Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Peri - Panonski basen

77 items

  • Stepen zrelosti uglja ležišta Avramica (basen Vrška Čuka)

    Branka Đurić (2022)
    Ugljonosni basen Vrška Čuka predstavlja najseverniji deo Stare planine, neposredno uz Srpsko-Bugarsku granicu, na oko 10km od opštine Zaječar.Otkopavanje uglja u basenu Vrške Čuke otpočelo je 1884. godine, a otkopavanje uglja iz ležišta Mala Čuka (Avramica) kreće 1959. godine i to je jedino ležište koje je ostalo u eksploataciji u okviru ovog basena. Ležište je otvoreno potkopom Avramica i zahvata površinu od 3,2 km2. U okviru produktivne lijaske ugljonosne serije izdvojena su tri ugljena sloja.Prvi ugljeni sloj je genetski najstariji ...
    petrografski sastav, antracit, basen Vrška Čuka

  • Geološka evolucija Ugljevičkog basena (Severoistočna Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2022)
    U radu je prikazana opšta slika geološke građe ugljevičkog basena, njegove litostratigrafske karakteristike, regionalni i lokalni tektonski odnosi kao i geološka evolucija samog basena. Cilj rada je integracija novih znanja o opštim problemima geologije ovog područja odnosno pokušaj da se znanje o geološkoj evoluciji područja Ugljevika podigne na viši nivo. Za rješavanje problematike geološke evolucije, kao i navedenih ciljeva, vršeno je geološko kartiranje i prikupljani su podaci o litološkim, strukturnim i tektonskim karakteristikama područja. Pored toga, korišteni su brojni izvori informacija, ...
    Evolucija, basen, Dinaridi, Zapadno-Vardarska zona, transgresija

  • P-T analiza uglja RB Kolubara

    Rada Vitomir (2024)
    Rudarski basen Kolubara predstavlja jedno od najvažnijih ležišta lignita u Republici Srbiji i ključni je faktor u snabdevanju zemlje energijom. Kvalitet uglja iz ovog basena direktno utiče na efikasnost termoelektrana i zadovoljenje energetskih potreba. U ovom radu, opisan je značaj tehničke i elementarne analiza uglja kako bi se utvrdili fizičko-hemijski parametri uglja iz Rudarskog basena Kolubara. U drugom delu rada dat je opis P-T analize uglja i njen značaj za ocenu mogućnosti čišćenja uglja. Takođe, dati su i rezultati ...
    Rudarski basen Kolubara, pliva tona analiza, lignit, kvalitet uglja, energetska efikasnost
    ... čišćenja uglja po Henry-Reinhardt-u 29 3. RUDARSKI BASEN KOLUBARA Rudarski basen Kolubara predstavlja jedan od najvažnijih rudarskih regiona u Republici Srbiji, koji se nalazi u zapadnom delu zemlje, u blizini grada Lazarevca. Basen je poznat po rezervama lignita, što ga čini ključnim faktorom ...
    ... a u blizini basena. Geološka struktura Rudarskog basena Kolubara je kompleksna, sa višeslojnim ležištima lignita koji se nalaze na različitim dubinama. Ovi slojevi lignita su razdvojeni slojevima drugih materijala, kao što su glina, pesak i šljunak. Ukupne rezerve uglja u basenu procenjuju se ...
    ... se na više stotina miliona tona, što Rudarski basen Kolubara čini Jjednim od najvećih ležišta lignita u Evropi. Slika 8. Rudarski basen Kolubara Eksploatacija uglja u Rudarskom basenu Kolubara vrši se uglavnom površinskom eksploatacijom, zbog relativno plitkog položaja ugljenih slojeva. Ova ...

  • Tektonsko-depoziciona dinamika kredno-paleogenog foreland basena u Istočnoj Hercegovini

    Marija Bjeloglić (2023)
    U radu su prikazane tektonske i depozicione osobine kredno-paleogenog foreland basena na području Gacka (istočna Hercegovina). Posebno su pažljivo analizirani flišni sedimenti otkriveni duž profila na putu Gacko – Tjentište koji su podijeljeni na pet superpozicionih paketa. U sedimentima prvog i drugog superpozicionog paketa pronađeni su rjeđi ostaci planktonskih mikrofosila i sitan, neodredljivi fosilni detritus različitih gornjokrednih stratigrafskih nivoa: Globotruncanita stuartiformis (Dalbiez), Radotruncana cf. subspinosa (Pessagno), Marginotruncana sp., grupa "Hedbergella Ticinella", Heterohelicidae, Calcisphaerulidae iz srednjeg kampana i pitonele i globotrunkanide. ...
    Gacko-Tjentište, durmitorski fliš, paleocen, paleonaponsko polje

  • Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)

    Mališić Anđela (2022)
    Ležište uglja Glisnica, pripada Pljevaljskom ugljonosnom basenu (Crna Gora) i nalazi se 180 km sjevero-istočno od Podgorice. Površina Pljevaljske kotline pod jezerskim neogenim sedimentima iznosi 18 km2. U okviru jezerskih sedimenata koji leže transgresivno preko tvorevina različite starosti izdvajaju se: podinske gline (1M2), ugljeni sloj (2M2) i povlatni laporci (3M2). Ugalj ležišta Glisnica po kvalitetu svrstava se u lignite sa relativno visokim sadžajem vlage, povišenim sadržajem pepela i ukupnog sumpora i donjom toplotom sagorjevanja prosječno 10.989 kJ/kg, što odgovara ...
    lignit, maceral, refleksija huminita, ježišta Glisnica

  • Седиментологија подине неогеног језерског басена ширег подручја Слатине (ист. Србија)

    Филип Манојловић (2022)
    Стене источне Србије имају разноврсан састав и начин постанка. Поред тога, у њима су лежишта сировина које су неопходне за функционисање данашњег друштва. У овом раду су проучаване горњокредне седиментне стене подине неогеног језерског басена шире околине села Слатине код Бора. Стене су узорковане на терену бушотинама, а затим проучаване у лабораторији где су извршена оптичка и хемијска испитивања. Оптичка испитивања су подразумевала преглед стена под микроскопом, док су хемијска испитивања подразумевала калциметрију. У бушотини која је израђена су ...
    седиментологија, источна Србија, кластити

  • Tektonske i litostratigrafske karaktertsike stenskih formacija na području centralne Šumadije

    Nikolina Ćirić (2023)
    Cilj ovog master rada je da kroz izdvajanje stenskih formacija Istočne Vardarske zone i njihovih tektonskih i litostratigrafskih karaktertsika na području centralne Šumadije proširi znanje o preobdukcionom i postobdukcionom režimu na ovom području, odnosno pruži bolje poznavanje geodinamičkih relacija između jedinica na kontaktu Evrope i Adrije, u širem obuhvatu Vardarske zone. Metodologija istraživanja obuhvatala je geološko kartiranje na unapred odabranim lokalitetima u širem području centralne Srbije. Tokom istraživanja, proučavane su četiri geološke jedinice u tom regionu, uključujući metamorfne tvorevine ...
    Pre-obdukcioni basen, Karbonatni pokrov, Istočna Vardarska zona, Centralna Srbija

  • Петрографски састав угља лежишта Тамнава западно поље (Колубарски басен)

    Владимир Крстић (2022)
    Лежиште угља ,,Тамнава''-Западно поље, припада Колубарском угљоносном басену који захвата површину од око 600 km2.Налази се на око 50 km југозападно од Београда и простире се у средњем и доњем току реке Колубаре и њених притока Тамнаве и Пештана. У северном делу угаљ је био близу површине терена, а идући ка југу простире се на већим дубинама. Угљоносна серија је изграђена од миоценских седимената понтског ката, портаферског подката – 2М23 који су развијени у плитководној фацији. Подину образују пескови ...
    лигнит, мацерал, рефлексија, Тамнава западно поље

  • Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру површинског копа "Поље Е" рударског басена Колубара

    Милош Глигоријевић (2023)
    Рударство као привредна грана, мора да се прилагођава новим стандардима и регулативама у оквиру одговорног и одрживог развоја минерално сировинског комплекса и заштите животне средине и експлоатације лежишта минералних сировина. Оно укључује интегрисано планирање и испитивање геолошких ресурса и резерви корисних минералних сировина и управљање техничко-технолошким процесима откопавања и припреми у функцији интердисциплинарних аспеката екологије, организације и економике. Рекултивација површинских копова и одлагалишта је саставни део укупних процеса и периода у експлоатацији минералних сировина.Рекултивацију чине техничка и биолошка рекултивација ...
    површински коп, одлагалиште, експлоатација, техничка рекултивација, биолошка рекултивација

  • Fosilna flora Popovca

    Nenad Mladenović (2022)
    Popovački basen se nalazi u Srbiji u opštini Paraćin i spada u Pomoravski okrug. Paleofloristički material obrađen u ovom radu potiče sa lokaliteta cementare u Popovcu iz laporaca. Paleoflora odrađena je taksonomski, paleoekološki i stratigrafski. Od pronađenih 58 primeraka fosilne flore utvrđeno je 26 vrsta. Paleoflorom Popovca dominiraju jezerska i močvarna vegetacija sa duguljastim lisnim otiscima iz familije Myricaceae 31% U period u kom je rasla ova vegetacija vladala je topla i vlažna suptropska klima. Na osnovu analize mekušaca, ostrokoda, ...
    Paleoflora, taksonomija, paleoekologija, Popovački basen

  • Tehničke karakteristike i tehnologija rada opreme za odlaganje na površinskim kopovima i odlagalištima sa primerom PK Drmno kostolačkog ugljenog basena

    Dušan Cvetković (2022)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika tehnološkog procesa odlaganja otkrivke i jalovine u površinskoj eksploatacili ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz tehničko-tehnoloških karakteristika i načina rada odlagača i druge opreme na odlagalištima, kao i tehnološke šeme rada odlagača na primeru površinskog kopa Drmno. Definisan je pojam odlagališta, podela i način njihovog formiraja. Takođe, pored odlaganja odlagačima radom je predstavljen opis i tehničko-tehnološke karakteristike plužnog odlaganja, odlaganja skreperima, buldozerima, dreglajnima i kašikarima.
    Površinski kop, odlaganje, odlagač, jalovina, tehnološka šema

  • Geološke karakteristike jedinice Istočno-Vardarskih ofiolita (Centralna Srbija)

    Nikolina Ćirić (2022)
    Istraživano je područje Istočne-Vardarske zone (Centralna Srbija) kao deo značajne geotektonske jedinice-Vardarske zone. Cilj ovog rada je da se kroz usko bavljenje jedinicom Istočno-Vardarski ofioliti, njenom litologijom, internim sklopom, kao i odnosima prema drugim jednicama, pruži određeni doprinos razumevanju njenog položaja i uslovima smeštanja u okviru šire Vardarske zone i njenog značaja u geologiji Balkanskog poluostrva. Koristeći se standardnom metodom geološkog kartiranja po unapred određenim lokalitetima, proučavane su jedinice u široj zoni područja centralne Srbije. Izdvojeni su metamorfiti Srpsko ...
    Istočno-Vardarski ofioliti, Karbonatni pokrov, Srpsko-makedonska masa, Centralna Srbija

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Упоредна анализа резултата рада различитих врста булдозера у РБ Колубара

    Никола Вукелић (2022)
    Дипломски рад се састоји из основног дела уком су описани основни подаци о Рударском басену Колубара као што су географки положај, геологија басена, производни процес угља. У специјалном делу приказани су помоћни радови, од чега се они састоје, њихова важност у производном процесу на површинским коповима. Значај и учешће помоћних машина за успешну експлоатацију. Поделу, примену, и конструкцију дозера. Трошкове помоћне механизације обухватајући оперативне трошкове горива, мазива, уља као и трошкове власништва и трошкове одржавања. Одржавање дозера и преглед ...
    РБ Колубара, дозер, трошкови, одржавање, помоћна механизација

  • Геолошке карактеристике подручја Сјенице

    Вук Радевић (2022)
    Користећи се подацима прикупљеним током теренског рада и литературним подацима описане су геолошке карактеристике подручја Сјенице. Дат је опис формација мезозојске старости. Приказане су особине кварцних пешчара, доломитичних кречњака, масивних кречњака тријаса. Дати су прикази седиментних стена које изграђују офиолитски меланж (дијабаз-рожњачку формацију) као и ултрамафитских стена масива Озрен. Такође, описани су и седименти неогене старости стварани у језерском басену. У овим седиментима се налазе и продуктивни делови са угљем. Описане су тектонске јединице околине Сјенице. Издвојене су Дрина-Ивањица тектонска јединица ...
    Tријаски седименти, офиолитски меланж, офиолити, југозападна Србија, геолошка еволуција, тектонски покрети

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... 16. Svilajnački rased, 17. Resavski rased,. 18. Rasedi Zabele, 19. Mlavski rased, 20 Markovački rased. Neogeni baseni: 21 Velikomoravski basen, 22. Despotovački basen, 23. Mlavski basen (Vujisić et al., 1981). Za list Požarevac: A. Moravska strukturna jedinica - prebasenske strukture. B. Moravsk ...
    ... na površini i sačinjena Jje od miocenskih i kvartarnih sedimenata. Ovi sedimenti pripadaju velikomoravskom neogenom basenu i njegovim delovima - despotovačkom i mlavskom basenu. Sedimenti leže transgresivno preko starije podloge, prilagođavajući se formama paleoreljefa, usled čega moguće je ...
    ... Razvijene su na severnom delu Požarevačke grede, između Prugova na jugu ı sela Ćirikovca na severu, na ukupnoj površini oko 15 km?. Leže preko panonskih sedimenata, iz kojih se postepeno i razvijaju. Osnovni sastav ponta čine: peskovi, peskovite i ugljevite gline, retkih proslojaka peščara i ugljeva ...

  • Оптимизација површинских копова угља применом програмског пакета Minex

    Душан Марић (2023)
    Оптимизација површинских копова је једна од најважнијих фаза у пројектовању рудника. Резултат оптимизације је граница завршне контуре, односно експлоатационе границе копа. Одабир експлоатационе границе, даље утиче на читав низ фактора као што су експлоатационе резерве, развој рударских радова, итд. У пракси се проблем оптимизације обично своди на правилан одабир улазних параметара. Мале промене параметара могу значајно утицати на резултате, односно на оптималну контуру копа. То све чини процес оптимизације веома деликатним. При одређивању граница и конструкције копа тако и ...
    оптимизација контуре, завршна контура, Minex, блок модел, лежиште угља, трошкови

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... neogen je predstavljen pliocenskim i miocenskim tvorevinama dvojakog razvića: 1/ naslage panonskog basena koje su taložene u okviru nekadašnjeg Paratetisa, to jest u njegovom zapadnom delu — Panonski basen; 2/ jezerske naslage koje su vezane za periferne potoline formirane u Pomoravlju i njenom ...
    ... kartom (Prilog: 1) miocenske tvorevine imaju značajno rasprostranjenje (obod Paraćinsko-jJagodinskog basena), dok u zoni koja predstavlja predmet proučavanja Javljaju se po izolovanim basenima unutar paleozojsko-mezozojskog kompleksa. Miocen je predstavljen slatkovodnim sedimentima donjeg i srednjeg ...
    ... Pliocenski sedimenti predstavljeni su peskovito-šljunkovitim sedimentima koji se Javljaju u izolovanim basenima. Ovi sedimenti u većini slučajeva označavaju regresivnu fazu neogenih basena i morfološki su izraženi terasama. Jezerske terase (tNg) Jezerske neogene naslage formirane, formirane ...

  • Geološka građa kupreškog polja i okoline (Bosna i Hercegovina)

    Marina Zubić (2023)
    U ovom radu predstavljena je opšta geološka građa Kupreškog polja i njegove okoline. Proučavani i analizirani su podaci o litostratigrafskim karakteristikama, generalnoj tektonskoj aktivnosti i strukturnim deformacijama sa ciljem boljeg razumevanja i unapređenja dosadašnjih geoloških informacija o datom terenu. Analiza i interpretacija podataka je vršena na osnovu analize do sada publikovanih podataka i analize podataka prikupljenih na terena tokom geološkog kartiranja šire okoline Kupreškog polja. Najveći deo terena izgrađuju sedimenti i vulkaniti trijaske starosti i pretežno karbonatni sedimenti jurske ...
    Kupreško polje, Dinaridi, trijaski magmatizam, miocenski slatkovodni basen, tektonika

  • Proračun osnovnih mehanizamai analiza tehničkih i tehnoloških mogućnosti bagera SRs 2000 na PK Tamnava - Zapadno polje

    Stevan Živković (2022)
    Rudarstvo je jedna od najstarijih grana industrije koja se bavi eksploatacijom različitih vrsta mineralnih sirovina. Površinska eksploatacija korišćena je odavnina, ali šira upotreba počinje u XX veku najviše zahvaljujuići motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a najveću primenu dobija usavršavanjem rotornih bagera. Masovna proizvodnja rotornih bagera počinje tridesetih godina prošlog veka. Zahvaljujući visokom kapacitetu i stepenu korisnog dejstva koji se postiže, rotorni bageri koriste se u najvećim rudarskim basenima širom sveta.Na površinskim kopovima u Srbiji, primenjuje se kontinualna mehanizacija kada to ...
    površinski kop, rotorni bager