Collected Item: “Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)”
Врста публикације
Мастер рад
Језик
српски
Наслов (Наслов - поднаслов)
Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)
Аутор
Mališić Anđela
Година издавања
2022
Ментор (Милан Марковић, Никола Николић)
Dragana Životić
Члан комисије (Милан Марковић, Никола Николић)
Dragana Životić, Vladimir Simić, Zoran Miladinović
Сажетак
Ležište uglja Glisnica, pripada Pljevaljskom ugljonosnom basenu (Crna Gora) i nalazi se 180 km sjevero-istočno od Podgorice. Površina Pljevaljske kotline pod jezerskim neogenim sedimentima iznosi 18 km2. U okviru jezerskih sedimenata koji leže transgresivno preko tvorevina različite starosti izdvajaju se: podinske gline (1M2), ugljeni sloj (2M2) i povlatni laporci (3M2). Ugalj ležišta Glisnica po kvalitetu svrstava se u lignite sa relativno visokim sadžajem vlage, povišenim sadržajem pepela i ukupnog sumpora i donjom toplotom sagorjevanja prosječno 10.989 kJ/kg, što odgovara ugljevima niskog ranga.
Maceralna analiza ispitivanih uzoraka uglja ležišta Glisnica pokazala je da u svim ispitivanim uzorcima dominiraju macerali huminitske grupe. Sadržaj macerala liptinitske grupe je znatno niži, dok je inertinitska grupa macerala zastupljena u veoma niskim koncentracijama. Srednja vrednost refleksije huminita na izmjerenim uzorcima iznosi 0,32±0,02. Izmerene vrednosti ukazuju na tendenciju blagog porasta refleksije sa dubinom.
Petrografska ispitivanja uglja ukazuju da ugalj ležišta Glisnica (Pljevaljski basen) vodi poreklo od viših biljaka koje su egzistirale u zoni šumske močvarne vegetacije, zoni zeljaste vegetacije i povremeno u zoni otvorenih vodenih površina.
Nivo vodenog stuba tokom deponovanja organske supstance mijenjao se od visokog do relativno niskog. Klima je bila vlažna i topla, vjerovatno bez suvih i toplih perioda, jer nije uočeno veće prisustvo inertinita koji bi ukazvali na suvu i toplu klimu. Visok sadržaj detritusne komponente u uglju ležišta Glisnica ukazuje na jako razlaganje u slabo alkalnoj do neutralnoj vodenoj sredini, koja je posledica paleoreljefa koji je najvećim delom izgrađen od mezozojskih krečnjaka. Ugalj se nalazi na stadijumu dijageneze sa niskim stepenom hemijske zrelosti, što je saglasno sa izmjerenom refleksijom, sadržajem vlage i donjom toplotom sagorjevanja.
Maceralna analiza ispitivanih uzoraka uglja ležišta Glisnica pokazala je da u svim ispitivanim uzorcima dominiraju macerali huminitske grupe. Sadržaj macerala liptinitske grupe je znatno niži, dok je inertinitska grupa macerala zastupljena u veoma niskim koncentracijama. Srednja vrednost refleksije huminita na izmjerenim uzorcima iznosi 0,32±0,02. Izmerene vrednosti ukazuju na tendenciju blagog porasta refleksije sa dubinom.
Petrografska ispitivanja uglja ukazuju da ugalj ležišta Glisnica (Pljevaljski basen) vodi poreklo od viših biljaka koje su egzistirale u zoni šumske močvarne vegetacije, zoni zeljaste vegetacije i povremeno u zoni otvorenih vodenih površina.
Nivo vodenog stuba tokom deponovanja organske supstance mijenjao se od visokog do relativno niskog. Klima je bila vlažna i topla, vjerovatno bez suvih i toplih perioda, jer nije uočeno veće prisustvo inertinita koji bi ukazvali na suvu i toplu klimu. Visok sadržaj detritusne komponente u uglju ležišta Glisnica ukazuje na jako razlaganje u slabo alkalnoj do neutralnoj vodenoj sredini, koja je posledica paleoreljefa koji je najvećim delom izgrađen od mezozojskih krečnjaka. Ugalj se nalazi na stadijumu dijageneze sa niskim stepenom hemijske zrelosti, što je saglasno sa izmjerenom refleksijom, sadržajem vlage i donjom toplotom sagorjevanja.
Кључне речи на српском (одвојене знаком ", ")
lignit, maceral, refleksija huminita, ježišta Glisnica
Број страна
47
Ниво приступа
Затворени приступ
Лиценца
2. Ауторство – некомерцијално (CC BY-NC)
Формат дигиталне датотеке
.pdf