Collected Item: “Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника”
Врста публикације
Мастер рад
Језик
српски
Наслов (Наслов - поднаслов)
Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника
Аутор
Наталија Радосављевић
Година издавања
2022
Ментор (Милан Марковић, Никола Николић)
Ана Врањеш
Члан комисије (Милан Марковић, Никола Николић)
Ана Врањеш, Оливера Крунић, Дејан Миленић
Сажетак
Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, Рајчиновића бања, Бањска, Бања Вуча, Кисела Бања и др.) термоминералних вода који су главни индикатори перспективних зона за коришћење геотермалне енергије. Циљ истраживања јесте одређивање геотермалног потенцијала југозападног обода Копаоника. У ту сврху је примењена метода топлотног флукса, на основу које је одређен геотермални потенцијал истражног подручја, односно енергија која се може искористити. Метода топлотног флукса се базира на прорачуну термалне енергије, која је у јединици времена предата од земље и површинске воде у атмосферу, укључујући и кондуктивни доток термалне енергије, као и термалне изворе. Добијена енерија се може искористити за различите потребе, као што је балнеологија, топлификација објеката, пољопривреда и др. Коришћењем геотермалне енергије у те сврхе остварују се многе добити, како на еколошком тако и да економском фактору.
Кључне речи на српском (одвојене знаком ", ")
геотермална енергија, потенцијал, термоминералне воде, Копаоник
Број страна
75
Ниво приступа
Затворени приступ
Лиценца
0. All rights reserved
Формат дигиталне датотеке
.pdf