Претрага

Упит dcterms_subject_txt:reaktivirani rased

100 items

  • Утицај реактивираних раседа на развој крашког процеса: примери из Карпато-балканида источне Србије

    Ана Младеновић (2022)
    Carpatho-Balkanides represent part of the complex Dinaric-Carpatho-Balkan orogenic system, that geomorphologically dominates the central part of the Balkan peninsula. The existence of this orogenic system is a result of closure of the Neotethys ocean and subsequent convergence of the Adriatic microplate and the Eurasian continent, that has been still active in the recent times. Such geodynamic characteristics conditioned complex tectonic structures, multiply reactivated during Late Cretaceous and Cenozoic. The main aim of this research is to determine impact of ...
    Карпато-балкански ороген, реактивирани расед, спелеолошки објекат, крашки процес

  • Uticaj reaktiviranih raseda na razvoj kraškog procesa: primeri iz Karpato-balkanida istočne Srbije

    Ana Mladenović (2022)
    Carpatho-Balkanides represent part of the complex Dinaric - Carpatho - Balkan orogenic system, that geomorphologically dominates the central part of the Balkan peninsula. The existence of this orogenic system is a result of closure of the Neotethys ocean and subsequent convergence of the Adriatic microplate and the Eurasian continent, that has been still active in the recent times. Such geodynamic characteristics conditioned complex tectonic structures, multiply reactivated during Late Cretaceous and Cenozoic. The main aim of this research is ...
    Karpato-balkanski orogen, reaktivirani rased, speleološki objekat, kraški proces

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... su naknadno reaktivirani kao gravitacioni, što predstavlja Još jedan od dokaza za starost i kredno- paleocenske kompresije i donjomiocenske ekstenzije. Primeri odnosa između ovih raseda dati su na tačkama osmatranja (Slika 4.7) T14, TI2, TI8 i T13. Prvi primer odnosa između raseda miocenske ekstenzije ...
    ... vezanom za domen raseda Skadar-Peć, koji je odgovoran za upravo tu ekstenziju, a izrazitog Je desnog smicanja. Tektonski kontakt je primarno nastao u kredno-paleocenskoj koliziji, međutim u naknadnom ekstenzionom procesu reaktivirani su stari reversni ı formirani novi normalni rasedi koji su doveli ...
    ... pri čemu su neki rasedi novoformirani, a neki reaktivirani stariji reversni ili čak predstavljeni delovima navlake, doveli su do predeformisanja terena. Ekstenzioni procesi su praćeni brzom erozijom, koja je izolovala delove Drinsko- ivanjičke okružene stenama Istočnobosansko-durmitorske Jjedinice ...

  • Pokazatelji recentne tektonske aktivnosti u speleološkim objektima Dževrinske grede (istočna Srbija)

    Ana Mladenović, Jelena Ćalić (2022)
    Sistem Timočkog raseda predstavljen je sistemom desnih transkurentnih raseda generalnog pružanja sever – jug, koji su bili aktivni u periodu oligocena i miocena u okviru Karpato-balkanskog orogena. Početak njihove aktivnosti vezuje se za rotaciju tektonskih jedinica Karpato-balkanida (Dacia Mega Unit) oko rigidne Mezijske jedinice. Aktivnost ovih transkurentnih raseda je akomodirala ovu rotaciju, pa se smatra da je kumulativno kretanje duž Timočkog raseda tokom perioda njegove aktivnosti bilo do 100 km. Usled kompleksnih tektonskih rotacija, rasedi ovog sistema doveli su ...
    Тимочки расед, Џеврински расед, Балта расед, спелеолошки објекат

  • Definisanje strukturnih odnosa primenom postupka horizontalni gradijent

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Natalija Jovanović (2019)
    Različiti postupci matematičkih transformacija se mogu primeniti na gravimetrijskim i magne tometrijskim podacima, kako bi se na istražnom terenu definisali strukturno-tektonski odnosi. U radu su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni gradijent na gravimetrisjkim podacima. Navedeni postupci su pomogli da se detektuju kontakti sa velikim padnim uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji ...
    gravimetrijski podaci, matematičke transformacije, rased, Vranjski basen
    ... koji se mogu interpretirati kao rasedi. Kao test područje izabran je širi prostor oko Vranjskog basena. Za definisanje položaja raseda na istražnom prostoru i za proveru da li detektovani rasedi po svom položaju mogu da se uporede sa neotek- tonskim rasedima definisanim geološkim istraživanji- ...
    ... sa neotek- tonskim rasedima za dati istražni prostor. Položaji neotektonskih raseda su dobijeni sa neotektonske karte Srbije 8. Na slici 9 su prikazani kontakti definisani pomoću postupka horizontalni i ukupni horizontalni gradijent (crvene linije) i neotektonski rasedi (crne linije). Analizom ...
    ... uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji neotektonskih raseda detektovanih tokom geoloških istraživanja u okolini Vranjskog basena se delimično ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... они (слика 4.4 б). Ови раседи секу раседе активиране током фазе D1, а неки од старијих раседа су реактивирани током деформационе фазе D2 (слика 4.3 г). Деформациона фаза D3: И – З екстензија Ову деформациону фазу карактерише активација веома стрмих нормалних раседа пружања С – Ј који припадају ...
    ... С обзиром на то да стрије ових раседа пресецају индикаторе кретања обе претходне деформационе фазе, ови раседи представљају реактивиране структуре, које су формиране током претходних тектонских фаза. Тензори палеонапона који су узроковали (ре)активацију ових раседа, карактеришу се субхоризонталном ...
    ... фаза раседања је та, да напон који делује може реактивирати само постојеће раседе са повољном оријентацијом, при чему је напон смицања довољно велики да буде јачи од отпора трења на раседној површи. Сепарација мерених података и формирање сетова раседа за прорачун тензора палеонапона састоји се из ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... они (слика 4.4 б). Ови раседи секу раседе активиране током фазе D1, а неки од старијих раседа су реактивирани током деформационе фазе D2 (слика 4.3 г). Деформациона фаза D3: И – З екстензија Ову деформациону фазу карактерише активација веома стрмих нормалних раседа пружања С – Ј који припадају ...
    ... С обзиром на то да стрије ових раседа пресецају индикаторе кретања обе претходне деформационе фазе, ови раседи представљају реактивиране структуре, које су формиране током претходних тектонских фаза. Тензори палеонапона који су узроковали (ре)активацију ових раседа, карактеришу се субхоризонталном ...
    ... фаза раседања је та, да напон који делује може реактивирати само постојеће раседе са повољном оријентацијом, при чему је напон смицања довољно велики да буде јачи од отпора трења на раседној површи. Сепарација мерених података и формирање сетова раседа за прорачун тензора палеонапона састоји се из ...

  • Geoloski profil planine Avale (severna Šumadija) - uvid u litostratigrafiju i tektonske strukture

    Marinko Toljić, Bojan Glavaš-Trbić, Maja Maleš, Nikola Ranđelović (2022)
    Mezozojske formacije Šumadije dele tektonsko-stratigrafsku evoluciju južnijih delova suture jedinica Adrijskog i Evropskog afiniteta, uključujući gornjojursku obdukciju, krednu subdukciju i paleogenu kontinentalnu koliziju. Finalni rezultat dugovremene evolucije u geodinamički složenom ambijentu su komplikovani tektonski i litostratigrafski odnosi različitih mezozojskih formacija suture. Geološki profil kroz planinu Avalu omogućava uvid u skoro potpunu sukcesiju mezozojskih formacija i prostorne pozicije i kinematiku značajnih tektonskih struktura najsevernijih segmenata suture u Šumadiji. U tektonskom kontekstu, mezozojske formacije okoline Beograda najčešće su interpretirane kao deo Istočne ...
    sutura, parafliš, bazalna navlaka, transkurentni rased

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... pravcem pružanja SZ-JI, osim masiva u krajnjem JZ delu karte. Ova grupa raseda odgovara dinarskom stilu. Ovi rasedi 27 su verovatno nastali kao gravitacioni tokom trijaskog otvaranja okeana, da bi kasnije reaktivirani u kompresione. Na rozeti DR-2 izdvajaju se tri grupe podataka. Maksimum ...
    ... Lima delimično odgovara ovakvim rasedima. Ovi rasedi bi tre trebalo da predstavljaju transkurentne rasede paleogene starosti. Treća grupa raseda definisana rasipanjem podataka oko submaksimuma 140% (320%) — 150% (330%) (slika 4), predstavlja uzdužne rasede u odnosu na regionalne strukture. Takođe ...
    ... Ovi rasedi presecaju kraljušti i navlake u jugozapadnom delu terena, a dosta su prisutni i u severoistočnom delu karte. Submaksimum na rozeti pružanja raseda (ISI- ZJZ) ukazuje da su ovakvi rasedi poprečni posmatano u odnosu na pomenute regionalne strukture navlačno-nabornog sistema. Rased Lima ...

  • Pećina Peštera kod Laznice - primer razvića speleoloških objekata u zoni raseda (rasednoj breči)

    Mihajlo Mandić, Ana Mladenović (2022)
    Pećina Peštera se nalazi istočno od sela Laznica kod Žagubice. Iako lako pristupačna za posetioce i istraživače, do sada nije bila predmet detaljnijih istraživanja. Pominje se samo u prikazu arheološki interesantnih objekata okoline Žagubice, ali sa svedenim i uglavnom netačnim podacima o morfološkim karakteristikama. Speleološki značaj joj daje, pored relativno velikih dimenzija dvorane, njen razvoj u tektonski veoma oštećenoj zoni ukrštanja dva raseda što za posledicu ima potpunu dezintegraciju stenske mase u breču. Proces karstifikacije breče formira specifične morfološke ...
    speleomorfologija, breča, Laznica, Žagubica

  • Kompleksna dinamika modela nastanka rudarski generisanih potresa duž reaktiviranih raseda

    Kostić Srđan, Gojković Nebojša, Vasović Nebojša (2013)

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... trase skrivenih razloma pomoću satelitskih snimaka. Od najznačajnihij raseda su: bagrdanski rased, batočinski rased, vrlanski rased, rased Bresja, svilajnački rased, resavski rased, rasedi Zabele, mlavski rased ıi markovački rased. Na području lista Požarevac su izdvojene prebasenske strukture - ...
    ... leksandrovac. Plikativni oblici: 1. sinklinala Kladurvo-Ranovac. Rupturni oblici: 2. rased smederevski, 3. rased požarevački, 4. rased mlavski, 5. rased Kule, 6. rased Češljeve bare, 7. rased jesenički, 8. rased kasidolski, 9. granica paleogeografskih i strukturnih prepanonskih (presarmatskih ?) ...
    ... koji su dugački više desetina kilometara su: smederevski rased, požarevački rased i mlavski rased. Takođe postoji nekoliko poprečnih razloma sa azimutom prožanja od 60 do 180%, kao što su: kulkski rased, češljevobarski rased i jasenički rased, duž kojih je došlo do relativnog. spuštanja severnih blokova ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... mestima ispod 1m. Pored Borskog raseda koji Je najmarkantnija struktura, na površini terena se zapaža ı rased Borske reke. On se nalazi zapadno od Borskog raseda i odvaja seriju borskih pelita od vulkanita ı vulkanoklastita. Rasedi pružanja -Z seku longitudinalne rasede ı pomeraju pravce pružanja ...
    ... strukturama. Duž ovih raseda mestimično je došlo do pomeranja blokova borskih konglomerata i peščara, borskih pelita ı piroklastičnih stena. Rasedi pružanja I-Z seku longitudinalne rasede ı pomeraju pravce pružanja SZ-JI pa se smatraju mlađim rasednim strukturama. Duž ovih raseda je mestimično došlo ...
    ... dijagonalni rasedi pravca I-Z koji su ređe zastupljeni (slika 5.). Slika 5.: Tektonska skica šire okoline rudnog polja Bor. (Izvor: Dokumentacija Serbia zijin copper d.o.o.) Borski rased je u stvari rasedna zona, čija širina dostiže i 30-40 m, sa milonitskom zonom debljine od 4 do 8 m. Taj rased razdvaja ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... miocenske ekstenzije bili reaktivirani i po kojima je izvršena ekshumacija magmatogeno-metamorfnog jezgra jastrebačke dome (pogledati diskusiju u poglavlju 10). Usled skromnog broja prikupljenih kinematskih indikatora, izvedena je integralna statistička analiza pružanja raseda i pratećih pukotina smicanja ...
    ... detačmenta, koji je reaktivirao već postojeće navlačne kontakte i formirao široku zonu smicanja u povlati Srpsko- makedonske jedinice. Istočna granica ove zone smicanja je jasno tektonski izražena, što su potvrdili termohronološki podaci opservirani između podine i povlate Vukanjskog raseda. Neposredna ...
    ... udaljenosti zapadno od Vukanjskog raseda, intenzitet deformacija opada i postaje postepeno sve više “britl”, a milonitske strukture su zamenjene kataklastičnim smicanjima i normalnim rasedima. Takvi normalni rasedi presecaju D5 milonite iz okruženja Vukanjskog raseda, što je najverovatnije efekat ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Proučavanje razvića Bihaćkog i Cazinskog basena primenom gravimetrijskih podataka

    Snežana M. ignjatović, Ivana M. Vasiljević, Nevena R. Andrić-Tomašević, Ana S. Mladenović (2024)
    Bihaćki i Cazinski baseni su neogeni baseni, koji pripadaju spoljašnjim Dinaridima i formirani su tokom kasne faze razvoja Dinarida. Ovi baseni su od posebnog interesa zbog svoje geološke prošlosti i potencijalnih strukturnih karakteristika. U istraživanju, primenjeni su gravimetrijski podaci u clju boljeg razumevanja evolucije ovih basena. Primenom različitih postupaka matematičkih transformacija na gravimetrijskim podacima može se ustanoviti gravitacioni uticaj neogenih basena male gustine i mogu se detektovati strukture, koje su potencijalno vezane za njihovo formiranje. U ovom istraživanju, analiza ...
    matematičke transformacije podataka, kontakti, neogeni baseni

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... попречним раседима. На подручју овог антиклиноријума издвојено је више већих раседа и бројни су мањи раседи (крушевички, пештански, аранђеловац – кубршнички и други раседи). Геолошка основа целе ове области се карактерише блоковском грађом. У области Буковичке бање истиче се аранђеловачки расед, који ...
    ... угљокиселих вода, претпостављена; А1 – блок Јухора, а – басен поморавља, б – хорст Рашевица-Обреж, в – расед Рашевица-Главица, г – расед Обреж-Дреновац, д – млади бачински расед, ђ – ћупријски расед. Геолошку основу области ових угљокиселих вода изграђују кристаласти шкриљци. Делови разломних зона ...
    ... комплекса; D3 – терцијарни вулкански комплекс Копаоника; а – граштичка дислокација, б – гравитациони расед; в – козаревски расед; г – козаревска антиклинала; д – ситнички расед; ђ- преполачки расед. Угљокиселе воде се дренирају на нивоу 560 m надморске висине. У односу на ниво регионалног дренирајућег ...