Претрага

Упит dcterms_subject_txt:centralno pomoravlje

23 items

  • Mogućnosti dugoročnog vodosnabdevanja podzemnim vodama gradova centralnog pomoravlja

    Igor Jemcov (2000)
    Vodosnabdevanje, podzemne vode, centralno pomoravlje

  • Preliminary organic geochemical study of lignites from Smederevsko Pomoravlje field, Kostolac Basin, Serbia

    Mitrović Danica, Đoković Nataša, Stojanović Ksenija, Kumar Das Supriyo, Ekblad Alf, Mikusinska Anna, Životić Dragana (2013)

  • Stable carbon isotope compositions of diterpenoid hydrocarbons in coals from Smederevsko Pomoravlje field, Kostolac Basin, Serbia

    Đoković Nataša, Mitrović Danica, Schwarzbauer Jan, Vuković Nikola, Životić Dragana, Stojanović Ksenija (2014)

  • Preliminary organic geochemical study of lignite from the Smederevsko Pomoravlje field (Kostolac Basin, Serbia) – reconstruction of geological evolution and potential for rational utilization.

    Đoković Nataša, Mitrović Danica, Životić Dragana, Španić Darko, Troskot-Čorbić Tamara, Cvetković Olga, Stojanović Ksenija (2014)

  • Preliminary organic geochemical study of lignite from the Smederevsko Pomoravlje field (Kostolac Basin, Serbia) – reconstruction of geological evolution and potential for rational utilization

    Đoković Nataša, Mitrović Danica, Životić Dragana, Španić Darko, Troskot-Čorbić Tamara, Cvetković Olga, Stojanović Ksenija (2014)

  • Проширивање мреже пловних путева Републике Србије у функцији одбране земље

    Милан Кресојевић, Весна Ристић Вакањац, Драган Трифковић (2023)
    Мрежу пловних путева Републике Србије чини мрежа међународних и међудржавних пловних путева. Међународне пловне путеве чине реке Дунав, Сава, Колубара, Дрина, Канал Дунав-Тиса-Дунав (Д-Т-Д) „Нови Сад – Савино село“ и Беочински рукавац – канал, док међудржавни пловни пут на коме важи међународни режим пловидбе чини река Тиса. Поред наведених пловних путева који већим делом обухватају територију Аутономне покрајине Војводине, Република Србија има потенцијал проширења мреже пловних путева и у централном делу Србије пре свега у Поморављу. Проширењем мреже пловних ...
    унутрашњи пловни пут, Велика Морава, одбрана земље, бродови Речне флотиле

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... hronostratigrafskim korelacijama ne samo Centralnog Paratetisa. Baden je prvi kat srednjeg miocena Centralnog Paratetisa. Početak badenskog kata (donji langijan, prema Hilgen i dr., 2012), (pre oko 15,97 mil. god.), vezuje se za transgresiju mora u Centralnom Paratetisu (Rögl i dr., 1998, Lourens ...
    ... Panonskog basena. U najsevernijim delovima centralnog Paratetisa klima je bila umerena, a u centralnim i južnim delovima tropska prema Harzhauser i dr. (2003). Minimalne zimske temperature površine mora iznosile su od 17 do 18°C za donji baden u centralnom i južnog delu Paratetisa (Harzhauser i dr ...
    ... unutrašnje Azije. Centralni Paratetis je postojao tokom ranog i srednjeg miocena. U srednjem miocenu, region Centralnog Paratetisa je pretrpeo ne samo palaeogeografske već i palaeoklimatološke promene, a u ranom srednjem Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... u Istočnom Paratetisu i kasnije uveden u Centralni Paratetis na osnovu biostratigrafske korelacije. Upotreba pojma pont u Centralnom Paratetisu je kontroverzna. Glavni argument predstavlja činjenica da pontski sedimenti Centralnog Paratetisa u suštini delimično prethode pontu ...
    ... regionalnih hronostratigrafskih i geohronoloških skala, koje su za Centralni Paratetis posebno dokumentovane u Chrononstratigraphic und Stratotypen, koji su znatno unapredili generalno poznavanje neogena Centralnog Paratetisa i njegove stratigrafije (Cicha et al., 1967; Steininger ...
    ... 2007). Badenska evolucija mora Centralnog Paratetisa predmet je istraživanja Kovača i drugih autora (Kováč et al., 2007), koji su u svom radu prikazali paleogeografiju, klimu i eustatske promene morskog nivoa. Poseban doprinos poznavanju miocena Centralnog Paratetisa i njegove korelacije ...

  • Ostracods as indicator of the Badenian marine flooding (Central Paratethys, Bosnia & Herzegovina and Serbia)

    Ljupko Rundić (2022)
    ostakode, miocen, badenska transgresija, Centralni Paratetis, Bosna, Srbija

  • Neanderthal Settlement of the Central Balkans during MIS 5: Evidence from Pešturina Cave, Serbia

    Dušan Mihailović, Stefan Milošević, Bonnie A.B. Blackwell, Norbert Mercier, Susan M. Mentzer, Christopher E. Miller, Mike W. Morley, Katarina Bogićević, Dragana Đurić, Jelena Marković, Bojana Mihailović, Sofija Dragosavac, Senka Plavšić, Anne R. Skinner, Iffath I.C. Chaity, Yiwen E.W. Huang, Seimi Chu, Draženko Nenadić, Predrag Radović, Joshua Lindal, Mirjana Roksandić (2022)
    Recent research in the southern Central Balkans has resulted in the discovery of the first Middle Paleolithic sites in this region. Systematic excavations of Velika and Mala Balanica, and Peˇsturina (southern Serbia) revealed assemblages of Middle Paleolithic artifacts associated with hominin fossils and animal bones. This paper focuses on Pesturina Layer 4, radiometrically and biostratigraphically dated to Marine Isotope Stage (MIS) 5, which yielded traces of temporary hunting camps. The remains of large ungulate prey are associated with predominantly ...
    centralni Balkan, srednji paleolit, Šarentijen, MIS 5, ponašanje neandertalca

  • Study of the Synergetic Effect of Co-Pyrolysis of Lignite and High-Density Polyethylene Aiming to Improve Utilization of Low-Rank Coal

    Ivan Kojić, Achim Bechtel, Nikoleta Aleksić, Dragana Životić, Snežana Trifunović, Gordana Gajica, Ksenija Stojanović (2021)
    Polimeri i plastika, opšta hemija
    ... with simultaneous utilization of HDPE waste. 2. Materials and Methods 2.1. Samples The experiments were performed on lignite from the Smederevsko Pomoravlje field (Kostolac Basin, Serbia). A short outline of the geological settings of the Kostolac Basin is given in the Supplementary Material, whereas ...
    ... Sachsenhofer, R.F.; Matić, V.; Glamočanin, L.; Stojanović, K. Petrographical and organic geochemical study of the lignite from the Smederevsko Pomoravlje field (Kostolac Basin, Serbia). Int. J. Coal Geol. 2018, 195, 139–171. [CrossRef] 3. Mitrović, D.; Ðoković, N.; Životić, D.; Bechtel, A.; Šajnović ...
    ... Životić, D.; Španić, D.; Čorbić, T.T.; Cvetković, O.; Stojanović, K. Preliminary organic ge-ochemical study of lignite from the Smederevsko Pomoravlje field (Kostolac Basin, Serbia)–Reconstruction of geological evolution and potential for rational utilization. J. Serb. Chem. Soc. 2015, 80, 575–588 ...

  • Pannonian Basin, Pannonian Basin System and Pannonian realm - three different concepts

    Dejan Radivojević (2019)
    Centralni Paratetis, neogen, Panonski basen, Sistem panonskog basena, Panonska oblast
    ... се може рећи да почетна фаза формирања простора који ће касније заузети Панонски басен одговара палеогеографском елементу тог доба — Централном Паратетису. Централни Паратетис је заузимао овај простор почевши од доњег миоцена све до дефинитивног прекида сваке конекције са јужним реликтом Тетиса – ...
    ... тектонским покретима, док би се термин Панонски басен користио као простор депозиције седимената искључиво у палеогеографском контексту. Кључне речи: Централни Паратетис, неоген, Панонски басен, Систем панонског басена, Панонска област 14 беотоггРогит 2019: Соп/егепсе Ргоргатте апа Abstracts Pannonian ...

  • Dehydroicetexanes in sediments and crude oils: Possible markers for Cupressoideae

    Hans Peter Nytoft, Geir Kildahl-Andersen, Sofie Lindström, Frode Rise, Achim Bechtel, Danica Mitrović, Nataša Đoković, Dragana Životić, Ksenija A. Stojanović (2019)
    Two previously unidentified dehydroabietane isomers were isolated from Miocene Serbian lignite and Rhaetian (Late Triassic) coaly mudstones from South Sweden and characterized using NMRspectroscopy as cis- and trans-dehydroicetexane. Both have a 9(10?20)-abeo-abietane or icetexane skeleton, consisting of a 6-7-6 tricyclic framework with seven carbons in ring B instead of the usual six in common diterpanes of the abietane-type. Dehydroicetexanes can be detected using GC-MS-MS in m/z 270?146 chromatograms without interference from dehydroabietane or other isomers. Dehydroicetexanes are often abundant ...
    Geochemistry and Petrology

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... okretanja poklapa sa osom centralne okretne platforme, — sa istovarnom konzolom čija se osa okretanja ne poklapa sa osom centralne okretne platforme, — sa pretovarnim mostom na sopstvenom pretovarnom uređaju čija se osa oslonca na bageru poklapa sa osom centralne okretne platforme, — sa ...
    ... čija se osa oslonca na bageru ne poklapa sa osom centralne okretne platforme. • Po šemi rasporeda osnovnih uređaja: 18 — sa Jednom centralnom okretnom platformom na kojoj su oslonci za radni organ i istovarni uređaj, — sa Jednom centralnom okretnom platformom na kojoJj je oslonac za radni ...
    ... interesantan položaj jer je u blizini tri veće reke: Dunava, Velike Morave ı Mlave. U ataru opštine Kostolac sustiču se i tri geografske celine — Pomoravlje, Podunavlje i Stig, sa zemljištem koje se ubraja među najplodnija u Srbiji. Kostolački rudarsko-energetski basen, sa aktuelnim ležištem i rudnikom ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... Растер Укупно Сва земљишта (km 2 ) 1800 4200 15600 8700 4700 35000 Војводина (%) 7,90 16,75 43,72 20,00 11,63 100 Шумадија и Поморавље (%) 0,74 4,44 45,92 32,60 16,30 100 Бранкица Мајкић докторска дисертација ...
    ... геофизичка истраживања, Београд 68. Kostić N., Dangić A. and M. Jakovljević (2002): Geochemistry of iron in soils of Vojvodina, Šumadija and Norhern Pomoravlje, Proceedings for Natural Sciences, Matica Srpska, Novi Sad, No. 103, 17—28, 2002 Бранкица Мајкић ...
    ... Карстна средина Пукотинска средина Укупно Бачка и Банат 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Срем, Мачва Сава/Тамнава 6,97 0,34 0,50 0,03 - 7,84 Централна Србија 2,58 - 0,84 0,43 - 3,85 Источна Србија 0,62 - 0,06 1,71 - 2,39 Југозапдана Србија 0,24 - 0,14 1,61 - 1,99 Западна Србија 1,05 ...

  • Модел померања терена услед утицаја рударских радова на основу радарских сателитских снимака

    Зоран Гојковић (2023)
    Површински коп, као систем који обезбеђује енергетску стабилност или снабдевање сировинама које су од изузетне важности за привредни напредак, својим функционисањем утиче на околна насељена места. Међу бројним аспектима овог утицаја, може се издвојити издвојити и анализирати утицај вертикалних и хоризонталних померања која се јављају на површи терена. Мониторинг вертикалних и хоризонталних померања површи терена околних насељених места треба да има што бољу временску резолуцију (временски период између праћења деформација) како би се вертикална и хоризонтална померања контролисала и ...
    Сентинел 1 интерферометрија, слегање, Перманентни скатерери, Костолац

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Јаловиште Грот је смештено на југоисточној падини планине Бесна кобила, у југоисточној Србији. Овај део Републике се административно назива Јужно Поморавље, док га локално становништво зове Крајиште (сл. 17). На самом ободу јаловишта је изграђен град Крива Феја. Сл. 17. Географски положај фл ...
    ... налази се на највишој надморској висини у Србији. Надморска висина највишег дела круне бране је 1,178 m, средња висина централног платоа 1,172 m, а надморска висина централног колектора је 1,099 m (Ђокић и Јовановић, 2007). У литератури је познато под више имена: Благодат, Крива Феја и ...
    ... југозападном и југоисточном делу великог платоа доминирају алевритски пескови, а у централним деловима алеврити и песковити алеврити (табела 25). Јаловински материјал је углавном средње сортиран, сем узорка из централног дела који показује добру сортираност. Просечна величина зрна је највећа код а ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Јаловиште Грот је смештено на југоисточној падини планине Бесна кобила, у југоисточној Србији. Овај део Републике се административно назива Јужно Поморавље, док га локално становништво зове Крајиште (сл. 17). На самом ободу јаловишта је изграђен град Крива Феја. Сл. 17. Географски положај фл ...
    ... налази се на највишој надморској висини у Србији. Надморска висина највишег дела круне бране је 1,178 m, средња висина централног платоа 1,172 m, а надморска висина централног колектора је 1,099 m (Ђокић и Јовановић, 2007). У литератури је познато под више имена: Благодат, Крива Феја и ...
    ... југозападном и југоисточном делу великог платоа доминирају алевритски пескови, а у централним деловима алеврити и песковити алеврити (табела 25). Јаловински материјал је углавном средње сортиран, сем узорка из централног дела који показује добру сортираност. Просечна величина зрна је највећа код а ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija