Претрага
105 items
-
Razvoj simulacionog modela za proračun dnevnih isticanja iz karstnih vrela
Vesna Ristić (2007)Vesna Ristić. Razvoj simulacionog modela za proračun dnevnih isticanja iz karstnih vrela, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2007
-
Mathematical modeling to define catchment size and real evapotranspiration (case study: Andrića karst spring, Western Serbia)
Marina Čokorilo Ilić, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković, Bojan Hajdin (2018)Water resources in karst are extremely important sources of drinking water supply. The quality of groundwater formed in karst aquifers is generally high and in most cases only chlorination is required. However, from a hydrogeological perspective, these water resources are the least studied. Often only basic information is available on catchment size, groundwater reserves (dynamic and static, if any) and groundwater balance. Detailed hydrogeological investigations and long-term monitoring of karst spring discharges are needed to acquire such information. In ...Marina Čokorilo Ilić, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković, Bojan Hajdin. "Mathematical modeling to define catchment size and real evapotranspiration (case study: Andrića karst spring, Western Serbia)" in National Conference with international participation “Geosciences 2018”, Bulgarian Geological Sciety (2018)
-
Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2
Kristina Gavrilović (2024)Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...... i 2" pa čak i sa vrelom "Klok" u selu Krupac (Čubrilović & Palavestrić, 1997). Pri malom kapacitetu ponora od 15 l/s ı malim izdašnostima vrela ova podzemna veza ostvarena je samo sa vrelom Gradište. 6.3. Dreniranje podzemnih voda vrela Krupac 1 i Krupac 2 Dreniranje karstne izdani vrši se isticanjem ...
... glavna karstna vrela: • vrelo "Kavak", kapaciteta 70-100 l/s (Qsr= 80 1/s) • vrelo "Krupac 1", kapaciteta 150-1000 I/s(Qsr= 200-220 1/s) • vrelo "Krupac 2", kapaciteta 40-600 I/s(Qsr= 80 1/s) • vrelo "Gradište", kapaciteta 105-800 UI/s(Qsr= 105 1/s) Vrela Krupac 1 i Krupac 2 Vrela Krupac ...
... voda u slivu vrela Krupac, uslovljen je strukturnim i hidrogeološkim karakteristikama istražnog terena. Generalni smer kretanja podzemnih voda je severoistok- jugozapad, tj. u pravcu dreniranja podzemnih voda na vrelima Pirotske kotline. Prema hidrauličkim karakteristikama, karstnu izdan Krupca ...Kristina Gavrilović. Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2, 2024
-
Резултати иницијалних хидрогеолошких истраживања карстног врела Бијели Нерини (централна Црна Гора)
Врeлo ’’Биjeли Нeрини’’ (305 мнв) нaлaзи нa сjeвeрoзaпaдним oбрoнцимa планине Мaгaник, изнaд кoритa риjeкe Мртвицe (на њеној десној обали). Извoриштe je рaзбиjeнoг типa, кoje je зaтрпaнo крупним блoкoвимa крeчњaкa и дoлoмитa. Извoриштe je вeoмa издaшнo, сa прeтпoстaвкoм дa у минимуму имa приближно 500 л/с, дoк му мaксимум прeлaзи и прeкo 2000 л/с, aли збoг кoнфигурaциje тeрeнa je зa сaдa билo вeoмa тeшкo пoтврдити тe вeличинe. Прeдстaвљa сeгмeнт који упoтпуњуje цjeлoкупну слику геолошких и физичкo-гeoгрaфских спeцифичнoсти кaњoнa риjeкe Мртвицe, десне ...Голуб Ћулафић, Вељко Мариновић, Јелена Крстајић, Бранислав Петровић. "Резултати иницијалних хидрогеолошких истраживања карстног врела Бијели Нерини (централна Црна Гора)" in Записници Српског геолошког друштва (за 2021. годину), Српско геолошко друштво (2022)
-
Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka
Andrijana Stanišić (2024)Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci... predstavljeno Je koncentričnim vrelom “Izvor” koje drenira najveći deo karstne površi Samanjca. Slivno područje vrela “Izvor” je izduženog oblika, pravca SZ-JI. Karstno vrelo nalazi se u samom severnom delu slivnog područja čija površina iznosi oko 27 km?. Vrelo se javlja na kontaktu krečnjaka ...
... Međutim, kod vrela koja se odlikuju velikim izdašnostima i brzim propagacijama vode od padavina u slivu, kao što je slučaj sa vrelom „Klisura II dolazi do česte pojave zamućenja ı to u granicama iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija (Tabela 6.4.-1.). Zamućenja karstnih vrela najčešće se Jjavljaju ...
... posledica je isticanja karstnih izdanskih voda na višim kotama, sistemima krupnih kanala koji su domninantniji u odnosu na matričnu poroznost. Manje vrednosti proticaja na vrelu “Nemanja I” posledica su “preuzimanja” voda od strane hipsometrijski višeg vrela, u periodu porasta nivoa podzemnih ...Andrijana Stanišić . Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka, 2024
-
Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića
Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić. "Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića" in KRAS - VEKOVNA NAUČNA INSPIRACIJA, naučni skup posvećen dr Dušanu Gavriloviću profesoru Geografskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet (2022)
-
Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)
Александар Танасковић (2024)Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...... Измењено: 2024-10-01 12:35:08 Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) Александар Танасковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) | Александар Танасковић ...
... Legenda • { Srniceslivnih podrušja kapliranih vrela · Pretpostavljena hidrogeološka vododelnica- između vrela Divljana i Ljuberađe Padavinska stanica , • Pluviografska stanica Brestov Dol • • M Vodomerna stanica [ •- Ljuberađa Vrelo Craka 2.1: IleMaTcku ripHKa3 CJIHBHHX IIOBpIIHHa ...
... nesigurno osmatran <----- Pretpostavljen pravac kretanja podzemnih voda • • • • Pretpostavljena vododelnica Hidrogeološke jedinice Tip izdani - Karstna izdan - Intergranularna izdan - Pukotinska izdan Geološke jedinice Naziv jedinice ] Sipar Peskovi, gline = Peščari, konglomerati, alevroliti ...Александар Танасковић. Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина), 2024
-
Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva
Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode... Kao što je već navedeno, za analizu režima karstnih izdanskih voda je 2009. god. uspostavljena monitoring mreža na vrelima: Mlave, Belosavac, Živkova Rupa, Krupajsko vrelo, Malo Vrelo i Veliko Vrelo. Osmatranja izdašnosti na ovim vrelima (izuzev Malog vrela), traju i danas, a karakterističan uporedni ...
... Vode ovog vrela se karakterišu izuzetno dobrim i postojanim fizičko-hemijskim karakteristikama voda, što ide u prilog dužini cirkulacije i boravku vode u podzemnom karstnom sistemu. Prema podacima osmatranja ovog vrela, može se zaključiti da vrelo ima režim izdašnosti sličan vrelu Mlave. Osmatranja ...
... Za Malo Vrelo i Veliko Vrelo utvrđeno je da se radi o gravitacionim vrelima i da dubine zaleganja glavnih kanala ne prelazi više od 10 m. Sa druge strane je kroz različite analize utvrđeno i da dubina karstifikacije zaleže znatno dublje od položaja glavnih kanala kod nekih karstnih vrela, do sada ...Ljiljana M. Vasić. "Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-07-14)
-
Turbidity simulation for short-term prediction: case study of the karst spring Surdup (Bor, Serbia)
Из перспективе снабдевања пијаћом водом, квалитет воде карстних издани је међу највишим, и често захтева само њихову дезинфекцију пре употребе. Међутим, карстне подземне воде изложене су одређеним притисцима. Током сушних периода углавном има мало воде, а током кишних периода има изненадних променa и квалитета и количине воде. Реакција слива на падавине је често брза и варијације у параметрима квалитета и квантитета (истицање, ниво вода, замућеност, укупан број микроорганизама, суспендовани нанос, итд.) су нестабилни. Ово захтева праћење истицања и ...Marina Pešić, Vesna Ristić Vakanjac, Boris Vakanjac, Kostadin Jovanov. "Turbidity simulation for short-term prediction: case study of the karst spring Surdup (Bor, Serbia)" in Comptes rendus de l'Academie bulgare des Sciences, Bulgarian academy of science (2016)
-
Simulacija isticanja odabranih karstnih vrela pirotske kotline
Saša Milanović, Branislav Petrović, Vesna Ristić Vakanjac, Ljiljana Vasić, Veljko Marinović, Petar Vojnović (2022)Analiza recesije, autokorelaciona i kroskorelaciona analiza vremenskih serija padavina i isticanja podzemnih voda karstnih vrela Krupac i Gradište (Stara planina, JI Srbija) izvršena je radi formiranja stohastičkog autoregresivno-krosregresivnog modela (ARCR) i kratkoročne prognoze dnevnih vrednosti izdašnosti. Usled postojanja heterogenosti i anizotropnosti karstne izdani veoma je komplikovano i zahtevno odrediti prostornu distribuciju podzemnih voda u okviru karstnog hidrogeološkog sistema, te je primenljivost determinističkih modela minimizirana. Stoga je upotreba stohastičkog modela u ovom slučaju svrsishodnija. Autokorelogram izdašnosti vrela Krupac pokazao je ...Saša Milanović, Branislav Petrović, Vesna Ristić Vakanjac, Ljiljana Vasić, Veljko Marinović, Petar Vojnović. "Simulacija isticanja odabranih karstnih vrela pirotske kotline" in Vodoprivreda, Српско друштво за одводњавање и наводњавање, Београд, Академија инжењерских наука Србије (2022)
-
An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area
Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić. "An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area" in Environmental Earth Science (2015). https://doi.org/10.1007/s12665-015-4390-y
-
Hazardous substances in karst aquifer waters - one of the results of the operational monitoring of groundwater in Serbia
У циљу оцене стања животне средине и разумевања потенцијалних узрока још раније евидентираног лошег хемијског статуса водног тела подземних вода „Крш–север“, извршенa je хидрогеолошка проспекција шире околине лежишта бакра Мајданпек, која је укључилаистраживање површинског копа, флотационог језера и главних карстних врела и пећина. Имајући у виду да се експлоатационо поље рудника бакра Мајданпек директно граничи са карстном издани и водним телом подземних вода „Крш–север“, параметри квалитета подземне воде су анализирани (in situ и лабораторијски) на два главна карстна врела ...Zoran Stevanović, Veljko Marinović, Branislav Petrović. "Hazardous substances in karst aquifer waters - one of the results of the operational monitoring of groundwater in Serbia" in Geoloski anali Balkanskoga poluostrva (Annales geologiques de la Peninsule balkanique), University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology (2020). https://doi.org/10.2298/GABP201107010S
-
Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана
Бранислав Петровић, Вељко Мариновић (2021)Аутокорелациона и кроскорелациона анализа временских серија падавина и истицања подземних вода карстних врела Мокра и Дивљана (Сува планина, ЈИ Србија) извршена је ради формирања стохастичког ауторегресивно-кросрегресивног модела (ARCR) и прогнозе дневних вредности издашности. Будући да је тешко предвидети просторну дистрибуцију подземних вода у оквиру карстног хидрогеолошког система услед постојања хетерогености и анизотропности карстне издани (тј. кречњачких стена у овом случају), апликативност детерминистичких модела је минимизирана, па је примена стохастичког модела у овом случају учинковитија. Овим моделом могуће је дати ...карстно врело, стохастички модел, анализа временских серија, ауторегресивно-кросрегресивни модел (ARCR)Бранислав Петровић, Вељко Мариновић. "Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана" in Записници Српског геолошког друштва, Српско геолошко друштво (2021)
-
Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta
Veljko J. Marinović (2022)Karstne podzemne vode koristi oko 700 miliona ljudi na svetu, čime je njihov značaj za svetsko stanovništvo nemerljiv. U sklopu doktorske disertacije vršena su istraživanja i analize karstnih sistema dela centralnog Balkana (Srbije, Crne Gore i Savskog sliva Bosne i Hercegovine), kako bi se evaluirao ovaj dragoceni resurs. Analize su vršene na primerima karstnih sistema vrela Perućac, Seljašnica, Mokra i Mlava (Srbija), Oko Bijele i Rijeka Crnojevića (Crna Gora) i vrelo Bosne (Bosna i Hercegovina), kao i na regionalnom ...karstni sistem, podzemna voda, pritisci na kvantitet i kvalitet, menadžment podzemnih vodnih resursaVeljko J. Marinović. Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta, Beograd : [V. Marinović], 2022
-
Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта
Јована Јанковић (2024)Карстно врело „Градиште“ налази се у истоименом селу, и користи се у сврху водоснабдевања града Пирота и околних села. Врело је настало на контакту неогених творевина Пиротске котлине и карстног масива Старе планине. Карстна издан сама по себи је хетерогена и анизотропна те се тешко успостављају правила и принципи циркулације подземних вода. О специфичности циркулације предметног врела најбоље говори анализа изотопске методе где је добијена старост воде и установљено постојање полумладих вода које залежу дубље у односу на младе ...... 09:11:12 Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта Јована Јанковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта | Јована Јанковић | | 2024 | | http://dr ...Јована Јанковић. Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта, 2024
-
Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)
Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)“Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...Petar Dokmanović, Veljko Marinović. "Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)" in Geoloski anali Balkanskoga poluostrva (Annales geologiques de la Peninsule balkanique), University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology (2021). https://doi.org/10.2298/GABP210311002D
-
Vulnerability Assessment as a Basis for Sanitary Zone Delineation of Karst Groundwater Sources—Blederija Spring Case Study
Примена метода рањивости подземних вода има велики значај код делинеације зона санитарне заштите карстних изворишта. Процена рањивости изворишта карстних подземних вода углавном је била базирана на Европском приступу (COST пројекат 620), који укључује анализу фактора К, који се односи на кретање подземне воде кроз засићену зону карстног система. У раду су примењене две методе за процену рањивости подземних вода - COP+K и TDM метода, како би се израдила најпогоднија карта рањивости изворишта која се може трансформисати у карту зона ...заштита изворишта карстних подземних вода, делинеација санитарних зона, COP+K метода, TDM метода, извориште подземних вода БледеријаVladimir Živanović, Nebojša Atanacković, Saša Stojadinović. "Vulnerability Assessment as a Basis for Sanitary Zone Delineation of Karst Groundwater Sources—Blederija Spring Case Study" in Water, MDPI AG (2021). https://doi.org/10.3390/w13192775
-
Groundwater gravitational circulation of Karst Veliko Vrelo and Malo Vrelo springs by isotope and the noble gas method: case study of the Beljanica Massif
Earth-Surface Processes, Geology, Pollution, Soil Science, Water Science and Technology, Environmental ChemistryLjiljana Vasić, Laszlo Palcsu, Huang Fen. "Groundwater gravitational circulation of Karst Veliko Vrelo and Malo Vrelo springs by isotope and the noble gas method: case study of the Beljanica Massif" in Environmental Earth Sciences, Springer Science and Business Media LLC (2019). https://doi.org/10.1007/s12665-019-8294-0
-
Примена ауторегресионих модела за потребе краткорочних прогноза истицања карстних врела
Вељко Мариновић, Весна Ристић Вакањац, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Душан Поломчић, Радисав Голубовић (2023)Модел вишеструке линеарне регресије је најчешће примењивани модел за симулације, односно прогнозе одговарајућих случајно променљивих величина. Као најједноставнији модели примењују се ауторегресиони (АР) модели који симулирају истицање карстних врела на основу издашности врела регистрованих претходних дана. АР модели примењени су на примерима Великог врела за шестогодишње периоде осматрања, односно врела Бање и Гостиљског врела за десетогодишње периоде осматрања. Укључивањем више независних величина, коефицијенти корелације безначајно расту, те је препорука да се максимално 3 независне променљиве укључе у симулациони модел. ...Вељко Мариновић, Весна Ристић Вакањац, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Душан Поломчић, Радисав Голубовић. "Примена ауторегресионих модела за потребе краткорочних прогноза истицања карстних врела" in 50. симпозијум о операционим истраживањима - SYM-OP-IS 2023, Тара, 18–21. септембар 2023., Београд : Медија центар „Одбрана” (2023)
-
Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)... neogenih i karstnih izdani tek treba da bude uspostavljeno. Od strane RHMZ trenutno se prate promene vodostaja i proticaja samo na jednom karstnom vrelu - vrelu Mlave. Pored vrela Mlave, tokom 1995. godine od strane iste službe otpočela su redovna hidrometrijska merenja na još 18 vrela, a osmatranja ...
... postojanje znatnih rezervi karstnih izdanskih voda. Među brojnim vrelima, jedanaest su najmanje izdašnosti sa više od 1000 l/s (lit. 21 i 22). Grupe karstnih vrela čija je izdašnost veća od 100 l/s u minimumu u „prosečnoj“ hidrološkoj godini, su: u Jadarskoj zoni: Vrelo Orlovac. u masivu Tare i Z ...
... postojanje znatnih rezervi karstnih izdanskih voda. Medu brojnim vrelima, jedanaest su najmanje izdasnosti sa vise od 1000 1/s (lit. 21 i 22). Grupe karstnih vrela ¢ija je izdasnost veca od 100 I/s u minimumu u »prosecnoj« hidroloskoj godini, su: e _u Jadarskoj zoni: Vrelo Orlovac. e umasivu Tare i ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić. "Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive" in Naših 40 godina, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet (2011): 49-77