Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Toplička kotlina

44 items

  • Miocenski sisari Topličke kotline (paleontološko-stratigrafska studija)

    Milorad Pavlović (1965)
    Miocen, Toplička kotlina

  • Miocenski sisari topličke kotline (paleontološko-stratigrafska studija)

    Milorad Pavlović (1965)
    Miocen, Toplička kotlina

  • Paleogeotermalne pojave u Skopskoj kotlini kao prilog u određivanju njene geotermalne potencijalnosti

    Mirjana Gorgieva (1991)
    Paleogeotermalne pojave, geotermalna potencijalnost, Skopska kotlina

  • Hidrodinamički model Pirotske kotline sa karstnim masivom Stare planine

    Polomčić Dušan (2012)

  • Poreklo i uslovi pojavljivanja mangana i gvožđa u podzemnim vodama Vranjske kotline sa aspekta vodosnabdevanja

    Zoran Kolarić (1979)
    Mangan, gvožđe, vodosnabdevanje, Vranje

  • Klima karakteristike Pirotske kotline

    Milovanović Boško, Ristić-Vakanjac Vesna (2014)

  • Prognoza efekata klimatskih promena na režim karstne izdani priomenom hidrodinamičkog modela - primer karstnog masiva Stare planine sa Pirotskom kotlinom

    Polomčić Dušan, Ristić Vakanjac Vesna, Bajić Dragoljub, Čokorilo Ilić Marina (2015)

  • Simulacija režima karstne izdani primenom 3D hidrodinamičkog modela na primeru Pirotske kotline i karstnog masiva Stare planine

    Polomčić Dušan, Ristić-Vakanjac Vesna, Bajić Dragoljub, Čokorilo Ilić Marina (2014)

  • Simulacija isticanja odabranih karstnih vrela pirotske kotline

    Saša Milanović, Branislav Petrović, Vesna Ristić Vakanjac, Ljiljana Vasić, Veljko Marinović, Petar Vojnović (2022)
    Analiza recesije, autokorelaciona i kroskorelaciona analiza vremenskih serija padavina i isticanja podzemnih voda karstnih vrela Krupac i Gradište (Stara planina, JI Srbija) izvršena je radi formiranja stohastičkog autoregresivno-krosregresivnog modela (ARCR) i kratkoročne prognoze dnevnih vrednosti izdašnosti. Usled postojanja heterogenosti i anizotropnosti karstne izdani veoma je komplikovano i zahtevno odrediti prostornu distribuciju podzemnih voda u okviru karstnog hidrogeološkog sistema, te je primenljivost determinističkih modela minimizirana. Stoga je upotreba stohastičkog modela u ovom slučaju svrsishodnija. Autokorelogram izdašnosti vrela Krupac pokazao je ...
    karstno vrelo, recesija, autokorelacija, kroskorelacija, ARCR MA model, JI Srbija

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... ravničarska oblast i • brdsko-planinska oblast. > Ravničarska oblast Reljef Pirotske kotline je blago zatalasan i ispresecan rasednim stukturama. Nalazi se na prosečnoj nadmorskoj visini od 400 m. Tokom neogena kotlina je predstavljala jezerski basen, zbog formiranih naslaga jezerskih sedimenata, na ...
    ... (217 m iznad sadašnjeg nivoa Nišave kod Pirota). Krajem pliocena, kotlina je ušla u fluvijalnu fazu, u kojoj je i danas. Široko su rasprostranjeni i produkti proluvijalnih i deluvijalnih procesa, kako u obodnim delovima kotline, tako i u većim depresijama u karstu. Aktivni su i urvinski procesi ...
    ... Na slici 8.2. prikazan je trilinearni dijagram izdanskih voda karstne izdani Pirotske kotline. Na osnovu analize podataka, može se zaključiti da su fizičko-hemijske karakteristike karstne izdani Pirotske kotline, čije su vode kaptirane za vodosnabdevanje Pirota, postojane u vremenu, i ni ne variraju ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... ............. 219 1. GEOLOŠKA KARTA UGLJONOSNIH BASENA U PELAGONIJSKOJ KOTLINI 1:100 000 2. KARTA SINKLINALNIH FORMI PELAGONIJSKI HORST ANTIKLINORIJUMA 3. HIDROGEOLOŠKA KARTA UGLJONOSNIH BASENA U PELAGONIJSKOJ KOTLINI 1:100 000 4. HIDROGEOLOŠKI STUBOVI NEOGENOG KOMPLEKSA NA LOKACIJAMA BUŠOTINA ...
    ... NiĎe), koji okruţuju kotlinu uslovili su dominantnost kontinentalne klime u ovom području. Karakteriše se dugotrajnim hladnim zimama, dosta toplim i sušnim letima, i izuzetno malim količinama padavina. Za definisanje klimatskih karakteristika ovog dela Pelagonijske kotline, korišćeni su meteorološki ...
    ... E Dominantni morfološki oblici u širem području istraţivanja su visoke planine po obodu Pelagonijske kotline (Selečka, Baba, Nidţe i Ilinske planine), sa jedne strane i Pelagonijska kotlina kao zaravnjeni deo sa druge strane. Kostadin J. Jovanov ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... (k), Vrela Sopotnice. na i po obodu Pešterske visoravni: Vrela Vape, vrela Grabovice (Sjeničko vrelo, k), vrelo Raške (k). na obodu Metohijske kotline: Radavac (vrelo Belog Drima, k), Vrelo, Istok, Crna Voda (k), Vrbničko vrelo, Koriško vrelo. U odnosu na karstnu izdan, podzemne vode u aluvijalnim ...
    ... (k), Vrela Sopotnice. e nai po obodu Pesterske visoravni: Vrela Vape, vrela Grabovice (Sjenicko vrelo, k), vrelo Ra&gke (k). e na obodu Metohijske kotline: Radavac (vrelo Belog Drima, k), Vrelo, Istok, Crna Voda (k), Vrbnicko vrelo, Korisko vrelo. U odnosu na karstnu izdan, podzemne vode u aluvijalnim ...
    ... Beljanice, najjače je vrelo u Karpato-balkanidima. Vrelo je uzlaznog tipa na kontaktu urgonskih krečnjaka i bazalnog dela tercijarne serije Žagubičke kotline. Izdašnost vrela varira od 0.25 do 14.8 m3/sec. Vrelo nije kaptirano. U grupu jačih vrela sa izdašnošću većom od 100 l/s u minimumu u prosečnoj h ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... urbanizacija. Jagodina se nalazi na reci Belici u srednjem Pomoravlju, pod kojim, u užem smislu, treba podrazumevati Paraćinsko-jagodinsku kotlinu, odnosno uzan ravničarski pojas sa obe strane toka Velike Morave — od Stalaćke klisure na jugu do Bagrdanskog tesnaca na severu. Geotehnička ...
    ... istraživanja terena za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina na lokaciji u Jagodini 10 Katedra za geotehniku Gornjovelikomoravska kotlina u kojoj je smeštena Jagodina pruža sec meridijanski između Stalaćke i Bagrdanske klisure. Dugačka je 45km, široka oko 28km, a površine je oko 600km ...
    ... Ove vode se relativno brzo, skoro vertikalno naniže proceđuju u pravcu izdani. Izdani su se tokom poslednjih 15-20 godina spustili na 5-10m u kotlini, 10- 15m u pobrdima i 15-25 m u višim delovima. Gradski vodovod se snabdeva vodom iz bunara dubine 80m, lociranih u Ribaru, duž leve obale Velike ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... e ravničarski tip terena. Severno od Bagrdanske klisure se prostire velikomoravska potolina. Po obodu kotlina, u višim delovima sačuvani su ostaci Jezerskih terasa, a u nižim delovima kotlina, kao i po obodu aluvijalnih ravni - rečne terase. Velika Morava se odlikuje serijom meandara koji se nalaze ...
    ... i migracijama usled promene intenziteta toka reke (Mladenović, 2023). Na području preovlađuje aluvijon, dok su rečne terase prisutne po obodu kotlina. Izdvojene su četiri rečne terase prema relativnim visinama, pri tome što su erozioni procesi najvećim delom razorili prvobitne terase. Četvrta ...
    ... horizonta na dubinama: od 58-64 m, od 106- 108 miod 110-128 m. Uslovi prihranjivanja su ograničeni. Zone hranjenja su obično po obodima tercijarnih kotlina, najčešće maskirane mlađim aluvijalnim i terasnim naslagama. Uslovi isticanja su takođe nepovoljni ı nedovoljno poznati. 4.2.4. Uslovno ,„,bezvodni ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... угљокиселе воде маркирају познати дубински разлом Врњачка бања – Плеш – Радманово (Вукашиновић, 2005) и познате разломне зоне дубоког залегања: Топличка, Војетинска, Моравичка, Студеничка и др. У овој зони запажа се више регионалних линијских праваца на којима су груписане угљокиселе воде. ...
    ... истакнутог нересничког гранитоидног масива и кучевског терцијарног басена. Ужа област припада једној типичној међупланинској тектонској депресији, котлини Звижд. Угљокиселе воде су каптиране бунарима у домену мезозојских карбонатних стена (слика 6). Ове воде маркирају зону укрштања раседа који се ...
    ... Мрмош, Велуће, Црнишава), Топличке разломне зоне (Сува Чесма, Вича), обода Лецког андезитског масив (Сијеринска и Туларска бања) и Бујановачке котлине (Бујановачка бања, Левосоје) Геолошка основа подручја распрострањења ових угљокиселих вода се карактерише блоковском грађом. У ниским брдско ...

  • Heavy metals in lignite and soil of Kostolac-Kovin coal basin, eastern Serbia - comparative analysis with selected cities in Serbia, region, Europe and world

    Bogoljub Vučković, Bojan Dimitrijević (2023)
    The Kostolac-Kovin coal basin with an area of 320 km2, with 5 separate layers of coal and with a total of about 5.7 Bt of geological resources and reserves represents an exceptional potential for coal production in Serbia. The coal resources listed in this way are not fully exploitable, but they represent potential for consideration. In this paper, we deal with the geochemical characteristics of coal seams and perform a comparative analysis of coal affectation on the environment. With ...
    lignite, heavy metals, concentrations
    ... Environ Monit Assess. 2021; 193(4): 193. 2. Arsić M., 2019 - Teški metali u zemljištu potencijalnih lokaliteta za proizvodnju duvana u vranjskoj kotlini, Magistarski rad, Univerzitet u Nišu, Fakultet zaštite na radu 3. Barany-Keveil., Goldie H., Hoyuk E., Zseni A., 2011 - Heavy metal content of some ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... Institute. Warszawa .Special Papers 2. Zeremski, M. (1960): Sjenička kotlina. Geomorfološka studija. Geografski institut „Jovan Cvijić“SANU. Posebno izdanje. Beograd: 20. Zeremski, M. (1965): Hidrogeološke osobine Sjeničke kotline, Geomorfološka studija, Geografski institut „Jovan Cvijić“.SANU. ...
    ... oblik blago zatalasane površi. Visoravan Pešter zauzima prostor između Ljudske reke na istoku, Bistrice na zapadu, Kladnice na severu i Tutinske kotline na jugu (Slika 14). Oko nje se uzdižu planine Javor (1512 m), Golija (1833 m), Ninaja (1362 m), Homar (1461 m), suhar (1362 m), Hum (1502 m), Žilindar ...
    ... umerenokontinentalna klima sa elementima planinske klime, po čemu je jedinstveno na Balkanu. Pešterska visoravan zbog fizičkih karakteristika kotline okružene visokim planinama i velike nadmorske visine, oko 1170 m, , odlikuje se klimom sa vrlo hladnim zimama, svežim letnjim noćima i velikim dnevnim ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... karbonatnog stenskog kompleksa ove tokove karakteriše bujični režim sa brojnim ponornicama i vrelima koja ih prihranjuju. Ulaskom u Velikomoravsku kotlinu zadobijaju karakter ravničarskih reka. Velika Morava nastaje spajanjem Južne ı Zapadne Morave kod Stalaća. Do svog ušća u Dunav kod sela Dubravice ...
    ... dobija od izvora koji se Javljaju između manastira “Ravanica” i Senja, a ne od pritoka. Nizvodno od manastira, Ravanica ulazi u Velikomoravsku kotlinu, u kojoj sa leve strane prima dva povremena vodotoka, dok se sa desne strane uliva Mirosava. Mirosava predstavlja desnu i ujedno najveću pritoku ...
    ... Zubrave i Kovanice. Celim svojim tokom Mirosava prima niz vrela različite izdašnosti. Mirosava sa desne strane, prilikom ulaska u Velikomoravsku kotlinu, prima Ivankovačku reku, nakon čega se uliva u Ravanicu (Jemcov, 2000; Republički hidrometeorološki zavod, 1980; Vujasinović, 1975). 12 1 ...

  • Simple 2D gravity–density inversion for the modeling of the basin basement: example from the Banat area, Serbia

    Ivana Vasiljević, Snežana Ignjatović, Dragana Đurić (2019)
    We have developed a technique to calculate lateral density distribution of the sedimentary basin basement by combining linear gravity–density inversion and 2D forward modeling. The procedure requires gravity anomaly data, depth-to-basement data and density data for the sediments (density–depth distribution). Gravity efect of density variations in the basement was extracted from the total gravity anomaly by removing the joint efect of the sediments with vertical density variations and homogeneous basement of average density contrast (calculated by 2D modeling). Gravity ...
    funkcije raspodele gustine, lateralna raspodela gustine, karta gustine podloge

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop