Претрага

Упит dcterms_subject_txt:aptski kat

73 items

  • Baremski i aptski kat u srednjim delovima karpatobalkanida istočne Srbije sa posebnim osvrtom na urgonsko razviće

    Jovan Jankičević (1977)
    Baremski, aptski kat, urgonsko razviće, Srbija

  • Biostratigrafija badenskog i sarmatskog kata Kolubarskog neogenskog basena

    Saša Mitrović (1997)
    Biostratigrafija, baden, sarmat, neogen, Kolubara

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... plensbaškog kata: Pseudopecten aequivalvis, Liogryphaea gigantea, najviši deo plensbaškog kata: Aequipecten aequivalvis, Chlamys textorius, Liogryphaea macculochii. Debljina sinemurskog i plensbaškog kata iznosi 10 do 250 m. Toarski kat Glinci i peskoviti krečnjaci toarskog kata leže konkordantno ...
    ... sedimenata. Karnijski kat je predstavljen alevrolitima, zelenim peščarima i peskovitim ı dolomitičnim krečnjacima sa brahiopodima. Počinje zelenim, tankopločastim peščarima, preko kojih leže alevroliti sa brojnim nukulama. Debljina ovog kata iznosi oko 6 m. 21 Norički kat se karakteriše izrazittom ...
    ... starosti. Gornja granica ovih tvorevina prema oksfordu Je oštra i Jasna. Debljina keloveJskog kata iznosi svega 2-3 m, pa je prikazan zajedno sa batskim katom koji je debeo 15-20 m. Sedimenti batskog kata su predstavljeni peščarima i glincima sa faunom koja se sastoji isključivo od amonita i belemnita ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... 2024). Najviše delove kata grade tankopločasti, crveni brečasti krečnjaci hanbulškog tipa (Živaljević et al., 1982; Stefanović & Krstekanić, 2024). Osim karbonatnih tvorevina, anizijski kat grade ı vulkanoklastične stene vezane za riftni magmatizam krajem anizijskog kata (Živaljević et al., 1982; ...
    ... _— Nomalna granica . |1 · Tačka osmatranja ol _— Transgresivna i — granica MoggovacGrad YI 2 ovać Miocen |Ladinski kat Perm B i __ Rased, siguran -'Krcdn–palcocm Anizijski kat -Mmmunikmn __-- _ Rased, pretpostavljen Čelo navlakc Slika 4.1 — Geološka karta istraživanog područja sa tačkama osmatranja ...
    ... Drinsko-ivanjička jedinica, IBD-Istočnobosansko-durmitorska jedinica; Geološka jedinica — C — karbonski metamorfiti, P — perm,T»! – anizijski kat, T» – ladinski kat, a — andeziti; O, O, O3–- elementi pada osa stresa; N – ukupan broj merenja raseda deformacione Jaze na tački, upotrebljenih u paleonaponskoj ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ... Klјučne reči: baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti    UVOD     Beograd sa okolinom predstavlja prostor na kojem su tokom badenskog kata u uslovima trans‐ gresije Centralnog Paratetisa deponovani morski sedimenti različite facijalne pripadnosti. Podlogu bade‐ na predstavljaju mezozo ...
    ... tektonski procesi  tokom badena  su uslovili bočne  i  vertikalne promene facija. Povlatu badenskim sedimentima čine sedimenti sarmatskog i panonskog kata,  sedimenti kvartara i recentno zemljište.  Istraživani  prostor  se  nalazi  u  oblasti  severne  Šumadije. Geološki  ovaj  teren  pripada  južnom  ...
    ...  6‐ Cerithium limestone    ZAKLJUČAK    Područje Beograda se zbog svoje facijalne raznovrsnosti može smatrati drugom tipskom oblasti  za badenski kat. Prvu tipsku oblast predstavlja Bečki basen (Anđelković M., 1987).   Umesto  strogih  granica  između  subfacija  tašmajdanskih  krečnjaka,  kao  i  ...

  • Дефинисање параметра песковитог тла за потребе прорачуна слегања плиткох темеља преко CPTm и CPTu опита

    Александар Јаковљевић (2024)
    Дефинисање меродавних геотехничких параметара тла за потребе прорачуна слегања.(a и носивости)темељног тла један је од главних задатака инжењера геотехнике.Од поузданости ових параметара и последично резултата прорачуна слегања и носивости, директно зависи који ће се тип, врста и димензије темеља као и начин фундирања истог примењивати.Да би се поуздано дефинисали неопходни геотехнички параметри а потом и извели потребни прорачуни слегања, потребно је на првом месту познавање деформабилних карактеристика тла.Подаци о збијености тла могу се добити или лабораторијским испитивањима на претходно ...
    CPT, песак, слегање, параметри, корелације
    ... JoKanuuju CTaM0OeH0TOCJIOBHOT KOMIIJJeKca Ha KaT. napme.jnu 7934, K.o. HoBu Cajr II (Ilenrrpa.stHa nyTHa naOoparopuja (CPL) Honsnu Caj, janyap 2019. ronune.) Tipu.nor 3 - Hapemraju a3Benenux CPTu onura Ha mokKamuuju CTaM0OeH0TOCJIOBHOT KOMIIJJeKca Ha KaT. napme.jnu 7934, K.o. HoBu Cajr II (Ilenrrpa ...
    ... CTaMOĆHOTNOCJIOBHOr KOMIIJIKKCa Ha KaT. mnapnenu 7934, K.o. Hopu Cajt II aa ugje je norpeoe H3pajy ena0Gopara H ucrpaxxHe pajnoBe H3BOJHHa IleHrpajnHa ryrHa naOoparopuja (CPL) 3 Honor Cajna y Janyapy 2019. ronaHe. 4.1 CraM0eH0n0cCJIOBHH KOMIILIeKC Ha KaT. napiteni 7934, K.o. HoBu Can II 4 ...
    ... JIOKaIUHJH CTaMOCHOTIOCJIOBHOT KOMIJIČKCa Ha KaT. mapuemH 7934, K.o. Hopmw Can II (IleprpanHa myrHa maG0oparopuja (CPL) Honu Caj, Janyap 2019. ronmane.) IIpamor 2 - MHWXeMOpCKOTCOJIOEHIKM mnpecemHM TepeHa Ha JOKAaNHJH CTaMOCHOTIOCJIOBHOT KOMIJIČKCa Ha KaT. mapuemH 7934, K.o. Hopmw Can II (IleprpanHa ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... biostratigrafiju badenskog kata, na osnovu koje se na ovim terenima pouzdano može govoriti o prisustvu gornjeg badena. Stevanović i Milošević (1959) daju paleontološke opise badenske faune okoline Koceljeve i ukazuju na značaj pronađenih vrsta za stratigrafiju badenskog kata. Analizirajući faunu ...
    ... takođe zauzimaju sve važnju ulogu u hronostratigrafskim korelacijama ne samo Centralnog Paratetisa. Baden je prvi kat srednjeg miocena Centralnog Paratetisa. Početak badenskog kata (donji langijan, prema Hilgen i dr., 2012), (pre oko 15,97 mil. god.), vezuje se za transgresiju mora u Centralnom ...
    ... nivo badenskog kata: Spirorutilus carinatus (d'Orbigny), Textularia i dr. U severnoj Vojvodini nabušeni su slojevi badena debljine 19 m, i leže transgresivno preko paleozoika i trijasa. U većini bušotina, smena neogenih sedimenata počinje biogenim krečnjacima badenskog kata sa ljušturama mikrofosila ...

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... KOHTHHyHpaHy CepHJy HCpHMTCKHMX CHPpy/HHMX H Cyricrpy}iHHx ce,MMeHaTa. V JIOMP50J KpejiH H3JIBOJČHH Cy: BaJICHJUHJCKH H OTDpHBCKH KaT, OapeMCKH H aIITCKH KaT, H aJIOCKH KaT. KEHO3OHK Hajcrapuja · repnwMjapHH CeJUMMCHTH | HMAaJjy | JOOMOMHOINMIĆHCKy · H cpeyibOMHoOIeHcKy crapocT. MuorneH je np ...
    ... NOMer H cpeMmtber TpHjaca. V rpabaH JOMoTpHJacKHX TBOpeBHHa yueCTByJy IHIpeTe)KHO KapOoHaTHe crTeHe. IlameoHTomomiku je yTBpDeH CaMO KaMIIHMCKH KaT. HajBehu cO JOJOMMTA H JIOJIOMHTHUHHX KpeuMbaKka je Ha OCHOBy HIaJIČOHTOJIOIIKE JIOKyMeHTamHja cpe,ymboTpHjacke crapocrH. HBehHMHOM Tipe}iCTaBJbajy ...

  • Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia

    Dragana Nišić, Uroš Pantelić, Nikoleta Aleksić, Neda Nišić (2021)
    rudarski otpad, jalovina, uredba, deponija, kategorija A, klasifikacija
    ... kvaliteta reke Ibar [18]. Na osnovu ovih kriterijuma, posledice udesa po životnu sredinu se mogu oceniti kao beznačajne, što ovo jalovište svrstava van kate- gorije A. Kada se otpočne sa trećom iteracijom procene posledica, ukoliko je prethodno procenjeno da u ugro- ženo ljudstvo, pored zaposlenih, ...
    ... suprotnom, proračun granične vrednosti nije potreban. Granična vrednost se određuje kao odnos masa za suvu materiju za sav rudarski otpad koji je već kate- gorisan kao opasan, i rudarski otpad za koji postoji ve- rovatnoća da će biti u deponiji na kraju eksploatacio- nog veka. Preciznije rečeno, porede ...
    ... svih strana jalovišta projektovan je zaš- titni betonski kanal kako bi se nasip zaštitio od priliva velikih količina voda. Kao dodatna zaštita od kata- strofalnih padavina predviđen je i prelivni organ na nasipu. Sama lokacija jalovišta je na obali reke, u nase- ljenom području, sa više kuća u ...

  • Late Triassic radiolarians from the Grivska formation, internal Dinarides, SW Serbia

    Nikita Bragin, Liubov Bragina, Nevenka Đerić, Nataša Gerzina-Spajić (2019)
    Paleontology, Stratigraphy, Economic Geology, Geochemistry and Petrology, Geology, Geophysics, Geotechnical Engineering and Engineering Geology
    ... TpHBcKa, KopHcrehH HOBO- no0uHjeHe OHocTpaTHrpaQockKe H MHKpoQanHjajiHe nojlaTKe. SUDAR & GAWLICK [2018] onpebyjy ropbo- TpuHjacKy {[KapHHjcKH KaT — peTCKH KaT) cTapocT Đopwmanuje TpaBcKa Ha OCHOBy KOHOJIOHTCKe MH- KpodQayHe. 3HauajHo je ucrahu na ce ce)1MeHTH OĐopwmanuje TpHBcKa KapakTepHiiy CcaMO ...
    ... crapocT y3opKkoBaHHx poxxHaa. HoBo/no0ujeHH nonanu cy y noTHnyHocTH carnmacHH ca nmo/laliiMa no0HjeHHM aHaJ!H3OM KOHOJIOHTCKe MHKpoQayHe (HopHukH KaT; SUDAR & GAWLICK, 2018). Panuojta- puHjcke acouHjanMHje H3OJJOBaHe H3 cenHMeHaTa noKananTeTa JIMM KapakKTepHiiy ce IHpHCyCTBOM no0po no3HaTHx TaKcoHa ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... potpuno razvijeni na prostoru Stare planine predstavljeni karbonatnim razvićem. U okviru srednjeg trijasa izdvojeni su anizijski i ladinski kat. Anizijski kat izgrađen je od krečnjaka sa bogatom asocijacijom faune na osnovu koje su izdvojeni hidasniski, pelsonski i ilirski potkat. Hidasp je predstavljen ...
    ... sa ostacima krinoida i dolomitičnim krečnjacima sa algama: Diplopora kexaster, D. annulatissima. Preko sedimenta anizijskog kata konkordatno leže sediment ladinskog kata sačinjeni od dolomita, dolomitičnih krečnjaka sa ostacima gastropoda: Omphalopthicha, Undularia (Anđelković, 1978). Naslage ...

  • Петролошке карактеристике тријаских карбоната у околини Толића (Мионица)

    Михаило Вујашевић (2024)
    У тријаским теренима у околини Толића код Мионице извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе, рендгенске дифракције и калциметрије. Макроскопском детерминацијом и применом Данхамове класификације испитивани узорци су сврстани у кречњаке калкаренитског до калклутитског склопа, односно mudstone, packestone и grainstone типа. Микроскопским прегледом кречњака и применом Фолкове класификације утврђен је њихов састав и ...
    тријаски карбонати, петрографске карактеристике, класификације кречњака
    ... krečnjaci (norički a: O, |Sughme i junkovi -u-·r·m k —MURI iretski kat) Glinci i peskoviti laporci M |0M Krečnjaci (ijas} (alb-cenoman) i, Jhr Masivni, ređe stratifik- - eg w:w.?,: - Serpentinih - krečnjaci (adinski kat) — TOBEI es |___EOR ON i peščari Wlomerati (kampan i Cnuka 2. Jleo ...
    ... 2). 3acrynbeHH TrOpPOKPpe/IHH uJIaHOBH JaBJbajy Cec y BHJIy KOHTHHyJaJIHe KapOoHaTHe cepuHje IoueB OJI an10a Ia 3aKJbyuHO JIO MacTpHxTa. AJNOcKH KaT je pa3BHJeH Ha MaJOM IIpOCTpaHCTBy y IeHTpaHHOM JeJIy HcHHTHBaHoOr TepeHa. IIpejicraBJbeH je J(BeEMa JIHTOJIOHIKH pa3jHUuHTHM CcpHjaMa: KOHTIJIO ...

  • XRD dertermination od hydrothermal phases related to epithermal mineralization in the Čukaru Peki deposit

    Dragana Bosić, Vladica Cvetković, Miodrag Banješević, Kristina Šarić (2024)
    Čukaru Peki, epithermal mineralization, hydrothermal alterations

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта подземних вода “Зеленица” и “Горње поље” за водоснабдевање Лознице

    Матија Стојановић (2024)
    Циљ овог истраживања је потреба за дефинисањем режима и категоризације резерви подземних вода где су изведени радови у раздобљу од јуна 2013. до јуна 2014. на истражно-експлоатационим бунарима изворишта "Зеленица" и "Горње поље" у Лозници. Истражно-експлоатациони бунари на наведеним извориштима каптирају збијени тип издани са слободним нивоом у оквиру квартарних шљункова и пескова, што указује на стабилност и поузданост извора. Према режимским осматрањима, утврђено је да се подземне воде могу неометано експлоатисати из бунара изворишта "Зеленица" у количини од ...
    извориште, збијени тип издани, истражно- експлоатисани бунари, квартарни седименти, резерве подземних вода
    ... H _ BE TzIHHIHH (CČHOH, JaHcKH KaT) : : Wagaucana Weeu 'Kpeumbant ca py;uHcTHMa- (ccHoH, RaHcKH KaT) 'Kpcutbarit ca po;ktanuiMa nonpyuje ncrpaxunarba (nannHckH KaT) 38 Koje je noOHjcHO ucrpa;kHo npaBo Jlonowurrni H J10;10MHTHUHIH Kpeumbanu (aHH3HjcKH KaT) y-7353,550 y-7351.000 1< v qoa2 ...
    ... memuapuHMa H TJIHHIMHMAa. Jle)kc yBeEK KOHKOPpJNAHTHO IHpcKO KpeubaKa TOpMer nepMa, a IOKDpHBaJy HX JIOJIOMHTH H JIOJIOMHTCKH KpeuMbali aHH3HJCKOT KaTa HJIH TpaHCrpeCcCHBHH CČJIHMCHTH TOpMbe KpeJIĆ H HČOTCH4a. lomvu mpujac (?T;) - jaoapcku mun paseuha CeJuiMeHTH JLOMber TpHjaca, Janapckor THrma ...
    ... O00JOM mriaHuHHe I yueBo. Jlexxe yBeK KOHKOpJIAHTHO HpeKO IICDMCKHX KpeubaKa, a 27 TIOKDMBaJy HX JIOJOMHTH M JIOHOMHTCKH KpcuMbal aHH3HJCKOTr KaTa, MHJIH TpaHCrpecHBHH CCJIHMCHTH HeOTeHa. Jlomorpujacke creHe (T;) rpanme modMacTH H CJIOJeEBHTH KpeubanH ca xyhKaCTHM H IIDpBeHKaCTHM TieHmIuapHMMa ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... Dušana na severu (kat. parcela br. 14231/1 KO Zemun), • ulicom Šumadijskom na zapadu (kat. Parcela br. 10361/3 KO Zemun), • stambenim naseljem Zemunske kapije na jugu (kat. parcela br. 10362/3 i pripadajuća saobraćajnica 10362/2, obe KO Zemun), • dok se na istoku graniči sa kat. parcelom br. 10392 ...
    ... terena izgrađenih od lesa na primeru Zemunskog lesnog platoa i određeni su geotehnički uslovi izgradnje poslovnog objekta Poreske uprave u Zemunu, na kat. parceli br. 10362/1 KO Zemun. Za izradu završnog rada korišćeni su literaturni podaci iz monografije „Geotehničke karakteristike lesnih terena sa ...
    ... saobraćajnih površina i granica regulacije: slika 5 8 OCHOBHE O AME Slika 3. Lokacija objekta Poreske uprave u Zemunu, ul. Cara Dušana br. 148, kat. Parcela br.10362/1 KO Zemun. Izvor: https://a3.geosrbija.rs/ 10 - 7010329a 16–•4'&·' ij _ "10831 10334, -10330 16429 · 1033„'10»„« O ...

  • Improvement of education through the cooperation between CEEPUS EURO Geo-Sci network and scientific projects: examples from UB-FMG

    Kristina Šarić, Dejan Prelević, Miloš Marjanović, Uroš Stojadinović, Vladimir Simić (2024)
    CIII-RS-0038, Recon Tethys, DEMONITOR, TMCmod, REASONING

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... predstavljeni su sred- njim karbonom (C 2 ) u okviru kojih su izdvojeni krečnja- ci i argilofoliti namirskog kata, kao i krečnjaci, glineni škriljci, ređe kvarcni peščari baškirskog kata. Sedimenti permske starosti imaju malo rasprostranjenje na istraž- nom području. Razlikuju se dva superpoziciona ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... otrivski kat (K;!'?) leže u povlati krečnjaka gornje jure, njihova serija predstavljena je slojevitim sivobelim ili rumenkastim krečnjacima debljine oko 350m. Krečnjaci valedinskog i otrivskog kata su pretežno kriptokristalasti, ređe oolitični i siromašni mikroorgranizmima. Baremski i aptski kat (Kr ...
    ... nastalim u oksford-kimeridžki i titonskom katu. Oksfordski i kimeridžki kat (J:-'?) pripada seriji dobro uslojenih sivih i žućkastih krečnjaka sa rožnačkim kvrgama, debljine od 100 do 200 m, ređe dolomitima i dolomitičnim krečnjacima. Titonski kat (J5) karakterišu bankoviti sprudni i supsprudni ...