Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Бранко Костић

31 items

  • Анализа рудних парагенеза и алтерација у Pb-Zn лежишту Благодат

    Бранко Костић (2023)
    Опробавани узорци из бушотина набушених од стране Грот А.Д. у склопу лежишта Благодат коришћени су у циљу приказивања рудних парагенеза, присутних околорудних измена и степена алтерације стена. Истраживање је изведено применом методе рудне микроскопије, петролошком анализом узорака и коришћењем методе скенирајуће електронске микроскопије са енергетско дисперзивним спектроскопом (СЕМ-ЕДС). Анализом резултата утврђено је присуство две парагенетске фазе сукцесије рудних минерала. Старија фаза од рудних минерала садржи: сфалерит, галенит и пирит, док млађа фаза садржи и халкопирит. Разлика између фаза првенствено ...
    благодат, рудник Грот, рудна микроскопија, петролошка анализа, СЕМ-ЕДС

  • Način primene Bolter Majnera mb670 firme Sandvik sa preporukama za bezbedan rad

    Milica Kostić (2023)
    Kao temu završnog rada, mentor Prof. Dr. Vladimir Milisavljević mi je dodelilo završnu temu pod nazivom „Način primene Bolter Miner-a MB670 firme Sandvik sa preporukama za bezbedan rad“. Prilikom izrade teme obradila sam opšte karakteristike mašine, njene delove, njihovu međusobnu interakciju, kao i sveukupan način rada i primene Bolter Minera MB670. Poseban deo rada se odnosi na mere zaštite prilikom rukovanja sa mašinom.
    Bolter Miner, zaštita, opasnost, upozorenje

  • Primena bespilotnih letilica za izradu 3D modela etaže u cilju određivanje optimalnih parametara bušenja

    Aleksandar Kostić (2022)
    Bušenje minskih bušotina je postupak izrade cilindričnih šupljina u steni i mineralnoj sirovini,u koje se stavlja određena količina eksploziva radi miniranja. U svetu se pojavio veliki broj softvera i savremenih tehnologija u cilju dobijanja što preglednijih podataka koji bi bili od koristi za određivanje geometrije minskog polja,rezultata nakon miniranja i sl.Fokus u ovom radu je na korišćenju bespilotnih letelica za izradu 3D MODELA etaže u cilju određivanja optimalnih parametara bušenja. O-Pitblast je aplikativni softver kreiran za planiranje, kontrolu i ...
    bušenje, bespilotne letelice ,softveri, miniranje , savremene tehnologije

  • Албитски трахити Брестовачке бање

    Поњевић Радован (2023)
    Проучавање албитских трахита Брестовачке бање представља испитивање магматских стена на подручју источне Србије на локалитету града Бора. Само испитивање магматских стена се састоји од испитивања минерала који се налазе у тим стенама и хемијских анализа које означавају старост, односно период геолошке историје у коме су те стене настале и на који начин. Методе које су коришћене у испитивању су оптичка микроскопија и скенирајућа електронска микроскопија са енергетско-дисперзивним спектрометром (SEM-EDS).
    Брестовачка бања, трахити, оптичке методе SEM-EDS метода

  • Bazalti Pesače

    Anđela Jovanović (2023)
    Ispitivani bazalti geografski pripadaju Donjem Milanovcu, tačnije nalaze se na ušću reke Pesače u Dunav. Geološka građa obuhvata paleozojske tvorevine, među kojima su najbrojnije sedimentne stene, ali su prisutne i magmatske i metamorfne. Bazalti se javljaju u vidu manjih masiva. Ispitivani su primenom SEM metode, i metodom polarizacionog mikroskopa. Pored petrološkog ispitivanja, veći fokus dat je mandolama koje su njihova glavna teksturna karakteristika. Petrološkim i hemijskim ispitivanjima utvrđeno je da je stena bazalt, iako se često u literaturi pominje ...
    bazalti, mandole, SEM-EDS metoda, polarizacioni mikroskop.

  • Објекти геонаслеђа подручја града Београда – Петролошкa разматрања

    Александар Вујовић (2023)
    Предмет и циљ мастер рада је промоција и боље разумевање објеката геонаслеђа подручја града Београда. На основу досадашњег рада можемо донети закључке о геолошкој еволуцији истраживаног подручја и о њиховом свеобухватном значају у погледу геотуризма и геонаслеђа. Што се тиче заштите геонаслеђа сматрам да треба да обухвати повећање свести код људи о адекватном одржавању самог локалитета (избегавање било каквог оштећења и задржавање природног стања локалитета). Mера заштите могла би бити регулација комуналног отпада, контрола ширења дивљих животиња и биљака, ...
    Геотуризам, лесни профил, спрудни седименти, околина Београда, остракоде

  • Moncograniti potoka Radovac (Kosmaj)

    Maletić Milica (2023)
    Usled gravitacione nestabilnosti Dinaridskog orogena smeštanje Kosmajskog granitoida završeno je tokom paleogena i ranog neogena. Stene nastale u ovom periodu pripadaju šumadijskoj metalogenetskoj zoni, a petrografski su svrstane u tercijarne kalijske magmatske stene koje vode poreklo iz kontinentalne kore. Makroskopskom i mikroskopskom analizom je utvrđeno da se radi o moncogranitu zrnaste do porfiroidne strukture izgrađenom od ortoklasa, plagioklasa, kvarca, biotita i amfibola. Pojava sericita, epidota i hlorita ukazuje na izvestan stepen sekundarnih alteracija kojima je moncogranit podlegao u uslovima ...
    Kosmaj, moncogranit, geotermobarometrija

  • Petrofizičke karakteristike sijenita Tande

    Dijana Trajković (2023)
    Na osnovu strukture i mineralnog sastava stena je definisana kao dubinska magmatska stena iz intermedijarne grupe, nazvana sijenit. Sijeniti Tande pripadaju granitskom masivu Gornjane-Tanda-Blizna koji predstavlja najveći Variscijski pluton u Karpato-Balkanidima Istočne Srbije i zauzima 150 km2 . U okviru ovog masiva sijenit se javlja u vidu dva varijeteta. Primenom optičkih, fizičkih i spektroskopskih metoda određene su petrofizičke karakterisitke ova dva varijeteta. U okviru petrofizičkih karakteristika formiran je petrografski opis preparata, određena je specifična i prividna zapreminska masa, otvorena ...
    sijenit, masiv Gornjane – Tanda – Blizna, petrofizičke karakteristike, proces alteracije

  • Ksenoliti i anklave u dacitima Slavkovice i moncogranitima Kosmaja

    Bojana Nikolić (2022)
    Ispitivanje anklava i ksenolita je izvršeno na uzorcima koji su uzeti iz okoline sela Slavkovice i planine Kosmaj. Geografski posmatrano daciti Slavkovice i moncograniti Kosmaja se nalaze u centralnom delu Srbije. Geološka građa šireg područja Slavkovice je izgrađena uglavnom od sedimentnih tvorevina karbonske, permske, trijaske, kredne i miocenske starosti, ali su zastupljeni i stenski masivi koji pripadaju ofiolitskom melanţu jurske starosti izgrađenom od serpentinita, dijabaza i harcburgita. Pored navedene litologije, za ovo područje je karakteristično prisustvo produkata Rudničko-ljiškog vulkanizma: ...
    anklave, ksenoliti, daciti, moncograniti, Slavkovica, Kosmaj

  • Istorijat kretanja tržišnih cena nafte i gasa - ključni faktori i događaji

    Milica Janković (2022)
    Kroz istoriju naftne i gasne proizvodnje, u poslednjih 160 godina, tržišne cene ovih strateških mineralnih sirovina imale su puno skokova i padova. Za te promene su zaslužni različiti faktori ili bitni događaji koji su se dešavali kako u prošlosti, tako i danas. Na nagle promene tržišnih cena nafte i gasa utiču različiti ekonomski i vanekonomski faktori, od kojih se kao najbitniji izdvajaju faktori ponude i tražnje, geološki i geografski faktor,geopolitički faktor i tehnološko-tehnički faktor. Razmatranje faktora koji utiču na ...
    nafta, gas, promene tržišnih cena, faktori, ključni događaji

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Кречњаке брече на подручју Лучана (Милојевића брдо)

    Мирослав Радета (2023)
    Задатак овога рада је био, потврда сазнања да је ово географско подручије Лучана (Милојевића брдо) изграђено од кречњачких творевина. После краћег описа географског положаја, прегледа ранијих истражијања и геологије ширег подручија усмерили смо пажњу на лабараторијске методе. Анализа и интерпретација добијених резултата изведена је на основу испитивања 11 различитих узорака, прикупљених са истраживаног подручија. Поред наших лабараторијских испитивања, ослањали смо се на претходна истраживања и публиковане резултате ранијих испитивања. Наши резултати су показали да је 7 узорака од 11 ...
    кречњачке брече, Милојевића брдо, анализе, карбонати

  • Ispitivanje istražnih bušotina za naftu i gas – principi i oprema

    Danilo Tomović (2023)
    Ispitivanje istražnih i razradnih bušotina za naftu i gas predstavlja kompleksan proces koji obuhvata niz tehnoloških i operativnih postupaka koji se izvode u cilju dobijanja pouzdanih parametara za karakterizaciju ležišta nafte i gasa. Ispitivanje bušotina može se vršiti kod istražnih i razradnih bušotina. Kod istražnih bušotina se vrši u cilju definisanja ležišta nafte i gasa, dok kod razradnih bušotina ono se izvodi u cilju definisanja proizvodnih parametara. Proces ispitivanja bušotine se vrši tokom i nakon bušenja. Postupci koji se ...
    ispitivanje istražnih bušotina, testiranje, osvajanje, hidrodinamička merenja

  • Stepen zrelosti uglja ležišta Avramica (basen Vrška Čuka)

    Branka Đurić (2022)
    Ugljonosni basen Vrška Čuka predstavlja najseverniji deo Stare planine, neposredno uz Srpsko-Bugarsku granicu, na oko 10km od opštine Zaječar.Otkopavanje uglja u basenu Vrške Čuke otpočelo je 1884. godine, a otkopavanje uglja iz ležišta Mala Čuka (Avramica) kreće 1959. godine i to je jedino ležište koje je ostalo u eksploataciji u okviru ovog basena. Ležište je otvoreno potkopom Avramica i zahvata površinu od 3,2 km2. U okviru produktivne lijaske ugljonosne serije izdvojena su tri ugljena sloja.Prvi ugljeni sloj je genetski najstariji ...
    petrografski sastav, antracit, basen Vrška Čuka

  • Tektonske i litostratigrafske karaktertsike stenskih formacija na području centralne Šumadije

    Nikolina Ćirić (2023)
    Cilj ovog master rada je da kroz izdvajanje stenskih formacija Istočne Vardarske zone i njihovih tektonskih i litostratigrafskih karaktertsika na području centralne Šumadije proširi znanje o preobdukcionom i postobdukcionom režimu na ovom području, odnosno pruži bolje poznavanje geodinamičkih relacija između jedinica na kontaktu Evrope i Adrije, u širem obuhvatu Vardarske zone. Metodologija istraživanja obuhvatala je geološko kartiranje na unapred odabranim lokalitetima u širem području centralne Srbije. Tokom istraživanja, proučavane su četiri geološke jedinice u tom regionu, uključujući metamorfne tvorevine ...
    Pre-obdukcioni basen, Karbonatni pokrov, Istočna Vardarska zona, Centralna Srbija

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Праћење квалитета ваздуха у граду Лесковцу за период од 2019. – 2022. године

    Немања Костић (2024)
    Еколошка деградација је део наших свакодневних живота. Активности повезане са напредовањем индустрије и индустријских постројења, као и огромно повећање у количини саобраћаја производе полутанте у урбаним срединама који утичу на квалитет како ваздуха, воде, земљшта, тако и на квалитет самог живота популације. Они имају негативан ефекат на здравље људи и животиња, и имају велики импакт на цео екосистем.Ослобађајаћи огромне количине полутанта у атмосферу, човек је већ приметљиво променио композицију атмосфере изнад густо насељених индустријских области. Присутност полутаната у ваздуху ...
    агађење ваздуха, полутанти, утицај на здравље
    ... граду Лесковцу за период од 2019. – 2022. године Немања Костић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Праћење квалитета ваздуха у граду Лесковцу за период од 2019. – 2022. године | Немања Костић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0008917 ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla” Milica Kostić Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla” | Milica Kostić | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0008871 ...
    ... FAKULTET ZAVRŠNI RAD MASTER AKADEMSKE STUDIJE MODELIRANJE DISPRZIJE DIMNIH GASOVA IZ TERMOELEKTRANE „NIKOLA TESLA A“ Kandidat: Mentor: Kostić Milica R502/23 Prof. Dr Aleksandar CvjJetić Beograd, 2024. godine KOMISIJA: Prof. Dr Aleksandar CvJetić , mentor Rudarsko-geološki fakultet ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... profesor, mentor Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 2. Dr Vesna Matović, redovni profesor, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 3. Dr Bojan Kostić, docent, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: REZIME Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... Beograd, septembar 2024. godine Komisija: l. DrMiloš Velojić, docent, mentor Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet 2. _ Dr Bojan Kostić, docent, član Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet 3. · Dr Vladimir Simić, redovni profesor, član Univerzitet u Beogradu, Ruda ...