Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Srednjemiocenski foraminiferi

9 items

  • Srednjemiocenski foraminiferi iz sedimenata bušotina beogradskog dunavskog ključa

    Ljiljana Grujičić (2009)
    Srednjemiocenski foraminiferi, sedimenti bušotina, beogradski dunavski ključ.

  • Foraminiferi kampan-mastrihtskih sedimenata iz bušotina Vojvodine

    Milena Dunčić (2008)
    Foraminiferi, kampan-mastrihtski sedimenti, bušotine, Vojvodina.

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... oblici planktonskih mikrofosila (planktonski foraminiferi i radiolarije). Drugi, u kojima preovlađuju fragmenti/detritus plitkomorskih fosila, predstavljaju karbonatne turbiditne naslage. U pojedinim nivoima su raznovrsni planktonski i bentoski foraminiferi izmešani sa plitkomorkom asocijaciom fosila ...
    ... planktonski foraminiferi su: Globotruncana linneiana (d’Orbigny), Globotruncana sp. i drugi globigerinoformni oblici, kao i kalcisfere – Pithonella ovalis Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 122 (Kaufmann). Konstantovani retki bentoski foraminiferi su: Marsonella ...
    ... profila konstatovana je veoma bogata mikrofosilna asocijacija. Dominantan značaj imaju planktonski foraminiferi – globotrunkanidi. Takođe, često su zastupljeni i različiti bentoski foraminiferi i detritus plitkomorskih i dubokomorskih fosila, koji su daleko ređi ovde nego u krečnjacima iz ranije ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... Geološki anali Balkanskoga poluostrva, 29: 27-38. Petrović, M. 1966. Tortonski foraminiferi iz Vilinog potoka (zapadna Srbija). Geološki anali Balkanskoga poluostrva, 32: 165-175. Petrović, M., 1967: Srednjemiocenski foraminiferi Jadarskog basena- biostratigrafska studija. Geološki anali Balkanskoga ...
    ... se nalaze iznad slatkovodnih. To su pretežno fragmenti školjaka (Loripes, Cardium, Acanhocardia, ? Tellina), zatim foraminiferi, a od gastropoda su zastupljeni ceriti i foraminiferi. U lokalitetu Ranilović zastupljeni su organizmi koji naseljavaju samo morske sredine normalnog saliniteta. Mekušci ...
    ... mora iznosile su od 17 do 18°C za donji baden u centralnom i južnog delu Paratetisa (Harzhauser i dr., 2002). Foraminiferi takođe ukazuju na povoljne klimatske uslove. Neki foraminiferi kao što je današnja Amphistegina, naseljavaju tropski do suptropski pojas u plićaku do 70-80 m (Larsen, 1976) ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... teksture s velikom količinom fosilnog materijala karakterističnog za sprudne komplekse (Lithothamnium, Lithophylum, briozoe, krupni bentoski foraminiferi, mekušci, ehinidi i sl.). Istovremeno, u vodama dubljeg mora deponovani su pelitski krečnjaci sa brojnom faunom pelaških foraminifera donjeg ...
    ... na razmatranju litologije. Sterilni konglomerati svrstavani su u sarmatske, iako su mogli biti i badenske ili panonske starosti. Sarmatski foraminiferi često se nalaze zajedno sa panonskim dinoflagelatima i ostrakodama, što ukazuje na to da su oni pretaloženi. Mekušci su mnogo manje skloni ...

  • Површинско распадање керсантита из Тешића мајдана у корелацији са начином обраде на примеру малог степеништа (Београдска тврђава)

    Невенка Новаковић (2024)
    Архитектуру Београда на прелазу 19. у 20. век обележила је употреба керсантита из каменолома Тешића мајдана. Kao камен високих декоративних својстава, керсантит је коришћен за јавне споменике, делове или потпуну изградњу објеката (Народна скупштина Србије, Мало степениште, Народни музеј и др.). Како очување споменика културе изискује познавање својстава уграђеног камена, истраживања су обухватила детаљно проучавање петролошких, хемијских и физичких карактеристика керсантита из Тешића мајданa и узорака камена из споменика Мало степениште (студија случаја). Након детаљног мапирања стања керсантита, лабораторијских ...
    керсантит, Мало степениште, споменик културе, архитектонски камен, физичко-хемијско распадање, мапирање, форме распадања, површинска обрада

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... na smeru za regionalnu geologiju i paleontologiju, na temu „Holoturijski skleriti trijaskih krečnjaka Zlatibora“. Magistarsku tezu ”Srednjemiocenski foraminiferi iz sedimenata bušotina Beogradskog dunavskog ključa” odbranila na istom fakultetu, 2009. god. Doktorske studije upisuje 2009. godine ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... седиманата из бушотина Војводине Микропалеон- тологија М. Судар Н. Бањац, Д. Јовановић 192. Грујичић В. Љиљана 03.04.2009. Средњемиоценски фораминифери из седиманата бушотина београдског дунавског кључа Микропалеон- тологија М. Судар Љ. Рундић, Д. Јованоивћ 193. Коларски Б. Александра ...
    ... 1954. године на Геолошко-палеон- толошкој гурпи Природно-математи- чког факултета у Београду. Докторску дисертацију под називом "Средње- миоценски фораминифери Јадарског басена" одбранио је на истом фа- култету 1963. године из уже научне области микропалеонтологија. За асистента на Геолошко-палеон- ...
    ... за ванредног професора 1972. године, а у звање редовног професора изабран је 1978. године. Област научноистраживачког ра- да су миоценски фораминифери, еволуција централног Паратетиса. Специјализацију је обавио у Geolo- gischebundestanstaltu", Беч, Аустрија. Члан Српског геолошког друштва ...