Мастер рад

српски

Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

Јована Младеновић

2023

Весна Ристић Вакањац

Весна Ристић Вакањац, Душан Поломчић, Драгољуб Бајић

Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва овог дела Србије се врши на рачун подземних вода формираних у оквиру алувијалних наслага Велике Мораве. Развијена је пољопривредна производња а у приобалном делу ове реке врши се и интензивна експлоатација шљунка и песка која је у делу око Љубичевског моста узрокола продубљење корита у износу од чак 5 метра. Ово је за последицу имало снижење апсолутних кота нивоа ове реке у профилу Љубичевски мост. Како су подземне воде у хидрауличкој вези са Великом Моравом, као последица изнетог се јавило и снижење нивоа у бунарима. Ове промене довеле су првенстевено до смањења резерва подземних вода у алувиону, потом до промене квалитета подземних вода у овом делу што је 90-тих година довело до повећања нитрата изнад границе МДК.

хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

73

Затворени приступ

0. All rights reserved

.pdf