Претрага
37 items
-
Analiza stabinosti završnih kosina površinskog kopa „Zapadni Kostolac“
Kosan Ivković (2022)U ovom završnom radu će se analizirati stabilnost završnih kosina površinskog kopa „Zapadni Kostolac''. Naime, to je površinski kop uglja, koji tek treba da počne sa radovima na otkrivanju i esploataciji korisne mineralne sirovine (uglja). Ležište ima generalno pločast oblik, koji zauzima površinu od 55.3 km2(od čega I ugljeni sloj zauzima površinu od 34.18 km2,a drugi 53.21 km2). Prostire se između reke Velike Morave i Požarevačke grede. Granice mu čine: reka Dunav na severu i veštačka granica,na zapadu, jugu ...površinski kop „Zapadni Kostolac“, ugalj, metoda A. W. Bishop-a, programski paket „Slide 2018“, karakteristični profili P1, P2 i P3Kosan Ivković. Analiza stabinosti završnih kosina površinskog kopa „Zapadni Kostolac“, 2022
-
Upravljanje rudarskim otpadom u rudniku “Rudnik”
Anja Zefkić (2023)Rudnik “Rudnik” nalazi se u centralnom delu Srbije, odnosno u jugozapadnom delu centralne Šumadije. Teritorijalno pripada opštini Gornji Milanovac i ima povoljan geografski položaj i dobru putnu komunikaciju. Jalovište flotacije rudnika nalazi se u podnožju istoimene planine, u dolini Zlokućanskog potoka, uzvodno od ušća u Rudnički potok. Na rudniku „Rudnik“ postoje aktivna, „GIN-200“, i napuštena deponija, „Gušavi potok“ na kojima se odlaže generisani rudarski otpad. U ovom završnom radu koji nosi naziv “Upravljanje rudarskim otpadom u rudniku “Rudnik” ” obrađene su ...Anja Zefkić. Upravljanje rudarskim otpadom u rudniku “Rudnik”, 2023
-
Plan hitnog postupka u slučaju udesa na flotacijskom jalovištu rudnika olova i cinka „Grot“
Nenad Denić (2022)Flotacijska jalovišta su rudarski objekti koji se površinski prostiru preko nekoliko stotina hektara, važe za izuzetno osetljive i najveće deponije, izuzetno teške za održavanje normalnog rada, te se podlaze definisanju složenih mera radi njihovog opsluživanja. S obzirom na veličinu i osobinu ovih odlagališta i na sama zaposlena lica, usled sveobuhvatnih udesa do kojih može doći teži se prevenciji, smanjenju i eventualnim uklanjanjima udesnih situacija. Nemogućstvom otklanjanja svih ugrožavajućih situacija koje mogu dovesti do udesa, neminovno je da će se ...Nenad Denić. Plan hitnog postupka u slučaju udesa na flotacijskom jalovištu rudnika olova i cinka „Grot“, 2022
-
Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj
Magdalena Milanović (2024)Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine... bez detaljnog projektovanja odlagališta, s obzirom da su oba odlagališta, Saraka i odlagalište u Borskom kopu, već ranije projektovana i trenutno su aktivna i u eksploataciji. Dakle, granica projekta predstavlja drobljenje na TSJ, izlaz transportnog puta ka odlagalištu Saraka i taložnici na koti ...
... budućnosti, nakon proširenja eksploatacionog polja. Kako se, trenutno, odlaganje jalovine vrši na kamionskom odlagalištu Saraka prema Dopunskom rudarskom projektu proširenja odlagališta raskrivke “Saraka” površinskog kopa Veliki Krivelj i u stari površinski kop Bor, predmetnim Projektom definisana ...
... čine sve aktivne površine, koje pod uticajem vetra emituju u vazdušnu sredinu lebdeću frakciju iz nataložene prašine. Uticaji površinskog kopa, odlagališta raskrivke i objekata flotacije i flotacijskog jalovišta „Veliki Krivelj“ se superponiraju u slučaju vetrova dominantnog pravca severozapad — ...Magdalena Milanović. Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj, 2024
-
Тeхничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада на спољашњем одлагалишту површинског копа „Дрмно“ РБ Костолац
Александар Милојковић (2024)У овом мастер раду приказани су општи и детаљни подаци о спољашњем одлагалишту површинског копа ,,Дрмно“ Костолачког угљеног басена и детаљна концепција коришћења равних и косих површина намењених за рекултивацију.Такође, приказан је и опис спољашњег одлагалишта са тачно утврђеним границама површина које ће бити предмет рекултивације. Као специјалистички део овог мастер рада приказано је извођачко техничко пројектно решење реализације техничке и биолошке рекултивације. Усвојеним решењем приказана је технологија формирања одлагалишних етажа, техника извођења радова применом технолошке усвојене механизације и ...Дрмно, површински коп, спољашње одлагалиште, техничка рекултивација, биолошка рекултивација, динамика радова, предмер и предрачун... процес рада на спољашњем одлагалишту површинског копа „Дрмно“ РБ Костолац Александар Милојковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Тeхничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада на спољашњем одлагалишту површинског копа „Дрмно“ РБ ...
... peKyJTHBaMje CIIOJbaNIFer oJurtaraninrTa Ha IIOBpITIHHCKOM Kony /IipMuo [1]. RADNI UREĐAJ - Zapremina standardne kašike 3,0mš — Širina kašike, unutrašnja . . . 2850 mm Maksimalna visina istovara i , . 3055 mm — Korisna nosivost kašike . .. .. 5400kg Opterećenje pri prevrtanju — Prizaokretu ...Александар Милојковић. Тeхничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада на спољашњем одлагалишту површинског копа „Дрмно“ РБ Костолац, 2024
-
Димензионисање транспортера на спољашњем одлагалишту повшинског копа Западни Костолац
Петар Миловановић (2024)У савременом рударству, површински копови угља наилазе на различите проблеме које треба превазићи зарад добијања потребне количине угља. Као највећи потрошачи овог енергента су термоелектране, на основу овога можемо да закључимо колико су блиско повезани добра и континуирана производња на површинском копу и рад термоелектрана. Са задатком да се обезбеди стабилна и континуирана производња, потребно је да се направи добар одабир транспортера. У овом раду, за димензионисање потребног транспортера са траком, коришћен је програмски пакет Helix.Програмски пакет Helix представља један ...... 12:36:50 Димензионисање транспортера на спољашњем одлагалишту повшинског копа Западни Костолац Петар Миловановић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Димензионисање транспортера на спољашњем одлагалишту повшинског копа Западни Костолац | Петар Миловановић ...Петар Миловановић. Димензионисање транспортера на спољашњем одлагалишту повшинског копа Западни Костолац, 2024
-
Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast
Aleksandar Đorđević (2024)Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...... do primarne drobilice vršiće se kamionima nosivosti 54,26 t. Istim kamionima vršiće se ı transport Jalovine do odlagališta. Odlaganje jalovine vršiće se na postojećem odlagalištu zapadno od površinskog kopa. 12 Odvodnjavanje se obavlja po ustaljenom režimu odbrane kopa od atmosferskih ...
... u recipijent. Pomoćni radovi obuhvataju održavanje radilišta na površinskom kopu i odlagalištu, izradu platoa za rad bušilice, izradu ı održavanje transportnih puteva unutar površinskog kopa ı na odlagalištu, održavanje glavnog transportnog puta za transport laporca od površinskog kopa Čokoće ...
... Čokoće do primarne drobilice, održavanje objekata za odvodnjavanje i održavanje kosina površinskog kopa i odlagališta. Za izvođenje pomoćnih radova koristiće se sledeća mehanizacija: buldozer snage motora 334 kW, grejder snage motora 123 kW, autocisterna za gorivo i autocisterna za vodu. 3.2 Oprema ...Aleksandar Đorđević. Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast, 2024
-
Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“
Никола Анђелић (2024)Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...... 20 Završne kosine površinskog kopa „30 do 1,50 0) Za odlagalište Radne kosine parcijalnih pojedinačnih etaža „05 do 1,10 Ra(čne kosine parcijalnih pojedinačnih etaža i sistema kosina 10 do L15 etaža li li Završne kosine odlagališta „30 do 1,50 Lom podloge i klizanje po podlozi „50 do 2,00 ...
... = 2.000 Faktor sigurnosti za ugao unutrašnjeg trenja | F,= 2.000 Kohezija - mobilisana = 10.000 kN/m“ Ugao unutrašnjeg trenja - mobilisan m= 19.285% Nosivost tla (prema Pravilniku): Faktor sigurnosti za koheziju F.= 2000 Faktor sigurnosti za ugao unutrašnjeg trenja . F,= 2.000 Kohezija - mobilisana ...
... mobilisana cm= 10.000 kN/m“ Ugao unutrašnjeg trenja - mobilisan m= 19.295 % Nosivost tla (EUROCODE 7): Faktor sigurnosti za koheziju Fe= 1.250 Faktor sigurnosti za ugao unutrašnjeg trenja . F,-= 1.600 Kohezija - mobilisana cm= 1G.000 kN/m“ Ugao unutrašnjeg trenja - mobilisan m= 23.636 % Prikazanim ...Никола Анђелић. Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“, 2024
-
Oдређивање броја камиона за транспорт руде на површинском копу Шупља стијена
Грујичић Стефан (2024)Транспорт на површинским коповима се одвија паралелнпо са осталим процесима екаплоатације. Како не би долазило до непредвиђениих трошкова, потребно је усагласити све системе производње. Димензионисање адекватног транспортног система обезбеђује максималну продуктивност механизације и профитабилну експлоатацију. Чињеница да трошкови транспорта заузимају знатан део укупних трошкова иде у прилог томе да је одређивање потребног броја камиона за превоз откопаног материјала од великог значаја. У овом раду извршен је прорачун броја камиона потребног за транспорт руде од откопних етажа до дробилице на ...... Volvo A30 Volvo A35 HD325-5 ISTOVAR | ODLAGANJE DOZER KAMATSU D155AX-6 KAMION Volvo A30 Volvo A35 HD325-5 ODLAGALIŠTE SEVERNO ODLAGALIŠTE JUŽNO ODLAGALIŠTE JALOVINA SISTEM_1 KAMIONI Volvo A30 Volvo A35 SISTEM_2 KAMIONI HD325-5 „l;my kk ISTOVAR RIJDA 'KAMION Volvo ...Грујичић Стефан. Oдређивање броја камиона за транспорт руде на површинском копу Шупља стијена, 2024
-
Моделирање дисперзије прашине у фази одлагања флотацијске јаловине у руднику “Шупља стијена”
Вања Живановић (2024)Рударство, као једна од кључних индустрија у многим земљама света игра важну улогу у стварању економске вредности али истовремено и велики притисак на животну средину. Процеси експлоатације и обраде руде често укључују употребу разних хемикалија, што може изазвати загађење земљишта, воде и ваздуха. Очување животне средине постаје све важније питање у свету у којем се суочавамо са изазовима као што су климатске промене, деградација земљишта, губитак биодиверзитета. Моделирање дисперзије загађења животне средине представља процес у ком се коришћењем математичких модела ...... mocrojeher, aKTHBHor JanmoBHmrira. [10] 35 ISTOČNO ODLAGALIŠTE Aktivno Jatovište Ležište •. 3 74 - FLOTACUSKO ZAPADNA F ı Ć _/9 ;Alov:Jsrz STRUKTURA „ “ A / { p 3 - FLOTACIJI s W .. Jalovište Kaveta! Novo Jalovište Kaseta 2 ODLAGALIŠTE Cauka 5.2.– 3aBpntiHa KOHTypa IOBpIHHCKor Kora IHlynxba ...
... A'* A – površina minir.u m“ 0.0017 Primarno drobljenje – nizak sadržaj vlage u rudi Erozija vetrom (etaže na površinskim kopovima i odlagalištima jalovine, V OBaKBHM CJIyuajeBHMa ecMuHCHJa H NuHcTpHOyuuja meOmehe d(pakuuje nmpammHe je y BOJIHKOJ 3aBHCHOCTH OJL HpHpOJiHHX yCJIOBa, OJIHOCHO ...Вања Живановић. Моделирање дисперзије прашине у фази одлагања флотацијске јаловине у руднику “Шупља стијена”, 2024
-
Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E
Luka Nikolić (2024)Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...... transporteri čine „sistem“, u koji u slučaju otkopavanja jalovine ulazi i odlagač (BTO-sistem) koji prihvata otkopanu Jalovinu ıi odlaže Je na odlagališta unutar ili van otkopa, a u slučaju otkopavanja uglja, otkopani ugalj se transportuje na utovarač (BTU-sistem) ili dalje na separaciju (BTS-sistem) ...
... Ia, IH,IHI, IV „V,VI i VII BTO sistemu i transportuje se od bagera trakastim transporterima do bagera odlagača, koji Je odlažu na predviđena odlagališta. Slika 2 Geografski polozaj polja E Diplomski rad Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet 2.2. Održavanje mehanizacije na otkopu ...
... podetaže; H- visina bloka; B- širina bloka; D-prečnik rotornog točka; t- debljina reza; V- dužina otkopavanja podetaže; ab- zaokretni ugao prema unutrašnjoj kosini; aF- zaokretni ugao prema spoljašnjoj kosini; 1- čeona kosina; 2- bočna kosina; 3- osa kretanja bagera; 4-zadnji rez u podetaži; 5- bčcna ...Luka Nikolić. Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E, 2024
-
Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom
Igor Veličković (2024)U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...... their possible effects on the environment. J. Geochem. Explor. 181, 160—171. Zdravković, A. 2020. Mehanizam formiranja sekundarnih minerala na odlagalištima Pb-Zn rudnika Rudnik i njihov uticaj na životnu sredinu, doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd ...Igor Veličković. Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom, 2024
-
Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada
Mariја Bošković (2024)Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...... međunarodnom standardu |[ISO 14000, 2004| otpadi su materijali, energija, proizvodi i nus-proizvodi koji se odbacuju u životnu sredinu, kao krajnje odlagalište, a delom mopgu biti izvod sekundarnih sirovina [1]. Otpad ne postoji u prirodnom sistemu. Sve što Je prirodno stvoreno ima neku svoju namenu ...
... sredinu [11]. 63 5.3 Upotreba elektrolučne prašine u industriji stakla i staklene keramike Pri odlaganju opasnog otpada na predviđena odlagališta postoji rizik od prodiranja eluata, koji sadrže teške metale, u okolinu. Ostatak nakon spaljivanja otpada takođe predstavlja problem, Jer često ...
... se održava konstantnom, obično između 1600 i 1650 ?C [7]. Uređaj za injekciju gasa sastoji se od aluminijumske cevi (spoljašnji prečnik 7 mm, unutrašnji prečnik 4 mm, dužina 300 mm), koja se napaja gasom kroz cev od nerđajućeg, čelika, povezana izvan peći sa kontrolerom protoka mase i argonskom ...Mariја Bošković. Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada, 2024
-
Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру ПК „Тамнава Западно Поље“ РБ Колубара
Вељко Божић (2024)Површинска експлоатација угља захтева управљање целокупним простором експлоатационог поља, како производњом угља, тако и одлагањем откривке. Рекултивација и реструктуирање ових маса нуди бројне могућности у избору и структуирању земљишта за потребе и циљеве човека и његове животне околине. Избор пост-експлоатационог начина коришћења земљишта треба заснивати на функционалним и социокултуралним потребама заједнице и окружења. Рекултивација представља комплекс рударских, инжењерских и пољопривредних мера које се спроводе за обнављање, па чак и побољшање, биолошке продуктивности и пољопривредне вредности терена нарушеног површинском експлоатацијом. ...Површинска експлоатација, Тамнав-Западно поље, техничка рекултивација, биолошка рекултивација, заштита животне срединеВељко Божић. Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру ПК „Тамнава Западно Поље“ РБ Колубара, 2024
-
Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac
Vasilije Zejak (2024)U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj... • jkonstrukcija završne konture, • definisanje faza razvoja kopa, 24 Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac • konstrukcija odlagališta i deponija, • definisanje kapaciteta proizvodnje, • definisanje sistema eksploatacije, • detaljno planiranje razvoja rudarskih radova i • ...
... Škorac je eksploatisan u zahvatu površinskog kopa Škorac-Gradina, južno od brda Škorac. Na ovom kopu je završena eksploatacija ı služio je kao odlagalište Jalovine, a u dubljem delu ovog površinskog kopa formirala se akumulacija vode. Eksploatacija rude na površinskim kopovima Ciganuša-Škorac odvijaće ...
... Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac veka eksploatacije, do formiranja završnog oblika (konture) kopa, unutar kopa se formira serija unutrašnjih privremenih granica ili kontura. Proces određivanja granice kopa (konture) prestavlja izbor najpovoljnijeg rešenja između nabrojano mnogo mogućih ...Vasilije Zejak. Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac, 2024
-
Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“
Mihajlo Topalović (2023)Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...Mihajlo Topalović. Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“, 2023
-
Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika
Anastasija Radovanović (2024)Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...... ugla 7.17. | unutrašnjeg trenja za presjek 0+500 sa nagibom 1:1 metodom Bišopa Zavisnost faktora sigurnosti od promjene ugla 7.18. | unutrašnjeg trenja za presjek 0+500 sa nagibom 1:1 metodom Morgenstern-Prajsa 7.19. Zavisnost faktora sigurnosti od promjene ugla unutrašnjeg trenja za presjek ...
... promjene ugla unutrašnjeg trenja za presjek 0+800 sa nagibom 1:1 metodom Morgenstern-Prajsa 7.21. Zavisnost faktora sigurnosti od promjene ugla unutrašnjeg trenja za presjek 0+380 sa nagibom 1:1 metodom Bišopa 7.22 Zavisnost faktora sigurnosti od promjene ugla unutrašnjeg trenja za presjek ...
... geosintetika iz stabilnog dela nasipa. 14 4.1.1. Unutrašnja stabilnost Mehanizmi unutrašnjeg loma nasipa ojačanih geosinteticima obuhvataju: – lom geosintetika zatezanjem i – izvlačenje geosintetika iz stabilne mase tla Zato se analiza unutrašnje stabilnosti svođi na: – određivanje rastojanja ...Anastasija Radovanović. Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika, 2024