Претрага

Упит dcterms_subject_txt:истражно-експлоатациони бунар

58 items

  • Системи заштите површинског копа поље Е од вода у 2020. години

    Огњен Ајдачић (2022)
    Одбрана од површинксих и подземних вода је кључан и неопходан фактор за сваки површински коп. Ситем одбране површинског копа од површинских и подземних вода мора да обезбеди сигурно извођење технолошког процеса експлоатације односно сакупљање и одвођење вода ван брањене контуре копа. Основна концепција одбране површинског копа Поље Е од површинских састоји се у: заштити од вода које гравитирају према радном подручју, заштити од вода које директно падну у радно подручје површинског копа и воде које истекну из ножице етажа и ...
    Поље Е, површински коп, одводњавање, систем, објекат

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на изворишту „Atlantic Štark“ у Београду

    Ненад Тубић (2023)
    Истражно-експлоатациони бунар Км-1 налази се у кругу предузећа „Atlantic Štark“ у Београду. Бунар је урађен 1970. године и укључен је усистем за хлађење машина и уређаја за потребе овог предузећа. Истраживања (август 2019. год. - август 2020. год.) спроведена су .у циљу прибављања потребних података за утврђивање и разврставање резерви подземних вода, а што представља један од услова у поступку добијања водне дозволе. Истраживања су се састојала у праћењу издашности на самоизливу као и узорковању воде и изради физичко-хемијских, микробиолошких ...
    хидрогеолошке карактеристике, самоизив, издашност, физичко-хемијске карактеристике подземних вода

  • Хидродинамичка анализа утицаја антропогених фактора на услове рада београдског изворишта подземних вода

    Александар Бижић (2023)
    Утицај експлоатације песка је несумњиво значајан аспекат када се говори о очувању квалитета подземних вода као и очувању њених квантитативних карактеристика. Овај рад приказује управо могуће негативне антропогене утицаје на подземне воде проузроковане експлоатацијом песка. Највећа опасност по квалитет подземних вода би било изливање горива(пре свега дизел горива), у подземне воде београдског изворишта. Дакле највећу реалну опасност по квалитет представљају нафта и нафтни деривати. Такође у раду су на систематски и синтетизован начин анализирани и приказани хидродинамички прорачуни који ...
    хидрогеологија, моделирање, хидродинамика, идеална честица

  • Заштита површинског копа поље Е од подземних вода у 2023. години

    Никола Марковић (2023)
    Одводњавање једног површинског копа треба да буде економично, једноставно и да обавља своју функцију. Функција одводњавања површинског копа је да се спречи доток површинских и подземних вода у радну зону површинског копа. У овом мастер раду је дато решење заштите површинског копа лигнита Поље Е од подземних вода у 2023. години и састоји се у спречавању дотока подземних вода у радну контуру копа помоћу дренажних бунара. Овим решењем заштите површинског копа лигнита Поље Е од подземних вода ће се омогућити сигурна ...
    Површински коп, одводњавање, Поље Е, подземне воде

  • Могућност примене водонепропусног екрана на површинског копу Дрмно у циљу заштите од подземних вода

    Наталија Павловић (2023)
    Одводњавање површинских копова у циљу заштите контуре копа од подземних вода представља кључан аспект рударских радова, чији је циљ одржавање безбедних и продуктивних услова рада. Овај мастер рад приказује испитивање вишеструких изазова код одводњавања површинског копа Дрмно, имајући у виду близину копа реци Дунав. С обзиром на огромне количине подземних вода у зони површинског копа, разматра се могућност израде различитих варијанти екрана као испомоћ линијама бунара у одводњавању. Водонепропусни екран испред фронта радова на површинском копу Дрмно је структура ...
    површински коп, одводњавање, водонепропусни екран, Дрмно

  • Uslovi zaštite podzemnih voda izvorišta Migros u Slavkovici kod Ljiga

    David Novković (2023)
    Cilj izrade ovog rada je utvrđivanje ranjivosti podzemnih voda izvorišta “Migros” u Slavkovici kod Ljiga sa ciljem određivanja rasprostranjenosti zona sanitarne zaštite. Najpre su prikupljeni opšti podaci o području istraživanja, a nakon toga i geološki i hidrogeološki podaci. Nakon toga sledi analiza samog izvorišta sa tekstualnim i grafičkim opisom istražno-eksploatacionih bunara IEB-1 i IEB-2. Sledeće poglavlje opisuje ranjivost podzemnih voda u opštem smislu, da bi nakon toga usledio opis DISCO metode za ocenu ranjivosti. Nakon opisa same metode, ...
    zaštita podzemnih voda, zone sanitarne zaštite, ranjivost podzemnih voda, izvorište “Migros”

  • Режим квантитативних и квалитативних параметара изворишта "Кључ"

    Нина Милојевић (2022)
    Проблематика алувијалних издани најчешће се односи на релативно брзо старење експлоатационих бунара, али и на квалитет подземних вода. Наиме, подземне воде оваквих издани најчешће прате повишене концентрације гвожђа и мангана, а на изворишту ,,Кључ“ већ годинама се бележе и повишене концентрације нитрата, највероватније услед коришћења различитих хемијских средстава у пољопривреди, па је самим тим због угрожености нитратима из система водоснабдевања 2001. год, искључено извориште. Мере вештачког прихрањивања издани које се примењују имају двојаку функцију: да повећају количину вода које ...
    водоснабдевање, хидрогеолошка својства стене, извориште Кључ, нелегална и неконтролисана експлоатација шљунка и песка, хидродинамичке карактеристике

  • Геотермални потенцијал Нишке Бање

    Александар Бижић (2022)
    Геотермални потенцијал Нишке Бање је јако значајан не само за саму територију Нишке Бање већ и за шири простор до Ниша. Прорачунима унутар овог рада је доказана укупна количина расположивог геотермалног потенцијала на простору Нишке Бање, она износи: 2,4 MW. Дакле, овде се говори само о хидрогеотермалном потенцијалу, постоји још потенцијала унутар истражног пордучја, али о њима није било детаљних анализа унутар овог рада. За само функционисање једног геотермалног система потребно је испунити и физичке и хемијске услове, пре ...
    Геотермална енергија, хидрогеологија, обновљиви извори енергије, геотермална потенцијалност, Нишка Бања

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Хидродинамичке карактеристике изворишта маломинерализованих вода на територији општине Кикинда

    Љиљана Лале (2022)
    Основни циљ изведених хидрогеолошких истраживања био је да се одреде хидродинамчке карактеристике изворишта маломинерализованих водна на територији општине Кикинда. На основу података који су прикупљених геолошким и хидрогеолошким истраживањима, на подручју северног Баната, на истражном простору који у целости припада хидрогеолошком комплексу, у оквиру збијеног типа издани мање издашности формиран је први водоносни хоризонт који је најмањи и по продуктивности и распрострањењу, док су у збијеном типу издани веће издашности формиран други и трећи водоносни хоризонт, који је велике ...
    подземне воде, хидродинамичке карактеристике, Кикинда, водоносни хоризонти

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Cementacija bušotine – problem gubitka cementne kaše na naftnom polju XY

    Nemanja Bobić (2023)
    Prilikom izrade novih bušotina na naftnom polju XY javio se problem tokom cementacije eksploatacione kolone zaštitnih cevi jer je uočeno da dolazi do gubitka cementne kaše. Usled gubitka, cementacija nije mogla biti urađena po planu, već su vršene remontne cementacije, čime se povećava vreme potrebno za izradu bušotine kao i njeni troškovi. Pre izrade novih bušotina rađen je projekat kako bi se prevazišao ovaj problem. Zamisao je bila primeniti olakšanu cementnu kašu i time sprečiti da hidrostatički stub cementa ...
    cementacija, cementna kaša, eksploataciona kolona, bušotina, gustina, troškovi

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena na lokaciji stanice za doziranje aditiva u sklopu termoelektrane Kostolac – blok B3

    Aleksandar Vasić (2022)
    U radu je prikazano definisanje geotehničkih karakteristika terena, sa ciljem upoznavanja geološke građe terena za izgradnju stanice za doziranje aditiva u sklopu termoelektrane Kostolac. U toku prikupljanja podataka za definisanje karakteristika vršeno je istražno bušenje, prikazana je geološka građa, seizmičke karakteristike terena kao i laboratorijska ispitivanja. Nakon prikupljanja podataka vršeni su geotehnički proračuni nosivosti i sleganja.
    istražno bušenje, karakteristike terena, rekognosciranje, nosivost, sleganje

  • Ispitivanje istražnih bušotina za naftu i gas – principi i oprema

    Danilo Tomović (2023)
    Ispitivanje istražnih i razradnih bušotina za naftu i gas predstavlja kompleksan proces koji obuhvata niz tehnoloških i operativnih postupaka koji se izvode u cilju dobijanja pouzdanih parametara za karakterizaciju ležišta nafte i gasa. Ispitivanje bušotina može se vršiti kod istražnih i razradnih bušotina. Kod istražnih bušotina se vrši u cilju definisanja ležišta nafte i gasa, dok kod razradnih bušotina ono se izvodi u cilju definisanja proizvodnih parametara. Proces ispitivanja bušotine se vrši tokom i nakon bušenja. Postupci koji se ...
    ispitivanje istražnih bušotina, testiranje, osvajanje, hidrodinamička merenja

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... nosivost, sleganje, istražne Jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina. SADRŽAJ |0 7Z0) 0 AAAAAA 2 . OPŠTI PODACI ISTRAŽNOG PODRUČJA . ...3 2.1.Geografski položaj istražnog područja ............aaaaaaaaaaanaaeanananeanane 3 . VRSTE I OBIM IZVEDENIH ISTRAŽNIH RADOVA ln 4 3.1.Pregled ...
    ... i klimatske karakteristike šireg: istražnog prostora 10 4.1.1. Geomorfološke karakteristike istražnog prostora ...................... 10 4.1.2. Hidrološke karakteristike istražnog prostora ...........aaan........ 11 4.1.3. Klimatske karakteristike istražnog prostora .........aa........ 11 4 ...
    ... dubine, vrste i načina primenjenog fundiranja. Istražne jame su nakon toga zatrpane, tJ. lokacije su vraćene u prvobitno stanje. Na istražnoj lokaciji je izvedeno ukupno 6 istražnih jama sa oznakom: J-1, J- 2,J-3, J-4, J-5 i J-6. Lokacije istražnih jama su prikazane na situacionom planu (prilog ...

  • Пројектовање површинских копова у програмском пакету Minex – пример П. К. Дрмно

    Tamara Stanković (2022)
    Циљ завршног рада јесте приказ пројектовања површинских копова у програмском пакету Мinex. Као пример за постизање жељеног задатка узет је површински коп Дрмно. Главна проблематика при извођењу овог пројекта свела се на чињеницу да је структура лежишта, усвојена технологија и геометрија етажних површи, веома комплексна и последично комплексна за симулацију у програмском пакету Мinex. Уз коришћење програма AutoCad, као и алатки програмског пакета Minex на крају су добијени резултати који у поређењу са подацима из важеће документације, дају прихватљиве ...
    Minex, површински коп Дрмно, пројектовање, етажа, завршна контура, експлоатационе резервe

  • Geološke karakteristike ležišta opekarske sirovine u ležištu “Batulovce” kod Vlasotinca

    Milanka Mađarević (2023)
    Ležište „Batulovce“ se nalazi severno 3 km,zapadno od gradskog naselja Vlasotince. Opekarska sirovina iz ležišta „Batulovce“ ,na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja pripada glinovito-peskovitim alevritima (glina 23%, pesak 24% i alevrit 53%). Ležište je istraženo bušotinama sa kontinuiranim jezgrovanjem u više navrata 2006, 2013 i 2020. godine. Izbušena je 41 istratna bušotina. Ukupna dužina bušenja iznosi 826,6 metara. Laboratorijska ispitivanja, u cilju utvrdjivanja kvaliteta i mogućnosti primene opekarske sa ležišta „Batulovce“ radjena su tokom svih perioda istraživanja na uzorcima uzetim ...
    Batulovce, opekarska sirovina, geološka gradja, istražni radovi, kvalitet sirovine

  • Pregled rezultata istraživanja ležišta opekarske sirovine „Pustara” kod Inđije

    Bogdan Stepanov (2022)
    Ležište „Pustara” se nalazi severno 7 km od Inđije. Opekarska sirovina iz ležišta„Pustara” na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja pripada lesno-glinovitim sedimentima (glina 21%, prašina 74% i pesak 5%). Ležište je istraženo bušotinama sa kontinuiranim jezgrovanjem. Izbušeno je 11 istražnih bušotina ukupne dužine 209,45 m. Ukupne geološke rezerve opekarske sirovine u ležištu „Pustara” proračunate osnovnom metodom paralelnih vertikalnih preseka (profila), B i C1 kategorije rezervi iznose 4.188.114m3 ili 7.915.536 t.
    pustara, opekarska sirovina, istražne bušotine, kvalitet sirovine, geološke rezerve

  • Приказ резултата истраживања рудне жице 43 на хоризонту -100 рудника ''Леце''

    Цветковић Марко (2024)
    Лежиште олова и цинка са пратећим златом и сребром интезивно се експлоатише од 1953. године. Експлоатација се промењивим интезитетом одвијала до 2001. године, када престаје због организационо-финансијских проблема. После приватизације рудника Концерн ''Фармаком-МБ'' из Шапца постаје власник рудника и покреће низ активности на санирању стања и обнављању производње. Од 2010. године поново почиње интезивна експлоатација и прерада руде. Повод за анализу и разраду теме ''Приказ резултата истраживаља рудне жице не хоризонту -100 у руднику Леце'' јесте израда овог завршног ...
    лежиште Леце, рудничка геологија, рудна жица 43, квалитет руде, истражни ходници

  • Проспекција и истраживање минерализације злата на подручју Чока Ракита (Црни Врх)

    Ивана Сузић (2024)
    Рад се бави истраживањем лежишта злата и бакра на локацији Чока Ракита, која се налази у источном делу Србије, око 15 km од Жагубице. Прва истраживања на овом подручју компанија DPM (Dundee Precious Metals), у чијем је власништву ћерка компанија ДПМ Авала ДОО, је започела 2007. године, када су идентификоване аномалије злата у узорцима тла. Резултати почетних истражних бушења указали су на присуство комплексне минерализације у епикластичним стенама, али због неповољних металуршких карактеристика, ова минерализација није сматрана економски исплативом.Ипак, ...
    Чока Ракита, минерализација злата, скарновски тип лежишта, геолошка истраживања, истражно бушење, проспекција
    ... 20/035G } E | Š! ?*\ \ NČR NN V 0) > \\9( ) 7 j '\ 7 x s e 49 00 00 0 Legenda: <| Kontura istražnog prostora (13,81 km*) e 1 Prelomna tačka istražnog prostora Koordinate istražnog prostora O a -a 48 99 00 0 Xe ~< N a 48 94 00 0 48 95 00 0 48 96 00 0 48 97 00 0 48 ...
    ... DjnmantskobušeNe (8a) DAOOVAOJE RC bušenje (36) Legenda kartiranihjedinica H | MSK,MCS - Skam s Š GDI - Diorit, Diorit-porfinti }ž Š Rezultati istražnih bušotina” > OMO - Monoonil |kvarcmonconii N ·: IE svn-Lapori 1-2 S2 - Konglomerat, pešcari,oveni N -' 1. Konglomerati, pešcari O os-os | ...