Претрага
8 items
-
Pleistocenska malakofauna Gročansko-smederevskog i Požarevačkog podunavlja
Biljana M. Mitrović (2006)Biljana M. Mitrović. Pleistocenska malakofauna Gročansko-smederevskog i Požarevačkog podunavlja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2006
-
Ocena ugljonosnosti u ugljenoj zoni Kostolac Smederevsko podunavlje
Marko Babović (2001)Marko Babović. Ocena ugljonosnosti u ugljenoj zoni Kostolac Smederevsko podunavlje, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2001
-
Properties of fly ash and slag from the power plants
This paper describes the physical, chemical and mineral properties of ash and slag, which were taken from thermal power plants Nikola Tesla A, Nikola Tesla B, Kostolac A and Kostolac B. The knowledge of the mineralogical material composition is important because the type of minerals directly determines the properties of the fly ash and slag and their possible application. Laboratory tests showed that ash and slag samples consist of the following minerals: amorphous materials, quartz, feldspar, mullite, melilite, cristobalite, ...fly ash, slag, physical composition, chemical composition, mineral composition, X-ray diffraction method... field in the eastern, the Ćirikovac field in the central and the Smederevsko Podunavlje field in the western parts of the basin (Fig. 3). The Drmno and Ćirikovac fields are ex- ploited, while the Smederevsko Podunavlje field is still under pre- liminary exploration (STOJANOVIĆ et al., 2012). 3. ...Miloš Šešlija, Aleksandra Rosić, Nebojša Radović, Milinko Vasić, Mitar Đogo, Milovan Jotić. "Properties of fly ash and slag from the power plants" in Geologia Croatica, Zagreb : Croatian Geological Survey (2016). https://doi.org/10.4154/gc.2016.26
-
Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno
Dušan Stanisavljević (2024)U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.... položaj jer je u blizini tri veće reke: Dunava, Velike Morave ı Mlave. U ataru opštine Kostolac sustiču se i tri geografske celine — Pomoravlje, Podunavlje i Stig, sa zemljištem koje se ubraja među najplodnija u Srbiji. Kostolački rudarsko-energetski basen, sa aktuelnim ležištem i rudnikom uglja ...Dušan Stanisavljević. Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno, 2024
-
Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)
Gordana M. Jovanović (2014-12-05)Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija... Workshop, Guide, pp. 66, 7-11 july 2003. Belgarde. 11. Jovanović, G.: Upper Pontian of Orešac and Udovice, Smederevo on the Danube (Smederevsko Podunavlje). In: Savić i Krstić (eds.). Paleolymnology of the Serbian Neogene, CBGA Working Group, Workshop, Guide, pp. 109-110, 7-11 july 2003. Belgarde ...Gordana M. Jovanović. "Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-12-05)
-
Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља
Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење... значајно добар односно оптимално висок у корелацији са другим алтернативама, у сваком случају за један пољопривредан крај каква је Стишка равница и Подунавље, ови резултати се уклапају у постојећи еко систем и представљају правилан избор у погледу биодиверзитетског и пејзажног наслеђа. [8,20] 6.2 ...Bojan S. Dimitrijević. "Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-05-30)
-
Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia
Оливера Крунић (2021)Оливера Крунић. "Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији - Sustainable Use of Land and Water in Serbia- Serbian Academy of Sciences and Arts; Scientific Conferences Volume CXCVII; Department of Chemical and Biological Sciences, Book 19, Српска академија наука и уметности (2021)
-
Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду
... П. Докмановић, Б. Мијатовић, М. Радуловић 138. Бабовић М. Марко 14.11.2001. Оцена угљоносности у угљеној зони Костолац, Смедеревско подунавље - Ковин Лежишта угљева Д. Миловановић Н. Блечић, Р. Цветичанин 139. Миливојевић Д. Јелена 25.12.2001. Палиноморфе пермско - тријаских ...главни и одговорни уредник Душан Поломчић. Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2016