Претрага

Упит dcterms_subject_txt:osnovni vodonosni kompleks Vojvodine

282 items

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... jedinstvenu vodonosnu sredinu od Dunava, na zapadu, do Tise na istoku. Zbog značaja koji imaju u vodosnabdevanju na celom području Vojvodine vodonosne pleistocenske naslage poznate su kao osnovni vodonosni kompleks, a izdan koja se u njima formira često se označava kao "osnovna izdan". Na najvećem ...
    ... treba da budu sačuvane kao osnovni izvor iskorišćavanja za piće. Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 279 Na području Vojvodine klimatske promene mogu usloviti smanjenje rezervi podzemnih voda, naročito osnovnog vodonosnog kompleksa i vodonosnih pliocenskih naslaga. Zbog ...
    ... rezervi podzemnih voda je nezadovoljavajuće. Iskorišćavanje podzemnih voda u Vojvodini povezano je sa višegodišnjim problemom prekomerne eksploatacije podzemnih voda osnovne izdani (osnovnog vodonosnog kompleksa), temi koja je i danas aktuelna kada se govori o vodosnabdevanju ovog područja ...

  • Uticaj voda Dunava na formiranje kvaliteta podzemnih voda u zoni Apatina

    Bojan Hajdin, Željko Kljajić, Vesna Ristić-Vakanjac, Milojko Lazić, Marina Čokorilo-Ilić (2018)
    Područje Apatina u proteklom periodu često je pominjano u razvojnim vodoprivrednim strategijama kao potencijalno perspektivna lokacija za izgradnju izvorišta duž obale Dunava, koje bi moglo da ima regionalni značaj. Ovim rešenjem trebao bi se prevazići problem lošeg kvaliteta vode za piće na celom području severne Bačke, tako što bi se kvalitet podzemne vode poboljšao zahvatanjem infiltriranih rečnih voda u priobalju Dunava. Istraživanjima koja je Departman za hidrogeologiju, Rudarsko-geo¬loškog fakulteta vršio tokom poslednjih 13 godina na izvorištima za vodosnabdevanje grada ...
    vodosnabdevanje, osnovni vodonosni kompleks Vojvodine, regionalni vodovodni sistem

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... 64 Osnovni vodonosni kompleks predstavlja glavni izvor za vodosnabdevanje stanovništva i industrije u Vojvodini. Iznad ovog kompleksa nalazi se plića izdan u okviru slabije vodonosnih sedimenata, podložna antropogenom uticaju pa se ne koristi za vodosnabdevanje. Između pliće izdani i osnovnog vodonosnog ...
    ... Takozvani osnovni vodonosni kompleks (OVK) prostire se na gotovo celoj teritoriji Vojvodine. Vode iz OVK se zahvataju preko dubokih bunara (slika 5), na izvorištima znatno udaljenim od izvora prihranjivanja vodonosnih sedimenata. Dugotrajnom eksploatacijom podzemnih voda ovog kompleksa dolazi do opadanja ...
    ... vodonosnog kompleksa u pojedinim delovima Bačke i Banata nalaze se vodonepropsuni sedimenti koje štite OVK od zagađenja (tipski pro'l je prikazan na slici 20) (lit. 7). Podzemne vode osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini imaju visoke osnovne koncentracije organskih materija i pojedinih mikrokomponenti ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... Srbiju i Vojvodinu. Na osnovu Vodoprivredne osnove Srbije, ukupno se zahvata oko 23 m3/s podzemnih voda (Tabela 1). Tabela 1. Izdašnosti izvorišta podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m3/s) Hidrogeološka jedinica Aluvijalni nanosi Osnovni vodonosni kompleks (Vojvodina) ...
    ... sa eksploatacijom. Aluvijalne izdani esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat višedecenijskog zahvatanja podzemnih voda u koli ini ve oj od one ...
    ... vezi sa eksploatacijom. Aluvijalne izdani esto prati relativno brzo_starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat viSedecenijskog zahvatanja podzemnih voda u kolicini vecoj od one ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2014)
    Resursi podzemnih voda. – Vodosnabdevanje. - Održivo upravljanje. - Osnovni vodonosni kompleks. - Termalne vode. - Monitoring podzemnih voda.

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... vezi sa eksploatacijom. Aluvijalne izdani €esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat visedecenijskog zahvatanja podzemnih voda u koliéini veéoj od one ...
    ... artificial recharge) (m*/s) (Institute for water management J. Cerni 2001) Osnovni . xb taint Aluvijalni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Hidrogeoloska jedinica ; F . Ukupno nanosi kompleks naslage sredina sredina (Vojvodina) Backa i Banat 9,39 4,91 0,55 0 0 14,85 Srem, Macva, Sava / 21,11 0,55 0,99 ...
    ... Hidrogeoloska Aluviialni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Ukuono jedinica jan kompleks naslage sredina sredina P nanos! (Vojvodina) Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem, Maéva, Sava / 6,97 0,34 0,50 0,03 - 7,84 Tamnava Centrala Srbija 2,58 - 0,84 0,43 - 3,85 Istoéna Serbija 0,62 - 0,06 1,71 ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... voda u dubljim delovima basena na području Vojvodine formira se na teritorijama sused- nih država u Mađarskoj i Rumuniji. Reljef Panonskog basena i male hipsometrijske razlike i uslovi sedime- ntacije formiraju subhorizontalne slojeve zbog čega se u vodonosnim slojevima odvija veoma spora cirku- lacija ...
    ... Hidrogeološki profil (zapad-istok), od Dunava do Tise [2] U ovom delu Panonskog basena, gradovi u Ma- đarskoj i Vojvodini za vodosnabdevanje koriste pod- zemne vode iz, praktično, jedinstvene vodonosne sre- dine, zbog čega je eksploatacijom u proteklom periodu već narušen prirodnim režim obnavljanja podzemnih ...
    ... voda u ovom delu Pa- nonskog basena, njihovog iskorišćavanja i zaštite, u radu se sagledava uticaj rada budućeg nuklearnog kompleksa na resurse podzemnih voda na području Vojvodine. Posebno je data ocena uticaja na strateško rešenje za buduće vodosnabdevanje područja severne i severozapadne Bačke, kojim ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... evapotranspiraciju) na prva dva vodonosna sloja. U dubljim vodonosnim slojevima prihranjivanje se odvija na ra un podzenog doticaja duž svih kontura modela. U tabeli 4 dat je numeri ki prikaz elemenata bilansa podzemnih voda. Dominantno prihranjivanje prva dva vodonosna sloja obavlja se na ra un ...
    ... evapotranspiraciju) na prva dva vodonosna sloja. U dubljim vodonosnim slojevima prihranjivanje se odvija na raéun podzenog doticaja duz svih kontura modela. U tabeli 4 dat je numeric¢ki prikaz elemenata bilansa podzemnih voda. Dominantno prihranjivanje prva dva vodonosna sloja obavlja se na racun infiltracije ...
    ... uz primenu vešta ke infiltracije na ma arskoj strani u prvom vodonosnom sloju. Kao rezultat ovih uslova, u prvom vodonosnom sloju javljaju se depresije samo u izvorištima na teritoriji severne Ba ke, i u Segedinu. U drugom vodonosnom sloju su manje depresije nego u prve dve varijante. etvrta ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... mogu se izdvojiti vodonosni horizonti koji su predstavljeni klastičnim sedimentima, sa dominacijom peskovite frakcije. U okviru ovih peskovitih sedimenata formiran je zbijeni tip izdani. Prema dubini zaleganja i hemijskom sastavu, mogu se izdvojiti sledeći hidrogeološki kompleksi: PRVI HIDROGEOLOŠKI ...
    ... veoma malom količinom vode pri samoizlivu (manje od 0,5 1/s). U Studiji o vodosnabdevanju Vojvodine, koju su izradili D. Nikolić, Ć. Marinović, i B. Kosanović (1967), izdvajaju se dva hidrogeološka kompleksa kao glavni nosioci podzemnih voda za pliće slojeve iz mlađeg pliocena i kvatara. Dalje i ...
    ... Marinković, A. Alimpić i S. Milosavljević (1976), koji su izdvojili četiri hidrogeološka sistema sa deset hidrogeoloških kompleksa. Đ. Marinović (1982) prikazuje geološki sastav Vojvodine i hidrogeološke sisteme kao osnovu za hidrogeološku rejonizaciju. Tokom 1964. godine započelo je izrada prvih bunara ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... Cl -obično se javlja u podzemnim vodama dubljih vodonosnih horizonata i vezuje se za proces sedimentacije u basenu. To bi bile konatne ili tzv. sedimentogene vode (Dragišić, 1997). Iz odnosa osnovnih anjona u podzemnim vodama neogenog kompleksa, moţe se zaključiti da u njima dominira jon HCO3 ...
    ... registrovane kod sva tri leţišta uglja ili u njihovoj široj okolini. Mineralne vode su konstatovane u okviru vodonosnih sredina sa pukotinskom poroznošću, kao i u vodonosnim sredinama neogenog kompleksa. Odlikuju se kiselim ukusom, mirisom koji potiče od vodonik-sulfida (H2S), sadrţajem prirodnog gasa CO2 ...
    ... ispucale (gnajsevi i mikašisti). Podzemne vode neogenog kompleksa i kvartarnih sedimenata nemaju uticaja na prihranjivanje sa severne strane radi njihov pravac kretanja I-Z. Deo voda vodonosnih sredina leţišta otiče u otvorenim vodonosnim sredinama prema severu (oko 19,5 l/s). Zapadna granica ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... koja imaju identične ili delimično podudarne konture u planu, a obuhvataju izdani na različitim dubinama (najbolji primer su “Prva izdan” i “Osnovni vodonosni horizont” u Bačkoj i Banatu), ocenjeni pritisak na kvalitet PV odnosi se na ceo hidrogeološki profil. Kod vodnih tela za koja je ocenjeno ...
    ... godine. Osnovni zahtevi/smernice u pogledu realizacije Projekta bili su: 1/ Usklađenost sa odredbama relevantne nacionalne i EU regulative 2/ Obuhvatanje: a) postojeće mreže objekata RHMZ i dela postojećih objekata regionalnih osmatračkih mreža koje su u nadležnosti HE Đerdap i JP Vode Vojvodine b) ...
    ... statusa, definisane su sledeće osnovne smernice: Na (G)TPV, na kojima za to postoji mogućnost, monitoring mreža treba da obuhvati, postojeće pijezometre RHMZ i(li), alternativno, postojeće pijezometre koji su u nadležnosti mreža JP Đerdap ili JP Vode Vojvodine. Pri tome, na (G)TPV sa prevelikim ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... представља један или више водоносних слојева који залежу између водонепропусних слојева. Комплекс угљокиселих вода представља неколико водоносних хоризоната, који су одвојени слабопропусним или водонепропусним стенама. Хидрогеолошки басен представља свеукупност водоносних, водонепропусних и релативно ...
    ... компонентама. 106 Табела 3. Доминантни процеси формирања хемијског састава угљокиселих вода Основни литолошки комплекс Доминан. минерални састав Хемијска формула основних минерала Изоморфни садржај Доминантни процес разлагања минерала Кристаласти шкриљци фелдспати ...
    ... инфилтрирају директно преко палеозојских стена геолошке основе, и индиректно, преко 44 површинских токова, комплекса терцијарних и квартарних седимената и других граничних водоносних средина. Слика 21. Шематски хидрогеолошки профил у области угљокиселих вода Бујановачке бање (С.Тасић, 2006 ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... povezanost vodonosnih slojeva, moramo proći kroz analizu svih poznatih vodonosnih horizonata na teritoriji opštine Zemun. 7.2 Analiza vodonosnih slojeva Na području urbanog dela Zemuna vodonosni peskovi konstatovani su u intervalu od 30 m do 60 m (bušotina B-1, Ugrinovačka 92, Zemun). Vodonosni slojevi ...
    ... se može uočiti kada se posmatraju vodonosni slojevi, što će biti i vizuelno prikazano u narednom poglavlju. Prvi vodonosni sloj koji je pronađen tokom bušenja bunara jeste tek na 175 m, što potvrđuje teoriju o tome da se na većim dubinama nalaze i vodonosni slojevi sa vodom koja ima pozitivni ...
    ... kartiran ni Jedan drugi vodonosni sloj, dok se u neposrednoj blizini ovog bunara nalazi bunar B-8& na području bivše "Mlekare Zemun", koja ima zabeležen vodonosni sloj na 60-tom metru, dok bunar B-1 (koji Jje nedaleko od oba spomenuta bunara) ima zabeleženih čak 6 vodonosnih slojeva od 35 m do čak ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... Smedereva poznato je više vodonosnih horizonata u okviru peskovitih naslaga, na dubinama: od 150-160 m, 190-200 m, od 260 m i od 300-320 m. Izdašnost pojedinih bunara je promenljiva i iznosi od 1-3,5 1/s u uslovima samoizliva. Temperatura podzemnih voda iz najdubljeg vodonosnog horizonta se kreće oko ...
    ... crpenja određena je izdašnost bunara od 45 l/s po objektu. U užoj zoni Požarevca poznato Je 4-5 vodonosnih slojeva na dubini od 30-230 m. Moguće je da postoji i više slojeva usled raslojavanja vodonosnih naslaga. Poznato je postojanje izdani na sledećim dubinama: od 28-29,5 m, od 75,4-98 m, od 122 ...
    ... konstatovana sa 4 vodonosna horizonta u okviru peskovitih naslaga na dubinama: od 56-64 m, od 90-98 m, od 116-126 m, od 135-150 m. Izdrašnost bunara iznosi oko 6 1/s u uslovima samoizliva. Kod Aleksandrovca (na oko 19 km južno od Požarevca) dokzano je postojanje izdani sa 3 vodonosna horizonta na ...

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... 22 Prema klasifikaciji GN-200 sredine aluvijalnog kompleksa uglavnom pripadaju I i II a lokalno i III kategoriji zemljišta. Na osnovu terenskih zapažanja tokom bušenja i kartiranja Jezgra, može se zaključiti da čitav aluvijalni kompleks, predstavlja izuzetno dobro nosivu podlogu za dopunska ...
    ... okviru aluvijalnog ı nanosa - šljunkovitoj sredini, koji u sklopu prirodne konstrukcije terena ima funkciju hidrogeološkog kolektora. Debljina vodonosnih slojeva kreće se oko 4.0 m i u okviru njega nalaze se pretežno dobre rezerve podzemne vode. Dominantno mjesto kao vodonosnik ima šljunkovita ...
    ... rad je rađen u skladu sa „Uputstvom za izradu Završnog rada na osnovnim i master akademskim studijama Rudarsko-geološkog fakulteta“. 2. USLOVI IZGRADNJE BENZINSKIH STANICA Benzinska stanica je prateći objekat pored puta, čija Je osnovna funkcija opskrbljivanje motornih vozila pogonskim gorivom ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... 1. Табела 1.1: Захватање подземних вода у Србији према типу водоносне средине (m 3 /s), подаци Водопривредне основе Републике Србије (2001) Хидрогеолошка јединица Алувијални наноси Основни водоносни комплекс (Војводина) Неогене наслаге Карстна средина Пукотинска средина ...
    ... Дебљина подине која одваја водоносни хоризонт од понтских наслага са лигнитима већа је у северном делу испитиваног подручја. На подручју ковинске депресије услед еродовања еоплеистоценских и плеистоценских слојева, нема Основног водоносног комплекса карактеристичног за Војводину, што је објашњено уз ...
    ... докторска дисертација   98 је садржај MnO у глиновитој фракцији из основног шљунковитог водоносног слоја (фракција мања од 0,063 mm). Табела 4.2.1: Узорци шљунковитих седимената водоносног хоризонта на којима је одређиван индекс превучености и садржај MnO у фракцији мањој од ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... POGLAVLJE 1 1. OPŠTI PODACI Osnovne informacije o geografskom položaju istraživane oblasti i njenim geomorfološkim, hidrografskim, hidrološkim i klimatskim karakteristikama prikazane su u nastavku. Uz to, dat je i prikaz glavnih komunikacija sa ostalim delovima Vojvodine i Srbije. 1.1. Geografski položaj ...
    ... paleogeografskih i tektonskih promena u vreme njihove depozicije. Osnovni smer paleotokova u ovom delu Panonskog basena bio je jugozapadni (Magyar et al., 2013). Sedimenti čela delte dominiraju deltnim kompleksom u severnom Banatu, dok se količina sedimenata deltne ravnice postepeno ...
    ... podloge u oblasti Vojvodine, Referati sa V Savetovanja geologa Jugoslavije, p. 243–252, Beograd. Kemenci, R., and Čanović, M., 1997, Geologic Setting of the pre‐Tertiary basement in Vojvodina (Yugoslavia), Part I: the Tisza Megaunit of North Vojvodina. ‐Acta Geologica Hungarica ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... “Logika” gradacije je ta da je, npr., jedan vodonosni horizont sačinjen od nekoliko vodonosnih (i nekoliko vodonepropusnih) slojeva, da vodonosni kompleks sadrži nekoliko horizonata, a da je jedan (veći) hidrogeološki basen sačinjen od nekoliko kompleksa. Na slici 10.3.2.1, prikazana je šema prostornog ...
    ... sedimentni kompleksi, u okviru kojih se mogu izdvojiti jedan ili više peskovitih ili šljunkovitih vodonosnih slojeva pod pritiskom. Izdani u marinskim rastresitim sedimentima. Slično jezerskim, i u okviru nekadašnjih marinskih (morskih) basena formirani su debeli sedimentni kompleksi sa peskovit ...
    ... ) vodonosne sredine u odnosu na atmosferu, na osnovu čega razlikujemo tri tipa hidrogeoloških struktura: 1-otvorene, 2-poluzatvorene i 3-zatvorene, čije su osnovne odlike prikazane šematski na slici 10.3.2.2. Za otvorene hidrogeološke strukture svojstvena je (potpuna) otkrivenost vodonosne sredine ...

  • Hidrohemijska zonalnost vodonosnih naslaga Srema

    Marko M. Stanić (2004)
    Hidrohemija, vodonosne naslage, Srem