликости потрошача, негде се прибегава коришћењу норматива, ...
    Природни гас, Општина Варварин, примарна дистрибутивна мрежа, гасовод

  • Утицај загађења ваздуха на здравље људи и мере превенције у граду Сремска Митровица

    Предраг Миловановић (2023)
    Саставни део природе представља човек. Свакодневно својим активностима негативно утиче на животну средину. Негативне последице деловања човека на природу огледају се у променама у сва три медијума: води, ваздуху и земљишту. Ове промене представљају загађење. Развој човечанства утицао је на повећање продуктивности и појаве нових врста производа и услуга. Експанзија технолошког развоја истовремено доводи до загађења животне средине различитим супстанцама, као и до прекомерног трошења природних ресурса. Загађивање ваздуха је један од нарастајућих еколошких проблема који из деценије у ...
    ваздух, загађење, утицај на здравље људи

  • Hidrogeološke karakteristike šireg područja izvorišta Jazak na Fruškoj Gori

    Aleksandar Balubdžić (2023)
    Izvorište Jazak se nalazi u istoimenom selu na severu Srbije, u opštini Irig, na južnimpadinama Fruške Gore. Izvorište Jazak čini jedan istražno-eksploatacioni bunar dubine 128 m,koji kaptira krečnjake i dolomite donje i srednje trijaske starosti, i koji se koristi za flaširanje podzemnih voda. Na širem području, južno od sela Jazak, se nalazi pogon za flaširanje podzemne vode „Jazak“, na teritoriji kojeg postoji istražno-eksploatacioni bunar dubine 176m, koji kaptira peskovite krečnjake i peščare badenske starosti, i koji se koristi za ...
    istražno-eksploatacioni bunar, test crpenja, parametri vodonosne sredine, režim, bilansne rezerve izvorišta

  • Анализа утицаја тубинг анкера на производњу бушотина у дубинском пумпању

    Стојан Нотарош (2023)
    Угљоводонични флуиди се у лежиштима налазе под одређеним притиском. Производња флуида у бушотинама помоћу енергије тог притиска назива се еруптивна метода експлоатације угљоводоника.Када та енергија није довољна за економичну производњу, приступа се избору неке од механичких метода експлоатације. Најчешћа, често и једина могућа механичка метода експлоатације је помоћу дубинских пумпи на клипним шипкама. У раду су представљени делови надземне и подземне опреме за дубинско пумпање на клипним шипкама, као и њихов принцип рада. Као главни циљ рада, спроведен је ...
    Механичке методе експлоатације, дубинско пумпање на клипним шипкама, композиција тубинг цеви, тубинг анкер, дубина уградње пумпе

  • Геотермални потенцијал Нишке Бање

    Александар Бижић (2022)
    Геотермални потенцијал Нишке Бање је јако значајан не само за саму територију Нишке Бање већ и за шири простор до Ниша. Прорачунима унутар овог рада је доказана укупна количина расположивог геотермалног потенцијала на простору Нишке Бање, она износи: 2,4 MW. Дакле, овде се говори само о хидрогеотермалном потенцијалу, постоји још потенцијала унутар истражног пордучја, али о њима није било детаљних анализа унутар овог рада. За само функционисање једног геотермалног система потребно је испунити и физичке и хемијске услове, пре ...
    Геотермална енергија, хидрогеологија, обновљиви извори енергије, геотермална потенцијалност, Нишка Бања