Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Popovački basen

74 items

  • Fosilna flora Popovca

    Nenad Mladenović (2022)
    Popovački basen se nalazi u Srbiji u opštini Paraćin i spada u Pomoravski okrug. Paleofloristički material obrađen u ovom radu potiče sa lokaliteta cementare u Popovcu iz laporaca. Paleoflora odrađena je taksonomski, paleoekološki i stratigrafski. Od pronađenih 58 primeraka fosilne flore utvrđeno je 26 vrsta. Paleoflorom Popovca dominiraju jezerska i močvarna vegetacija sa duguljastim lisnim otiscima iz familije Myricaceae 31% U period u kom je rasla ova vegetacija vladala je topla i vlažna suptropska klima. Na osnovu analize mekušaca, ostrokoda, ...
    Paleoflora, taksonomija, paleoekologija, Popovački basen

  • Strukturno–tektonska evolucija Beranskog basena

    Katarina Stefanović (2023)
    Beranski basen predstavlja miocenski unutarplaninski basen Dinarida, pružanja severoistok-jugozapad, koji leži na preneotektonskoj osnovi Drina-Ivanjice, Istočnobosansko-durmitorske jedinice i Zapadne Vardarske zone. Na širem području okoline basena nalazi se i kontakt sa Prekarst i Bosna flišom. Obzirom da područje na kom se basen nalazi, kao i on sam, nisu u velikoj meri izučeni, ovim radom su date nove informacije o regionalnoj evoluciji Internih Dinarida u ovom području, granične zone Dinaridskog i Helenidskog uticaja i uvid u geološku evoluciju i formiranje ...
    Unutarplaninski basen, bimodalna esktenzija, egejski kolaps, rased Skadar-Peć, transtenzija

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... dosezali do Sarajevsko-Zeničkog basena (Andrić et al., 2017). Izvan Panonskog basena, ekstenzija je bila djelimično istovremena sa stvaranjem sistema dinaridskih jezera, 42 grupe miocenskih unutarplaninskih basena, koji su zabiježili endemsku faunu. Među svim basenima, najveći uočen je oligocens ...
    ... slika geološke građe ugljevičkog basena, sa posebnim akcentom na tektonsku evoluciju tog prostora. Ugljevički basen nalazi se u sjeveroistočnoj Bosni ı Hercegovini, a u geološkom kontekstu smješten Je u prelaznoj zoni između unutrašnjih Dinarida i Panonskog basena. Cilj istraživanja je bio inte ...
    ... ugljevičkog basena, počev od perma kao najstarijih sedimenata otkrivenih na ovom prostoru. Poseban akcenat je stavljen na paleogeno-neogene tvorevine od kojih je izgrađen i ugljevički basen. Kratak pregled tektonike Dinarida, kao ı jedinice koje se nalaze u domenu ugljevičkog basena, prikazani su ...

  • Stepen zrelosti uglja ležišta Avramica (basen Vrška Čuka)

    Branka Đurić (2022)
    Ugljonosni basen Vrška Čuka predstavlja najseverniji deo Stare planine, neposredno uz Srpsko-Bugarsku granicu, na oko 10km od opštine Zaječar.Otkopavanje uglja u basenu Vrške Čuke otpočelo je 1884. godine, a otkopavanje uglja iz ležišta Mala Čuka (Avramica) kreće 1959. godine i to je jedino ležište koje je ostalo u eksploataciji u okviru ovog basena. Ležište je otvoreno potkopom Avramica i zahvata površinu od 3,2 km2. U okviru produktivne lijaske ugljonosne serije izdvojena su tri ugljena sloja.Prvi ugljeni sloj je genetski najstariji ...
    petrografski sastav, antracit, basen Vrška Čuka

  • Geološka evolucija Ugljevičkog basena (Severoistočna Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2022)
    U radu je prikazana opšta slika geološke građe ugljevičkog basena, njegove litostratigrafske karakteristike, regionalni i lokalni tektonski odnosi kao i geološka evolucija samog basena. Cilj rada je integracija novih znanja o opštim problemima geologije ovog područja odnosno pokušaj da se znanje o geološkoj evoluciji područja Ugljevika podigne na viši nivo. Za rješavanje problematike geološke evolucije, kao i navedenih ciljeva, vršeno je geološko kartiranje i prikupljani su podaci o litološkim, strukturnim i tektonskim karakteristikama područja. Pored toga, korišteni su brojni izvori informacija, ...
    Evolucija, basen, Dinaridi, Zapadno-Vardarska zona, transgresija

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... faza nakon prekida veze sa ostalim basenima Paratetisa ı deltno-fluvijalna faza koja je vezana za zatvaranje basena (ter Borgh et al. 2013). Transgresija mora dogodila tokom badena kao posledica ekstenzije kada se basen povezao sa otvorenim morem. Izolacija basena usled izdizanja Karpata i Dinarida ...
    ... uspostavljanjem sistema sa razvijenim drenažnim basenima i kontinualnim >ni i i tokom. Generalno su pozicionirani duž ose basena i deponati dren__aznlh basena' Zapunjavanje se čoslo javljaju kao rani kontinentalni sedimenti. Stopa dUbIjlh delova basena. sedimentacije je veća ili jednaka stopi subsidencije ...
    ... i zapadu. Stene pomenutih jedinica su pokrivene neogenim sedimentima Panonskog basena, a na području Fruške gore se nalaze u jezgru njene antiforme (Schmid et al. 2020). Panonski basen je klasičan primer basena iza ostrvskog luka sa istanjenom kontinentalnom korom, što je posledica „roll back-a“ ...

  • P-T analiza uglja RB Kolubara

    Rada Vitomir (2024)
    Rudarski basen Kolubara predstavlja jedno od najvažnijih ležišta lignita u Republici Srbiji i ključni je faktor u snabdevanju zemlje energijom. Kvalitet uglja iz ovog basena direktno utiče na efikasnost termoelektrana i zadovoljenje energetskih potreba. U ovom radu, opisan je značaj tehničke i elementarne analiza uglja kako bi se utvrdili fizičko-hemijski parametri uglja iz Rudarskog basena Kolubara. U drugom delu rada dat je opis P-T analize uglja i njen značaj za ocenu mogućnosti čišćenja uglja. Takođe, dati su i rezultati ...
    Rudarski basen Kolubara, pliva tona analiza, lignit, kvalitet uglja, energetska efikasnost
    ... čišćenja uglja po Henry-Reinhardt-u 29 3. RUDARSKI BASEN KOLUBARA Rudarski basen Kolubara predstavlja jedan od najvažnijih rudarskih regiona u Republici Srbiji, koji se nalazi u zapadnom delu zemlje, u blizini grada Lazarevca. Basen je poznat po rezervama lignita, što ga čini ključnim faktorom ...
    ... a u blizini basena. Geološka struktura Rudarskog basena Kolubara je kompleksna, sa višeslojnim ležištima lignita koji se nalaze na različitim dubinama. Ovi slojevi lignita su razdvojeni slojevima drugih materijala, kao što su glina, pesak i šljunak. Ukupne rezerve uglja u basenu procenjuju se ...
    ... se na više stotina miliona tona, što Rudarski basen Kolubara čini Jjednim od najvećih ležišta lignita u Evropi. Slika 8. Rudarski basen Kolubara Eksploatacija uglja u Rudarskom basenu Kolubara vrši se uglavnom površinskom eksploatacijom, zbog relativno plitkog položaja ugljenih slojeva. Ova ...

  • Neoalpska tektonika severne Šumadije

    Dušan Novaković (2023)
    Obrada teme „Neoalpska tektonika severne Šumadije“ima za cilj proučavanje neotektonskog razvoja Šumadije, sa posebnim naglaskom na okolinu Beograda. Glavna metoda analize korišćena u ovom radu je metoda analize energije reljefa kao pokazatelja novije tektonske evolucije. Dopunske informacije dobijene su analizom morfoznakova neotektonske aktivnosti na fotogrametrijskim topografskim kartama. Regionalne rasedne strukture analizirane su na satelitskom snimku Šumadije i južne periferije Panonskog basena. Dobijeni podaci su statistički obrađeni i tumačeni u kontekstu neotektonske aktivnosti. Utvrđeni glavni rasedni sistemi pružanja SZ – JI i ...
    Neotektonika, geomorfološka analiza, Šumadija, Panonski basen, neotektonski aktivni rased

  • Tektonsko-depoziciona dinamika kredno-paleogenog foreland basena u Istočnoj Hercegovini

    Marija Bjeloglić (2023)
    U radu su prikazane tektonske i depozicione osobine kredno-paleogenog foreland basena na području Gacka (istočna Hercegovina). Posebno su pažljivo analizirani flišni sedimenti otkriveni duž profila na putu Gacko – Tjentište koji su podijeljeni na pet superpozicionih paketa. U sedimentima prvog i drugog superpozicionog paketa pronađeni su rjeđi ostaci planktonskih mikrofosila i sitan, neodredljivi fosilni detritus različitih gornjokrednih stratigrafskih nivoa: Globotruncanita stuartiformis (Dalbiez), Radotruncana cf. subspinosa (Pessagno), Marginotruncana sp., grupa "Hedbergella Ticinella", Heterohelicidae, Calcisphaerulidae iz srednjeg kampana i pitonele i globotrunkanide. ...
    Gacko-Tjentište, durmitorski fliš, paleocen, paleonaponsko polje

  • Visokorezolutivna sekvenciona stratigrafija ugljeva Kostolca

    Anastasia Ninić (2023)
    Visokorezolutivna sekvenciona stratigrafija kao princip posmatranja evolucije depozicionih uslova, njihove zavisnosti i uzoročno – posledične veze sa velikim promenama globalnih parametara, ostavila je veliki uticaj na razvoj današnje sedimentologije. U ovom istraživanju ispitivana je mogućnost primene visokorezolutivne sekvencione stratigrafije na neogenom ugljenom basenu kod Kostolca, sa ciljem definisanja depozicionog sistema, izdvajanja sekvenci i rekonstrukcije evolucije Kostolačkog basena u vreme panona. Radi povećanja preciznosti intepretacije, sprovedena su ispitivanja sedimentološkim, paleontološkim, geofizičkim i petrografskim metodama. Rezultati ovih analiza ukazali su na ...
    Peri - Panonski basen, miocen, progradacija, stratigrafska korelacija, macerali, geofizički karotaž

  • Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)

    Mališić Anđela (2022)
    Ležište uglja Glisnica, pripada Pljevaljskom ugljonosnom basenu (Crna Gora) i nalazi se 180 km sjevero-istočno od Podgorice. Površina Pljevaljske kotline pod jezerskim neogenim sedimentima iznosi 18 km2. U okviru jezerskih sedimenata koji leže transgresivno preko tvorevina različite starosti izdvajaju se: podinske gline (1M2), ugljeni sloj (2M2) i povlatni laporci (3M2). Ugalj ležišta Glisnica po kvalitetu svrstava se u lignite sa relativno visokim sadžajem vlage, povišenim sadržajem pepela i ukupnog sumpora i donjom toplotom sagorjevanja prosječno 10.989 kJ/kg, što odgovara ...
    lignit, maceral, refleksija huminita, ježišta Glisnica

  • Седиментологија подине неогеног језерског басена ширег подручја Слатине (ист. Србија)

    Филип Манојловић (2022)
    Стене источне Србије имају разноврсан састав и начин постанка. Поред тога, у њима су лежишта сировина које су неопходне за функционисање данашњег друштва. У овом раду су проучаване горњокредне седиментне стене подине неогеног језерског басена шире околине села Слатине код Бора. Стене су узорковане на терену бушотинама, а затим проучаване у лабораторији где су извршена оптичка и хемијска испитивања. Оптичка испитивања су подразумевала преглед стена под микроскопом, док су хемијска испитивања подразумевала калциметрију. У бушотини која је израђена су ...
    седиментологија, источна Србија, кластити

  • Tektonske i litostratigrafske karaktertsike stenskih formacija na području centralne Šumadije

    Nikolina Ćirić (2023)
    Cilj ovog master rada je da kroz izdvajanje stenskih formacija Istočne Vardarske zone i njihovih tektonskih i litostratigrafskih karaktertsika na području centralne Šumadije proširi znanje o preobdukcionom i postobdukcionom režimu na ovom području, odnosno pruži bolje poznavanje geodinamičkih relacija između jedinica na kontaktu Evrope i Adrije, u širem obuhvatu Vardarske zone. Metodologija istraživanja obuhvatala je geološko kartiranje na unapred odabranim lokalitetima u širem području centralne Srbije. Tokom istraživanja, proučavane su četiri geološke jedinice u tom regionu, uključujući metamorfne tvorevine ...
    Pre-obdukcioni basen, Karbonatni pokrov, Istočna Vardarska zona, Centralna Srbija

  • Петрографски састав угља лежишта Тамнава западно поље (Колубарски басен)

    Владимир Крстић (2022)
    Лежиште угља ,,Тамнава''-Западно поље, припада Колубарском угљоносном басену који захвата површину од око 600 km2.Налази се на око 50 km југозападно од Београда и простире се у средњем и доњем току реке Колубаре и њених притока Тамнаве и Пештана. У северном делу угаљ је био близу површине терена, а идући ка југу простире се на већим дубинама. Угљоносна серија је изграђена од миоценских седимената понтског ката, портаферског подката – 2М23 који су развијени у плитководној фацији. Подину образују пескови ...
    лигнит, мацерал, рефлексија, Тамнава западно поље

  • Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру површинског копа "Поље Е" рударског басена Колубара

    Милош Глигоријевић (2023)
    Рударство као привредна грана, мора да се прилагођава новим стандардима и регулативама у оквиру одговорног и одрживог развоја минерално сировинског комплекса и заштите животне средине и експлоатације лежишта минералних сировина. Оно укључује интегрисано планирање и испитивање геолошких ресурса и резерви корисних минералних сировина и управљање техничко-технолошким процесима откопавања и припреми у функцији интердисциплинарних аспеката екологије, организације и економике. Рекултивација површинских копова и одлагалишта је саставни део укупних процеса и периода у експлоатацији минералних сировина.Рекултивацију чине техничка и биолошка рекултивација ...
    површински коп, одлагалиште, експлоатација, техничка рекултивација, биолошка рекултивација

  • Tehničke karakteristike i tehnologija rada opreme za odlaganje na površinskim kopovima i odlagalištima sa primerom PK Drmno kostolačkog ugljenog basena

    Dušan Cvetković (2022)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika tehnološkog procesa odlaganja otkrivke i jalovine u površinskoj eksploatacili ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz tehničko-tehnoloških karakteristika i načina rada odlagača i druge opreme na odlagalištima, kao i tehnološke šeme rada odlagača na primeru površinskog kopa Drmno. Definisan je pojam odlagališta, podela i način njihovog formiraja. Takođe, pored odlaganja odlagačima radom je predstavljen opis i tehničko-tehnološke karakteristike plužnog odlaganja, odlaganja skreperima, buldozerima, dreglajnima i kašikarima.
    Površinski kop, odlaganje, odlagač, jalovina, tehnološka šema

  • Геолошке карактеристике подручја Зворника (источна Босна)

    Анастасиа Нинић (2022)
    Подручје шире околине Зворника, у источној Босни и Херцеговини, дуже време није било предмет новијих истраживања, која би била заснована на класичним регионално – геолошким методама. Из потребе за бољим разумевањем односа јединица и њихових особина, одабране су методе геолошког картирања, са акцентом на структурно – тектонска истраживања, затим методе неотектонске анализе (квантитативне и квалитативне геоморфолошке методе) и корелације на основу седиментолошких карактеристика Тузланског басена. Будући да је од интереса било што боље разумевање еволуције терена са тектонског аспекта, подручје ...
    Динариди, Зворнички шав, структурно – тектонска анализа, неотектонска активност

  • Geološke karakteristike jedinice Istočno-Vardarskih ofiolita (Centralna Srbija)

    Nikolina Ćirić (2022)
    Istraživano je područje Istočne-Vardarske zone (Centralna Srbija) kao deo značajne geotektonske jedinice-Vardarske zone. Cilj ovog rada je da se kroz usko bavljenje jedinicom Istočno-Vardarski ofioliti, njenom litologijom, internim sklopom, kao i odnosima prema drugim jednicama, pruži određeni doprinos razumevanju njenog položaja i uslovima smeštanja u okviru šire Vardarske zone i njenog značaja u geologiji Balkanskog poluostrva. Koristeći se standardnom metodom geološkog kartiranja po unapred određenim lokalitetima, proučavane su jedinice u široj zoni područja centralne Srbije. Izdvojeni su metamorfiti Srpsko ...
    Istočno-Vardarski ofioliti, Karbonatni pokrov, Srpsko-makedonska masa, Centralna Srbija

  • Упоредна анализа резултата рада различитих врста булдозера у РБ Колубара

    Никола Вукелић (2022)
    Дипломски рад се састоји из основног дела уком су описани основни подаци о Рударском басену Колубара као што су географки положај, геологија басена, производни процес угља. У специјалном делу приказани су помоћни радови, од чега се они састоје, њихова важност у производном процесу на површинским коповима. Значај и учешће помоћних машина за успешну експлоатацију. Поделу, примену, и конструкцију дозера. Трошкове помоћне механизације обухватајући оперативне трошкове горива, мазива, уља као и трошкове власништва и трошкове одржавања. Одржавање дозера и преглед ...
    РБ Колубара, дозер, трошкови, одржавање, помоћна механизација

  • Геолошке карактеристике подручја Сјенице

    Вук Радевић (2022)
    Користећи се подацима прикупљеним током теренског рада и литературним подацима описане су геолошке карактеристике подручја Сјенице. Дат је опис формација мезозојске старости. Приказане су особине кварцних пешчара, доломитичних кречњака, масивних кречњака тријаса. Дати су прикази седиментних стена које изграђују офиолитски меланж (дијабаз-рожњачку формацију) као и ултрамафитских стена масива Озрен. Такође, описани су и седименти неогене старости стварани у језерском басену. У овим седиментима се налазе и продуктивни делови са угљем. Описане су тектонске јединице околине Сјенице. Издвојене су Дрина-Ивањица тектонска јединица ...
    Tријаски седименти, офиолитски меланж, офиолити, југозападна Србија, геолошка еволуција, тектонски покрети