Collected Item: “Geološka građa okoline Beograda”
Врста публикације
Дипломски рад
Језик
српски
Наслов (Наслов - поднаслов)
GEOLOŠKA GRAĐA OKOLINE BEOGRADA
Аутор
Gordana Soro
Година издавања
2022
Ментор (Милан Марковић, Никола Николић)
Marinko Toljić
Члан комисије (Милан Марковић, Никола Николић)
Marinko Toljić, Branislav Trivić, Uroš Stojadinović
Сажетак
U ovom diplomskom radu je prikazana geološka građa šire okoline Beograda. Analizirane su litostratigrafske osobine i tektonska građa kartiranih jedinica okoline južno od Beograda. Istraživanjem navedenih prostora, dobijeni su rezultati koji su omogućili interpretaciju litostratigrafskih i tektonskih odnosa, formiranih od kraja jure pa do recentnog vremena.
U tektonskom pogledu, sve tvorevine između Avale i Kosmaja su deo Vardarske zone. Istočni deo terena pripada Centralnoj Vardarskoj subzoni, a zapadni deo istraživanog područja pripada Eksternoj Vardarskoj subzoni.
Najstarije stene predstavljaju serpentinisani peridotiti obdukovani tokom gornje jure. Obdukcija je rezultirala formiranjem ofiolitskog melanža. Formacije starije donje krede čine: parafliš donje krede, straževički karbonatni turbiditi, dubokovodni cefalopodski laporci, urgonski krečnjaci i klastiti, krečnjaci i laporci alba i prelazni sedimenti alb-cenomana. Posebno obeležje mezozojskih formacija okoline Beograda je veći broj spilitskih dajkova gornjokredne starosti, utisnutih u gornjokredne sedimente. Gornjokredni sedimenti su raščlanjeni na tri jedinice: bazalnu jedinicu, preflišne laporace i fliš gornje krede. Produkt post-kolizionog magmatizma oligocenske starosti predstavljaju eruptivne stene i plutonska tela na potezu Avala-Kosmaj. Eruptivne stene predstavljene su latitima, andezitima, kvarclatitima, dacitima i riolitima.
Deponate neogena predstavljaju sedimenti badena, sarmata, panona i ponta Baden je predstavljen uglavnom sprudnim krečnjacima, dok sedimente sarmata grade glinci, peskoviti glinci i laporci. Panonske tvorevine izgrađene su od laporaca, alevrita, peskova i glina, dok je pont predstavljen kaspibrakičnim tvorevinama klastičnog karaktera.
U tektonskom pogledu, sve tvorevine između Avale i Kosmaja su deo Vardarske zone. Istočni deo terena pripada Centralnoj Vardarskoj subzoni, a zapadni deo istraživanog područja pripada Eksternoj Vardarskoj subzoni.
Najstarije stene predstavljaju serpentinisani peridotiti obdukovani tokom gornje jure. Obdukcija je rezultirala formiranjem ofiolitskog melanža. Formacije starije donje krede čine: parafliš donje krede, straževički karbonatni turbiditi, dubokovodni cefalopodski laporci, urgonski krečnjaci i klastiti, krečnjaci i laporci alba i prelazni sedimenti alb-cenomana. Posebno obeležje mezozojskih formacija okoline Beograda je veći broj spilitskih dajkova gornjokredne starosti, utisnutih u gornjokredne sedimente. Gornjokredni sedimenti su raščlanjeni na tri jedinice: bazalnu jedinicu, preflišne laporace i fliš gornje krede. Produkt post-kolizionog magmatizma oligocenske starosti predstavljaju eruptivne stene i plutonska tela na potezu Avala-Kosmaj. Eruptivne stene predstavljene su latitima, andezitima, kvarclatitima, dacitima i riolitima.
Deponate neogena predstavljaju sedimenti badena, sarmata, panona i ponta Baden je predstavljen uglavnom sprudnim krečnjacima, dok sedimente sarmata grade glinci, peskoviti glinci i laporci. Panonske tvorevine izgrađene su od laporaca, alevrita, peskova i glina, dok je pont predstavljen kaspibrakičnim tvorevinama klastičnog karaktera.
Кључне речи на српском (одвојене знаком ", ")
Vardarska zona, ofioliti, ofiolitski melanž, parafliš, fliš, tektonska građa.
Број страна
53
Ниво приступа
Затворени приступ
Лиценца
0. All rights reserved
Формат дигиталне датотеке
.pdf