Претрага
116 items
-
Tektonski sklop metamorfnog oboda granitoida Bukulje
Branislav Trivić (1998)Branislav Trivić. Tektonski sklop metamorfnog oboda granitoida Bukulje, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1998
-
Petrogeneza i geodinamički značaj mezozojskih granitoida istočnog oboda vardarske zone
Kristina Šarić (2008)Kristina Šarić. Petrogeneza i geodinamički značaj mezozojskih granitoida istočnog oboda vardarske zone, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2008
-
Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)
Gordana M. Jovanović (2014-12-05)Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija... skica za terene jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis), (sl. 47). Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 176 Sl. 47. Maksimalno rasprostaranjenje badena u jugoistočnom obodu Panonskog basena (Centralni ...
... jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis);Badenian bivalves of the southeastern fringe of Panonian Basin (Central Paratethys) Gordana M. Jovanović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog ...
... Datum odbrane: BADENSKE ŠKOLJKE JUGOISTOČNOG OBODA PANONSKOG BASENA (CENTRALNI PARATETIS) Apstrakt Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terena jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti na prostorima ...Gordana M. Jovanović. "Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-12-05)
-
Termomineralne vode severnog oboda Kopaoničkog masiva
Olivera Krunić (1995)Olivera Krunić. Termomineralne vode severnog oboda Kopaoničkog masiva, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1995
-
Hidrogeologija Negotinske nizije i oboda sa aspekta melioracije
Dragan Igrutinović (1968)Dragan Igrutinović. Hidrogeologija Negotinske nizije i oboda sa aspekta melioracije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1968
-
Paleogeografija južnog oboda Panonskog basena u Badenu i Sarmatu
Sejfudin Vrabac (1989)Sejfudin Vrabac. Paleogeografija južnog oboda Panonskog basena u Badenu i Sarmatu, Tuzla:, 1989
-
Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)
Gordana M. Jovanović (2014)Gordana M. Jovanović. Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis), Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Geneza i svojstva klizišta u neogenim sedimentima južnog oboda Panonskog basena
Ivo Janjić (1996)Ivo Janjić. Geneza i svojstva klizišta u neogenim sedimentima južnog oboda Panonskog basena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1996
-
Uslovi zagađivanja i zaštite podzemnih voda Nikšićkog polja sa obodom
Vaso L. Mrvaljević (2015)Vaso L. Mrvaljević. Uslovi zagađivanja i zaštite podzemnih voda Nikšićkog polja sa obodom, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2015
-
Hidrogeološke karakteristike područja Javor planine | Ravno-Sušice sa severoistočnim obodom(ist. Bosna) sa osvrtom na iskorišćavanje izdanskih voda
Mihajlo Kurela (1984)Mihajlo Kurela. Hidrogeološke karakteristike područja Javor planine | Ravno-Sušice sa severoistočnim obodom(ist. Bosna) sa osvrtom na iskorišćavanje izdanskih voda, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1984
-
Hidrogeološke karakteristike aluvijalnih naslaga i oboda Velike Morave sa aspekta mogućnosti iskorišćenja izdanskih voda
Dušan Stojadinović (1992)Dušan Stojadinović. Hidrogeološke karakteristike aluvijalnih naslaga i oboda Velike Morave sa aspekta mogućnosti iskorišćenja izdanskih voda, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1992
-
Геофизичко-геолошка испитивања источног обода Вардарске зоне ( Geophysical-geological inferences on the geotectonic position of the East Vardar ophiolites)
Петровић Драгана (2013)Петровић Драгана. "Геофизичко-геолошка испитивања источног обода Вардарске зоне ( Geophysical-geological inferences on the geotectonic position of the East Vardar ophiolites)" in Записници Српског геолошког друштва за 2013. годину (Comptes rendus des séances de la Société Serbe de géologie pour l' année 2013), Београд:Српско геолошко друштво (2013)
-
Петрогенеза интраофиолитских калкоалкалних и толеитских гранитоида источног обода Вардарске зоне у Србији
Шарић Kристина, Цветковић Владица, Romer R.L., Peytcheva Irena, von Quadt Albrecht. "Петрогенеза интраофиолитских калкоалкалних и толеитских гранитоида источног обода Вардарске зоне у Србији" in Оптимално истраживање и одрживо коришћење геолошких ресурса : зборник радова XVI конгреса геолога Србије, Donji Milanovac, 22-25.05.2014. = Optimal Reserach and Sustainable Usage of the Geological Resources : proceedings of the XVI Serbian Geologcal, Beograd:Srpsko geološko društvo (2010): 43-43
-
Tectonothermal evolution of an asymmetric extensional system: the Juhor Mts in Central Serbia (Northern Serbomacedonian massif)
Miloš Radonjić, Uroš Stojadinović, Elco Luijendijk, Dejan Radivojević, Željko Golubović, Nikola Vuković (2018)... наглашеној унутрашњој деформисаности главних тектонских јединица којe изграђују основу басена, наспрам схватања да се кретања дешавају дуж обода ригидних блокова. Јухор се налази у централној Србији и представља усамљену планину коју граде протерозојски до палеозојски метаморфити ...
... метаморфити амфиболске фације. На падинама и у непосредном окружењу Јухора се налазе миоценски до квартарни седименти јужног обода Панонског басена. Јухор, заједно са осталим издигнутим пределима у Моравском рову, као што су Црни Врх, Мојсињске и Послонске планине, чине се‐ ...
... фисаних стена Супрагетикума у повлати (Erak et al., 2016). Ова врста и старост деформација су у новије време описане у суседним областима, по ободу Динарида, које се налазе у сличним тектонским условима. Ови догађаји су везани за екстензију које је захватила fore‐arc подлогу ...Miloš Radonjić, Uroš Stojadinović, Elco Luijendijk, Dejan Radivojević, Željko Golubović, Nikola Vuković. "Tectonothermal evolution of an asymmetric extensional system: the Juhor Mts in Central Serbia (Northern Serbomacedonian massif)" in 17th Serbian Geological Congress, Vrnjačka Banja, 17-20 maj 2018, Srpsko geološko društvo (2018)
-
Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića
Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić. "Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića" in KRAS - VEKOVNA NAUČNA INSPIRACIJA, naučni skup posvećen dr Dušanu Gavriloviću profesoru Geografskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet (2022)
-
Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone
Aleksandar Luković (2021)Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...... zrna) Magnetit Hemoilmenit Fe2O3 58.6 45.7 FeO 36.2 24.5 TiO2 4.4 28.9 LA-ICP-MS (ppm) Magnetit 1 2 4 6 7 obod jezgo obod jezgo obod jezgo obod jezgo obod jezgo a c d b Mgt Mgt HI Mgt 51 Mg 1389.21 4412.83 1033.41 1889.3 939.61 2784.74 1040.53 991.51 ...
... 6 FeO 34.2 23.3 TiO2 4.4 28.1 LA-ICP-MS (ppm) (Ferijski ilmenit) Zrno 1 Zrno 2 Zrno 3 Zrno 4 Zrno 5 Zrno 6 Zrno 7 jezgro obod jezgro obod jezgro jezgro obod malo malo malo Mg 6337 6245 6226 7067 7178 6323 6590 6243 6518 7169 Al 3273 3411 3306 3219 3151 2595 2544 2515 2573 2493 Si 543 ...
... 18 0.39 0.57 0.60 Th - 0.05 - - 0.07 - 0.12 - - 0.11 LA-ICP-MS (ppm) (Magnetit) zrno 1 zrno 2 zrno 3 zrno 4 zrno 5 zrno 6 obod jezgro obod jezgro obod jezgro jezgro malo malo Mg 596.87 648.87 265.37 1893 4143 4078.1 267.17 323.06 171.45 35 Al 9926.1 10327 9012.3 8560.9 9354.2 ...Aleksandar Luković. Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone, Beograd : [A. Luković], 2021
-
Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије
Goran H. Marinković (2014-06-17)Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.... везано је за дубоку разломну зону Дринско – ивањичког елемента и међублоковске тектонске структуре у ободу Косовског басена и блока мезозојских метаморфита Качаничке зоне (слика 50). Метаморфни комплекс геолошке основе у овом подручју је тектонски јако деформисан раседима, навлакама и набирањима ...
... претежно у ободу седиментних басена. У планинским областима разломне зоне угљокиселих вода су покривене квартарним седиментима мале моћности (Туларска и Сијеринска бања). Дренирају се у доњим деловима уских дубоких клисурастих долина. Угљокиселе воде Својинова и Орашја јављају се у источном ободу планине ...
... језгра поменутих хорст антиклиноријума. Јужни обод Панонског басена се карактерише блоковском грађом. Угљокиселе воде су формиране у дисјунктивним међублоковским тектонским структурама, на делу где их покривају квартарни и терцијарни седименти. Јужни обод Панонског басена има сложену геолошко – тектонску ...Goran H. Marinković. "Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-17)
-
Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika
Kostić N. Bojan (2021)Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...... 79 Nastavak tabele 14: Koncentracije mikroelemenata i RZ u granatima 330A/18 310 310 310 310 310 310 310 310 obod obod obod obod obod obod obod obod P 24.4 22.4 20.2 530 15.8 22.9 34.7 22.5 Sc 1.15 1.38 1.49 1.04 0.72 3.28 1.93 0.59 Ti 374 420 415 336 229 798 289 700 V 8.6 9 ...
... 81 Nastavak tabele 14: Koncentracije mikroelemenata i RZ u granatima 330A/18 145 145 145 145 145 145 obod obod obod obod obod obod P 27 37 23 18 33 22 Sc 0.62 1.03 0.58 0.86 i.g.d. 1.12 Ti 4.4 i.g.d. i.g.d. 13.2 i.g.d. i.g.d. V 1.08 0.43 0.08 3.23 0.15 1.96 Cr 9 ...
... opadanjem aluminijuma od centra ka obodu zrna. Sadržaj gvožđa se kreće od 4.01 do 31.85%, dok je sadržaj aluminijuma u rasponu od 0.47 do 21.57%. Anizotropna zrna koja pokazuju zonarnost su analizirana i na BSE slikama imaju sastav u centru Grs36.4 i Adr61.8, dok na obodu granata preovlađuje andraditska ...Kostić N. Bojan. Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...... zastupljene na istočnom, severnom i zapadnom obodu plutona. Čine ih škriljci, alevroliti i peščari. Granitoidni pluton predstavlja složeni lakolit utisnut u ove tvorevine. Pri utiskivanju magme, starije 66 stene su metamorfisane, i nastao je metamorfni oreol širok oko 100 m. Stražanički pluton ...
... zapadnom, a delom i severnom obodu intruziva, nalaze se tvorevine jurske dijabaz-rožnačke formacije (breče, peščari, rožnaci, glinci, dijabazi i dr.). Na SI delu oboda intruziva su zastupljene devonsko-karbonske tvorevine (peščari, argilo-filiti i filiti); na istočnom obodu su zastupljene srednjekarbonske ...
... jama pirita i, ređe, molibdenita. Na istočnom obodu su nešto rasprostranjeniji produkti hidrotermalnih promena. Rudna mineralizacija je zastupljena u severnim, istočnim i južnim delovima oboda plutona, dok su centralni delovi i zapadni deo oboda sterilni u pogledu orudnjenja i perspektivni sa ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...... zastupljene na istočnom, severnom i zapadnom obodu plutona. Čine ih škriljci, alevroliti i peščari. Granitoidni pluton predstavlja složeni lakolit utisnut u ove tvorevine. Pri utiskivanju magme, starije 66 stene su metamorfisane, i nastao je metamorfni oreol širok oko 100 m. Stražanički pluton ...
... zapadnom, a delom i severnom obodu intruziva, nalaze se tvorevine jurske dijabaz-rožnačke formacije (breče, peščari, rožnaci, glinci, dijabazi i dr.). Na SI delu oboda intruziva su zastupljene devonsko-karbonske tvorevine (peščari, argilo-filiti i filiti); na istočnom obodu su zastupljene srednjekarbonske ...
... jama pirita i, ređe, molibdenita. Na istočnom obodu su nešto rasprostranjeniji produkti hidrotermalnih promena. Rudna mineralizacija je zastupljena u severnim, istočnim i južnim delovima oboda plutona, dok su centralni delovi i zapadni deo oboda sterilni u pogledu orudnjenja i perspektivni sa ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)