Претрага

Упит dcterms_subject_txt:formiranje kamenca (karbonatnih naslaga)

146 items

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori
    ... c..aaann... 31 5.1 Teorijske osnove o kamencu ........a a naaoaoaaaakaot 31 5.2 Formiranje i taloženje karbonatnih naslaga (soli) ....canaa...... 31 5.3 Uzroci i posledice .....aaaaa a aaaaaaaaaaratatatt 31 5.4 Strategija ublažavanja formiranja naslaga ........čaaaaannnnn. 33 Analiza rada ...
    ... čime je postignuta stabilnost u radu i smanjen rizik od budućih zastoja. Ključne reči: e/lektrične centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori. Analiza rada električnih centifugalnih pumpi SADRŽAJ IBL 0y 2+ RAAAAAA AAAAAA AAAAAA || 2. Opšti pregled ...
    ... susreće jeste formiranje naslaga unutar sistema za utiskivanje. Formiranje naslaga može ozbiljno ometati proizvodne operacije, uticati na integritet opreme i povećati operativne troškove (Đorđević, 2022?). 5.2 Formiranje ı taloženje karbonatnih naslaga (soli) Formiranje naslaga često nazivamo ...

  • Litostratigrafske osobine proučavanih karbonatnih naslaga otoka Hvara, Korčule, Mljeta, Lastova te poluotoka Pelješca sa prijedlogom klasifikacije reklistaliziranih karbonatnih naslaga

    Berislav Šeberčić (1977)
    Litostratigrafija, karbonati,klasifikacija, Hrvatska ostrva

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... građevinski kamen ili kao sirovina za proizvodnju karbonatnih punila. Najznačajnija leţišta karbonatnih sirovina u Crnoj Gori, prevashodno arhitektonsko - građevinskog (ukrasnog) kamena otkrivena su u okviru gornjokrednih karbonatnih naslaga. Po svojoj perspektivnosti i produktivnosti izdvajaju ...
    ... Hum i Mišev do. Prikazani redosled karbonatnih naslaga ovog formacionog tipa dat je na osnovu podataka dobijenih prilikom snimanja detaljnih geoloških profila Slap - Vinići, i stubova na leţištima Vinići, Maljat i Radujev krš. Debljina karbonatnih naslaga ovog formacionog tipa iznosi od 50 do ...
    ... i potencijalnost resursa karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora) - doktorska disertacija 226 karbonatnih naslaga ove rudne formacije definisno je šest formacionih tipova krečnjaka sa različitim stepenom potencijalnosti. Formacioni tip karbonatnih sirovina bioklastični krečnjaci ...

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... -kosih slojeva, može se zaključiti da su se za vreme taloženja klastično-karbonatnih stena u podnožju Rajca javljale oluje koje su doprinele taloženju obalskih naslaga i naslaga šelfa, kao povremenom razbijanju naslaga. Oluje su bile različitog intenziteta. Verovatno najjače kad su se nataložili ...
    ... Nagib padine, preopterećenost naslaga i verovatno tektonika, uslovili su stvaranje karbonatnih stena na Rajcu (Slika 4.1, tačke R3 i R4) u opsegu odsrednjeg turona do santona. Ovim procesima dolazi do mešanja kalkarenita i kalkrudita kao turbiditnih naslaga sa finozrnim materijalom koji predstavlja ...
    ... klastično-karbonatnih stena, jedinica krečnjaka i laporaca sa rožnacima kontinentalne padine i jedinica klastično-karbonatnih turbidita. Relativno široki raspon litostratigrafskih celina uslovljen je izgledom sredine taloženja. Tektonski pokreti su imali ključnu ulogu u formiranju sredine taloženja ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... deformisanih naslaga badenske starosti, može se reći da postoji tektonsko-erozioni odnos između navedenih cjelina, to jeste uglovna diskordancija (Rundić, 1992). Na osnovu petroloških preparata, vrste alohema i standardne klasifikacije karbonatnih stijena, utvrđeni su različiti tipovi karbonatnih stijena ...
    ... uticaj na nastanak ı očuvanje mineralnih i energetskih resursa. Prva faza deformacija, koja je uticala na formiranje ugljevičkog basena, bila je ekstenzija i rezultirala je formiranjem normalnih rasjeda koji rijetko pokazuju kosu komponentu kretanja. Prvi deformacioni događaj ukazuje na subfazu ...
    ... i na granici Dinarida i Panonskog basena. Ovakvo kretanje adrijske mikroploče rezultiralo je formiranjem reversnih rasjeda aktivnih u kompresiji orijentisano) pravcem SI-JZ, a kasnije ı formiranjem složenih transkurentnih struktura aktivnih u kompresiji različite orijentacije. Ove strukture ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... odlikuju nepovoljnim hidrogeološkim svojstvima i uslovima za formiranje izdanskih voda u njima. U ovakve delove spadaju delovi terena izgrađeni od glinovito-laporovitih kompleksa stena u neogenim basenima, kompleksi flišnih naslaga i kristalastih škriljaca nižeg kristaliniteta. Uglavnom se nalaze ...
    ... terasnih naslaga je promenljiva, ali se uglavnom kreće od 6-15 m, dok debljina peskovito-šljunkovitih naslaga, koje su često zaglinjene, iznosi od 1-3 m, izuzetno do 5 m. Debljina peskovito-glinovitih naslaga povlate iznosi 3-6 m. Koeficijent filtracije peskovito- šljunkovitih naslaga ima vrednosti ...
    ... istraživanja u lokalnosti Žabara, Poljana i Požarevca, poznata je debljina aluvijalnih naslaga od 10-12 m, a peskovito-šljunkovitih naslaga od 2,5 - 5,5 m, mestimično ı do 7,5 m. Debljina povlatnih naslaga se kreće od 3 - 6,5 m. Vrednosti koeficijenta filtracije su po pravilu velike i reda veličine ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... područja istraživanja pripadaju slivu Velike Morave i predstavljaju njene istočne pritoke. Režim rečnih tokova uslovljen je rasprostranjenjem karbonatnih naslaga. U okviru šireg područja istraživanja, orijentacija ı karakter rečne mreže su uglavnom predisponirani tektonikom i geološkom građom. 1.3 ...
    ... smanjuje sve do avgusta, kada dostiže svoj minimum od 0.141 m?/s. Za razliku od sliva Crnice u ovoj oblasti imamo manje rasprostranjenje karbonatnih naslaga, što se odražava na režim Ravanice. Prema Dukiću (1975) režim Ravanice spada u pluvio-nivalni. 14 Tabela 1.3.-2. Ukupne godišnje i prosečne ...
    ... podzemnih voda ispod kote podine u sušnom periodu godine dolazi do proceđivanja podzemnih voda aluvijalne izdani koja se nalazi u povlati karbonatnih naslaga. Vertikalno proceđivanje zavisi od koeficijenta filtracije i stepena karstifikacije. 5.3. Pravci cirkulacije karstnih izdanskih voda Jedna ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... njihovog nalepljivanja tokom formiranja naslaga inkrustacije (Šaraba et al., 2019a). 4.2.3 SEM analize biofilmova Mikroorganizmi mogu uticati na proces precipitacije karbonatnih sedimenata, što je uočeno u termalnim izvorima u okviru kojih je zapažena pojava taloženja naslaga travertina. U procesima ...
    ... podatke o dimenzijama kristala kalcita u sastavu karbonatnih naslaga Rezultati i diskusija 102 inkrustacije iz podzemnih voda i ukazuje na nepravilne oblike kristala kalcita dimenzija od 3 – 5 μm; Slika 4.3 Mikroskopski izgled naslaga inkrustacije: a. uzorak BB-1 sa bunara „BB- 1“ ...
    ... posledica kontaminacije tokom uzorkovanja ili su bila nalepljena prilikom taloženja karbonatnih naslaga inkrustacije. Uzorak LB (Lukovska Banja), na osnovu optičkih pokazatelja, bio je određen kao laminirana kalcitska naslaga. Dominantno prisustvo minerala kalcita u uzorku LB (Lukovska Banja) je potvrđeno ...

  • Jovanovići deposit: New formation type of dimension and construction stone in Montenegro

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    Arhitektonsko-građevinski kamen predstavlja jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina Crne Gore, sa brojnim istraženim ležištima karbonatnih mineralnih sirovina od kojih su neka u eksploataciji, među kojima je područje Bjelopavlića najznačajnije. Formaciono-mineragenetskom analizom karbonatnih sedimenata rudnog rejona Bjelopavlića izdvojeno je više formacionih tipova karbonatnih sirovina, među kojima i formacioni tip Jovanovići, kao novi formacioni tip ukrasnog kamena u Crnoj Gori. U radu je dat prikaz rezultata višegodišnje formaciono-mineragenetske analize izvršene na području rudnog rejona Bjelopavlića, geološke karakteristike formacionog tipa Jovanovići, ...
    ukrasni kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... азот, сумпор-водоник, радон и други гасови (Не, Аr) који могу бити важни показатељи геохемијских услова њиховог формирања. Основни извори угљокиселог гаса у литосфери су масиви карбонатних и магматских стена, из којих се СО2 издваја под утицајем процеса динамо- метаморфизма и термо- метаморфизма ...
    ... угљокиселе воде формиране у пукотинским системима кристаластих шкриљаца без учешћа карбонатних стена (или са малим учешћем карбонатних стена). Издани имају веће издашности у геолошкој средини са већим учешћем карбонатних стена. Као и када су угљокиселе воде формиране у пропусним слојевима и хоризонтима ...
    ... воде из разломних зона кристаластих шкриљца ниског степена кристалинитета. Ове стене могу да буду без учешћа карбонатних и силикатних стенa , или са малим (спорадичним) учешћем карбонатних и силикатних стена. Угљокиселе воде су хладне, са температуром од 13 до 18 оС (у бунару). Припадају им угљокиселе ...

  • Ispucalost karbonatnih stenskih masa kao inženjerskogeološki fenomen

    Janko Obradović (1977)
    Karbonati

  • Petrolska i tehnička svojstva Mezozojskih i karbonatnih svojstva srbije

    Vesna Matović (2009)

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. BOŽOVIĆ (2016)
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko-građevinski kamen, rudni reon Bjelopavlića

  • Formaciono-mineragenetska analiza karbonatnih sedimenata Jadransko-jonske zone Crne Gore kao sirovinske baze ukrasnog građevinskog kamena

    Dragan J. Ilić (2004)
    Formaciono, mineragenetska analiza, karbonatni sedimenti, građevinski kamen, Crna Gora

  • Ocjena potencijalnosti karbonatnih sirovina na području rudnog rejona Bjelopavlića

    Božović Darko, Simić Vladimir (2015)

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... o prisustvo karbonatnih sastojaka. Iz tih razloga je hemijska analiza predstavljala logičan niz pri ispitivanju. Primenjena je kalcimetrije kao brza ı tačna metoda za određivanje CaCOx u ispitivanim uzorcima iz istražne bušotine kod Aranđelovca. Obzirom da je učešće karbonatnih minerala značajno ...
    ... karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) ı miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično- karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom slojevitosti i nevezanim rastesitim stanjem. Granulometrijska analiza, takođe ukazuje ...
    ... karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisalim—mmermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično-karbonatnih stena. Preko najmlađih kvartarnih sedimenata razvijeno jJe oko 3 m zemljišta. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom slojevitosti ...

  • Deformabilnost lesnih naslaga Zemunskog platoa

    Gordana Marković (1979)
    Deformabilnost, les, Zemun

  • Hidrohemijska zonalnost vodonosnih naslaga Srema

    Marko M. Stanić (2004)
    Hidrohemija, vodonosne naslage, Srem

  • Gornjopleistocenski sisari iz pećinskih naslaga Srbije

    Vesna Dimitrijević (1994)
    Gornjopleistocenski sisari, Srbija