27 items

• 

  Geološka građa istočnog dela Velikog Jastrepca cite

  Darko Spahić (2006)

  Geološka građa, Veliki Jastrebac

  Darko Spahić. Geološka građa istočnog dela Velikog Jastrepca, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2006

• 

  Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca cite

  Dalibor Erak (2019)

  Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...

  kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi

  Dalibor Erak. Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet, 2019 M70

• 

  Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom cite

  Igor Veličković (2024)

  U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...

  flotation waste water, zeolite tuff, purification

  Igor Veličković. Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom, 2024

• 

  Kvarcdioritporfiriti Velikog Krivelja| njihova alteracija i veza sa orudnjenjem cite

  Gojko Đorđević (1980)

  Kvarcdioritporfirit, orudnjenje, Veliki Krivelj

  Gojko Đorđević. Kvarcdioritporfiriti Velikog Krivelja| njihova alteracija i veza sa orudnjenjem, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1980

• 

  Prilog proučavanju magnetnih pojačavača za automatizaciju izvoznih i drugih velikih mašina u rudarstvu cite

  Vojislav Grujić (1965)

  Magnetni pojačivači, izvozne, velike mašine

  Vojislav Grujić. Prilog proučavanju magnetnih pojačavača za automatizaciju izvoznih i drugih velikih mašina u rudarstvu, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1965

• 

  Seizmo-tektonske karkteristike terena između Velike Morave i Drine : I tekstualni deo cite

  Milorad Vukašinović (1970)

  Seizmo-tektonika,Velika morava, Drina

  Milorad Vukašinović. Seizmo-tektonske karkteristike terena između Velike Morave i Drine : I tekstualni deo, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1970

• 

  Prilog proučavanju magnetnih pojačavača za automatizaciju izvoznih i drugih velikih mašina u rudarstvu cite

  Vojislav Grujić (1965)

  Magnetna pojačavanja, automatizacija, velike mašine

  Vojislav Grujić. Prilog proučavanju magnetnih pojačavača za automatizaciju izvoznih i drugih velikih mašina u rudarstvu, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1965

• 

  Utvrđivanje optimalnig režima rada kod rotacionog bušenja u cilju eksploatacije miniranjem| definisanog paramtrima bušenja i osobinama stena i rude za rudnik Bor i Veliki Krivelj cite

  Vladimir Pešić (1973)

  Bušeje, miniranje, Bor, Veliki Krivelj

  Vladimir Pešić. Utvrđivanje optimalnig režima rada kod rotacionog bušenja u cilju eksploatacije miniranjem| definisanog paramtrima bušenja i osobinama stena i rude za rudnik Bor i Veliki Krivelj, 1973

• 

  Geohemijske karakteristike i korelacija dajkova tercijarnih magmata u području Velikog Majdana cite

  Dejan Prelević (1995)

  Geohemija, dajk, magmat, Veliki Majdan

  Dejan Prelević. Geohemijske karakteristike i korelacija dajkova tercijarnih magmata u području Velikog Majdana, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1995

• 

  Geohemijske karakteristike izmenjenih i mineralizovanih zona u ležištu Veliki majdan cite

  Zoran Starčević (1999)

  Geohemija, mineralizovane zone, Veliki Majdan

  Zoran Starčević. Geohemijske karakteristike izmenjenih i mineralizovanih zona u ležištu Veliki majdan, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1999

• 

  Geološko-ekonomska ocena bakronosnog rudišta Veliki Krivelj"" cite

  Momčilo Terzić (1974)

  Geologija, ekonomska ocena, bakar, Veliki Krivelj

  Momčilo Terzić. Geološko-ekonomska ocena bakronosnog rudišta Veliki Krivelj"", 1974

• 

  Matematičko modeliranje ciklusa mlevenja rude u Rudniku bakra Veliki Krivelj cite

  (2003)

  Matematičko modeliranje, mlevenje, bakar, Veliki Krivelj

  Matematičko modeliranje ciklusa mlevenja rude u Rudniku bakra Veliki Krivelj, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2003

• 

  Hidrogeološke karakteristike aluvijalnih naslaga i oboda Velike Morave sa aspekta mogućnosti iskorišćenja izdanskih voda cite

  Dušan Stojadinović (1992)

  Hidrgeologija, aluvijalne naslage, izdanske vode, Velika Morava

  Dušan Stojadinović. Hidrogeološke karakteristike aluvijalnih naslaga i oboda Velike Morave sa aspekta mogućnosti iskorišćenja izdanskih voda, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1992

• 

  Anthropogenic impact on the groundwater regime: Case study of the Velika Morava alluvium cite

  Jovana Mladenović, Vesna Ristić Vakanjac, Milan Kresojević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)

  The Velika Morava River originates at the junction of the Južna Morava and Zapadna Morava at the town of Stalać in Serbia. It is 185 km long and empties into the Danube. The Velika Morava River Basin occupies a land area of 37 444 km2. The river flows through central Serbia, which features the most fertile land and the highest population density in the country. Public water supply in this region of Serbia relies on groundwater formed in alluvial ...

  hidrologija, režim površinskih voda, režim podzemnih voda, Velika Morava

  Jovana Mladenović, Vesna Ristić Vakanjac, Milan Kresojević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić. "Anthropogenic impact on the groundwater regime: Case study of the Velika Morava alluvium" in Review of the Bulgarian Geological Society, Bulgarian Geological Society (2023). https://doi.org/10.52215/rev.bgs.2023.84.3.295 М23

• 

  Stohastička simulacija faktora sigurnosti kod proračuna stabilnosti kosina površinskih kopova na primeru velikog Krivelja cite

  Zoran Milanović (1990)

  Stohastička simulacija, faktor sigurnosti, površinski kopovi, Veliki Krivelj

  Zoran Milanović. Stohastička simulacija faktora sigurnosti kod proračuna stabilnosti kosina površinskih kopova na primeru velikog Krivelja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1990

• 

  Проширивање мреже пловних путева Републике Србије у функцији одбране земље cite

  Милан Кресојевић, Весна Ристић Вакањац, Драган Трифковић (2023)

  Мрежу пловних путева Републике Србије чини мрежа међународних и међудржавних пловних путева. Међународне пловне путеве чине реке Дунав, Сава, Колубара, Дрина, Канал Дунав-Тиса-Дунав (Д-Т-Д) „Нови Сад – Савино село“ и Беочински рукавац – канал, док међудржавни пловни пут на коме важи међународни режим пловидбе чини река Тиса. Поред наведених пловних путева који већим делом обухватају територију Аутономне покрајине Војводине, Република Србија има потенцијал проширења мреже пловних путева и у централном делу Србије пре свега у Поморављу. Проширењем мреже пловних ...

  унутрашњи пловни пут, Велика Морава, одбрана земље, бродови Речне флотиле

  Милан Кресојевић, Весна Ристић Вакањац, Драган Трифковић. "Проширивање мреже пловних путева Републике Србије у функцији одбране земље" in 50. симпозијум о операционим истраживањима - SYM-OP-IS 2023, Тара, 18–21. септембар 2023., Београд : Медија центар „Одбрана” (2023) М63

• 

  Anthropogenic impact on the groundwater regime: Case study of the Velika Morava alluvium cite

  Jovana Mladenović, Vesna Ristić Vakanjac, Milan Kresojević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)

  The Velika Morava River originates at the junction of the Južna Morava and Zapadna Morava at the town of Stalać in Serbia. It is 185 km long and empties into the Danube. The Velika Morava River Basin occupies a land area of 37 444 km2. The river flows through central Serbia, which features the most fertile land and the highest population density in the country. Public water supply in this region of Serbia relies on groundwater formed in alluvial ...

  hydrology, surface water regime, groundwater regime, the Velika Morava River

  Jovana Mladenović, Vesna Ristić Vakanjac, Milan Kresojević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić. "Anthropogenic impact on the groundwater regime: Case study of the Velika Morava alluvium" in National Conference with International Participation “GEOSCIENCES 2023”, Review of the Bulgarian Geological Society, Sofia : Bulgarian Geological Society (2023) М33

• 

  Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće) cite

  Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)

  Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...

  режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac. "Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)" in Zbornik radova III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem, Neum, 21-23.9.2023., Ilidža : Udruženje/udruga geologa u Bosni i Hercegovini (2023) М33

• 

  Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“ cite

  Mihajlo Topalović (2023)

  Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...

  stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  Mihajlo Topalović. Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“, 2023

• 

  Determining the groundwater movement velocity using cross-correlation analysis: Velika Morava alluvium case study cite

  Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Boris Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić (2024)

  Monitoring of water levels and flow rates of the Velika Morava River, due to its significance for the Republic of Serbia, was established over 100 years ago at the profiles of Ljubičevski Most and Ćuprija. This was followed a year later by the activation of the Varvarin monitoring station, then in 1935 by the Žabarski Most, and in 1952 by the Bagrdan station. Groundwater monitoring started in 1977 with 12 piezometers and the network was gradually expanded to include ...

  režim površinskih i podzemnih voda, kroskorelacione analize, brzina kretanja podzemnih voda, Velika Morava

  Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Boris Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić. "Determining the groundwater movement velocity using cross-correlation analysis: Velika Morava alluvium case study" in Review of the Bulgarian Geological Society, Bulgarian Geological Society (2024). https://doi.org/10.52215/rev.bgs.2024.85.3.210 М23