Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Ремонт бушотина

133 items

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... došlo ponovo do gubitka isplake, bušotina nije završena 1 ispitana, te Je izvršena njena likvidacija i napuštanje bušotine. Bušotina S-3 (danas Sv-1) izvedena je u Svinjarevcu (današnje Ostojićevo) do konačne dubine od 1 745 m. Ni na bušotini S-2 ni na bušotini Sv-1, a koje su izvođene za potrebe ...
    ... 000 m. Za bušotinu Dv-1 se očekivalo da će se zahvatiti veće količine termalne vode nego što je to bio slučaj sa bušotinom S-I međutim istražni radovi su pokazali da je registrovana slična količina samoizliva i temperatura vode na bušotini Dv-1 kao što Je to bio slučaj sa bušotinom S-1. Termokarotažom ...
    ... duboke bušotine u svrhu istraživanja nafte (S-1, S- 2 ı S-3 (danas Sv-1)), a kasnije Još dvije (B-1 (danas Bij-I) i Dv-1). Navedene bušotine i njihova litostratigrafija, navedena u različitim literaturama, je korišćena pri izradi profila karata ranije pomenutih priloga. Bušenje bušotine S-1 u ...

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori
    ... su : Qr= 33mš Qn = 19,5 t. Nakon remonta 8. maja 2014. godine, ugrađena Je dozir pumpa za kontinualno doziranje inhibitora. To je rezultiralo stabilizacijom rada bušotine bez daljih problema sa kamencom. Izlaskom iz VNR-a (vreme nakon remonta), bušotina „X“ nastavila je rad sa stabilnim ...
    ... Problematika: Na bušotini „X“, zbog stvaranja kamenca, došlo je do smanjenja proizvodnje i čestih isključenja, što je dovelo do remonta 3 puta u toku dva meseca. Kamenac je povećavao opterećenje motora za 7-12%, što Je dodatno uticalo na efikasnost sistema. Parametri rada bušotine pre otkaza pumpe ...
    ... ktivnih bušotina čija proizvodnja može da bude i 3000 m*/d. Prilagodljiva uslovima u naseljenim mestima. Jednostavne za rad. Kontinualno merenje pritiska na dnu bušotine se izvodi na relativno lak način. Nagib bušotine ne predstavlja problem. Primenjiva za „off-shore“ bušotine. Hemijski ...

  • Projektovanje rada bušotine u povremenom gasliftu

    Milena Vikalo (2023)
    Fokus u ovom Završnom radu na temu „Projektovanje rada bušotine u povremenom gasliftu” biće prikaz postupka optimizacije kroz Krivu karakteristike rada gaslifta, zatim analitičko određivanje parametara rada gaslifta na osnovu kojih se grafičkim projektovanjem određuje dubina i optimalni broj gaslift ventila za koje se na posletku prikazuje i postupak testiranja. Povremeni gaslift jeste sekundarna metoda proizvodnje nafte uvođenjem veštačkog izvora energije, tačnije gasa koji se utiskuje u bušotinu u povremenim intervalima. Za projektovanje dubine ugradnje gaslift ventila primenjen je program „MS ...
    gaslift, projektovanje, optimizacija, povremeni gaslift, gaslift ventili, nafta

  • Kvartarni mekušci iz bušotine RB53/P1 na levoj obali Save u Beogradu

    Nikola Mitrović (2022)
    U radu je obrađena malakofauna gastropoda i školjki iz bušotine RB53/P1 sa leve obale Save u Beogradu. Iz dostupnog materijala je sakupljena i primenom paleontoloških metoda izdvojena prisutna malakofauna. Stratigrafski posmatrano u bušotini su konstatovani sedimenti panona preko kojih leže tvorevine pleistocenske i holocenske starosti. Na dubini od 27,2-7,0 m determinisana je fauna kvalitativno oskudna, ali veoma raznovrsna u okviru kola moluska, klasa gastropoda i bivalvija. U klasi gastropoda izdvojena su tri reda, četiri familije, sedam rodova i ...
    malakofauna, gastropoda, školjke, panon, Sava, Beograd

  • Uticaj ispirnog fluida na iznošenje stenskog materijala iz kanala bušotine

    Dušan Jarić (2023)
    Već dugi period tokom eksploatacije nafte i gasa, pravilan odabir remontnih radova je ključ očuvanja ležišta i uspostavljanja optimalne proizvodnje. Pravilan odabir svake pojedinačne operacije omogućava optimizaciju koja sa sobom nosi benefite, u vidu povećanja efikasnosti proizvodnje. Očuvanje prohodnosti kanala bušotine je ključno,kako bi remontni radovi mogli da se odvijaju neometano, a sve u cilju stabilne i prognozirane proizvodenje. Predstavljeno je više načina u skladu sa problematikom na koju nailazimo, kako se kanal bušotine održava prohodnim i čistim.Pored uobičajnog ...
    analiza, rizik, postrojenje, bušenje

  • FMEA aнализа постројења за бушење нафтних и гасних бушотина

    Павле Јанковић (2023)
    Заснивајући се на теоријским основама и прикупљеним искуственим подацима лица са дугогодишњим искуством из области бушења нафтних и гасних бушотина, у овом раду биће приказана FMEA - анализа врсте и ефеката отказа на постројењима за израду нафтних и гасних бушотина. Бушаћа постројења и њихови саставни делови биће засебно описани са циљем разумевања њихове функције при дефинисању ризика. Анализом ће бити обухваћени карактеристични откази система, особине и ризици изазвани њима, уз мере помоћу којих се ризици могу умањити или отклонити. ...
    ФМЕА, отказ, систем, постројење, бушење

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... OZNAKA BUŠOTINE 2S-4 DUBINA BUŠOTINE oorcinata - BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o OZNAKA _ koordinata X . Raipi inati OZNAKA ZS-4 koordinata X| 4968902.03 ; 7451417.46 BUŠIO ; - 70.70 - || ı G.O.O. OZNAKA BUŠOTINE ZS-4 DUBINA BUŠOTINE ; BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o. OZNAKA BUŠOTINE _ DUBINA ...
    ... Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihaj lo Pupin“ u Zemunu OZNAKA BUŠOTINE ZS-8 Prilog 4.5 OZNAKA BUŠOTINE ZS - 10 DUBINA BUŠOTINE 545.70 OZNAKA BUŠOTINE ZS -10 DUBINA BUŠOTINE 53.70 - i 4969293.31 Ri i OZNAKA ZS- 10 |koordinata X BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o ...
    ... Izvedene su tri istražne bušotine, koje su locirane na stubnim mestima i nose slovnu oznaku ZS i broj stubnog mesta (ZS- 15, ZS-17 ı ZS-18). Dubina istražnih bušotina se kretala od 30,50 - 40,00 m. Ove bušotine je izveo SI CIP - Zavod za geotehniku. Raspored istražnih bušotina bio je uslovljen fizičkim ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... OZNAKA BUŠOTINE 2S-4 DUBINA BUŠOTINE oorcinata - BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o OZNAKA _ koordinata X . Raipi inati OZNAKA ZS-4 koordinata X| 4968902.03 ; 7451417.46 BUŠIO ; - 70.70 - || ı G.O.O. OZNAKA BUŠOTINE ZS-4 DUBINA BUŠOTINE ; BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o. OZNAKA BUŠOTINE _ DUBINA ...
    ... Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihaj lo Pupin“ u Zemunu OZNAKA BUŠOTINE ZS-8 Prilog 4.5 OZNAKA BUŠOTINE ZS - 10 DUBINA BUŠOTINE 545.70 OZNAKA BUŠOTINE ZS -10 DUBINA BUŠOTINE 53.70 - i 4969293.31 Ri i OZNAKA ZS- 10 |koordinata X BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o ...
    ... Izvedene su tri istražne bušotine, koje su locirane na stubnim mestima i nose slovnu oznaku ZS i broj stubnog mesta (ZS- 15, ZS-17 ı ZS-18). Dubina istražnih bušotina se kretala od 30,50 - 40,00 m. Ove bušotine je izveo SI CIP - Zavod za geotehniku. Raspored istražnih bušotina bio je uslovljen fizičkim ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... sulfidnog i sulfatnog: sumpora, uzorci iz bušotina B-20 i B-28 su dodatno analizirani. Utvrđeno Je da je sulfidni sumpor prisutan sa 58% u bušotini B-20, odnosno 56% u bušotini B-28, dok je ostatak činio sulfatni sumpor. Takođe, deo uzoraka iz bušotina B-2, B-35, B-38 i B-39 analiziran je na prisustvo ...
    ... 1,00 109,00 84,00 25,00 Šema bušenja minskih bušotina R=1:100 'Nagiblepeze bušotina u pojasu miniranja: 90" Prečnik bušotina (mm): 76 Površina pojasa miniranja (m*): 22335 Ganmitura za bušenje: Tipa SIMBA (SOLO) Tabela bušenja |Bušotina| Centar |Dužina | Broj | Ummo | 905 kmjanj (m) | ...
    ... ubacuje u bušotine, za šta Je potrebna ı dovoljna jedna punilica klase Anol-CC 1000, što se ı usvaja. 4.4.5.Vreme punjenja i iniciranja Vreme punjenja i začepljenja svih bušotina na radilištu iznosi: Tm=N x tp +N X tpov + tin, min. gde je: N - broj bušotina 10 tp – vreme punjenja bušotine (10 ...

  • Утискивање отпадног материјала у бушотине

    Наташа Исламовић (2022)
    У оквиру обрађене теме у овом дипломском раду дефинисани су поступци у процесу истраживања, експлоатације и припреме нафте и гаса у којима се генеришу одређене количине отпадног материјала. Приказани су механизми који се користе за управљање отпадом са акцентом на утискивање отпадног материјала у инјекционе бушотине. Описане су врсте бушотина које се користе у нафтној индустрији, као и технике којима се врши инјектирање отпада. У уводу су описани аспекти заштите животне средине и основне карактеристике нафтног рударства, након чега ...
    Утискивање отпадног материјала, тубинг метода, ануларно утискивање, врсте отпада из нафтног рударства, одабир утисне формације

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... elaborata). Sa povišine izbušene su ukupno 63 bušotine odnosno, 53.930 m bušenja. Za sve bušotine geodetski su određene kote i koordinate, a za veći broj merene su i devijacije. Pojedine bušotine korišćene su za razna geofizička ispitivanja. Sve bušotine geološki su obrađene, uzeti su posebno uzorci ...
    ... miniranje s lepezastim rasporedom minskih bušotina, pri čemu su bušotine postavljene pod uglom od 90?* u odnosu na horizontalu i buše se vertikalno naniže iz hodnika za bušenje. Hodnik se nalazi u sredini komore, omogućavajući simetrično raspoređivanje bušotina u odnosu na osu hodnika ili komore.(Prikazano ...
    ... Šema bušenja minskilh bušotina R=1:100 'Nagiblepeze bušotina u pojasu miniranja: 907 Prečnik bušotina (mm): 76 Površina pojasa miniranja (m*): 22335 Garmitura za bušenje: Tipa SIMBA (SOLO) Tabela bušenja šotina Centar |Dužina | Broj | Ugao | 902 Rasjanjd „ > |] = & |žd ĆA 185| 12142} 97 | ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... preseka prostorija (m?) lp - dužina bušotine (m) n - koeficijent iskorišćenja bušotine 35 U cilju postizanja predviđenog oblika poprečnog preseka prostorije i efikasnog izbijanja preostale stenske mase, koriste se konturne minske bušotine. Ove bušotine se obično buše prečnika 150 do 200 mm ...
    ... Prilikom primene konturnog miniranja, konturne bušotine se pune sa 40 do 50% manje eksploziva u odnosu na ostale bušotine. S obzirom na to da su zalomne bušotine dodatno opterećene, količina eksploziva u njima se povećava za 20 do 30%. Kod bušotina prečnika 45 mm koristi se patrona prečnika 38 mm ...
    ... punjenja u bušotini, (84 m), dobijena grafički Lp — dužina prazne bušotine, (25 m), koja je takođe dobijena grafički L»=84 +25 = 109 m. Lb= 109 m. Koeficijent obaranja rude pri jednom miniranju u otkopnom bloku po metru bušotine onda iznosi: Kob = Qu/L» = 1.206,1/109 = 11,06 t/m bušotine. Kop ...

  • Димензионисање система електричних центрифугалних пумпи

    Јелена Марковић (2022)
    Електрична центрифугална пумпа (ЕЦП) је механичка метода екплоатације нафтних бушотина која има велику примену у свету. Правилан дизајн и примена ЕЦП опреме захтева разумевање продуктивности бушотине и односа фазног понашања флуида произведених у бушотини, као и пажљиву анализу активности у сваком степену инсталиране пумпе. Урађена је анализа рада пумпе на једној бушотини у оквиру које је уграђена ЕЦП пумпа са оптималним услова рада, помоћу софтвера SUBPump-a и Pengtools-a.
    Електрична центрифугална пумпа (ЕЦП), производња нафте, оптимизација рада, дизајн, анализа

  • Pregled rezultata istraživanja ležišta opekarske sirovine „Pustara” kod Inđije

    Bogdan Stepanov (2022)
    Ležište „Pustara” se nalazi severno 7 km od Inđije. Opekarska sirovina iz ležišta„Pustara” na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja pripada lesno-glinovitim sedimentima (glina 21%, prašina 74% i pesak 5%). Ležište je istraženo bušotinama sa kontinuiranim jezgrovanjem. Izbušeno je 11 istražnih bušotina ukupne dužine 209,45 m. Ukupne geološke rezerve opekarske sirovine u ležištu „Pustara” proračunate osnovnom metodom paralelnih vertikalnih preseka (profila), B i C1 kategorije rezervi iznose 4.188.114m3 ili 7.915.536 t.
    pustara, opekarska sirovina, istražne bušotine, kvalitet sirovine, geološke rezerve

  • Биостратиграфске и палеоеколошке карактеристике палиноморфи из бушотина Брадарац – Маљуревац и Бубушинац (депресије Дрмно)

    Ненад Зеленовић (2023)
    У раду је извршена детаљна анализа и испитивање палинолошког материјала терцијарних седимената депресије Дрмно. Палеопалинолошки материјал потиче из бушотина Брадарац – Маљуревац (Бра – Маљ 3) и Бубушинац (Буб – 1). Циљ израде овог рада је упознавање са методама палеопалинолошке анализе седимената, да се примјеном комплексних метода палеопалинолошких проучавања изврши палеоеколошка реконструкција микрофлоре, средине стварања седимената у којима су нађене палиноморфе и биостратиграфија испитиваног материјала. У палиноспектрима је одређено 40 родова и 76 врста који су приказани и описани на ...
    палинологија, споре, полен, биостратиграфија, палеоекологија

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... analizirano je ukupno četiri bušotine sa jezgrima ı dijagramima geofizičkih karotažnih merenja (GFK) i jedna bušotina za koju postoje samo geofizički podaci. Osnovni podaci o bušotinama dati su u tabeli ispod (tabela 2). 10 Tabela 2 Podaci o NIS bušotinama Naziv Bušotine | Konačna dubina (m) Nabušene ...
    ... sastava, sa ostacima ostrakoda. Bušotina X3 je najudaljenija bušotina na istraživanom području. Pored toga za nju ne postoje podaci za prvih 300 m geološkog stuba pa su na dobijeni na osnovu SP i EO krive. Radi se o glinama i peskovima koje se smenjuju ciklično. Bušotina ide do 824 m dubine ı nabušila ...
    ... a vezane su za progradacioni deltni sistem (slika 21). U bušotinama X1, X2, X3 konstantovane su Alđe, Ujfalu i Zađva formacije. U bušotini X4, diskordantno preko sarmata deponovani su sedimenti Zađva formacije. Korelacija između bušotina prikazana je na slici ispod (slika 21). 28 L | muođiO ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... buduće metro stanice „Francuska”. Pri tome, istražne bušotine na trasi metroa imaju oznake Bt dok bušotine na mestima budućih stanica imaju oznake Bs, a Bps su oznake bušotina sa ugrađenim pijezometarskim konstrukcijama. Sve tri istražne bušotine su izvedene do dubine od 41 m, u ukupnoj metraži od ...
    ... (km 13+305 – 13+380) 3.1. . . . . 1:100 Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bs-40 3.2. Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bps-41 1:100 3.3. . . . . 1:100 Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bs-42 Tabelarni prikaz rezultata laboratorijskih geomehaničkih 4.1. / i ...
    ... m. U narednoj tabeli dat je pregled izvedenih bušotina na trasi metroa za deonicu stanice „Francuska“ (km 73+305 — 13+380), sa njihovim apsolutnim kotama, koordinatama ı dubinama: Redni broj Oznaka Koordinate istražnih bušotina Dubina bušotine X y z (m) 1. Bs-40 7458282.418 | 4963941.987 85 ...

  • Побољшање рада дубинске пумпе на клипним шипкама модификацијом потисног вентила

    Страхиња Симовић (2022)
    Већ дуги период током историје производње нафте, дубинске пумпе на клипним шипкама су први и у многим случајевима једини избор када су у питању механичке методе експлоатације. Правилан одабир сваког појединачног елемента система омогућава оптимизацију која са собом повлачи бенефите у виду повећавања ефикасности и смањења трошкова. Тренутно примењени систем дубинских пумпи на клипним шипкама на лежишту „Т“ обезбеђује стабилну производњу и реализацију годишњих планова производње без већих проблема. У овом раду је приказан начин оптимизације система за механичку ...
    дубинска пумпа, оптимизација, прорачун опреме, потисни вентил

  • Опрема за пречишћавање и циркулацију испирних флуида

    Олга Николић (2022)
    За правилно обављање процеса експлоатације угљоводоника неопходна је квалитетно припремљена и обрађена исплака. Исплака са добрим физичким и хемијским карактеристикама, својим бројним функцијама обезбеђује изношење значајног флуида због кога се обавља процес израде канала бушотине, и набушеног стенског материјала како би се спречило његово нагомилавање на дну канала бушотине и изводило додатно бушење. Након проласка исплаке кроз канал бушотине врши се њено подизање ка површини бушаћег постројења и спроводи одвођење у систем за пречишћавање и циркулацију исирног флуида. Опрема која се ...
    исплака, вибрационо сито, хидроциклон, десандер, десилтер, „Mud Cleaner“,центрифуга, дегазатор, исплачна пумпа

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... konturne bušotine se pune sa oko 40-50% manje eksploziva nego ostale, dok se kod zalomnih bušotina, obzirom da su ove bušotine i najviše opterećene, povećava za 20 + 30%. Količina eksploziva po pomoćnim bušotinama prosečno iznosi: Qe Qp _ N—a' kg Količina eksploziva po konturnim bušotinama prosečno ...
    ... preseka prostorije, lb — dužina bušotine, m — koeficijent iskorišćenja bušotine (0,9). 44 U cilju dobijanja predviđenog oblika poprečnog preseka prostorije, kao i izbijanja preostale količine stenske mase koriste se konturne misnke bušotine. Pomenute minske bušotine obično se buše 150+200 mm od ...
    ... su: L – dužina svih bušotina, V – brzina bušenja, N – broj bušotina, n — broj bušaćih čekića (2), tpb — vreme promene bušotine (0,25 min), tps— vreme pripremno završnihoperacija (10 min), t — prosečno vreme zastoja (10 min). Vreme punjenja i začepljenja jedne bušotine traje 1 min, a povezivanje ...