Мастер рад

српски

Analiza softvera za projektovanje ESP sistema

Aleksandar Sredojević

2024

Dušan Danilović

Dušan Danilović, Miroslav Crnogorac, Marija Živković

U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća i bušotina prestaje sa eruptivnim radom. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju fluida iz bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda eksploatacije. Najprimenljivije mehaničke metode eksploatacije su: gas lift (GL), dubinske pumpe sa klipnim šipkama (SRP), električne uronjene centrifugalne pumpe (ESP), zavojne pumpe (PCP) i hidraulične pumpe (HP). Jadna od tih metoda koja se uveliko koristi u svetu je sistem električnih potopljenih centrifugalnih pumpi (ESP- Electric Submersible Pumps), koji se postavlja u samu bušotinu i čiji rad pumpe povećava potreban pritisak kako bi se savladali gubici pritisaka na putu do površine. U ovom radu govoriće se o mogućim softverima koji se mogu primeniti za projektovanje ESP pumpe koja bi odgovarala ciljanoj proizvodnji za datu bušotinu. Za pravilno projektovanje ESP pumpe potrebni su mnogi ulazni podaci od koji su sledeći: PVT osobine fluida, hidrodinamička merenja (HDM), dimenzije bušotine i proizvodne opreme, ponašanje fluida pri utoku iz ležišta u bušotinu (IPR kriva), ponašanje fluida pri protoku kroz tubing-proizvodnu cev (VLP kriva). Softveri koji će se koristiti za projektovanje ESP sistema u ovom radu su: Prosper iz Petroleum Experts paketa i Pipesim. Biće izvršeno upoređivanje korišćenih softverskih alata za projektovanje ESP sistema u kontekstu konkretne bušotine. Na kraju, biće analizirane prednosti i nedostaci oba softvera.

električna centrifugalna pumpa (ESP), proizvodnja fluida, mehaničke metode eksploatacije, Prosper, Pipesim

77

Затворени приступ

0. All rights reserved

.pdf