Претрага

Упит dcterms_subject_txt:масивна лежишта

177 items

  • Pregled rezultata istraživanja ležišta opekarske sirovine „Pustara” kod Inđije

    Bogdan Stepanov (2022)
    Ležište „Pustara” se nalazi severno 7 km od Inđije. Opekarska sirovina iz ležišta„Pustara” na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja pripada lesno-glinovitim sedimentima (glina 21%, prašina 74% i pesak 5%). Ležište je istraženo bušotinama sa kontinuiranim jezgrovanjem. Izbušeno je 11 istražnih bušotina ukupne dužine 209,45 m. Ukupne geološke rezerve opekarske sirovine u ležištu „Pustara” proračunate osnovnom metodom paralelnih vertikalnih preseka (profila), B i C1 kategorije rezervi iznose 4.188.114m3 ili 7.915.536 t.
    pustara, opekarska sirovina, istražne bušotine, kvalitet sirovine, geološke rezerve

  • Izbor kombinovane komorno-stubne metode otkopavanja na primeru ležišta bakra i zlata

    Sanja Aleksić (2023)
    Nakon istraživanja i Elaborata o resursima i rezervama, pristupiće se otkopavanju rudnog ležišta, sa ciljem dobijanja rude bakra i zlata. Da bi se postigli najbolji rezultati prilikom eksploatacije ležišta, primenjena je kombinovana komorno-stubna metoda otkopavanja sa podetažnim otkopavanjem komora i naknadnim zapunjavanjem otkopa stvrdnjavajućim pasta zasipom. Metoda je uticala i na odabir primenjene mehanizacije, koja je u ovom slučaju dizel. Usklađivanjem radnih operacija tehnologije otkopavanja, postižaće se veliki kapacitet dobijanja rude.
    Rudno ležište, bakar, zlato, podzemna eksploatacija, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja

  • Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)

    Mališić Anđela (2022)
    Ležište uglja Glisnica, pripada Pljevaljskom ugljonosnom basenu (Crna Gora) i nalazi se 180 km sjevero-istočno od Podgorice. Površina Pljevaljske kotline pod jezerskim neogenim sedimentima iznosi 18 km2. U okviru jezerskih sedimenata koji leže transgresivno preko tvorevina različite starosti izdvajaju se: podinske gline (1M2), ugljeni sloj (2M2) i povlatni laporci (3M2). Ugalj ležišta Glisnica po kvalitetu svrstava se u lignite sa relativno visokim sadžajem vlage, povišenim sadržajem pepela i ukupnog sumpora i donjom toplotom sagorjevanja prosječno 10.989 kJ/kg, što odgovara ...
    lignit, maceral, refleksija huminita, ježišta Glisnica

  • Техно-економска оцена лежишта олова и цинка на примеру рудника “Грот”

    Данило Сушић (2023)
    Овај рад пружа детаљну техно-економску оцјену рудника Грот и то лежишта Баре-Ђавоља Воденица, Језериште и Вучково. Рудник и рудно тијело Благодат смјештени су на територији града Врања, у мјесту Крива Феја. У раду је извршена техно-економска оцјена експлоатације олова и цинка. Проучени су показатељи техно-економске оцјене, укључујућу статичке и динамичке методе. Такође је приказана техно-економска оцјена на темељу проведених истражних и експлоатационих радова, извршен је обрачун вриједности лежишта и јединице експлоатационих резерви. На темељу показатеља техно-економске оцјене израчунати су ...
    техно-економска оцјена, рудно тијело Благодат, рудник Грот, лежиште олова и цинка, рентабилност

  • Израда вентилациониог окна НВО-1 за потребе одрживог начина eксплоатације лежишта ,, Борска река “

    Александар Милијановић (2023)
    Основни циљ савременог рударства у Републици Србији је одрживо коришћење минералних богастава то јест одрживо рударство. Основ за одрживо рударство је строго поштовање Закона о рударству и геолошким истраживањима, Закона о заштити животне средине, пројектне документације и највиших савремених техничких стандарда када су геолошка истраживања, експлоатација, припрема и прерада минералних сировина у питању. Одржив начин експлоатације подразумева спровођење свих рударских активности у складу са најстрожим еколошким стандардима, а све у циљу очувања водних ресурса, ваздуха и земљишта за наредне ...
    израда вентилационог окна, лежиште „Борска река“, бушење и минирање, подграђивање, провера стабилности вентилационог окна

  • Stepen zrelosti uglja ležišta Avramica (basen Vrška Čuka)

    Branka Đurić (2022)
    Ugljonosni basen Vrška Čuka predstavlja najseverniji deo Stare planine, neposredno uz Srpsko-Bugarsku granicu, na oko 10km od opštine Zaječar.Otkopavanje uglja u basenu Vrške Čuke otpočelo je 1884. godine, a otkopavanje uglja iz ležišta Mala Čuka (Avramica) kreće 1959. godine i to je jedino ležište koje je ostalo u eksploataciji u okviru ovog basena. Ležište je otvoreno potkopom Avramica i zahvata površinu od 3,2 km2. U okviru produktivne lijaske ugljonosne serije izdvojena su tri ugljena sloja.Prvi ugljeni sloj je genetski najstariji ...
    petrografski sastav, antracit, basen Vrška Čuka

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... i raspodelu mineralizacije u rudnom telu. Masivno-sulfidna mineralizacija prisutna je u gornjim delovima, dok se u dubljim nivoima primećuje prelazak u porfirsku mineralizaciju. Ovi nalazi su bili ključni za dalju procenu ekonomskog potencijala ležišta i planiranje eksploatacionih radova. Slika ...
    ... centralnom delu jednog od najznačajnijih ležišta u regionu, gde se nalaze najveće mase bakrove mineralizacije. Geološka struktura ovog ležišta je kompleksna i sastoji se od intenzivno izmenjenih andezita i njihovih piroklastita. Prema geološkim istraživanjima, ležište se može podeliti na dve glavne zone ...
    ... stene čine gornji deo ležišta i predstavljaju sloj prekrivača koji je formiran tokom različitih geoloških perioda. Ispod ove površinske zone nalaze se hornblenda, biotitski andeziti, ređe daciti, kao i njihovi vulkanoklastiti, koji čine osnovne stene ležišta. Druga zona ležišta obuhvata intenzivno ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... centralnog i jugoistočnog dela ležišta. Daleko najveći broj rudnih tela je u centralnom delu ležišta, gde se istovremeno nalaze najveće mase bakrove mineralizacije u ležištu. Mineralizovani sistem u ovom delu ležišta dug je oko 2 km. Rudna tela centralnog dela ležišta su: rudno telo Čoka Dulkan ...
    ... lokalizivana: ležišta bakra i zlata, ı Jedno porfirsko ležište. Ležište zlata i bakra, nalazi se se u centralnom delu rudnog polja. Ima pravac pružanja severozapad-jugoistok, dužinu oko 5 km, širinu oko 500 m, dok u dubinu dopire najmanje 2 km. Osnovna karakteristika ovog ležišta je prisustvo ...
    ... telo Cementacija. U severozapadnom delu ležišta bakra poznato je, za sada, samo Jedno rudno telo. Prema tipu mineralizacije, rudno telo pokazuje određenu specifičnost u odnosu na rudna tela centralnog dela ležišta. 2.2 Geološka građa ležišta Samo ležište bakra se nalazi u severozapadnom delu samog ...

  • Eksploatacija ležišta bakra primenom komorno- stubnih metoda podzemnog otkopavanja

    Toma Jovičić (2023)
    Prilikom izrade rada proši smo kroz metode podzemnog otkopavanja kao i izbora iste za potrebe otkopavanja zadatog ležišta bakra. Takođe obrađene su tehnološke operacije kao što su bušenje, miniranje, utovar, transport provetravanje i podgrađivanje. Primenom softverskog paketa „Auto-Cad“, isprojektovane su sve neophodne prostorije koje omogućuju realizaciju odabrane metode podzemnog otkopavanja. Izabrana je neophodna oprema za potrebe bušenja minskih bušotina, utovar i odvoz odminiranog materijala kao i za potrebe transporta i ugradnje zasipnog materijala prilikom tehnoloske operacije zasipavanja. Obređen je ...
    metode podzemnog otkopavanja, metode komono-stubnog otkopavanja za zamenom otkopane rude zasipom, otkopavanje ležišta bakra, tehnologija podzemnog otkopavanja, tehnologija izrade podzemnih prostorija

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Приказ подетажне методе откопавања са запуњавањем откопаног простора на примеру лежишта бакра

    Алекса Пауновић (2023)
    Основни услов постојања данашње цивилизације подразумева експлоатацију необновљивог рудног богатства. У великој мери од рудних богатстава, тј. минералних сировина, зависи опстанак као и потенцијални даљи раст и развој привреде, економије и уопштено свих друштвених показатеља. Бакар предстваља једну од основних минералних сировина за потребе великог броја индустријских грана, а сам процес добијања бакра почиње, најчешће, у рудницима са подземном експлоатацијом. У овом раду биће обрађенo једно типично лежиште бакра, односно, биће дефинисан сам процес добијања минералне сировине. Поред изношења основних информација ...
    подетажна метода, запуњавање откопа, бакар

  • Geohemijska prospekcija Sb-Pb-Zn ležišta na području Rajićeve Gore (Kopaonik)

    Elmedin Muhović (2023)
    Područje Rajićeva Gora nalazi se na istočnom obodu Kopaonikau jugozapadnom delu Republike Srbije. Područje RajićeveGore pripada Kopaoničkoj metalogenetskoj zoni za koji su karakteristična ležišta olova, cinka i retko antimona. Geneza rudnih ležištana ovom prostoru je veoma složena, povezana je sa tercijarnim magmatizmom, kao i sa hidrotermalnim uslovima stvaranja rudnih minerala. Ležišta se nalaze na kontaktu kvarclatitskih dajkova, listvenita i sedimenatnih stena dominantno strukturno kontrolisana rasednim sistemima sa generalnim pravcem pružanja severozapad-jugoistok. Rasedni sistemi predstavljaju predisponirani prostor za kasniju cirkulaciju ...
    prospekcija, oreoli rasejavanja, Rajićeva Gora (Kopaonik), geohemijska anomalija

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Sistema Gornja zona ležišta predstavljena je mineralizacijom tipa visoke sulfidacije (tzv. masivno-sulfidni do semi- masivno-sulfidni tip), za koju su karakteristične izmene progresivne argilitske alteracije i mestimična zastupljenost mineralizacije u vidu breča, žica ı masivne piritsko-kovelinske ...
    ... v-3, desno). U hipsometrijski najvišem, južnom delu ležišta , nalazi se masivno-sulfidni — piritski, tip mineralizacije - tzv. „apikalna kapa” (slika v-3.). Sadržaj bakra u ovom delu ležišta je izuzetno visok (>9% Cu). Gornja granica ležišta ka okolnim stenama je predstavljena rasedom (tzv. „Moonlight ...
    ... Gornjokredni klasiti — Masivno-sulfidna mineralizacija [_] Miocenski sedimenti [_] Gornjokredni laporci — Porfirska mineralizacija Slika v-2. Geološki profil kroz Gornju i Donju zonu ležišta Gornja zona- Posmatrano u planu, po pružanju pravcem SSZ —JJ1I, dimenzije ležišta u konturama graničnog ...

  • Петрографски састав угља лежишта Тамнава западно поље (Колубарски басен)

    Владимир Крстић (2022)
    Лежиште угља ,,Тамнава''-Западно поље, припада Колубарском угљоносном басену који захвата површину од око 600 km2.Налази се на око 50 km југозападно од Београда и простире се у средњем и доњем току реке Колубаре и њених притока Тамнаве и Пештана. У северном делу угаљ је био близу површине терена, а идући ка југу простире се на већим дубинама. Угљоносна серија је изграђена од миоценских седимената понтског ката, портаферског подката – 2М23 који су развијени у плитководној фацији. Подину образују пескови ...
    лигнит, мацерал, рефлексија, Тамнава западно поље

  • Биланс и резерве подземних вода шире околине рудног лежишта " Боров Дол " (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2023)
    У овом раду је дат детаљан приказ хидрогеолошких и хидрохемијских карактеристика литолошких средина које су присутне у широј области лежишта Боров Дол. Фирма рудника Бучим, која дели истог власника са рудником Боров Дол, у фази детаљних геолошких и хидрогеолошких истраживања неопходних за отварање новог рудника, је вршила вишегодишње мерења падавина на истражном простору, где су на надморској висини од 650 m срачуната средње вишегодишња вредност у износу од 590 mm. Ова вредност је касније узета као меродавна код одређивања ...
    подземне воде, тест црпења, статичке резерве, екплоатационе резерве, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија

  • Izbor metode podzemnog otkopavanja iznad XIX horizonta u masivnom ležištu bakra

    Sanja Aleksić (2022)
    Nakon mnogih geoloških istraživanja i eksploatacije, pristupiće se otkopavanju rudnog ležišta iznad XIX horizonta, sa ciljem dobijanja rude bakra. To će se vršiti u odnosu na već postojeći jamski sistem. Da bi se postigli najbolji rezultati prilikom eksploatacije ležišta, primenjena je komorno stubna metoda sa blokovskim otkopavanjem i zasipavanjem otkopa pastom. Metoda je uticala i na odabir primenjene mehanizacije, koja je u ovom slučaju većinom dizel. Usklađivanjem radnih operacija tehnologije otkopavanja, postižaće se veliki kapacitet dobijanja rude.
    Bakar, podzemna eksploatacija, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... 2035 2040 2045 Slika 8.4 – Količina nafte koja se dobija utiskivanjem CO> u ležište „E” 44 Karakteristike polja „E” – Ležište: masivno – Tip rezervoara: glineni peščar – Dubina: 2550 m – Temperatura ležišta: 145 *C - Propusnost: 10-180 mD - Viskoznost nafte: 0,483 mPa*s – Gustina ...
    ... (Slika 7.1) karakteristika stene, ležišta ı fluida ležišta na kojima je izvršeno tehnički i ekonomski uspešno utiskivanje CO-», sa odgovarajućim karakteristikama za ležište koje je kandidat. Ukoliko ležišne karakteristike nisu istog reda veličine kao one za ležišta na kojima je uspešno izvršeno ...
    ... se kompaniji „Messer“, dok se drugi deo utiskuje u ležište „R“. Međutim, količina gasa proizvedenog iz ležišta vremenom se povećava, što dovodi do toga da je utiskivanjem ugljen-dioksida u ležište „R“ dostignut geološki maksimum tog ležišta. Kako bi se izbeglo plaćanje kvota za emisije uglje ...

  • Техничке карактеристике континуалне опреме и методологија технологије рада багера са више радних елемената на површинским коповима лежишта минералних сировина

    Јована Пауновић (2022)
    У овом завршном раду дат је општи теоријски приказ свих техничко технолошких и радних параметара континуалне механизације, односно технологија рада багера са више радних елемената на површинским коповима лежишта минералних сировина. Карактеристике ове механизације,представљене су основним деловима, типовима и моделима, као и технологијом рада и капацитетима предметне опреме. У специјалом делу рада, поред геолошког описа лежишта,приказана и је примена ове опреме на примеру површинског копа „Дрмно“ костолачког угљеног басена, са издвојеним примерима једног БТО и једног БТД система, где ...
    роторни багер, багер ведричар, континуална механизација, површинска експлоатација, пoвршински коп „Дрмно''

  • Анализа рудних парагенеза и алтерација у Pb-Zn лежишту Благодат

    Бранко Костић (2023)
    Опробавани узорци из бушотина набушених од стране Грот А.Д. у склопу лежишта Благодат коришћени су у циљу приказивања рудних парагенеза, присутних околорудних измена и степена алтерације стена. Истраживање је изведено применом методе рудне микроскопије, петролошком анализом узорака и коришћењем методе скенирајуће електронске микроскопије са енергетско дисперзивним спектроскопом (СЕМ-ЕДС). Анализом резултата утврђено је присуство две парагенетске фазе сукцесије рудних минерала. Старија фаза од рудних минерала садржи: сфалерит, галенит и пирит, док млађа фаза садржи и халкопирит. Разлика између фаза првенствено ...
    благодат, рудник Грот, рудна микроскопија, петролошка анализа, СЕМ-ЕДС

  • Хидрогеолошке карактеристике шире околине рудног лежишта „Боров Дол“ (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2022)
    Истражно подручје удаљено је око 105 km од главног града Скопља, затим од Штипа 30 km, а од Радовиша 15 km. Спада у брдско-планинска подручја, са надморским висинама од око 450 до 700 m. У геолошком смислу, припада листу ОГK Кавадарци - основна геолошка карта 1: 100 000, К 34-93. Смештено је дуж контактне зоне две различите геотектонске целине, српско-македонске тектонске целине на истоку и вардарске геотектонске целине на западу, док по металогенетском зонирању припада Српско-македонској металогенетској провинцији као ...
    хидрогеолошке карактеристике, подземне воде, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија