Collected Item: “Геолошке карактеристике подручја Зворника (источна Босна)”
Врста публикације
Дипломски рад
Језик
српски
Наслов (Наслов - поднаслов)
Геолошке карактеристике подручја Зворника (источна Босна)
Аутор
Анастасиа Нинић
Година издавања
2022
Ментор (Милан Марковић, Никола Николић)
Урош Стојадиновић
Члан комисије (Милан Марковић, Никола Николић)
Урош Стојадиновић, Маринко Тољић, Дејан Радивојевић
Сажетак
Подручје шире околине Зворника, у источној Босни и Херцеговини, дуже време није било предмет новијих истраживања, која би била заснована на класичним регионално – геолошким методама. Из потребе за бољим разумевањем односа јединица и њихових особина, одабране су методе геолошког картирања, са акцентом на структурно – тектонска истраживања, затим методе неотектонске
анализе (квантитативне и квалитативне геоморфолошке методе) и корелације на основу седиментолошких карактеристика Тузланског басена. Будући да је од интереса било што боље разумевање еволуције терена са тектонског аспекта, подручје је посматрано на регионалном нивоу. Геотектонски посматрано, подручје припада североисточним делом Јадарско – Копаоничком блоку, а
југозападним делом Дринско – Ивањичком блоку. Контакт ова два ентитета представља Зворнички шав, који се пружа правцем северозапад – југоисток. Резултати добијени поменутим методама указали су на три деформационе фазе кроз које је терен обликован. Прва фаза је представљена формирањем навлачних система услед колизије Адријске и Европске плоче, друга фаза је настала услед
екстензије у Панонском басену током олигоцена и миоцена док је трећа фаза, која је за последицу имала инверзију Панонског басена, активна и данас. Током треће деформационе фазе формирани су десни реверсни раседи, са доминантним правцем пружања северозапад – југоисток. Свеобухватна интерпретација података довела је до закључка о постојању неотектонски активног регионалног
раседа пружања северозапад – југоисток, од Тузле до Зворника и даље ка Србији. Према својим карактеристикама, овај расед доминантно показујe вертикално реверсно кретање, уз присутну компоненту десног хоризонталног кретања.
анализе (квантитативне и квалитативне геоморфолошке методе) и корелације на основу седиментолошких карактеристика Тузланског басена. Будући да је од интереса било што боље разумевање еволуције терена са тектонског аспекта, подручје је посматрано на регионалном нивоу. Геотектонски посматрано, подручје припада североисточним делом Јадарско – Копаоничком блоку, а
југозападним делом Дринско – Ивањичком блоку. Контакт ова два ентитета представља Зворнички шав, који се пружа правцем северозапад – југоисток. Резултати добијени поменутим методама указали су на три деформационе фазе кроз које је терен обликован. Прва фаза је представљена формирањем навлачних система услед колизије Адријске и Европске плоче, друга фаза је настала услед
екстензије у Панонском басену током олигоцена и миоцена док је трећа фаза, која је за последицу имала инверзију Панонског басена, активна и данас. Током треће деформационе фазе формирани су десни реверсни раседи, са доминантним правцем пружања северозапад – југоисток. Свеобухватна интерпретација података довела је до закључка о постојању неотектонски активног регионалног
раседа пружања северозапад – југоисток, од Тузле до Зворника и даље ка Србији. Према својим карактеристикама, овај расед доминантно показујe вертикално реверсно кретање, уз присутну компоненту десног хоризонталног кретања.
Кључне речи на српском (одвојене знаком ", ")
"Динариди", "Зворнички шав", "структурно – тектонска анализа", "неотектонска активност"
Број страна
46
Ниво приступа
Затворени приступ
Лиценца
0. All rights reserved
Формат дигиталне датотеке
.pdf