Претрага

Упит dcterms_subject_txt:pokretni prosek

10 items

  • Linearization of Input Signal as a Necessary Tool in Stochastic Modeling of Karst Groundwater

    Veljko Marinović (2021)
    Modelling of karst hydrogeological systems is a very complicated task, bearing in mind that for a deterministic model one should know the internal physical processes of precipitation transformation into discharge, while for a stochastic model nonlinear dynamic systems such as karst should be simulated by linear regression equations. Stochastic models need linearization of input time series due to often large residual in the recession period. This occur because the model is not able to absorb single rain episodes, which ...
    karstne podzemne vode, stohastičko modeliranje, transfer funkcije, pokretni prosek

  • Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана

    Бранислав Петровић, Вељко Мариновић (2021)
    Аутокорелациона и кроскорелациона анализа временских серија падавина и истицања подземних вода карстних врела Мокра и Дивљана (Сува планина, ЈИ Србија) извршена је ради формирања стохастичког ауторегресивно-кросрегресивног модела (ARCR) и прогнозе дневних вредности издашности. Будући да је тешко предвидети просторну дистрибуцију подземних вода у оквиру карстног хидрогеолошког система услед постојања хетерогености и анизотропности карстне издани (тј. кречњачких стена у овом случају), апликативност детерминистичких модела је минимизирана, па је примена стохастичког модела у овом случају учинковитија. Овим моделом могуће је дати ...
    карстно врело, стохастички модел, анализа временских серија, ауторегресивно-кросрегресивни модел (ARCR)

  • Projected changes in air temperature, precipitation and aridity in Serbia in the 21st century

    Boško Milovanović, Sebastian Schubert, Milan Radovanović, Vesna Ristić Vakanjac, Christoph Schneider (2021)
    У овој студији се испитују пројектоване промене средњих месечних и годишњих температура ваздуха, количине падавина и Де Мартоновог индекса аридности у Србији у 21. веку. У ту сврху статистички је моделована просторна дистрибуција температуре ваздуха и количине падавина на основу података 64 климатолошке станице и 421 падавинске станице за период 1976–2005 применом вишеструке линеарне регресије. Де Мартонов индекс аридности се израчунава из просторно распоређених података. Да бисмо добили регионалне просеке и варијабилност, Србију делимо на три поддомена: западну зону ...
    21 век, температуре ваздуха, климатске промене, Де Мартонеов индекс аридности, падавине, Србија

  • Assessment of environmental radioactivity and health hazard at Stara Planina region

    Slavko Dimovic, Boris Vakanjac, Ivana Jelic, Milena Rikalovic, Vesna Ristic-Vakanjac, Radoje Bankovic (2021)
    Циљ студије је био да се процени потенцијални ризик од зрачења у близини напуштених рудника уранијума, јаловишта или лежишта уранијума на Старој планини у Србији. За процену ризика одређено је неколико параметара: активност еквивалента радијума, Raeq, екстерни индекс опасности, Hex, брзина апсорбоване дозе гама зрачења, D, годишња ефективна доза на позадинској експозицији гама гама на отвореном, AEDoutdoor и ризик од рака током живота, ELCR. Добијени резултати су показали да сви узорци, осим једног, имају Raeq вредност и до два ...
    природна радиоактивност, животна средина, здравље, опасност, процена ризика

  • Процена ризика од удеса на флотацијском јаловишту "Ваља Фундата

    Милица Илиевски (2024)
    У овом завршном раду под називом: „Процена ризика од удеса на флоатацијском јаловишту „Ваља Фундата““ кроз 8 поглавља описане су примењене методе за управљање флотацијском јаловином, као и могући сценарији удеса који могу настати услед нестабилности брана или природних катастрофа.Рад користи технике попут FMEA и ALARP за анализу ризика, при чему се ризик дефинише као функција вероватноће и последица инцидента.Препоручене су мере за смањење ризика и унапређење стабилности брана,укључујући редовно одржавање и надградњу инфраструктуре.Резултати рада указују да је ризик ...
    флотацијска јаловина, процена ризика, рушење бране, удеси, еколошке последице

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Simulacija isticanja odabranih karstnih vrela pirotske kotline

    Saša Milanović, Branislav Petrović, Vesna Ristić Vakanjac, Ljiljana Vasić, Veljko Marinović, Petar Vojnović (2022)
    Analiza recesije, autokorelaciona i kroskorelaciona analiza vremenskih serija padavina i isticanja podzemnih voda karstnih vrela Krupac i Gradište (Stara planina, JI Srbija) izvršena je radi formiranja stohastičkog autoregresivno-krosregresivnog modela (ARCR) i kratkoročne prognoze dnevnih vrednosti izdašnosti. Usled postojanja heterogenosti i anizotropnosti karstne izdani veoma je komplikovano i zahtevno odrediti prostornu distribuciju podzemnih voda u okviru karstnog hidrogeološkog sistema, te je primenljivost determinističkih modela minimizirana. Stoga je upotreba stohastičkog modela u ovom slučaju svrsishodnija. Autokorelogram izdašnosti vrela Krupac pokazao je ...
    karstno vrelo, recesija, autokorelacija, kroskorelacija, ARCR MA model, JI Srbija

  • Application of auto-cross-regression models from the shortterm forecast of karst spring discharges

    Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinković, Ljiljana Vasić, Saša Milanović, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2024)
    Човек je одвајкада је покушавао да пронађе начина да предвиди одређене појаве у природи. Како су људске насеобине углавном биле везане за обале река, предикција поплаве је била од великог значаја за њен опстанак. Касније, развојем цивилизације, а нарочито са индустријском и технолошком револуцијом, отпочиње се са развојем одређених модела којима се на основу улазних компоненти срачунава излазна величина која је од интереса, а у овом случају је то протицај или водостај реке или извора (врела). Најједноставнији модели су ...
    режим, карстно врело, истицање, аутокросрегресиони модел

  • Application of auto-cross-regression models from the shortterm forecast of karst spring discharges

    Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Ljiljana Vasić, Saša Milanović, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2024)
    Човек од вајкада је покушавао да пронађе начина да предвиди одређене појаве у природи. Како су људске насеобине углавном биле везане за обале река, предикција поплаве је била од великог значаја за њен опстанак. Касније, развојем цивилизације, а нарочито са индустријском и технолошком револуцијом, отпочиње се са развојем одређених модела којима се на основу улазних компоненти срачунава излазна величина која је од интереса, а у овом случају је то протицај или водостај реке или извора (врела). Најједноставнији модели су ...
    режим, карстно врело, истицање, аутокросрегресиони модел