Претрага

Упит dcterms_subject_txt:beogradski dunavski ključ.

62 items

  • Srednjemiocenski foraminiferi iz sedimenata bušotina beogradskog dunavskog ključa

    Ljiljana Grujičić (2009)
    Srednjemiocenski foraminiferi, sedimenti bušotina, beogradski dunavski ključ.

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... 1969; Николић и др., 1976), Кнића и Чукојевца (лежиште Ћирковска Коса), док су у неким локалитетима туфови алтерисани у зеолите – на пр. Београдски Дунавски Кључ (Стевановић и Стангачиловић, 1954; Nikolić et al., 1975). Подручје у коме је зеолитисани туф откривен налази се у централном делу Шумадије ...
    ... код села Сланци у Београдском Дунавском Кључу“ који је урађен од стране Рударско- геолошког факултета из Београда у периоду април – јул 2003. год. и везивање за предложени локалитет базирана је на претходном картирању ширег подручја Београдског Дунавског Кључа, проналажењу изданака зеолитских ...
    ... вулканског туфа у миоценским наслагама Београдског Дунавског Кључа.Записници СГД за 1950, 1951, 1952. Годину, 12 стр. Стевановић П. (1975): Стратиграфски положај терцијарних еруптивних стена у околини Београда, Вулканизам Београдског Дунавског Кључа, Природословна истраживања ЈAZU. Actageologica8 ...

  • Interpretacija gravimetrijskog reziduala i njena promjena u području Savske i Dunavske potoline

    Željko Zagorac (1975)
    Gravimetrija, rezidual, Sava, Dunav

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... -0,31 7,74 Трновче Bn-9G -0,40 7,85 Значајно повишене концентрације гвожђа и мангана, висока конц. О2 Кључ Vb-2 - 0,39 7,82 Кључ Vb-6 - 0,43 7,84 Кључ Vb-7 - 0,50 7,90 Кључ Eb-7 -0,28 7,90 Fe 2+ <0,1mg/l Feuk
    ... докторска дисертација   104 4.2.7 Развој регионалног изворишта Кључ Пожаревац своје јавно водоснабдевање базира на захватању подземних вода на изворишту Кључ из шљунковите водоносне средине алувиона Велике Мораве. Извориште Кључ формирано је јужно од града Пожаревца у непосредној близини Љубичевског ...
    ... Ковин-Дубовац Bp-17 3,17*10 -2 1,38 Ковин-Дубовац Bp-25 4,84*10 -4 2,45 Ковин-Дубовац Bp-64 1,16*10 -3 2,02 Кључ Vb-2 5,65*10 -3 12,2 Кључ Vb-6 3,12*10 -3 26,9 Кључ Vb-7 2,39*10 -4 48,5 Трновче*** Bnz-1 2,20*10 -3 9,54 Трновче*** Bn-6 1,77*10 -2 5,14 Трновче*** Bn-5 1,84*10 ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... Измењено: 2024-10-03 07:55:09 Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun) Miloš Mihajlović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun) | Miloš Mihajlović | | 2024 | | http://dr ...
    ... petroloških karakteristika dunavskog šljunka sa područja Beograd — Zemun, s posebnim osvrtom na njegov lotološki sastav i mineraloško petrografske osobine. Na predlog profesora dr Violete Gajić, za izradu završnog rada odabrao sam temu „Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd — Zemun)” ...
    ... at: www.dr.rgf.bg.ac.rs Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Završni rad Osnovne akademske studije Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd — Zemun) Kandidat: Mentor: Miloš Mihajlović G75/19 Prof. dr Violeta Gajić Beograd, septembar, 2024. Komisija: 1. Dr ...

  • Хидродинамичке карактеристике изворишта подземних вода ,,Кључ“ у Пожаревцу

    Милица Степановић, Драгољуб Бајић, Александар Аврамовић, Милан Туцаковић, Стефан Шикман (2021)
    vodosnabdevanje, step-test, hidraulički parametri bunara, filtracioni parametri, maksimalno dozvoljeni kapaciteti bunara

  • Kvalitativne karakteristike podzemnih voda izvorišta „Ključ“ u Požarevcu

    Milica Stepanović, Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić, Aleksanadar Avramović, Branko Mijatović (2022)

  • Идентификација црвеног Азо пигмента (литол црвене) – кључ за одговоре на сва конзерваторско-рестаураторска питања која је отворила Енформел слика Лазара Возаревића „Без назива”

    Вања Јовановић, Александар Кременовић, Филип Коломбан, Џон Милан ван дер Берг, Снежана Вучетић, Вељко Џикић (2022)
    Галерија „Лазар Возаревић” спровела је велики пројекат конзервације и рестаурације слика Лазара Возаревића из различитих периода уметниковог стварања. Прелиминарна истраживања слике „Без назива” из 1961. године, чији је површински боје нислој значај но деградирао на нетипичан начин, спровела је лабораторија MONARIS са Универзитета Сорбона. Утврђено је да се ова слика по саставу својих слојева разли кује од осталих слика из ове фазе сликаревог рада. Опсежне физичко­хемијске анализе су се паралелно одвијале у лабораторијама у Србији. Добијени резултати су ...
    литол црвена, раманска спектроскопија, ФТИЦ, рендгенска дифракција на праху, превентивна конзервација, виртуелна рестаурација

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... 910a) mere nivoi podzemne vode. Registrovani nivoi pliće izdani, na potezu od Ključa do Meminca, su u intervalu kota 68,5-71 mnm. Pomenuti pijezometri nalaze pod uticajem eksploatacije na izvorištima Meminac i Ključ grada Požarevca. Jelika Morava i Dunav Za analizu nivoa reke Velike Morave na ...
    ... se razlikuju od terena Južno od reke Dunav. Severno od Dunava izdizanja su veća, a tonjenja manja. Zaključak je da je tokom Panona bio aktivan dunavski rased, sa relativnim spuštanjem južnog krila. Neotektonske aktivnosti tokom Pliopleistocena ukazuju na formiranje novog bloka sa pravcem pružanja ...
    ... i izvedeno ukupno 11 bunara. Na osnovu rezultata istraživanja izvedenih krajem 70-ih godina, sredinom 80-ih godina XX veka formirano je izvorište Ključ u blizini Ljubičevskog mosta. U periodu 1982-1992. su izvedena istraživanja na prostoru potencijalnog izvorišta Petka, gde je izveden veći broj ...

  • Efekti regeneracije bunara na primeru Grabovičkog polja kod Kladova

    Ivana Cvejić, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Tijana Vinčić (2022)
    Na mnogim izvorištima podzemnih voda javljaju se problemi smanjenja eksploatacionog kapaciteta kao posledica starenja bunara. Bunar tokom vremena menja svoje performanse, bilo da je u eksploataciji ili van radnog procesa. Na njegovo starenje utiče veliki broj faktora. Kao posledice javljaju se ekonomski, privredni i socijalni problemi. Regeneracija bunara je u praksi pokazala najbolje efekte za rešavanje ovih pitanja. Na prostoru Kladovskog ključa u priobalju Dunava koristi se drenažni sistem bunara za odbranu od visokih vodostaja. Prilikom provere stanja bunara ...
    regeneracija, starenje bunara, drenažni sistem bunara, Grabovičko polje

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... Šumadije, i Kruševačkog basena, zatim Dunavskog ključa i Posavine kao i Beogradsko-gročanskog Podunavlja. Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 35 5.4.1.1. Badenske tvorevine Dunavskog ključa i Posavine Duž reke Save, od ...
    ... .......34 5.4.1. BADENSKE TVOREVINE BEOGRADA I OKOLINE .....................................................34 5.4.1.1. Badenske tvorevine Dunavskog ključa i Posavine .......................................................35 5.4.1.2. Badenske tvorevine u oblasti ekshumiranog mezozojsko-serpentinskog ...
    ... geološkom kartom 1:25.000. Diplomski rad, Rudarsko geološki fakultet, Beograd. str. 79. Krstić, N. 1978. Ostrakodi u miocenu Beogradskog dunavskog ključa. Zbornik radova 9. kongresa geologa Jugoslavije, 117-125, Sarajevo. Krstić, N., Savić, Lj., Jovanović ,G., Boldor, E. 2003. Lower Miocene ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice „Savski trg“ – beogradski metro linija 1

    Dragoslav Rakić, Nemanja Stanić, Josip Išek, Slavoljub Stojković (2023)
    Ukrštanje linija 1 i 2 beogradskog metroa, planirano je na lokaciji “Savski trg” gde će se izgraditi zajednička metro stanica. Zbog složene konstrukcije objekta i različite dubine dijafragmi, koja na delu metro linije 2 iznosi preko 40 m, planirana je fazna izgradnja. U vezi sa tim u radu je prikazan način definisanja geotehničkog modela, kao i geotehnički proračuni u kojima su analizirani: fazni načini iskopa, filtraciona analiza, uticaj pornih i efektivnih napona na stabilnost dijafragme, horizontalna i vertikalna ...
    beogradski metro, metro stanica, geotehnički model, stabilnost dijafragme, horizontalna pomeranja, vertikalna pomeranja

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... odvodnjavanja ugljenokopa i nekoliko manjih izvorišta za vodosnabdevanje. Značajne rezerve podzemnih voda utvrđene su i u: Podunavlju, Kladovskom ključu, Negotinskoj niziji, delovima Velikomoravskog rova (slika 7), Levačkom basenu, delovima Kruševačko- aleksinačkog i Dobričkog basena, Leskovačkom basenu ...
    ... se zahvata vise od 100 l/s (vodosnabdevanje) 53 54 na izvorištima za vodosnabdevanje Leskovca - preko 300 l/s (vodosnabdevanje) u Kladovskom Ključu oko 100 l/s (vodosnabdevanje) u Negotinskoj niziji oko 200 l/s (vodosnabdevanje). Iako se karakterišu značajnim količinama voda koje se in'ltriraju ...
    ... veštačkog prihranjivanja koristi ne samo za dopunske količine voda, već i za poboljšanje kvaliteta podzemnih voda. Slično ovom izvorištu, na izvorištu „Ključ“ koje se koristi za vodosnabdevanje Požarevca se primenjuje veštačko prihranjivanje sa ciljem povećanja kapaciteta izvorišta, ali i smanjenja kon ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... izdvojene prebasenske strukture - Moravska strukturna jedinica, basenske strukture - Moravsko-banatska strukturna jedinica, ı postbasenske trukture- Dunavska pokrovna strukturna jedinica. Moravska strukturna jedinica obuhvata starije ı mlađe paleozojske tvorevine. Najstariji strukturni element je s ...
    ... horstovi Požarevačke grede i Krnjeva, između kojih se nalazi rov Velike Morave. osnovni sastav ovih oblika čine sedimenti sarmata, panona i ponta. Dunavska pokrovna strukturna jedinica obuhvata najmlađe, pleistocenske i holocenske eolske, fluvijalne i padinske sedimente koji uglavnom leže horizontalno ...
    ... 1981). Za list Požarevac: A. Moravska strukturna jedinica - prebasenske strukture. B. Moravsko-banatska strukturna Jedinica-basenske strukture. C. Dunavska pokrovna jedinica - postasenske strukture. Strukturni nizovi: a. horst Ranovca, b. rov Boževca, c. rov Kamenova, d. rov Salakovca, e. horst Požarevačke ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... i područja dunavskog sliva pre oko 9 miliona godina (iz: Magyar et al., 2013, na osnovu: Magyar et al., 1999a; Kuhlemann & Kempf 2002; Popov et al., 2004). NAFB: Basen severnoalpskog frontalnog područja (foreland), VB: Bečki basen, K/DB: Kišalfeld (Kisalföld)/Dunavski subbasen, PBS: ...
    ... dubokovodnom Kišalfeld/Dunavskom basenu. Najstarija ivica šelfa određena je u samom severozapadnom delu Panonskog basena na prostoru Slovačke. Njena starost je 10 miliona godina i kreće se pravcem JZ–SI, paralelno sa Karpatima. Ivica šelfa se postepeno pomera duž Dunavskog basena u Slovačkoj ...
    ... Jedini izuzetak predstavljaju istočne i južne margine basena, gde se pojavljuje obrnuti smer progradacije. Najstarija ivica šelfa paleo‐Dunavskog sistema (deset miliona godina) određena je u istočnom frontalnom području Malih Karpata, nekoliko desetina kilometara istočno od Bratislave. Najmlađa ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... „Holoturijski skleriti trijaskih krečnjaka Zlatibora“. Magistarsku tezu ”Srednjemiocenski foraminiferi iz sedimenata bušotina Beogradskog dunavskog ključa” odbranila na istom fakultetu, 2009. god. Doktorske studije upisuje 2009. godine na studijskom program za geologiju gde je položila sve ...
    ... studija, projekata i elaborata. Bila je autor i koautor naučnih radova: Grujičić, Lj. (2010): Foraminifere rod - a Frondicularia iz beogradskog dunavskog ključa, 15. Kongres geologa Srbije, Beograd, str. 69 - 73 Polavder, S. Grujičić, Lj. Stojković, S. (2010): Uticaj površinske eksploatacije lignita ...

  • Sistem poslovne inteligencije za upravljanje zaštitom na radu u rudarskoj industriji

    Ljiljana R. Kolonja (2016-09-23)
    Postojeća organizacija zaštite na radu na površinskim kopovima uglja često nije umogućnosti da blagovremeno i tačno ukaže na nedostatke, koji mogu u bližoj ilidaljoj budućnosti da budu uzrok narušavanja bezbednosti radnika, ali i uzrokoštećenja materijalnih dobara rudnika. Nemogućnost donošenja pravovremenihodluka je moguće izbeći uvođenjem softverski podržanih sistema za praćenje ianalizu bezbednosti i zaštite na radu.Osnovni cilj ove doktorske disertacije je definisanje metodologije i razvoj modelasistema upravljanja zaštitom na radu, koji će omogućiti savremen, adekvatan isveobuhvatan način praćenja i analize ...
    rudarstvo, bezbednost i zdravlje na radu, poslovna inteligencija,tehnička zaštita, ontologije
    ... klasa interfejsa i njihovih relacija. Svaka klasa ima ime u zaglavlju, listu atributa i funkcije. Simbol sa ključem ispred atributa označava da je u pitanju primarni ključ, odnosno jedinstveni identifikator klase. Slika 6.8. prikazuje segment modela. Slika 6.8. Dijagram klasa za evidentiranje ...
    ... zaglavlju ima naziv tabele, u sledećem odeljku atribut koji je jedinstveni identifikator zapisa u tabeli, odnosno primarni ključ (označen slikom ključa) i potom atribute, odnosno kolone koje se nalaze u tabeli. U tabeli Radnici skladište se lični podaci o radniku, njegovo obrazovanje ...
    ... tabelama S_Lekari, Institucija, PovrDeoTela i Dijagnoze. Relacije između tabela su predstavljene linijama a kardinalnost veze je označena simbolom ključa na strani gde je „jedan“ i simbolom za beskonačnost na strani gde je „više“. Slika 6.9. Model baze podataka: tabele programskog sistema zaštite ...

  • Navigacija budućnosti: poslovni rizici i prilike u rudarskoj industriji

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Vuk Lazić (2024)
    Sektor rudarstva i metalurgije se globalno suočava sa brzo evoluirajućim okruženjem u 2024. godini, koje karakteriše jedinstvena međusobna zavisnost rizika i prilika. Sektor je u središtu globalne energetske tranzicije, uz rastuću potražnju za kritičnim mineralnim sirovinama poput litijuma, nikla i bakra, koji su od suštinskog značaja za tehnologije obnovljive energije i električna vozila. Međutim, ova sve veća odgovornost donosi brojne izazove, uključujući pojačanu pažnju na ekološke, društvene i upravljačke (ESG) faktore, fizičke i tranzicione rizike uzrokovane klimatskim promenama, i ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде