Mining and Metallurgical Waste as Potential Secondary Sources of Metals—A Case Study for the West Balkan Region
Објеката
- Тип
- Рад у часопису
- Верзија рада
- објављена верзија
- Језик
- енглески
- Креатор
- Robert Šajn, Ivica Ristović, Barbara Čeplak
- Извор
- Minerals
- Издавач
- MDPI AG
- Датум издавања
- 2022
- Сажетак
- Циљ овог рада је да прикаже хемијски састав и количине рударског отпада из прераде минералних сировина настале кроз историју рударства и прераде. Након детаљне инспекције је утврђено да је око 2,6 гигатона отпада депоновано на 1650 локација, а простире се на скоро 65 км2. Више од половине овог материјала, 55%, окарактерисано је као конвенционални отпад из рударства, 37% су депоније из прераде, а 8% је металуршки отпад. Већина ових јаловишта су нерегистрована, што представља извор контаминације за заједнице у њиховом окружењу. Према прикупљеним литературним подацима и додатним хемијским анализама, у складу са филозофијом зеро отпада, око 42 перспективне локације (око 270 милиона тона) могле би да се изаберу, а на којима се уз помоћ различитих напредних екоиновативних технологија могу применити методе опоравка. Подручја са највећим перспективним опоравком су Србија и Косово. У складу са постигнутим ценама метала у марту 2022. године, процењује се да би опоравак јаловине могао да донесе до 18,100 милиона УСД, што је много више у односу на цене из марта 2020. — 10,600 милиона УСД — када је тржиште роба било ограничено COVID-om-19. Поред комерцијалне вредности метала, не треба заборавити и на еколошки аспект који се јавља након примене концепта поновне употребе и рециклаже.
- The aim of this paper is to present a chemical composition and quantities of mining and processing waste landfills material developed during historical mining and smelting. After detailed inspection, it was found that approximately 2.6 gigatons of the waste had been deposited at 1650 sites, covering almost 65 km2. More than half of this material, 55%, is characterized as conventional mining waste, 37% belongs to the processing tailings, and 8% to metallurgical waste. Most of these tailing sites are unclaimed, presenting a source of contamination for nearby communities. According to the literature data collected and additional chemical analyses, in accordance with zero-waste philosophy, about 42 promising locations (c. 270 million tons) could be selected, where various advanced ecoinnovative methods of recovery could possibly apply. The areas with the highest prospective recovery are Serbia and Kosovo. In accordance with the metal prices achieved in March 2022, it is estimated that the recovery of tailings could bring up to 18,100 million USD, which is much more compared to the prices of March 2020—10,600 million USD—when the commodity market was governed by the COVID-19 restrictions. In addition to the commercial value of the metals, the environmental aspect should not be forgotten after the application of reuse and recycling concepts.
- том
- 12
- Број
- 5
- број страница
- 23
- doi
- 10.3390/min12050547
- issn
- 2075-163X
- Просторно покривање
- West Balkan
- Subject
- секундарнa лежишта, Западни Балкан, вредни елементи, економски потенцијални опоравак метала
- secondary deposits, West Balkan, valuable elements, economic prospective metal recovery
- Шира категорија рада
- M20
- Ужа категорија рада
- М22
- Је дио
- RESEERVE grant number 17029, RIS-RECOVER grant number 17128, RIS-CuRE grant number 18248
- Права
- Отворени приступ
- Лиценца
- Creative Commons – Attribution-Share Alike 4.0 International
- Формат
- Медија
minerals-12-00547-v2.pdf
Robert Šajn, Ivica Ristović, Barbara Čeplak. "Mining and Metallurgical Waste as Potential Secondary Sources of Metals—A Case Study for the West Balkan Region" in Minerals, MDPI AG (2022). https://doi.org/10.3390/min12050547
This item was submitted on 14. јануар 2025. by [anonymous user] using the form “Рад у часопису” on the site “Радови”: http://drug.rgf.bg.ac.rs/s/repo
Click here to view the collected data.