Претрага

Упит dcterms_subject_txt:perm - trijas

62 items

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije. Ključne reči: palinomorfe, paleoekologija, perm – trijas, Stara planina, Gostuška reka. Sadržaj |} 67 WAVAAAAAAAAAA AAAAAA || 1. Osnovni pojmovi u palinologiji..........aaa a oaaaaaoaaaatataot 2 ...
    ... Opis: Triletna spora sferičnog oblika sa malom Y – markom. Egzina je puntktatna. Prečnik spore Je 20 um. Stratigrafsko rasprostranjenje: Perm - trijas Nalazište: Gostuška reka (G - 1/1) 21 Botanička pripadnost: Preridophyta Rod Limitisporites Leschik, 1956 Limitisporites leschik Leschik ...
    ... strani se nalaze 6 — 8 strija. Sakusu su polumesečastog oblika. Dužina zrna je 55., a centralnog tela 40 um. Stratigrafsko rasprostranjenje: Perm — donji trijas. Nalazište: Gostuška reka (G - 1/2). Botanička pripadnost: Cycadophyta. 25 Jugasporites perspicuus Leschik, 1956 Tab. 2, SIL. G. ...

  • Stratigrafija trijasa planine Lisine i Durmitora

    Vojislav Mudrenović (1978)
    Stratigrafija, trijas, Lisina, Durmitor

  • Stratigrafija trijasa planina Lisine i Dimitora

    Vojislav Mudrenović (1991)
    Stratigrafija, trijas, Lisina, Durmitor

  • Mikrobifacije trijasa okoline Gradca| Priboja i Sarajeva

    Milan Sudar (1979)
    Mikrobifacije, trijas, Gradac, Priboj, Sarajevo

  • Mikrofosili i biostratigrafija trijasa unutrašnjih Dinarida između Gučeva i Ljubišnje

    Milan Sudar (1985)
    Biostratigrafija, mikrofosili, trijas, Dinaridi

  • Mikrobiofacije trijasa okoline Gradca| Priboja i Sarajeva

    Milan N. SUDAR (1979)

  • Mikrofauna srednjeg i gornjeg trijasa Slovenije i njen biostratigrafski značaj

    Tea Jurkovšek-Kolar (1988)
    Mikrofauna, biostratigrafija, Slovenija

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Geološka građa paleozojskih i trijaskih tvorevina sliva Dičine(okolina Takova)

    Rodoljub Gajić (1996)
    Geološka građa, paleozoik, trijas, Dičina

  • Stratigrafija trijaskih formacija sa amonitima između Virpazara i Bara (Crna Gora)

    Martin R. ĐAKOVIĆ (2018)
    amoniti, trijas, smitski potkat, bitinski potkat, pelsonski potkat, sistematika

  • New radiolarian data from the Jurassic ophiolitic mélange of Avala Mountain (Serbia, Belgrade Region)

    Nikita Bragin, Liubov Bragina, Nataša Gerzina Spajić, Nevenka Đerić, Stefan Schmid (2019)
    Radiolarije, melanž, trijas, jura, stratigrafija, Srbija

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... neki od autora su navedeni. M. Anđelković (1963, 1967) daje detaljan prikaz stratigrafije trijasa na području Kovač planine, ali ı u okviru jure na Ljubišnji. Z. Bešić (1953, 1959) iznosi niz podataka o trijasu okoline Pljevalja. S. Čičić (1957, 1963) daje prikaz geologije između Rudog, Prijepolja ...
    ... 5.1. Litostratigrafske osobine područja Na terenu su zastupljeni klastiti devona, karbona, perma i trijasa, zatim karbonatne, silicijske, efuzivne i intruzivne stene srednjeg i gornjeg trijasa, karbonatne tvorevine jure sa ofiolitskim melanžom i ofiolitima, zatim klastiti ı karbonati krede, ...
    ... faune (Dimitrijević et al., 1980). Krajem donjeg trijasa dolazi do stabilizovanih uslova sedimentacije na šta ukazuje obilato stvaranje krečnjačkih tvorevina. Počinju se stvarati peskoviti, oolitični i ređe detritični krečnjaci. Srednji trijas Je razvijen i anizijskim i ladinskim tvorevinama. ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... tektonsku klipu Drinsko-ivanjičke jedinice, i to su stene trijaske starosti, donjeg i srednjeg trijasa. Sedimentacija u trijasu razvija se iz klastičnog razvića u karbonatno plitkovodno morsko, tokom srednjeg trijasa. Vulkanske stene srednjetrijaske starosti, andezitskog. sastava, jedan su od dominantnih ...
    ... srednjeg trijasa, krede-paleocena, eocena, donjeg miocena i plio-kvartara (Schmid et al., 2008, 2020; Stefanović & Krstekanić, 2024). Prvi značajan tektonski događaj vezan za generalnu evoluciju Dinarida jeste kontinentalni rifting i otvaranje okeanskog domena Neotetisa tokom srednjeg trijasa, (Schmid ...
    ... (Živaljević et al., 1982; Stefanović & Krstekanić, 2024). Srednji trijas počinje anizijskim karbonatima, koji su rasprostranjeni najviše u centralnom delu karte. Stene anizijske starosti su taložene kontinuirano na tvorevine donjeg trijasa, dok se na njih takođe kontinuirano nastavlja sedimentacija kroz ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... okviru trijasa (oznaka: T ?). Donji trijas (T1) - Stene koje pripadaju donjem trijasu konstatovane su na nekoliko lokacija uglavnom u severnom delu istražnog podru ja. Donji trijaski sedimenti predstavljeni su kvarcnim peš arima i konglomeratima, kre njacima i alevrolitima. Srednji trijas (T2) ...
    ... u okviru trijasa (oznaka: T ?). Donji trijas (T;) - Stene koje pripadaju donjem trijasu konstatovane su na nekoliko lokacija uglavnom u severnom delu istraznog podrucja. Donji trijaski sedimenti predstavljeni su kvarcnim peS¢arima i konglomeratima, kre¢njacima i alevrolitima. Srednji trijas (T,) - Stene ...
    ... na razli itim dubinama. Trijas (T?, T1, T2,) - U zapadnom delu istraživanog podru ja, kod Ba kog Monoštora u podlozi neogena na dubini ispod 1010 m i kod naselja Kupusine na dubini ispod 1245 m, nabušeni su dolomiti za koje se pretpostavlja da su tvorevine trijasa. Nije preciznije odre ena njihova ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... тектонску границу између Дринско- ивањичке и Јадарско-копаоничке јединице. Маринско развиће млађег карбона и перма, континуитет перма и тријаса, и специфичан развој тријаса са анизијским доломитима и ладинским порфиритима, разликује Јадарски блок од блокова у његовој непосредној близини (ДИМИТРИЈЕВИЋ, ...

  • Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)

    Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)
    “Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...
    карстнa издан, трасе подземних вода, извори, бунари, издашност, вишенаменско коришћење.

  • Termička zrelost organske supstance i naftno-matični potencijal istočne Hercegovine

    Nikoleta Aleksić (2021)
    Cilj istraživanja, obrade i interpretacije rezultata prikazanih u disertaciji je utvrđivanje termičke zrelosti organske supstance i naftno-matičnog potencijala sedimentnih stena na području istočne Hercegovine, primenom metoda pirolize Rock-Eval, organo-petrografskog proučavanja organske supstance u normalnoj svetlosti i fluorescenciji, koja je pored kvalitativne analize uključila posebno i refleksiju vitrinita. Osim toga, na osnovu organsko-geohemijskih analiza sagledane su karakteristike i poreklo ekstrahovanog bitumena metodom gasne hromatografije - masene spektrometrije, pri čemu su izvršene analize biomarkera kao geohemijskih indikatora. Tokom rada na doktorskoj ...
    organska supstanca, termička zrelost, matične stene, naftni potencijal, refleksija vitrinita, piroliza Rock-Eval, biomarkeri, Karbonatna platforma, istočna Hercegovina

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... POLOŽAJ 2.2 GEOLOŠKA GRAĐA 2.2.1 Paleozoik.... 2.2.2 Donji i srednji karbon 2.2.3. Srednji karbon .... 2.2.4. Gornji perm.. 2.2.5 Donji trijas.... 2.2.6. Srednji trijas 2.2.7 Srednja i gornja jura..............č. e e ek a aee a e e ae e a aaeaet e aaaattatte 5 2.2.8. Kenozoik ... ea e ee ...
    ... Glomospira sp). Debljina jedinice se procenjuje na oko 80 m. 2.2.6 Srednji trijas (T,*) Ovu jedinicu nosioci lista smestili su u anizijski kat. Predstavljena je krečnjacima koji leže konkordantno preko donjeg trijasa. Ovi krečnjaci su svetlosivi, sadrže faunu i visoke su čistoće (udela karbonata) ...
    ... jedinice. Starost je određena na osnovu konodonata u tamnosivim krečnjacima (diognathodus). Debljina srednjeg karbona Je oko 700 m. 2.2.4 Gornji perm (P.) Izgrađen je od crnih bituminoznih krečnjaka koji se nalaze konkordantno preko peščara i škriljaca srednjeg perma, a kojih nema oko južne ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... gornji trijas (T>3) predstavljen je dolomitima i kristalastim sivo- bijelim ispucalim i kavernoznim krečnjacima, koji prelaze u čvrste ı kompaktne bijele 9 krečnjake i dolomite. Debljina ovog paketa nije definisana Jer se bušenjem dubokih bušotina u Semberiji, nije izašlo iz trijasa, odnosno ...
    ... površini su veoma mlade, skoro u potpunosti kvartarne sa ostatkom od pliokvartarnih naslaga, dok ispod površine ne prelaze starost od srednjeg trijasa na najvećoj dubini. Tektonika je takođe Jednostavna sa Jasno izdvojenih 5 cjelina u okviru tektonske jedinice Posavine, zajedno sa odgovarajućim ...
    ... regenerisan tokom neogena i kvartara, a kojim su svi stariji scedimenti spušteni u odnosu na one u Mačvi. Dokaz njegovog navoda su sedimenti srednjeg trijasa, koji su na prostoru Mačve u bušotini BD-1 (Dublje) nabušeni na dubini od 207 m, dok su isti sedimenti na bušotini Bij-1 nabušeni na dubini od ...