Претрага

Упит dcterms_subject_txt:aluvijalne naslage

104 items

  • Hidrogeološke karakteristike aluvijalnih naslaga i oboda Velike Morave sa aspekta mogućnosti iskorišćenja izdanskih voda

    Dušan Stojadinović (1992)
    Hidrgeologija, aluvijalne naslage, izdanske vode, Velika Morava

  • Pleistocenske naslage istočnog Srema

    Draženko Nenadić (2003)
    Pleistocenske naslage, Srem

  • Problematika formiranja izvorišta izdanskih voda u kvartarnim naslagama Dakijskog basena u Srbiji

    Dušan Polomčić (1996)
    Formiranje izvorišta, izdanske vode, kvartarne naslage, Dakijski basen

  • Fosilni ostaci fosilnih kičmenjaka u pećinskim naslagama Srbije

    Katarina Bogićević, Dragana Đurić, Draženko Nenadić (2022)

  • Zaštita podzemnih voda u aluvijalnim nanosima sa posebnim osvrtom na izvorište Beograda

    Slobodan Vujasinović (1983)
    Podzemne vode, aluvijalni nanosi

  • Pleistocenske fluvijalne naslage jugoistočnog Srema i dolina Dunava i Morave

    Nenadić Draženko, Bogićević Katarina (2014)

  • Hidrohemijska zonalnost vodonosnih naslaga Srema

    Marko M. Stanić (2004)
    Hidrohemija, vodonosne naslage, Srem

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... Холоценске наслаге имају знатну дебљину и распрострањеност по ободу и у оквиру алувијалних равни Велике Мораве и њених већих притока. Могу се поделити у две генетске секвенце: падинску и флувијалну. Падинском секвенцом обухваћени су: лесоидни седименти, делувијално-пролувијалне наслаге, делувијалне ...
    ... водоносне средине (m 3 /s), подаци Водопривредне основе Републике Србије (2001) Хидрогеолошка јединица Алувијални наноси Основни водоносни комплекс (Војводина) Неогене наслаге Карстна средина Пукотинска средина Укупно Бачка и Банат 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Срем, Мачва ...
    ... докторска дисертација 54 регулационих радова и багеровања материјала из речног корита је на неким деоницама водотока врло значајан. Алувијалне наслаге се експлоатише у виду узимања шљунка и песка. Експлоатација шљунка и песка из речног корита подразумева да се одржи равнотежа са наносом ...

  • Geotehnički modeli aluvijalnih sedimenata Novog Beograda

    Zoran Radić (2007)
    Geotehnika, aluvijalni sedimenti, Novi Beograd.

  • Starenje bunara u aluvijalnim sredinama različitog stepena oksičnosti

    Brankica Majkić (2013)
    Starenje bunara aluvijalne sredine, oksičnost.

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... navedenih vrsta stena, nalaze Još i crni peščari. Naslage kasnog ordovicijuma imaju malu debljinu i obuhvataju uglavnom peščare sa brojnim ostacima brahiopoda ı bodljokožaca. Na celoj platformi, osim na njenoj jugozapadnoj granici, se mogu naći naslage srednjeg i kasnog silura. Litologija ovog perioda ...
    ... Izdanci sarmatske starosti prisutni su na području Moldavske platforme, i njih čine naslage akumulirane u uslovima brakične vode, što predstavlja prelaz ka slatkovodnom režimu meota (kasni miocen). Sarmatske naslage su podeljene u četiri podetape (buglovske, volinske, besarbske, hersonske) i pojavljuju ...
    ... Na istočnom delu platforme, sarmatske naslage predstavljene su prvenstveno šejlovima ı muljem, sa interkalacijama peska, peščara i krečnjaka. Završetak litostratigrafskog . stuba Moldavske platforme predstavljen je meotskim glinovito-peskovitim naslagama, koje se uglavnom razvijaju prema jugu ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... Ove naslage predstavljene su većim brojem genetskih tipova među kojima se ističu: eolski (les), aluvijalni, deluvijalni, proluvijalni i recentne bare. Njihovo deponovanje uglavnom Je vezano za doline Dunava i Save. Glavne litološke Jedinice okoline Zemuna obuhvataju aluvijalne naslage, koje ...
    ... Sedimentne naslage na ovom području su rezultat rečnih procesa gde Dunav transportuje velike količine detritusa iz viših delova svog sliva i taloži ih. Geološka struktura terena oko separacije Gemax Je slojevita, sa dominantnim aluvijalnim naslagama u površinskim slojevima. Ove naslage su bogate ...
    ... koje su direktno povezane sa Dunavom i terase koje su formirane tokom kvartarnih ciklusa erozije i sedimentacije. Aluvijalne naslage duž obale Dunava izgrađene su od peskova, šljunka i gline koje su rezultat fluvijalnih procesa tokom holocena. Iznad aluvijanih ravni se nalaze pliocensko-pleistocenske ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... formiranja sezonskih izdani. 21 • Lesne naslage u izdanskoj zoni do pojave aluvijalno-barskih sedimenata intenzivno su fizičko-hemijski izmenjene (degradirane) tako da po svojim strukturnim karakteristikama ne predstavljaju tipične lesne naslage već se nazivaju lesoidima. Njihov koeficijent ...
    ... predstavljaju hidrogeološke kolektore - akumulatore. Prihranjivanje izdani se, najvećim delom, vrši dreniranjem podzemne vode iz zaleđa. • Aluvijalno-barske naslage, u podini nadizdanske zone, po svojoj hidrogeološkoj funkciji predstavljaju hidrogeološki kolektor slabe izdašnosti. Vršni deo ovih naslaga ...
    ... Измењено: 2024-03-12 09:54:23 Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun Anja Dević Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun | Anja Dević | | 2024 | | ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... Hidrogeološke karakteristike aluvijalnih i terasnih naslaga U okviru kompleksa kvartarnih sedimenata, od srednjeg pleistocena do holocena na istraživanom području taložene su peskovito-šljunkovite i glinovite naslage koje izgrađuju aluvijalne i terasne naslage. Rasprostranjene su u priobalju ...
    ... podzemnih voda ima i međusobni položaj aluvijalnih i naslaga starijeg kvartara (pleistocena). Naime, u ovoj zoni aluvijalne naslage leže preko pleistocenskih naslaga i čine jedinsten kompleks zbog čega su izdani direktno hidraulički povezane. Preko aluvijalne izdani ostvaruje se prihranjivanje podinske ...
    ... Prva izdan sa slobodnim nivoom ili pod manjim pritiskom formira se u naslagama srednjeg i mlađeg kvaratara, aluvijalnim i terasnim sedimentima, zatim lesnim i eolskim naslagama. Najveći značaj za vodosnadevanje imaju vode aluvijalne izdani uz reke Dunav i Tisu. U priobalju Dunava debljina kvartarnih ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina

    Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe životinja: sitnih sisara, herpetofaune I mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u ...
    ... prisutne u aluvijalnim naslagama severnih delova Srbije. Tokom srednjeg pleistocena korbikule su se povukle iz Panonskog basena naseljavajući oblasti Kaspijskog basena, Indije i nekih delova američkog kontinenta. Na osnovu analogije sa savremenim korbikulama, može se zaključiti da su naslage sa prisustvom ...
    ... pojedinih vrsta tokom perioda zahlađivanja i otopljavanja. 48 III KONGRES GE0LOGR BOSNE I HERCEGOVMINE SR MEBUNRRODNIM UČEŠĆEM U pećinskim naslagama Srbije gornjopleistocenske starosti u herpetološkim asocijacijama preovlađuju vrste koje se prema Bohmeovom modelu Javljaju u toplijim stadijumima ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... humusno zemljište debljine 1 - 2 m. Aluvijalne tvorevine (al) su razvijene u aluvionu rijeka i povremenih tokova, a zastupljene su u dolini rijeke Zete i drugih manjih tokova. Aluvijalne tvorevine predstavljene su naslagama šljunka, pjeskovitog šljunka i aluvijalnih glina. D. Božović: Mineragenija ...
    ... debljina postepeno smanjuje idući od Podgorice ka Glavi Zete. Tvorevine kvartara predstavljene su: kvartarnim glinama, deluvijalnim i aluvijalnim naslagama i crvenicom. Kvartarne gline (Q1) zauzimaju najveći dio doline Zete u Bjelopavlićkoj ravnici. Predstavljene su ţutim, zelenim ili bjeličastim ...
    ... “Visočica“ Karbonate naslage formacije Visočica, koje slijede iznad kampanskih krečnjaka, su najmlađe gornjokredne naslage izdvojene u okviru rudnog reona Bjelopavlića, i imaju veoma malo rasprostranjenje. Međutim, odlikuju se brojnim specifičnostima u odnosu na gornjokredne naslage na ovom području ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... транзит термалних вода до алувијалног наноса врши кроз веома порозну жицу андезита (Симић и други, 1996). У току бушења кроз андезите, регистроване су каверне и губици исплаке. Бушотинама дубине 168,5 m и 75,7 m набушене су терцијарне седиментно – 71 вулканске наслаге моћности 40 – 50 m, а ...
    ... источној страни блока Јухора (геолошка подлога по Д. Долић и други, 1981) Легенда: 1. водопропусне невезане квартарне наслаге; 2. водопропусне невезане преквартарне наслаге; 3. претежно водонепропусне високометаморфне стене; 4. појава угљокиселе воде; 5. област прихрањивања угљокиселих вода, п ...
    ... кушевачког терцијарног басена (геолошка подлога по М. Ракић и други, 1976.) Легенда: 1. водопропусне невезане квартарне наслаге; 2. водопропусне невезане преквартарне наслаге; 3. практично водонепропусне стене; 4. водопропусне чврсте стене; 5.и 6. претежно водонепропусне високометаморфне стене; 7 ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... (paleozojske formacije, magmatske i metamorfnih stena, >išne naslage jure i krede, kao i dublji i debeli sedimentni kompleksi), ali i naslage veoma bogate podzemnim vodama (mezozojske karbonatne stene, kvartarne aluvijalne i terasne naslage, i neogeni vodonosni sedimenti. Moguće je izdvojiti nekoliko ...
    ... rezerve podzemnih voda koje se ne eksploatišu nalaze se u aluvijalnim nanosima u blizini ušća većih reka, kao što su ušće Drine u Savu, ušće Velike Morave u Dunav (slika 13). Slika 13: Potencijalna regionalna izvorišta u aluvijalnim naslagama Srbije Pored prirodnog potencijala podzemnih voda, dodatne ...
    ... akumulirane u debelim kvartarnim i neogenim vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti i u planinskim masivima izgrađenim od karsti'kovanih karbonatnih stena. Za javno vodosnabdevanje najviše se koriste izdani sa slobodnim nivoom u aluvijalnim ravnima velikih reka (Dunav, Sava, Velika Morava i ...