Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Zapadno-Vardarska zona

144 items

  • Modeliranje zona uticaja od vazdušnog udara na površinskom kopu „Zagrađe“

    Milica Radeka (2022)
    Kada su u pitanju površinski kopovi u Republici Srbiji, što je posebno karakteristično za kopove uglja, veliki problem predstavlja visok stepen urbanizacije okoline samog kopa. Neretko su kuće od kopova udaljene samo nekoliko stotina metara. U takvim uslovima čak i primena odgovarajućih mera i poštovanje tehnološke discipline nisu garant odsustva uticaja površinskog kopa na životnu sredinu. U slučaju Površinskog kopa„Zagrađe-5“ karakteristično je odsustvo urbanizacije u neposrednoj blizini kopa. Pa i pored toga, da bi se ocenila veličina i stepen ...
    vazdušni udari, miniranje, Površinski kop Zagrađe

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... ofiolitskog melanža tokom gornje jure i donje krede (Zapadna Vardarska ofiolitska zona). SsW Dnaic W NE hm" TM - Vardar __ Transylvanides ___ 'Ceahlau — — eza r= P Daca - - wwww7wwwww—_ E urope| — — | \._/ < ,/ Slika 29. Obdukcija Zapadno Vardarskih ofiolita tokom gornje jure (Schmid et al., ...
    ... spoljašnju zonu, zonu donjih i zonu gornjih dinarskih navlaka. Kober je u radu iz 1951. godine istakao da iako Dinaridi posjeduju šarijašku građu ona nije takvog obima kao u zapadnim i istočnim Alpima. Prema Panonskom basenu izdvojio je prelaznu Sava zonu. Kosmat (1924) je u zapadnim i središnjim ...
    ... u literaturi se sreću Još ı nazivi Unutrašnji Dinaridski ofiolitski pojas (Lugović et al., 1991), Eksterna vardarska subzona (Dimitrijević 1995; Dimitrijević 2001), ili samo Vardarska zona (Pamić et al., 2002?). Jugozapadni ofiolitski pojas (Dinarski po Karamati), u najvećem dijelu je izgrađen ...

  • Услови заштите и оцена рањивости извора манастира Буково код Неготина

    Александра Максимовић (2022)
    Методе за оцену рањивости подземних вода у новије време имају све већу примену у заштити водних ресурса. На основу тих карата можемо одредити колико лако се подземне воде могу загадити. Карта рањивости омогућава сагледавање особина терена са аспекта могућег загаћивања подземних вода, као последице природних услова на датом терену. Избор методе за оцену рањивости подземних вода представља битан задатак, јер од избора методе зависиће квалитет и брзина којом се добијају карте рањивости. У раду је приказана примена DRASTIC методе за оцену ...
    рањивост подземних вода, карта рањивости, зоне санитарне заштите, DRASTIC метода, манастир Буково

  • Анализа хидрогеолошких карактеристика зоне Церничког поља у периоду великих и малих вода

    Петар Војновић (2021)
    Подручје истраживања налази се у југоисточном дијелу Републике Српске и припада сливу ријеке Требишњице. Подручје истраживаног простора представља специфичан карстни терен. Циљ истраживања, изведених средином прошлога вијека, те у јулу 2018. године, био је дефинисање услова храњења и дренирања издани, режима издани, квалитета вода те правца и брзине кретања подземних вода. Током истраживања коришћене су следеће методе: реконосцирање терена, опит обиљежавња, видеоендоскопско снимање бушотина, изотопске анализе, а примјењивани су и алати из оквира програмског пакета ArcGIS-a. Режим издани оцјењен ...
    Церничко поље, подземне воде, карст, опит обиљежавања

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... blokove, ređe koso nagnute ploče ı vertikalne prizme. Dacit Je u površinskom delu alterisan. Zona alterisanog dacita se kreće od 2 do 5 m, mestimično se zona izmenjenih dacita javlja duž rasednih zona ı većih pukotina. Alterisani dacit je svetlosive ili žućkaste boje. Kod alterisanih dacita izražena ...
    ... geotektonskom pogledu pripada šumadijskoj zoni, rudničkoj podzoni. Stenska masa u ležištu nije značajnije oštećena, osim u severnom delu gde prolazi jedna dijagonalna rasedna zona duž koje je stena mestimično znatno alterisana ı zdrobljena. Rasedna zona ima pad ka Jugozapadu i pruža se kao ı sve ...
    ... Slika 1.2. Stanje radova na površinskom kopu "Ćeramide" iz avgusta 2021. godine u zoni kosine pristupnog puta u jugoistočnom delu sa detaljem zone u kojoj je došlo do pojave nestabilnosti 1.8. Geološka građa terena u zoni karakterističnih profila kosine pristupnog puta u jugoistočnom delu površinskog ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... iznad nivoa podzemne vode, ili zone oscilacije Dunava. Hidrogeološka svojstva terena U terenu se jasno izdvajaju izdanska zona slobodne vode i nadizdanska zona sa pretežno fizički vezanom vodom. Pojave slobodne vode mestimično su utvrđene i u nadizdanskoj zoni, kao lokalne „lebdeće” izdani. Ovakve ...
    ... lesnih horizonata, prva dva su uvek iznad maksimalnog nivoa Dunava i zone kolebanja postojeće izdani. Treći i četvrti lesni horizont su u zoni oscilacije Dunava. Poslednji, peti lesni horizont nalazi se u stalnoj izdanskoj zoni. U zoni oscilacije izdani, na mestima gde se javljaju odroni u lesu, k ...
    ... nadizdanskoj zoni, osim lebdećihizdani, posle obilnijih padavina javlja se ı „lutajuća” slobodna voda. Ova voda se veoma brzo, skoro vertikalno naniže, proceđuje u izdan.. Na kontaktu izdanske i nadizdanske zone postoji izraženi pojas kapilarnog penjanja. Pretpostavlja se da debljina zone kolebanja ...

  • Хидрогеолошке карактеристике шире околине рудног лежишта „Боров Дол“ (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2022)
    Истражно подручје удаљено је око 105 km од главног града Скопља, затим од Штипа 30 km, а од Радовиша 15 km. Спада у брдско-планинска подручја, са надморским висинама од око 450 до 700 m. У геолошком смислу, припада листу ОГK Кавадарци - основна геолошка карта 1: 100 000, К 34-93. Смештено је дуж контактне зоне две различите геотектонске целине, српско-македонске тектонске целине на истоку и вардарске геотектонске целине на западу, док по металогенетском зонирању припада Српско-македонској металогенетској провинцији као ...
    хидрогеолошке карактеристике, подземне воде, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... dionici od Lipaca do Ljute. Padine brda su velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran je primarno procesima ubiranja i rasjedanja karbonatnih ...
    ... kih podoga za seizmičku mikrorejonizaciju urbanog područja Kotora, područje istraživanja pripada zoni sa osnovnim stepenom seizmičkog intenziteta od 9 stepeni MCS skale, konkretno zonama By". Zona B se odnosi na čvrste kamenite stijene, krečnjake i krečnjačke breče. Seizmički parametri za povratne ...
    ... Slika 1. Geografski položaj lokacije na mapi Crne Gore.(Google Earth). Dužina područja istraživanja u zoni kosine je 200m a širina 30m. Nadmorska visina je praktično od nivoa mora do oko 50mnv u zoni vrha kosine. Područje istraživanja Je prikazano na grafičkim prilozima 1, 2 i 3. Strana 2 / 34 ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... dionici od Lipaca do Ljute. Padine brda su velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran je primarno procesima ubiranja i rasjedanja karbonatnih ...
    ... kih podoga za seizmičku mikrorejonizaciju urbanog područja Kotora, područje istraživanja pripada zoni sa osnovnim stepenom seizmičkog intenziteta od 9 stepeni MCS skale, konkretno zonama By". Zona B se odnosi na čvrste kamenite stijene, krečnjake i krečnjačke breče. Seizmički parametri za povratne ...
    ... Slika 1. Geografski položaj lokacije na mapi Crne Gore.(Google Earth). Dužina područja istraživanja u zoni kosine je 200m a širina 30m. Nadmorska visina je praktično od nivoa mora do oko 50mnv u zoni vrha kosine. Područje istraživanja Je prikazano na grafičkim prilozima 1, 2 i 3. Strana 2 / 34 ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... je dokazano istražnim radovima u više oblasti. U zapadnom obodu Ravaničkih krečnjaka, karbonatne stene zaležu ispod neogenih sedimenata u užoj zoni, mada njihovo rasprostranjenje u široj zoni ostaje nepoznato. Duž ridanjsko-krepoljinske zone navlačenja karbonatni sedimenti zaležu ispod crvenih ...
    ... drenažne zone karstnog kolektora. Prihranjivanje karstne izdani, uslovljeno je, pored infiltracije atmosferskog taloga, hidrauličkom vezom sa površinskim . vodama formiranih u okviru hipsometrijski viših delova terena izgrađenih od crvenih peščara perma. U zapadnom delu pojasa, u zoni karstnih ...
    ... starosti rasprostranjene su u okviru šire zone istražnog područja i nisu predmet detaljnijeg istraživanja, s toga Će njihove karakteristike biti generalno predstavljene u daljem tekstu. U zoni Ravaničkih krečnjaka, kredni sediment imaju lokalno razviće na zapadnim obroncima Samanjca. Istočni krečnjački ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Режим, резерве и услови заштите извора Студена

    Андријана Дрчелић (2022)
    Водоснабдевање града Ниша и околних насеља врши се кроз водоводни систем (НИВОС) sсачињен од 4 велика територијално одвојена система водоснабдевања, али функционално веома зависна. Један од њих је крашко природно извориште „Студена“, капацитета 220 – 340 l/s. Извориште Студена се налази југоисточно од Ниша, на северозападним падинама Суве Планине. Чине га три одвојена каптажна објекта „Каптажа 1“ , „Каптажа 2“ и „Каптажа 3“. Извориште је 1961. године укључено у НИВОС. Резултати приказани у завршном мастер раду под темом „Режим, резерве ...
    карстна издан, рецесиона анализа, биланс подземних вода, рањивост подземних вода, зоне санитарне заштите

  • Процена хазарда од одроњавања у регионалним размерама, на путном правцу Краљево-Ушће

    Павле Манасијевић (2022)
    Карактеристика путева у кањонима и клисурама јесу појаве одроњавања, наглог откидања једног или више блокова стене од стенске косине који се даље гравитационо крећу. Магистрални пут између града Краљева и места Ушћа, који пролази кроз клисуру и долину реке Ибар, је један од таквих путева у Србији, познат по честим одронима. Тема овог мастер завршног рада јесте одређивање хазарда од одроњавања на овом путу, на предметној деоници између места Маглич и насеља Ушће, укупне дужине од 23,46 километара. Терен је ...
    одрони, хазард, регионална анализа

  • Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)

    Mališić Anđela (2022)
    Ležište uglja Glisnica, pripada Pljevaljskom ugljonosnom basenu (Crna Gora) i nalazi se 180 km sjevero-istočno od Podgorice. Površina Pljevaljske kotline pod jezerskim neogenim sedimentima iznosi 18 km2. U okviru jezerskih sedimenata koji leže transgresivno preko tvorevina različite starosti izdvajaju se: podinske gline (1M2), ugljeni sloj (2M2) i povlatni laporci (3M2). Ugalj ležišta Glisnica po kvalitetu svrstava se u lignite sa relativno visokim sadžajem vlage, povišenim sadržajem pepela i ukupnog sumpora i donjom toplotom sagorjevanja prosječno 10.989 kJ/kg, što odgovara ...
    lignit, maceral, refleksija huminita, ježišta Glisnica

  • Утицај анизотропије на стабилност косине 2 у Грделичкој клисури

    Ксенија Мицић (2022)
    Изградња аутопута Е75 кроз Грделичку клисуру представља један од најзахтевнијих инфраструктурних подухвата на територији Републике Србије у последњих неколико деценија. Ова деоница специфична је по високим и стрмим косинама на којима су примењене бројне мере заштите. Предмет рада обухвата анализу стабилности косине 2, која се налази на деоници Горње Поље – Царичина долина. Изграђена је од формације анизотропног шкриљца палеозојске старости, променљивог степена испуцалости и распаднутости, на основу чега су издвојене: дробинска зона шкриљаца S**, зона јако распаднутих шкриљаца ...
    анизотропија, смичућа чврстоћа, стабилност косине, испуцалост, дирекциони модели

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... Na izvorištu Krupac postoje dve zone karstnih kanala, od kojih je prva zona- zona plitkih kanala, utvrđena već pomenutim opitom obeležavanja, dok je druga zona- zona malo dubljih kanala utvrđena metodom plemenitih gasova. U najplićim sistemima kanala (I zona), voda se zadržava kraći vremenski ...
    ... izdvaja tri zone u okviru karstnog sistema, sa aspekta povoljnosti kvalitativnih karakteristika podzemnih voda: 1. Prva zona - zona brze cirkulacije podzemnih voda i najmanje je povoljna sa aspekta hidrohemijskih karakteristika voda, kao i uslova za zaštitu; 2. Druga zona — zona usporene vodozamene ...
    ... istražnom području izdvojene su tri tektonske celine (Slika 3.1.): • Staroplaninsko područje sa Visočkom zonom • Timočka zona • Suvoplaninska zona Staroplaninsko područje sa Visočkom zonom- Ovo područje pripada delu staroplaninske antiklinale, pravca pružanja scver, severozapad- jug, jugoistok ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... a koji su bili dostupni . 2.2 Inženjerskogeološko kartiranje terena u zoni tunela Tokom izvođenja terenskih istražnih radova izvedeno je i detaljno inženjerskogeološko kartiranje terena u zoni tunela. Kartiranje u široj zoni tunela Jje izvedeno kombinovanom metodom praćenja otkrivenih granica ...
    ... u široj zoni ispred i iza projektovanih tunela, tako da nisu od velikog značaja za uslove izgradnje tunela. Eluvijalno – deluvijalni sedimenti (el-dl) Predstavljaju padinske naslage različitog sastava i debljine. Njihova debljina u zoni tunela uglavnom iznosi 0.5-2.0m, osim u zoni izlaznih portala ...
    ... duboko ispod površine terena, sa visinom nadsloja >100m. Najviše kote terena su iznad središnjeg dela tunela TI u zoni vrha "Tošićev rid” i iznose oko 472 m n.v. Teren je u zoni tunela TI većinom prekriven kvartarnim eluvijalno-deluvijalnim pokrivačem debljine 1,0-2,0m, osim na izlaznom portalu ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... intenziteta za povratni period od 475 godina Lokacija ispitivanog područja se nalazi u zoni VI-VII? MCS za povratni period od 95 godina, u zoni VII-VIII? MCS za povratni period od 475 godina, i u zoni VIII? za povratni period od 975 godina. Vrednost horizontalnog ubrzanja oscilovanja tla iznosi ...
    ... udaljenosti od 50-80 m od ivice odseka. U zoni lesne zaravni mogu se izdvojiti dve zone: • nadizdanska • izdanska. Lesne naslage u nadizdanskoj zoni odlikuju se cevastom poroznošću sa vertikalno orijentisanim makroporama. Po svojoj hidrogeološkoj funkciji predstavljaju izraziti hidrogeološki ...
    ... geotehničkom preseku terena (prilog 3.) U zoni mosta izdvojene su sledeće litološke sredine: KVARTAR - HOLOCEN • Aluvijalni nanos Dunava KVARTAR – PLEISTOCEN • RBHolski sedimenti — les nadizdanske zone • Kopneno barski sedimenti — les izdanske zone • Aluvijalno-jezerski sedimeti • Jezersko ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... intenziteta za povratni period od 475 godina Lokacija ispitivanog područja se nalazi u zoni VI-VII? MCS za povratni period od 95 godina, u zoni VII-VIII? MCS za povratni period od 475 godina, i u zoni VIII? za povratni period od 975 godina. Vrednost horizontalnog ubrzanja oscilovanja tla iznosi ...
    ... udaljenosti od 50-80 m od ivice odseka. U zoni lesne zaravni mogu se izdvojiti dve zone: • nadizdanska • izdanska. Lesne naslage u nadizdanskoj zoni odlikuju se cevastom poroznošću sa vertikalno orijentisanim makroporama. Po svojoj hidrogeološkoj funkciji predstavljaju izraziti hidrogeološki ...
    ... geotehničkom preseku terena (prilog 3.) U zoni mosta izdvojene su sledeće litološke sredine: KVARTAR - HOLOCEN • Aluvijalni nanos Dunava KVARTAR – PLEISTOCEN • RBHolski sedimenti — les nadizdanske zone • Kopneno barski sedimenti — les izdanske zone • Aluvijalno-jezerski sedimeti • Jezersko ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... e MpdSava zona I Zapadna Vardarska zona l istočna Vardarska zona Jedinice Adrije (Dinaridi i Hclenidi) , Jadranskomore MB adar-Kopaonik _ & Drina-Ivanjica a Tstočnobosansko-durmitorska jedinica - Prekarst i Bosna fliš e Visoki krš _– 31 Hudva-Cukali L.i I |Dalamtinska zona, o IE Jonska ...
    ... Adrije (Stefanović & Krstekanić, 2024). Ofiolitski pojas navučen u dinaridskom domenu preko jedinica kontinentalnog afiniteta je poznat kao Zapadna Vardarska zona (Schmid et al., 2008, 2020; Stefanović & Krstekanić, 2024). Potom, kredno-paleocenska kolizija, kao najznačajnija faza u formiranju samog ...
    ... goistok, predstavljajući prelaznu zonu između Alpa, Albanida i Helenida (van Unen et al., 2019; Stefanović & Krstekanić, 2024 i tamošnje reference). Jedinice Adrijskog alohtons u Alpima i zapadnim Karpatimz ZBM Gomja Austroalpska i unutračnja jedinica zapadne Karpatsko gomje ploče E Donja Au ...