Претрага

Упит dcterms_subject_txt:kalcijum manganski oksidi

87 items

  • Sinteza, strukturne i magnetne osobine Ca1-x GdxMnO3 nanoprahova

    Milena M. Rosić (2014)
    nanoprahovi, sinteza, kalcijum manganski oksidi

  • Titanium oxyde-Materials for greener environment - Оксиди титана-Материјали за здравију животну средину

    Veljković Ivana, Poleti Dejan, Karanović Ljiljana, Simičić Miloš, Zdujić Miodrag, Jovalekić Čedomir (2010)

  • Sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja

    Anđela Jovanović (2024)
    Predmet i cilj pisanja ovog rada su sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja. Prilikom ovih istraživanja, ispitivan je sistem REE2O3–V2O5–KF, gde REE predstavlja trovalentni katjon izabranih elemenata retkih zemalja (Y, Sm, Eu, Gd, Er, Yb). Ovo istraživanje bazirano je na sintezi kristala, nakon čega su dobijeni kristali posmatrani pod binokularnom lupom, analizirani metodom rendgenske difrakcije na polikristalnom materijalu (XRPD) i metodom skenirajuće elektronske mikroskopije sa energetsko-disperzivnom spektroskopijom (SEM-EDS), kako bi se utvrdile karakteristike dobijenih kristala. ...
    elementi retkih zemalja, sinteza kristala metodom fluksa, vanadati alkalnih metala, rendgenska difrakcija, SEM-EDS metoda

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... samo još oksid natrijuma (Na2O) je u pozitivnoj korelaciji sa borom. Ostali elementi su u niskoj korelaciji ili je uopšte nema. Oksidi kalcijuma (CaO) i kalijuma (K2O) nisu u korelaciji ni sa jednim elementom. Samo sa borom grade značajnu korelaciju (blizu umerene). Sa ostalim oksidima je u niskoj ...
    ... aluminijuma, kalcijuma i gvožđa, znatno manje magnezijuma dok se kalijum javlja u tragovima. Na osnovu hemijskog sastava, čestica spada u grupu složenih i predstavlja smešu više mineralnih faza. Od faza koje su prisutne u čestici dominantna je alumosilikatna, zatim oksidi i hidroksidi Fe. Kalcijum i magnezijum ...
    ... jednim mikroelementom. To se odnosi i na okside kalcijuma (CaO) i kalijuma (K2O). Organska materija u zimskom periodu predstavlja dominantnu komponentu aerosedimenata. Ostvaruje umerenu korelaciju sa tri elementa (Ni, Hg, Bi). Korelacioni odnosi oksida makroelemenata i mikroelemenata prikazane ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... samo još oksid natrijuma (Na2O) je u pozitivnoj korelaciji sa borom. Ostali elementi su u niskoj korelaciji ili je uopšte nema. Oksidi kalcijuma (CaO) i kalijuma (K2O) nisu u korelaciji ni sa jednim elementom. Samo sa borom grade značajnu korelaciju (blizu umerene). Sa ostalim oksidima je u niskoj ...
    ... aluminijuma, kalcijuma i gvožđa, znatno manje magnezijuma dok se kalijum javlja u tragovima. Na osnovu hemijskog sastava, čestica spada u grupu složenih i predstavlja smešu više mineralnih faza. Od faza koje su prisutne u čestici dominantna je alumosilikatna, zatim oksidi i hidroksidi Fe. Kalcijum i magnezijum ...
    ... jednim mikroelementom. To se odnosi i na okside kalcijuma (CaO) i kalijuma (K2O). Organska materija u zimskom periodu predstavlja dominantnu komponentu aerosedimenata. Ostvaruje umerenu korelaciju sa tri elementa (Ni, Hg, Bi). Korelacioni odnosi oksida makroelemenata i mikroelemenata prikazane ...

  • Rendgenska analiza nanostrukturnuh prahova kalcijum fosfata dobijenih novim postupcima sinteze

    Ljiljana Veselinović (2010)
    Rendgenska analiza, nanostrukturni prahovi, kalcijum fosfat, sinteza.

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... Teksture transformacija Fe-Ti oksida……………………………………………….. 9 2.1.2.1. Magnetit-ilmenit izdvajanja……………………………………………………. 9 2.1.2.2. Magnetit-hematit zamenjivanja.………………………………………………... 10 2.1.2.3. Piritizacija magnetita…………………………………………………………… 11 2.1.2.4. Ateracija Fe-Ti oksida u vulkanskim stenama………………………………… ...
    ... ……………………….. 12 2.1.3. Geotermobarometrija Fe-Ti oksida………………………………………………….. 12 2.1.4. Magnetna svojstva Fe-Ti oksida…………………………………………………….. 13 2.2. Geološke karakteristike Borske metalogenetske zone……………………………… 16 2.2.1. Pregled ranijih istraživanja………………………………………………………….. 16 2.2.2. Podela ...
    ... zamenjivanja magnetita piritom. Dalje u tekstu, opisane su neke od najčešćih tekstura transformacija Fe-Ti oksida. 2.1.2.1. Magnetit-ilmenit izdvajanja Ispitivanjem tekstura Fe-Ti oksida dolazimo do značajnih informacija u vezi genetskih uslova obrazovanja ovih minerala. Jasno je da distribucija ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... ugljenikovi oksidi (ugljen-monoksid — CO, ugljen-dioksid — CO,); sumporovi oksidi (sumpor-dioksid — SO>», sumpor-trioksid — SOy, ...); azotni oksidi (azot-suboksid — N5O, azot-monoksid — NO, azot-dioksid — NO», azot-trioksid — NOy, i mnogi drugi, kao N-2Os, N>0x, N»Os, pri čemu se azotovi oksidi, skraćeno ...
    ... respiratornih puteva. /77.} 3.5.2 Efekti azotnih oksida (NOx) na ljudsko zdravlje: Zagađujuća azotna jedinjenja u vazduhu zastupljena su azotnim oksidima. Sa stanovišta zagađivanja, zastupljenosti i efekata na ljudsko zdravlje najznačajniji oksidi su azot-monoksid (NO) i azot-dioksid (NO). Čestice ...
    ... nje Suvi aditivni postupak koristi se za smanjenje SO» unutar ložišta termoelektrane, posebno kod lignita sa niskim sadržajem kalcijuma u mineralnom sastavu. Kalcijum se 26 dodaje u obliku krečnjaka i hidratizovanog kreča. Ovaj postupak je efikasan za kotlove koji sagorevaju niskokalorična ...

  • Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada

    Mariја Bošković (2024)
    Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...
    prašina, elektrolučna peć, cink, teški metali, reciklaža
    ... Hroma (Cr) i drugih metala: Prisustvo ovih metala zavisi od specifičnih industrijskih procesa. 23 Oksidi Cink-oksid (ZnO): Nastaje oksidacijom cinka tokom metalurških procesa. Gvožđe-oksid (Fez2Ox): Često prisutan kao rezultat oksidacije gvožđa. N A A A A A 4 0 Silicijum-dioksid (SiO:x): ...
    ... isparljivi materijali i oksidi metala kondenzuju se iz gasova koji napuštaju peći, formirajući finu prašinu. Ova prašina se obično sakuplja u filterima i drugim uređajima za kontrolu zagađenja vazduha. Elektrolučna prašina, unutar peći, nastaje i usled oslobađanja oksida iz korozijskog sloja sa ...
    ... gvožđe, dok je među teškim metalima najzastupljeniji cink. Kada je reč o mineralnom sastavu eclektrolučne prašine, dominiraju oksidi gvožđa (oFe>Ox, FeaOa, FeO), SIO», oksidi cinka (ZnO, ZnFe-2Ox), a uočeno Je i prisustvo spojeva poput 3CaO·2SiO» ı 4PbO·PbSO.x. Hemijski i mineralni sastav elektrolučne ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... топлота и сл. Што се тиче класичних загађивача, укупно се из система даљинског грејања у Србији годишње емитује: 7.766.046 kg сумпорних оксида, 3.607.909 kg азотних оксида, 10.215 kg азотсубоксида и 38.917 kg метана [7,8]. 3 ТОПЛОТНЕ ПУМПЕ У СИСТЕМИМА ДАЉИНСКОГ ГРЕЈАЊА У системима даљинског грејања ...
    ... односно 12.5% укупно1 , - Азотсубоксида из система даљинског грејања од 26%, односно 0,5%укупно, - Азотних оксида из система даљинског грејања од15,7%, односно 7% укупно и - Оксида сумпора из система даљинског грејања од32%, односно 18% укупно. Јасно је да ће изградња постројења за денитрификацију ...
    ... топлотних пумпи 3,26% 95 | Стручно научна конференција ТОПС 2019 електричне енергије довести до смањења укупних емисија азотних оксида и оксида сумпора, тј. да ће еколошки ефекат примене топлотних пумпи бити значајнији. ЗАКЉУЧАК Ситуација са пречишћавањем отпадних вода у Србији ...

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... plamenu pri sagorevanju, sadržaja kalcijuma u pepelu koji veže sumpor-dioksid, kao ı od načina vođenja procesa. Deo emisije sumpornih oksida nastaje pri proizvodnji sumporne kiseline, kod prerade nafteu rafinerijama, sagorevanjem otpadnih materijala i dr. Ovaj oksid je veoma toksičan i direktno napada ...
    ... gasovi iz vozila sadrže azotne okside (NOx), ugljen- monoksid (SO), čađ, organske komponente i druge zagađivače koji negativno utiču na kvalitet vazduha. U 2020. drumski saobraćaj je bio glavni izvor azotnih oksida, odgovoran za 37% emisija. Emisije azotnih oksida su pale za 48% između 2005. i 2020 ...
    ... pri čemu su najzastupljeniji azot sa 78%, kiseonik sa 21% i argon sa 0,9% (s/ika 3.1.). Svi ostali gasovi (ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, oksidi sumpora, oksidi azota, policiklični aromatični ugljovodonici...) čine svega 0,1%. [7] 10 Slika 3.1. Sadržaj gasova u atmosferi Po visini atmosfera ...

  • Синтеза, структурне и магнетне особине Ca1-xGdxMnO3 нанопрахова

    Milena Rosić (2014-12-05)
    У оквиру ове докторске тезе, испитиване су оптималне методе за добијањенанопраха – калцијум манганског оксида допираног јонима гадолинијума. Циљистраживања је испитивање одговарајућих прекурсора који су подесни да седобију чисти нано прахови манганита са перовскитском структуром, као имонофазни чврсти раствори са перовскитском структуром. Као подесан методкоришћена је модификована глицин нитратна метода, а од прекурсора нитрати иацетати одговарајућих метала. Модификација глицин нитратне методе се односина делимичну замену нитрата ацетатима, чиме је ублажена бурност реакције.Испитан је различити однос прекурсора, који дају наночестичне ...
    Наноструктурни материјали, Оксиди, Термална анализа,Рендгенструктурна анализа, Магнетна мерења.
    ... особине Ca1-xGdxMnO3 нанопрахова Резиме У оквиру ове докторске тезе, испитиване су оптималне методе за добијање нанопраха – калцијум манганског оксида допираног јонима гадолинијума. Циљ истраживања је испитивање одговарајућих прекурсора који су подесни да се добију чисти нано прахови ...
    ... перовскитском структуром. Истраживање у оквиру ове докторске тезе имало је за циљ проналажење оптималне методе за добијање нанопраха – калцијум манганског оксида допираног јонима гадолинијума. Циљ је да се добије нанопрах који по својој стуктури (кристалинитет и монофазност) и величином честица ...
    ... 2.5.1. Прекурсори Истраживање у оквиру ове докторске тезе ималo је за циљ проналажење оптималне методе за добијање нанопраха – калцијум манганског оксида допираног јонима гадолинијума, који по својој стуктури (кристалиничност и монофазност) и величини честица je бољи од материјала произведених ...

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Strukture kristala - odabrana poglavlja iz kristalografije i njena multidisciplinarnost

    Ljiljana Karanović (2024)
    Kristalografija

  • Supstitucione reakcije Pd(II) kompleksa sa biološki važnim biomolekulima

    Aleksandar M. Mijatović, Jovana Bogojeski (2017)
    Kompleksi Pd(II), supstitucione reakcije

  • Sinteza, karakterizacija i primena monetitskih i Sr-fosfatnih materijala

    Miljana Mirković M. (2017)
    kalcijum-fosfatni materijali, fazna transformacija, Sr-fosfat, mehanohemija, nano-emulzija, Ritveldova metoda

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... struganičkih krečnjaka su manganski dendriti (Slika 8.98). Mn dendriti liče na skamenjene biljke ili mahovine koje su „izrasle“ na krečnjaku. Njihove boje variraju od tamno smeđe do crne. U obliku dendrita se obično javlja najvažniji nosilac mangana i najrasprostranjeniji manganski mineral – piroluzit ...
    ... su optičke analize bile najbrojnije. Optičkim ispitivanjima određen je i mikropaleontološki sastav karbonatnih stena. Na većini uzoraka sadržaj oksida Ca i Mg određen je hemijskom analizom. Hemijske analize sedimentnih stena, pored toga što su dale podatke o sastavu, korišćene su i za korelaciju ...
    ... rasvorom HCl (hlorovodonične kiseline). Prema Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 29 ovako određenom sadržaju oksida Ca i Mg, preračunati su sadržaji CaCO3 i MgCO3 koji su omogućili definisanje stena. Pored kompleksometrijskog određivanja karbonata, na nekim uzorcima ...

  • Методологија интегралне анализе сценарија енергетског развоја

    Александар Маџаревић (2019)
    енергетска безбедност, сценарио развоја, фази логика, сигурност снабдевања, доступност, расположивост, природни гас
    ... ИНДИКАТОРИ • Оксиди азота (NOx) Штетност азота се манифестује кроз нуспроизводе сагоревања – оксиде азота. Најзначајнији оксиди азота чији је утицај на здравље живих бића и животну средину највећи су азотмоноксид (NO), азотдиоксид (NO2) и азотсубоксид (N2O). Заједнички назив за поменуте оксиде азота је NOx ...
    ... је на праћењу емисија чврстих честица, оксида сумпора и оксида азота. За природни гас је карактеристично да његовим сагоревање долази до најмањих емисија оксида азота у односу на стандардна фосилна горива, док се чврсте честице не јављају уопште, као ни оксиди сумпора (изузев у ретким случајевима када ...
    ... 𝑗𝑁𝑂𝑥 ∙ 𝐿𝑉𝑁𝑂𝑥−𝑝𝑜𝑣𝑟š𝑖𝑛𝑎 + 𝑗ČČ ∙ 𝐿𝑉ČČ−𝑝𝑜𝑣𝑟š𝑖𝑛𝑎 (4.21) • Оксиди сумпора SOx Оксиди сумпора изазивају киселе кише чије је штетно дејиство на живи свет, посебно биљке и земљиште, веома изражено. Оксиди сумпора у димним гасовима као производима сагоревања се налазе као последица оксидације ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... donjih respiratornih puteva. /76./ Efekti azotnih oksida (NO.) na ljudsko zdravlje: Zagađujuća azotna jedinjenja u vazduhu zastupljena su azotnim oksidima. Sa stanovišta zagađivanja, zastupljenosti i efekata na ljudsko zdravlje najznačajniji oksidi su azot-monoksid (NO) i azot-dioksid (NO). Čestice ...
    ... čemu su najzastupljeniji azot sa 78%, kiseonik sa 21% i argon sa 0,9% (slika 2.1.). Svi ostali gasovi (ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, oksidi sumpora, oksidi azota, policiklični aromatični ugljovodonici...) čine svega 0,1%. /[77.} Slika 2.1. Sadržaj gasova u atmosferi Atmosfera Je sredina u ...
    ... sastavu atmosfere, u sastavu zemljišta itd. /75.} Emisija sumpor dioksida (SO»), kao i emisija oksida azota (NOx), u atmosferu ima za posledicu kisele kiše i negativan uticaj na respiratorne organe. Emisija oksida azota dovodi se u direktnu vezu sa uništenjem ozonskog omotača. /15.] Rad bloka B3 odvijaće ...

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... Kostolac A” emituje približno 34 Gg oksida sumpora, 3 Gg oksida azota i 0.5 Gg praškastih materija, dok termoelektrana ”TE Kostolac B” emituje približno 40 Gg oksida sumpora, 2 Gg oksida azota i 0,2 Gg praškastih materija, u 2014 godini. Koncentracija oksida sumpora u termoelektrani ” TENT A” iznosi ...
    ... emisije 20 najznačajnijih izvora emisije oksida sumpora, oksida azota i praškastih materija [148, 149, 150] Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko‐energetskim kompleksima 44 Prostorna raspodela emisija oksida sumpora, oksida azota i čvrstih čestica predstavljena ...
    ... obrazuje azotnu kiselinu [93]. Većinu oksida azota emitovanih iz dimnjaka termoelektrana čini azot-dioksid, koji u vazduhu ima aktivnost oko 100 časova, a istraživanja pokazuju da se zadržava u vazduhu i do 4,5 godine [94]. Azot-dioksid čini 10-15 % azotnih oksida (sadržanih u dimnom gasu) i ima 3 ...